Председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије Горан Илић рекао је данас да било би добро да се и пре промене Устава успоставе механизми који би омогућили да се из поступка одлучивања о професионалним темама из рада Државног већа тужилаца (ДВТ) искључе активини политичари.
То се може учинити законом о ДВТ или подзаконским актом и мада је то са становишта Устава донекле проблематично, уколико постоји добра воља, питање учешћа активиних политичара може се решити и пре промене Устава, рекао је Илић Тањугу поводом почетка преговора за поглавље 23 током којих нас очекује и измена Устава.
„Ми сматрамо да поједине одредбе из закона о ДВТ треба променити и да оне могу да осигурају, макар у прелазном периоду, самосталносталније и независније деловање ДВТ“, нагласио је Илић.
Он је навео да би искључивање политичара из уцешћа у раду ДВТ било добро када су у питању теме искључиво професионалног карактера, као што је избор тужилаца и заменика тужилаца, одлучивање о професиопналној и дисциплинској одговронсти.
Илић је напоменуо да је и основни приговор међународних званичника ДВТ-у, као и Високом савету судства то што у њима седе активни политичари, јер то није добро и удрожава политичку неутралност тих највиших правосудих органа.
У раду ДВТ и ВС С поред седам професионалних тужилаца, односно судија учествују и по један адвокат, професор правног факултета и политичари – министар правде и председник законодавног одбора Скупштине Србије.
Према речима Илића, наш Устав прокламује самосталност, али низ одредби тог истог акта практично осигурава политички утицај на јавно тужилаштво.
„Имајући у виду да јавне тужиоце на предлог владе бира Скупштина, начин избора јавних тужилаца као и чланова ДВТ уместо да буде у функцији обезбеђења самосталности јавног тужилаштва он је у функцији осигуравања политичког утицаја“, рекао је председник Удружења тужилаца.
Тако практично имамо ситуацију да било ко – ко није по вољи владајућој гарнитури, нема шансе да буде изабран на било какво важно место у јавном тужилаштву, сматра Илић.
Напомињући да ће инсистирати на промени Устава у том погледу, Илић је рекао да Удружење сматра да многе ствари могу да се поправе и пре тога.
Први задатак у том смислу је како је указао промена Закона о јавном тужилаштву и Закона о ДВТ.
Удружење ће такође у току преговора инсистирати на темама на којима иначе инсистира, а то су пре свега самосталност јавног тужилаштва и примена Законика о кривичном поступку јер, како је указао, промене у кривичној процедури нису биле праћене обезбеђењем ресурса за јавно тужилаштво што већ угрожава нормално функционисање јавног тужилаштва.
„Јасно је да ће представници Европске комисије имати контакт и са професионалним организацијама, јер процес разговора и реформисања правосуђа по правилу подразумева и контакте са невладиним и цивилним сектором и са професионалним организацијама, а ми ћемо указати на бројне проблеме који прате наш правосудни систем“, навео је Илић.
Када је у питању самосталност односно независност јавног тужилаштва у Европи, пракса и законодавство појединих европских држава, како каже Илић, је дијаметрално супротна.
„Стандарди у погледу самосталности и независности нису тако недвосмислени и јасни као када је у питању судство. Међутим, у земљама старе демократије имате неретко ситуацију да политичка власт има пресудан утицај у формалном смислу на избор тужилаца“, навео је он.
То би могло да упућује на закључак да у таквим системима нема самосталности јавног тужилаштва, али то је, како сматра Илић, заправо више ствар традиције него суштинских овлашћења када је у питању избор тужилаца.
У земаљма у којима министар правде има одлучујући утицај на избор јавних тужилаца, он то ради након претходних консултација, пошто прибави предлог струке о томе ко би требало да буде тужилац, напоменуо је Илић.
Он је указао да, са друге стране, у већини европских земаља јавне тужиоце бира орган претежно састављен од тужилаца који имају пун демократски легитимитет – изабрани су на непосредним тајним изборима по принципу једнаког изборног права за све.
„То је модел који преовлађује у земљама ЕУ и који је у неким земљама дао сасвим добре резултате као што је на пример Италија“, рекао је Илић.
Италија је, како је указао, у једном периоду имала велики проблем због утицаја политике на јавно тужилаштво, у ком није била у стању да се супртостави органзиованом криминалу и корупцији, поготово када је неки облик криминала био повезан са политиком.
„Међутим након еманципације јавног тужилаштва од политике, тужилаштво је почело да даје резултате и сада је веома успешно у сузбијању организованог криминала и корупције. То се дешава у земљи која има традицију организованог криминала и из које је организовани криминал потекао“, приметио је Илић који је и заменик Републичког јавног тужиоца.
Извор: Тањуг
