Иако су према закону све апотеке у обавези да од грађана преузимају фармацеутски отпад, још увек се чека на подзаконске акте којима ће се прецизирати ове процедуре. То значи да грађани и даље немају где да безбедно одлажу застареле лекове, који онда завршавају на депонијама са другим комуналним отпадом.
Са овим проблемом редакцији часописа Данас, се обратила читатељка која је хтела еколошки да се реши хемикалија и неискоришћених лекова. У апотеци Цоннецтура у Београду рекли су јој да немају више места за складиштење тих лекова, док јој је у државној апотеци речено да ће то питање бити решено до краја године.
И у апотеци у Лилију, како кажу за Данас, преузимају лекове од грађана, али у ограниченим количинама, јер немају довољно капацитета за складиштење отпада из домаћинстава.
Према Закону о управљању отпадом, све апотеке, и државне и приватне, прикупљају неупотребљиве лекове од грађана. Међутим, како за наш лист објашњавају у „Апотеци Београд“, недавно усвојеним изменама и допунама овог закона прецизирано је да су „апотеке у обавези да закључе уговор са оператером који има одговарајућу дозволу за управљање овом врстом отпада, а да трошкове сноси произвођач, односно носилац дозволе за промет лекова, а у случају нерегистрованих лекова увозник“.
– Очекује се да ће неопходна подзаконска акта, уредбе и правилници, бити усвојени након формирања Владе Србије. Апотека „Београд“ је у процесу припреме свих неопходних активности како би се отпочело са континуираним преузимањем лекова од грађана – каже Десанка Николић, стручна сарадница за квалитет и заштиту животне средине Апотеке „Београд“, и предлаже да до тада грађани чувају неупотребљиве лекове код куће.
Из Министарства пољопривреде и заштите животне средине кажу за Данас да су све државне и приватне апотеке обавезне да преузимају неупотребљиве лекове од грађана, и да оне треба да имају истакнуто „обавештење да се у тој апотеци прикупљају неупотребљиви лекови од грађана, као и да се за враћање неупотребљивих лекова не плаћа накнада“. Из Министарства такође истичу да су према Закону о управљању отпадом и Правилнику управљања медицинским отпадом „грађани дужни да неупотребљиве лекове враћају апотекама које имају обавезу да преузимају неупотребљиве лекове од грађана“.
Дакле, грађани своју обавезу не могу да изврше зато што ни апотеке не могу да изврше своје обавезе због ограничених капацитета, односно док се не формира влада која ће донети правилнике и јасно прецизирати управљање отпадом. Ипак, постоји Правилник о управљању медицинским отпадом, али није јасно колико се он поштује. Из Министарства наводе да се Правилником ближе прописује „начин и поступак управљања опасним отпадом из објеката у којима се обавља здравствена заштита и начин управљања фармацеутским отпадом, садржина плана управљања отпадом и листа апотека које су дужне да преузимају неупотребљиве лекове од грађана“.
– Доказ да су неке апотекарске установе у Србији ускладиле своје пословање са одредбама правилника су Апотекарска установа у Новом Саду, Нишу, Крушевцу и то су управо примери добре праксе. Разлог зашто до сада све апотекарске установе нису исто учиниле је да тренутно не постоје обезбеђена средства у буџету којим би се финансирало организовано сакупљање и коначно збрињавање сакупљања лекова са истеклим роком трајања од грађана и очекујемо да тај процес почне да се уређује применом закона, који је усвојен у марту – наводе из Министарства.
Фирме које се баве одношењем и уништавањем медицинског и инфективног отпада, а са којима је Данас контактирао, сматрају да апотеке не примају лекове од грађана зато што морају да финансирају извоз тог отпада.
Из ЕУ 13,5 милиона евра за систем одлагања отпада
Како преноси Делегација ЕУ, од 2007. до 2013. године Европска унија је донирала 13,5 милиона евра за унапређење система управљања отпадом. „Делегација ЕУ је кроз пројекат дала новац за унапређење управљања медицинским отпадом, посебно инфективним отпадом и кроз наведена средства Србија је добила опрему за сакупљање, транспорт, стерилизацију и дробљење инфективног медицинског отпада“, наводи Министарство пољопривреде и заштите животне средине. Око сто здравствених установа у Србији је од 2007. године, кроз пројекат техничке подршке за управљање медицинским отпадом, добило стабилизаторе и дробилице за инертизацију и стабилизацију инфективног медицинског отпада, који се потом одлаже на комуналне или санитарне депоније. Кроз исти пројекат 2013. године су обезбеђена додатна средства за извоз и коначно збрињавање 300 тона фармацеутског отпада историјског порекла који је био складиштен у здравственим установама у Србији. У Србији не постоје специјализована постројења за уништавање фармацеутског отпада и овај отпад се извози на коначно збрињавање у иностранство, где постоје таква постројења.
Извор: Данас
