Ђаци престоничких средњих школа ће просечно на крају године у књижицама имати и више од 100 изостанака. Наставници немоћни, родитељи правдају часове.
ПЕТИНА матураната гимназија иде на разредни испит због великог броја изостанака, тврде у Форуму београдских гимназија, док је стање у средњим стручним школама још горе. Како наводе у ФССБ, чак трећина ђака би због недоласка у школу морала да полаже разредни испит. Број изостанка по ученику годинама се не смањује, па тако у већини школа на крају године у ђачкој књижици буде, у просеку, око 100 изостанака по ученику.
Према речима Милице Миленовић, председнице Форума београдских гимназија, на полугодишту буде по 50 изостанака по детету, а на крају године се та бројка удвостручи. Она истиче да такво стање траје годинама и да је тешко било шта урадити, јер ђаци имају пуну подршку родитеља у недоласку на часове. Она истиче да се дешава да у одељењу са 26 ученика, њих пет-шест иде на разредни испит и то из четири, пет, шест предмета.
– Највише изостанака се бележи на крају школске године, а главни разлог је да се не поправи оцена и то у завршним разредима – каже Миленовић. – Родитељи правдају часове, чак и после истека законског рока од седам дана од поновног доласка ђака у школу. Иако је законом предвиђено да већ са пет неоправданих треба обавестити родитеља, многи наставници чекају да их буде 25, што значи и искључење из школе. Међутим, то се ретко дешава, јер родитељи користе жалбени поступак, који је исувише компликован и дуго траје, тако да већина професора иде линијом мањег отпора.
Директор Пете београдске гиманзије Минић Савић каже да у овој школи ученици имају од 35 до 120 изостанка на полугодишту, додајући да међу њима има и деце која су болесна, али и оних који немају неко озбиљно обољење. И у овој гимназији родитељи су савезници својој деци и без проблема им правдају изостанке како би сачували оцену, избегли лош резултат на писменом или одговарању.
– Када би се стриктно примењивао закон, чак трећина ђака средњих стручних школа би завршила на разредном испиту – каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. – То је посебно изражено у школама машинске, бродарске, текстилне, кожарске струке, које су уписала деца која то нису желела. Поражавајуће је што родитељи свесно учествују у нечасним радњама своје деце.
Антић истиче да бежање са часова не наноси штету само ђацима, већ и држави. Школовање једног ученика средње стручне школе државу кошта око 1.000 евра, док се за гимназијалца из буџета издаваја око 700 евра годишње. За ученике који изостају са наставе то је узалуд бачен новац.
ПОЈАЧАН РАД ПЕДАГОГА И ПСИХОЛОГА
У Електротехничкој школи „Земун“ успели су да смање број изостанака захваљујући „повластицама“ за ученике који редовно похађају наставу. Тако је прошле године просечан број изостанака по ученику био 80,48, а ове је смањен на 68,44.
– Успели смо да смањимо изостајање у свим годинама, осим друге – каже Ђурађ Бањац, директор ЕТШ „Земун“. – То смо постигли појачаним радом разредних старешина, педагошко-психолошке службе, али и наградама за одељења за најмање изостанака као што су одлазак у позориште и биоскоп.
Извор: сајт novosti.rs
