Економска кретања у 2017. години и припрема буџета за 2018. годину и пројекција за 2019. и 2020. годину

 

 

800×600

< <

Министарство финансија је на свом сајту http://www.mfin.gov.rs објавило:

1. Упутство за припрему буџета Републике Србије
за 2018. годину и пројекција за 2019. и 2020. годину, и

800×600

< <

2. Упутство за припрему одлуке о буџету локалне власти за 2018. годину и пројекција за 2019. и 2020. годину.

 

На основу ових материјала у наредном делу текста биће дата оцена економских
кретања у 2017. години и планске пројекције за наредне три године.

 

1. Актуелна економска кретања

Привредна активност наставља раст и током 2017. године. На страни понуде
главни покретачи су прерађивачка индустрија и услужни сектор, док, посматрано са
расходне стране БДП, позитиван допринос дају све компоненте тражње, осим нето извоза.
У првој половини године одређени ризици „на доле” су активирани, што се негативно
одразило на укупну привредну активност. Ипак, краткорочни индикатори из последњих
неколико месеци указују на њихову једнократну природу, те не постоји ризик да се
путања раста значајније успори у средњем року. Ревидирање првобитно пројектоване
стопе од 3,0% последица је негативних кретања у електро-енергетском сектору и пољопривреди услед екстремних мразева с почетка године, односно изразито неповољних агрометеоролошких
услова у летњим месецима. Будући да је природа ових чинилаца привремена, овим се не угрожава
основни сценарио развоја. Сви фискални индикатори су значајно изнад постављених
циљева, монетарни токови су стабилни и предвидиви, настављена су побољшања на тржишту
радне снаге, а обим спољнотрговинске размене се повећава.

Позитивна привредна кретања забележена у 2016. години, настављена су
и током 2017. године. Међутим, активирање једнократних негативних чинилаца имало
је за последицу успоравање активности у појединим делатностима, са значајним учешћем у БДП-у, а потом и њихов сигнификантан негативан допринос укупном
привредном расту. Лоши временски услови
с почетка године ометали су производне процесе у рударству и производњи електричне
енергије,
али су и успорили грађевинску активност, на шта су се надовезали неповољни
агрометеоролошки услови у другом кварталу и десетковали приносе пољопривреде.

У првом тромесечју 2017. године, према подацима РЗС, забележен
је реалан међугодишњи раст привредне активности од 1,0%, док је у другом кварталу
остварен међугодишњи раст од 1,3%. Током трећег квартала слабе негативни утицаји
једнократних чинилаца на електро-енергетски сектор и грађевинарство, што резултира убрзањем привредне
активности, која,
по флеш процени,
бележи међугодишњи раст од 2,1%. На основу расположивих макроекономских
индикатора процењена стопа реалног раста привредне активности у 2017. години износи
2,0%.

Узимајући у обзир евидентан опоравак електро-енергетског сектора,
историјске просеке пољопривредне производње, започете јавне радове, импулс потрошњи
који ће стићи од повећања пензија и плата у деловима јавног сектора, као и побољшања
међународног окружења,
уз унапређену конкурентску позицију Србије и стабилан раст извоза,
задржана је пројекција привредног раста за 2018. годину од 3,5% међугодишње.

Носиоци раста у наредној години биће сектори индустрије и услуга, а
очекује се да ће ова два сектора генерисати две трећине укупног раста. Опоравак
електро-

–енергетског сектора, уз стабилно висок
раст прерађивачке индустрије, који је у првих девет месеци ове године износио
6,8%, обезбедиће раст укупне индустрије од око 5,5%. Пројектован је раст услужног
сектора од 2,2%. У првих девет месеци 2017. године услужни сектор бележи раст од
2,0%, те је реално очекивати његово убрзање стимулисано повећањем пензија и плата
у јавном сектору. Враћање пољопривредне производње на просечан вишегодишњи ниво
обезбедиће стопу раста пољопривреде од око 9,0%, док се у грађевинарству очекује
дејство започетих пројеката на убрзање грађевинске активности
од 4,9%.

Посматрано са расходне стране БДП-а, најзначајнији извор раста биће приватна потрошња,
што је очекивано, будући да је то доминантна компонента расходне
стране БДП-а, а притом ће бити стимулисана мерама фискалне релаксације. Пројектован
је раст приватне потрошње од 2,7%, чиме ће њен допринос укупном расту износити
2,0 процентна поена. Оно што је у дугорочном смислу важније јесте улога инвестиција
као другог доминантног извора раста. У 2018. години очекује се убрзање инвестиционих
активности и њихов реалан раст од 5,1%, чиме ће дати допринос укупном расту привреде
од 1,0 процентног поена. Извоз стабилно расте, диверзификован је и не постоје ризици
његовог успоравања у средњем року. Очекује се повећање извоза за 8,8% и раст увоза
за 7,0%,
чиме ће нето извоз дати благо позитиван допринос расту.

Раст привредне активности праћен је позитивним кретањима на тржишту
рада, која се огледају у расту стопе запослености и просечне зараде. Према подацима Анкете о радној снази (у даљем
тексту: АРС),
број запослених у првом полугодишту 2017. године на међугодишњем
нивоу повећан је за 3,8%, док је стопа незапослености смањена за 3,9 процентна поена
и износила је 13,2%. Раст броја запослених је у овом периоду највећим делом био
резултат повољних кретања у секторима индустрије и услуга. Такође, ефикасније деловање
инспекцијских служби на сузбијању сиве економије одразило се на раст броја формално
запослених и на смањење броја неформално запослених. Позитивна
кретања на тржишту рада потврђују и подаци из Централног регистра обавезног социјалног
осигурања (ЦРОСО), према којима је просечан број формално запослених у периоду јануар–септембар
повећан за 2,9% међугодишње. Истовремено, просечна нето зарада у приватном сектору
била је за 3,6% нижа од зараде у јавном сектору, што је у поређењу са 2016. годином
мања разлика за 1,7 процентних поена. Укупна просечна нето зарада повећана је реално
за 0,9% међугодишње, и тај раст је у потпуности био опредељен растом зарада у приватном
сектору (1,5%).

На основу веома позитивних
резултата забележених на тржишту рада у периоду јануар–септембар, као и раста привредне
активности у првом полугодишту, али и очекиваног убрзања раста БДП-а у другом делу године, процењује
се да ће укупна запосленост у 2017. години остварити раст, који је вођен пре свега растом
запослености у приватном сектору. У наредном периоду се очекује да ће раст реалних нето зарада
у приватном сектору пратити раст продуктивности у привреди и биће бржи него у јавном
сектору. Пројектован је раст реалних нето зарада, али је спорији од реалног раста БДП-а, као и раст зарада у складу са растом
продуктивности, што ће утицати на смањење јединичних трошкова рада и на побољшање
конкурентске позиције земље.

Као резултат ниских инфлаторних притисака, инфлација се од почетка године
налазила у границама дозвољеног одступања од новог циља НБС. Међутим, пре свега због утицаја раста светске цене
нафте, као и изнад сезонски уобичајеног раста цена поврћа и чврстих горива, инфлација
се од почетка године кретала на вишем нивоу него
што је био у 2016. години. Међугодишња
инфлација је у септембру 2017. године износила 3,2%, што је највећим делом било
опредељено повећањем цена поврћа и воћа, дувана, нафтних деривата, свињског меса
и услуга мобилне телефоније. Очекује се да ће се инфлација до краја 2017. године
кретати у оквиру актуелне границе дозвољеног одступања од циља НБС.

Пројекција инфлације заснована је на очекиваним кретањима у домаћем
и међународном окружењу. Процењује
се да ће се инфлација у средњем року кретати у оквиру граница циља (3 ± 1,5%), али
на нижем нивоу у односу на 2017. годину. Очекује се да ће инфлација крајем
2018. године износити 3,0%. Инфлацију ће успоравати висока база код цена нафтних
деривата, као и излазак једнократних поскупљења појединих производа и услуга из
међугодишњег обрачуна. Поред тога, на успоравање инфлације утицаће и релативна стабилност
девизног курса. Инфлаторни притисци долазиће од постепеног раста светских цена примарних
пољопривредних производа, али и од веће агрегатне тражње. Пројекција инфлације за
2019. и 2020. годину предвиђа њено кретање на стабилном и ниском нивоу који неће
одступати од оквира циља. Кључни ризици остварења пројекције инфлације односе се
на кретања у међународном окружењу, а посебно на неизвесности у погледу монетарних
политика централних банака водећих земаља.

Након значајних смањења спољних неравнотежа и рекордно ниског
спољнотрговинског дефицита у 2016. години од 3,1% БДП-а, током 2017. долази до погоршања
платнобилансне позиције и раста дефицита на 4,6% БДП. Дефицит текућег рачуна у периоду јануар–август
2017. године, у поређењу са истим периодом претходне године, увећан је за 468,2 мил. евра и износио је 1.168,7 мил. евра, али и даље је у потпуности
покривен СДИ. У периоду јануар–септембар извезено је робе (ц.и.ф.) у вредности од 11,3 млрд. евра, а увезено робе за
14,1 млрд. евра, што је повећање од 13,4% и 13,1%, респективно, у односу на исти период
2016. године. Раст извоза робе у овом периоду резултат је пре свега значајног раста
извоза гвожђа и челика. Позитиван допринос побољшању спољнотрговинске размене наставио
је да даје извоз електричних апарата и опреме и производа од каучука. Раст спољнотрговинског
дефицита од 306,3 мил.
евра у првих девет месеци опредељен је у највећој мери вишим увозом
енергената. С друге стране, очекује се увећан увоз сировина и репроматеријала за
потребе производње у условима раста цена метала и енергената на светском тржишту,
па ће укупан допринос нето извоза бити негативан.

Нето прилив страних
директних инвестиција
у првих осам месеци 2017. године износио је 1,5 млрд. евра, што је 10,3% више него
у истом периоду прошле године, чиме је обезбеђена покривеност дефицита текућег рачуна
од 128,7%.

За одрживо смањење спољнотрговинских неравнотежа неопходно је
даље структурно прилагођавање домаће привреде и побољшање екстерне конкурентности.
Наставак спровођења структурних реформи у циљу побољшања пословне климе, очувања
макроекономске стабилности и консолидације јавних финансија, требало би да обезбеди даљи
прилив страних директних инвестиција у секторе разменљивих добара, који ће на средњи
и дуги рок побољшати производни потенцијал и осигурати одрживи раст.

Током 2018. године очекује се побољшање платнобилансне позиције
услед бржег раста извоза, који ће пре свега имати извор у индустријским делатностима
разменљивих добара,
као и у очекивано
бољој пољопривредној години, што ће резултирати смањењем платнобилансног дефицита
на 4,2% БДП-а.

Након вишегодишњих неуспешних покушаја да се отклони структурни дефицит,
од 2015. године имплементиран је програм консолидације који подразумева трајно отклањање
фискалних неравнотежа. Дефицит
опште државе смањен је са 6,6% БДП-а у 2014. години на 1,3% БДП-а на крају
2016. године. У 2017. години планиран је низак дефицит, али су повољна фискална кретања,
у највећој мери на приходној страни, резултирала очекиваним суфицитом до краја године.
Фискални суфицит опште државе у 2017. години, према најновијим проценама, износиће
око 32 млрд.
динара, односно 0,7% БДП-а.

Процењује се да ће у периоду од 2015. до 2017. године структурно фискално
прилагођавање износити око 6% БДП-а, што је знатно изнад циља који је постављен на
почетку програма (4% БДП-а). Дуг се налази на силазној путањи, те ће на крају године учешће дуга
опште државе у БДП-у бити за око 8 процентних поена БДП-а мање у односу
на крај 2016. године и за око 10 процентних поена БДП-а мање у односу
на највиши ниво који је достигнут крајем 2015. године.

У току трајања програма фискалне консолидације у два наврата је, опрезно
и без угрожавања достигнуте фискалне стабилности, једнократним помоћима и постепеном
релаксацијом расхода за пензије (умерена повећања од 1,25% и 1,5%), заштићен животни
стандард најугроженијих категорија пензионера. Појединим деловима јавног сектора
повећаване су првобитно умањене плате (здравство, просвета, полиција и војска), али су укупни
издаци за плате задржали опадајућу путању учешћа у БДП-у, што је и био циљ
фискалне консолидације у овом сегменту.

 

2. Фискална политика у 2018. години

Буџет за 2018. годину доминантно је развојног карактера. Фискални простор
на расходној страни усмерен је првенствено на капиталне инвестиције, како би држава
дала кључни допринос повећању укупних инвестиција и привредном расту. Пажљиво „попуштање
стега” фискалне консолидације резултирало је и повећањем плата у сектору државе
(до 10% по појединим секторима), уз задржавање константног учешћа ових издатка у
БДП-у. Повећање пензија од 5% фискално је одрживо, па ће 86,6% пензионера
(сви пензионери са пензијама до 37.000 динара) имати пензију већу од оне коју су
примали пре спровођења програма консолидације.

Поред мера на расходној страни, фискални простор користиће се делом
и за смањење пореског оптерећења рада. Повећањем неопорезивог дела зараде повећава
се прогресивност у опорезивању. При томе држава компензује привреди повећан трошак
по основу подизања минималне цене рада.

У наредном средњорочном периоду циљеви фискалне политике усмерени
су на одржање фискалне стабилности,
што води даљем смањењу јавног дуга. Средњорочни фискални оквир подразумева
одржавање дефицита опште државе на 0,5% БДП-а до 2020. године. Остварење
фискалног дефицита и примарног суфицита у наредном периоду омогућава да се дуг већ
у 2018. години спусти на ниво од око 60% БДП-а. Креиран оквир фискалне политике
у средњорочном периоду резултираће наставком силазне путање јавног дуга. Пројекције
фискалних агрегата у периоду од 2018. до 2020. године заснивају се на пројекцијама
макроекономских показатеља за наведени период, планираној пореској политици која
подразумева даље усаглашавање са законима и директивама ЕУ и одговарајућим мерама
на приходној и расходној страни, укључујући и реформе великих јавних предузећа.

Макроекономским пројекцијама за период од 2018. до 2020. године предвиђена
је кумулативна стопа раста реалног БДП-а од 11,4%, заснована на расту домаће тражње и опоравку инвестиционе активности.
Задржавање тренда
оствареног раста у 2019. години и убрзање на 4% у 2020. години засновано је пре
свега на расту инвестиционе потрошње, али и стандарда становништва на реалним основама.

 

Основне макроекономске претпоставке за период
2017–2020. године

 

– Исказано у процентима,
осим ако није другачије назначено

Показатељ	2017.	2018.	2019.	2020.
Стопа реалног раста БДП-а	2.0	3.5	3.5	4.0
БДП у текућим тржишним ценама (у млрд. РСД)	4469	4755	5057	5417
Извори раста: процентне промене у константним ценама
Лична потрошња	1,8	2,7	3,4	3,8
Државна потрошња	1,4	2,2	1,9	2,7
Инвестиције у фиксни капитал	4,3	5,1	4,1	5,3
Извоз роба и услуга	10,0	8,8	8,4	7,9
Увоз роба и услуга	8,6	7,0	7,2	7,0
Допринос расту БДП-а, п. п.
Домаћа тражња	2,4	3,4	3,7	4,4
Инвестициона потрошња	0,8	1,0	0,9	1,1
Лична потрошња	1,3	2,0	2,5	2,8
Државна потрошња	0,3	0,4	0,3	0,5
Спољнотрговински биланс роба и услуга	-0,4	0,1	-0,2	-0,4
Кретање цена
Потрошачке цене (годишњи просек)	3,1	2,7	2,8	3,0
Потрошачке цене (крај периода)	3,0	3,0	3,0	3,0
Дефлатор БДП-а	2,8	2,8	2,8	3,0
Кретања у спољном сектору (% БДП-а)
Спољнотрговински биланс роба	-9,8	-9,3	-9,1	-9,0
Спољнотрговински биланс услуга	2,3	2,6	2,9	3,0
Салдо текућег рачуна	-4,6	-4,2	-4,1	-3,9
Директне инвестиције – нето	5,8	5,1	5,0	5,0
Јавне финансије
Дефицит опште државе (% БДП-а)	0,7	-0,7	-0,5	-0,5

Извор: МФИН

 

3. Кретање плата запослених
у јавном сектору у 2018. години

Плате запослених које се обезбеђују у буџету Републике
Србије, регулисане су Законом о
платама у државним органима и јавним службама („Сл. гласник РС”, бр. 34/2001,
62/2006 – др. закон, … 99/2014
и 21/2016), Законом о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”,
бр. 62/2006, 63/2006 – исправка, … 108/2013 и 99/2014), Законом о привременом уређивању
основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код
корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, број 116/2014), Законом о буџетском
систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, … 103/2015 и 99/2016) и другим
посебним законима.

Закон о платама државних службеника и намештеника
не односи се на плате изабраних лица у Народној скупштини (народни посланици) и
Влади, већ се на њих примењују одредбе Закона о платама у државним органима и јавним
службама.

На обрачун и исплату плата запослених у Министарству
унутрашњих послова, Безбедносно информативној агенцији и Министарству одбране, као
и за носиоце правосудних функција (судије и тужиоци) примењују се одредбе посебних
закона.

На плате запослених који раде на спровођењу контроле
у Управи царина, Пореској управи и Управи за спречавање прања новца, поред Закона
о платама државних службеника и намештеника, примењују се и посебни прописи (уредбе,
правилници, одлуке и др.) којима је регулисан њихов рад.

Маса плата односно зарада планирана је у складу
са Законом о буџетском систему, односно забраном запошљавања, као и на основу основица
које су утврђене у складу са Законом о привременом уређивању основица за обрачун
и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава.
Средства за плате су планирана на бази постојећег, а не систематизованог броја запослених.

У 2018. години планира
се увећање плата:

1. за 10% код следећих буџетских
корисника:

– Министарство унутрашњих послова, БИА, Министарство
одбране, Пореска управа, Управа царина, заводи за извршење кривичних санкција,

– у установама основног и средњег образовања, ученичког
и студентског стандарда,

– у установама социјалне и здравствене заштите
и установама културе,

– као и за државне службенике и намештенике у судовима
и тужилаштвима који су основани у складу са Законом о уређењу судова („Сл. гласник
РС”, бр. 116/2008, 104/2009, … ,13/2016
и 108/2016) и Законом о јавном тужилаштву („Сл. гласник РС”, бр. 116/2008, 104/2009,
… , 106/2015 и 63/2016 – одлука УС), осим
државних службеника и намештеника у јавним тужилаштвима посебне надлежности;

2. за 5% код следећих буџетских
корисника:

– Народна скупштина,

– Председник Републике,

– Председник Владе и потпредседници Владе,

– службе Владе,

– у осталим органима државне управе (министарствима,
органима управе у саставу, посебним организацијама и стручним службама управних
округа) који нису обухваћени тачком 1,

– у установама високог и вишег образовања,

– као и за државне службенике и намештенике у Високом
савету судства, Државном већу тужилаца и Државном правобранилаштву.

Као и у претходним годинама, и у буџетској
2018. години не треба планирати обрачун и исплату поклона у новцу, божићних, годишњих
и других врста награда, бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног
положаја и побољшања услова рада предвиђених посебним и појединачним колективним
уговорима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава буџета Републике
Србије и локалне власти, као и друга примања из члана 120. став 1. тачка 4. Закона
о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – одлука
УС), осим јубиларних награда за запослене који су то право стекли у 2018. години.

У 2018. години не могу се исплаћивати „нетранспарентни
бонуси” (нпр. исплата награда свим запосленима у органу сваког месеца).