Mинистар финансија донео је, под бројем 401-0001716/2016-17 од 18. 7. 2016. године, следећу
ИНСТРУКЦИЈУ у вези са спровођењем поступка наплате царинског дуга
„Овом инструкцијом се усмерава организација и начин рада Управе царина у спровођењу поступка наплате царинског дуга у случају када постоји солидарна одговорност дужника.
Правни основ који је релевантан за примену ове инструкције садржан је у следећим законским одредбама:
– Члан 5. став 1. тачка 16) Царинског закона („Сл. гласник РС“, бр. 18/10, 111/12 и 29/15) којим је прописано да је декларација захтев да се роба стави у одређени царински поступак;
– Члан 11. став 5. Царинског закона којим је прописано да се одобрење захтева може дати на захтеву, ако царински орган у потпуности прихвати захтев лица за доношење одлуке;
– Члан 12. став 2. Царинског закона којим је прописано да жалба не одлаже извршење одлуке;
– Члан 231. Царинског закона којим је прописано да се гарант обавезује да ће у року доспелости солидарно са дужником платити царински дуг;
– Члан 237. став 3. Царинског закона којим је прописано да је дужник декларант, односно лице у чије име је поднета декларација, а у случају посредног заступања дужник је и лице за чији рачун је декларација поднета;
– Члан 250. Царинског закона којим је прописано да ако више лица има обавезу плаћања царинског дуга, тај дуг плаћају солидарно;
– Члан 255. ст. 3. и 4. Царинског закона којим је прописано да се дужник не обавештава о дугу ако је дуг једнак износу унетом у декларацију, а сматра се да је обавештен када је роба пуштена декларанту у складу са чланом 98. став 1. тог закона, у супротном, о царинском дугу обавештава се у року од 14 дана од када је царински орган у могућности да утврди износ дажбина које треба платити;
– Члан 260. став 1. тачка 1) Царинског закона којом је прописано да се плаћање царинског дуга врши, по правилу, у року који не може бити дужи од 8 дана од дана обавештавања дужника о дугу у складу са чланом 255. Царинског закона;
– Члан 261. став 3. тачка 3) Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРJ“, бр. 33/97 и 31/01 и „Сл. глaсник РС“, број 30/10) којим је прописано да првостепено решење постаје извршно достављањем странци, ако жалба не одлаже извршење;
– Члан 264. став 1. Закона о општем управном поступку којим је прописано да се извршење спроводи против лица које је дужно да испуни обавезу;
– Члан 47. став 1. тачка 1) Закона о платном промету („Сл. лист СРJ“, бр. 3/02 и 5/03 и „Сл. глaсник РС“, бр. 43/04, 62/06, 111/09 – др. зaкoн, 31/11 и 139/14 – др. зaкoн), којим је прописано да се принудна наплата са рачуна клијента врши на основу извршних решења царинских органа;
– Члан 85. ст. 1. и 2. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРJ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – Одлукa УСJ и 57/89 и „Сл. лист СРJ“, број 31/93 и „Сл. лист СЦГ“, број 1/03 – Устaвнa пoвeљa) којима је прописано да уговори и остали заступникови правни послови производе дејство непосредно према заступаном лицу;
– Чл. 1083. и 1086. Закона о облигационим односима којима је прописано да се банкарском гаранцијом „на први позив“ обавезује банка према примаоцу гаранције (кориснику) да ће му за случај да му треће лице не испуни обавезу о доспелости измирити обавезу, без могућности истицања приговора које дужник може истицати према кориснику.
Узимајући у обзир наведени правни оквир, царински орган наплату царинског дуга врши на следећи начин:
I Наплата царинског дуга који је обезбеђен гаранцијом
1. Ако декларант у року од 8 дана од пуштања робе, односно обавештавања о износу дуга, у складу са чланом 255. Царинског закона, не измири царински дуг, надлежни царински орган ће активирати поднету гаранцију за обезбеђење царинског дуга, подношењем гаранту захтева за исплату са изјавом да дужник није у року испунио своје обавезе. У захтеву се наводи рок за исплату, који не може бити дужи од 3 дана.
2. Ако гарант не поступи по захтеву за исплату, надлежни царински орган доноси решење о принудној наплати које доставља солидарним дужницима истовремено.
3. Решење о принудној наплати садржи редослед дужника од којих ће се вршити наплата, и то: декларант, гарант (ако је подносилац гаранције декларант), лице за чији рачун је декларација поднета, односно декларант, лице за чији је рачун декларација поднета, гарант (ако је подносилац гаранције лице за чији рачун је декларација поднета).
4. Извршно решење о принудној наплати, као основ извршења, надлежни царински орган доставља Народној банци Србије, ради извршења у складу са чланом 47. став 1. тачка 1) Закона о платном промету.
II Наплата царинског дуга који није обезбеђен гаранцијом
1. Ако декларант у року од 8 дана од пуштања робе, односно обавештавања о износу дуга, у складу са чланом 255. Царинског закона, не измири царински дуг, надлежни царински орган доноси решење о принудној наплати. Решење о принудној наплати се доставља солидарним дужницима истовремено.
2. Решење о принудној наплати садржи редослед дужника од којих ће се вршити наплата, и то: декларант, па лице за чији рачун је декларација поднета.
3. Извршно решење о принудној наплати, као основ извршења, надлежни царински орган доставља Народној банци Србије, ради извршења у складу са чланом 47. став 1. тачка 1) Закона о платном промету.
III Накнадна наплата царинског дуга
На поступак принудне наплате накнадно књиженог царинског дуга, као и на поступак принудне наплате дуга утврђеног у складу са чл. 238–246. Царинског закона, царински орган сходно примењује поступак наведен под I и II ове инструкције.
IV Одложено плаћање царинског дуга
На наплату царинског дуга за који је царински орган одобрио одложено плаћање примењује се поступак наведен под I и II ове инструкције, уз поштовање одобрених рокова одложеног плаћања.
Ступање на снагу
Ова инструкција ступа на снагу на дан потписивања, а примењиваће се тридесетог дана од дана ступања на снагу.“
Министар финансија