Ekonomska kretanja u 2017. godini i priprema budžeta za 2018. godinu i projekcija za 2019. i 2020. godinu

800×600

<<

Ministarstvo finansija je na svom sajtu http://www.mfin.gov.rsobjavilo:

1. Uputstvo za pripremu budžeta Republike Srbije
za 2018. godinu i projekcija za 2019. i 2020. godinu, i

800×600

<<

2. Uputstvo za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2018. godinu i projekcija za 2019. i 2020. godinu.

Na osnovu ovih materijala u narednom delu teksta biće data ocena ekonomskih
kretanja u 2017. godini i planske projekcije za naredne tri godine.

1. Aktuelna ekonomska kretanja

Privredna aktivnost nastavlja rast i tokom 2017. godine. Na strani ponude
glavni pokretači su prerađivačka industrija i uslužni sektor, dok, posmatrano sa
rashodne strane BDP, pozitivan doprinos daju sve komponente tražnje, osim neto izvoza.
U prvoj polovini godine određeni rizici „na dole” su aktivirani, što se negativno
odrazilo na ukupnu privrednu aktivnost. Ipak, kratkoročni indikatori iz poslednjih
nekoliko meseci ukazuju na njihovu jednokratnu prirodu, te ne postoji rizik da se
putanja rasta značajnije uspori u srednjem roku. Revidiranje prvobitno projektovane
stope od 3,0% posledica je negativnih kretanja u elektro-energetskom sektoru i poljoprivredi usled ekstremnih mrazeva s početka godine, odnosno izrazito nepovoljnih agrometeoroloških
uslova u letnjim mesecima. Budući da je priroda ovih činilaca privremena, ovim se ne ugrožava
osnovni scenario razvoja. Svi fiskalni indikatori su značajno iznad postavljenih
ciljeva, monetarni tokovi su stabilni i predvidivi, nastavljena su poboljšanja na tržištu
radne snage, a obim spoljnotrgovinske razmene se povećava.

Pozitivna privredna kretanja zabeležena u 2016. godini, nastavljena su
i tokom 2017. godine. Međutim, aktiviranje jednokratnih negativnih činilaca imalo
je za posledicu usporavanje aktivnosti u pojedinim delatnostima, sa značajnim učešćem u BDP-u, a potom i njihov signifikantan negativan doprinos ukupnom
privrednom rastu. Loši vremenski uslovi
s početka godine ometali su proizvodne procese u rudarstvu i proizvodnji električne
energije,
ali su i usporili građevinsku aktivnost, na šta su se nadovezali nepovoljni
agrometeorološki uslovi u drugom kvartalu i desetkovali prinose poljoprivrede.

U prvom tromesečju 2017. godine, prema podacima RZS, zabeležen
je realan međugodišnji rast privredne aktivnosti od 1,0%, dok je u drugom kvartalu
ostvaren međugodišnji rast od 1,3%. Tokom trećeg kvartala slabe negativni uticaji
jednokratnih činilaca na elektro-energetski sektor i građevinarstvo, što rezultira ubrzanjem privredne
aktivnosti, koja,
po fleš proceni,
beleži međugodišnji rast od 2,1%. Na osnovu raspoloživih makroekonomskih
indikatora procenjena stopa realnog rasta privredne aktivnosti u 2017. godini iznosi
2,0%.

Uzimajući u obzir evidentan oporavak elektro-energetskog sektora,
istorijske proseke poljoprivredne proizvodnje, započete javne radove, impuls potrošnji
koji će stići od povećanja penzija i plata u delovima javnog sektora, kao i poboljšanja
međunarodnog okruženja,
uz unapređenu konkurentsku poziciju Srbije i stabilan rast izvoza,
zadržana je projekcija privrednog rasta za 2018. godinu od 3,5% međugodišnje.

Nosioci rasta u narednoj godini biće sektori industrije i usluga, a
očekuje se da će ova dva sektora generisati dve trećine ukupnog rasta. Oporavak
elektro-

–energetskog sektora, uz stabilno visok
rast prerađivačke industrije, koji je u prvih devet meseci ove godine iznosio
6,8%, obezbediće rast ukupne industrije od oko 5,5%. Projektovan je rast uslužnog
sektora od 2,2%. U prvih devet meseci 2017. godine uslužni sektor beleži rast od
2,0%, te je realno očekivati njegovo ubrzanje stimulisano povećanjem penzija i plata
u javnom sektoru. Vraćanje poljoprivredne proizvodnje na prosečan višegodišnji nivo
obezbediće stopu rasta poljoprivrede od oko 9,0%, dok se u građevinarstvu očekuje
dejstvo započetih projekata na ubrzanje građevinske aktivnosti
od 4,9%.

Posmatrano sa rashodne strane BDP-a, najznačajniji izvor rasta biće privatna potrošnja,
što je očekivano, budući da je to dominantna komponenta rashodne
strane BDP-a, a pritom će biti stimulisana merama fiskalne relaksacije. Projektovan
je rast privatne potrošnje od 2,7%, čime će njen doprinos ukupnom rastu iznositi
2,0 procentna poena. Ono što je u dugoročnom smislu važnije jeste uloga investicija
kao drugog dominantnog izvora rasta. U 2018. godini očekuje se ubrzanje investicionih
aktivnosti i njihov realan rast od 5,1%, čime će dati doprinos ukupnom rastu privrede
od 1,0 procentnog poena. Izvoz stabilno raste, diverzifikovan je i ne postoje rizici
njegovog usporavanja u srednjem roku. Očekuje se povećanje izvoza za 8,8% i rast uvoza
za 7,0%,
čime će neto izvoz dati blago pozitivan doprinos rastu.

Rast privredne aktivnosti praćen je pozitivnim kretanjima na tržištu
rada, koja se ogledaju u rastu stope zaposlenosti i prosečne zarade. Prema podacima Ankete o radnoj snazi (u daljem
tekstu: ARS),
broj zaposlenih u prvom polugodištu 2017. godine na međugodišnjem
nivou povećan je za 3,8%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 3,9 procentna poena
i iznosila je 13,2%. Rast broja zaposlenih je u ovom periodu najvećim delom bio
rezultat povoljnih kretanja u sektorima industrije i usluga. Takođe, efikasnije delovanje
inspekcijskih službi na suzbijanju sive ekonomije odrazilo se na rast broja formalno
zaposlenih i na smanjenje broja neformalno zaposlenih. Pozitivna
kretanja na tržištu rada potvrđuju i podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog
osiguranja (CROSO), prema kojima je prosečan broj formalno zaposlenih u periodu januar–septembar
povećan za 2,9% međugodišnje. Istovremeno, prosečna neto zarada u privatnom sektoru
bila je za 3,6% niža od zarade u javnom sektoru, što je u poređenju sa 2016. godinom
manja razlika za 1,7 procentnih poena. Ukupna prosečna neto zarada povećana je realno
za 0,9% međugodišnje, i taj rast je u potpunosti bio opredeljen rastom zarada u privatnom
sektoru (1,5%).

Na osnovu veoma pozitivnih
rezultata zabeleženih na tržištu rada u periodu januar–septembar, kao i rasta privredne
aktivnosti u prvom polugodištu, ali i očekivanog ubrzanja rasta BDP-a u drugom delu godine, procenjuje
se da će ukupna zaposlenost u 2017. godini ostvariti rast, koji je vođen pre svega rastom
zaposlenosti u privatnom sektoru. U narednom periodu se očekuje da će rast realnih neto zarada
u privatnom sektoru pratiti rast produktivnosti u privredi i biće brži nego u javnom
sektoru. Projektovan je rast realnih neto zarada, ali je sporiji od realnog rasta BDP-a, kao i rast zarada u skladu sa rastom
produktivnosti, što će uticati na smanjenje jediničnih troškova rada i na poboljšanje
konkurentske pozicije zemlje.

Kao rezultat niskih inflatornih pritisaka, inflacija se od početka godine
nalazila u granicama dozvoljenog odstupanja od novog cilja NBS. Međutim, pre svega zbog uticaja rasta svetske cene
nafte, kao i iznad sezonski uobičajenog rasta cena povrća i čvrstih goriva, inflacija
se od početka godine kretala na višem nivou nego
što je bio u 2016. godini. Međugodišnja
inflacija je u septembru 2017. godine iznosila 3,2%, što je najvećim delom bilo
opredeljeno povećanjem cena povrća i voća, duvana, naftnih derivata, svinjskog mesa
i usluga mobilne telefonije. Očekuje se da će se inflacija do kraja 2017. godine
kretati u okviru aktuelne granice dozvoljenog odstupanja od cilja NBS.

Projekcija inflacije zasnovana je na očekivanim kretanjima u domaćem
i međunarodnom okruženju. Procenjuje
se da će se inflacija u srednjem roku kretati u okviru granica cilja (3 ± 1,5%), ali
na nižem nivou u odnosu na 2017. godinu. Očekuje se da će inflacija krajem
2018. godine iznositi 3,0%. Inflaciju će usporavati visoka baza kod cena naftnih
derivata, kao i izlazak jednokratnih poskupljenja pojedinih proizvoda i usluga iz
međugodišnjeg obračuna. Pored toga, na usporavanje inflacije uticaće i relativna stabilnost
deviznog kursa. Inflatorni pritisci dolaziće od postepenog rasta svetskih cena primarnih
poljoprivrednih proizvoda, ali i od veće agregatne tražnje. Projekcija inflacije za
2019. i 2020. godinu predviđa njeno kretanje na stabilnom i niskom nivou koji neće
odstupati od okvira cilja. Ključni rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se
na kretanja u međunarodnom okruženju, a posebno na neizvesnosti u pogledu monetarnih
politika centralnih banaka vodećih zemalja.

Nakon značajnih smanjenja spoljnih neravnoteža i rekordno niskog
spoljnotrgovinskog deficita u 2016. godini od 3,1% BDP-a, tokom 2017. dolazi do pogoršanja
platnobilansne pozicije i rasta deficita na 4,6% BDP. Deficit tekućeg računa u periodu januar–avgust
2017. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, uvećan je za 468,2 mil. evra i iznosio je 1.168,7 mil. evra, ali i dalje je u potpunosti
pokriven SDI. U periodu januar–septembar izvezeno je robe (c.i.f.) u vrednosti od 11,3 mlrd. evra, a uvezeno robe za
14,1 mlrd. evra, što je povećanje od 13,4% i 13,1%, respektivno, u odnosu na isti period
2016. godine. Rast izvoza robe u ovom periodu rezultat je pre svega značajnog rasta
izvoza gvožđa i čelika. Pozitivan doprinos poboljšanju spoljnotrgovinske razmene nastavio
je da daje izvoz električnih aparata i opreme i proizvoda od kaučuka. Rast spoljnotrgovinskog
deficita od 306,3 mil.
evra u prvih devet meseci opredeljen je u najvećoj meri višim uvozom
energenata. S druge strane, očekuje se uvećan uvoz sirovina i repromaterijala za
potrebe proizvodnje u uslovima rasta cena metala i energenata na svetskom tržištu,
pa će ukupan doprinos neto izvoza biti negativan.

Neto priliv stranih
direktnih investicija
u prvih osam meseci 2017. godine iznosio je 1,5 mlrd. evra, što je 10,3% više nego
u istom periodu prošle godine, čime je obezbeđena pokrivenost deficita tekućeg računa
od 128,7%.

Za održivo smanjenje spoljnotrgovinskih neravnoteža neophodno je
dalje strukturno prilagođavanje domaće privrede i poboljšanje eksterne konkurentnosti.
Nastavak sprovođenja strukturnih reformi u cilju poboljšanja poslovne klime, očuvanja
makroekonomske stabilnosti i konsolidacije javnih finansija, trebalo bi da obezbedi dalji
priliv stranih direktnih investicija u sektore razmenljivih dobara, koji će na srednji
i dugi rok poboljšati proizvodni potencijal i osigurati održivi rast.

Tokom 2018. godine očekuje se poboljšanje platnobilansne pozicije
usled bržeg rasta izvoza, koji će pre svega imati izvor u industrijskim delatnostima
razmenljivih dobara,
kao i u očekivano
boljoj poljoprivrednoj godini, što će rezultirati smanjenjem platnobilansnog deficita
na 4,2% BDP-a.

Nakon višegodišnjih neuspešnih pokušaja da se otkloni strukturni deficit,
od 2015. godine implementiran je program konsolidacije koji podrazumeva trajno otklanjanje
fiskalnih neravnoteža. Deficit
opšte države smanjen je sa 6,6% BDP-a u 2014. godini na 1,3% BDP-a na kraju
2016. godine. U 2017. godini planiran je nizak deficit, ali su povoljna fiskalna kretanja,
u najvećoj meri na prihodnoj strani, rezultirala očekivanim suficitom do kraja godine.
Fiskalni suficit opšte države u 2017. godini, prema najnovijim procenama, iznosiće
oko 32 mlrd.
dinara, odnosno 0,7% BDP-a.

Procenjuje se da će u periodu od 2015. do 2017. godine strukturno fiskalno
prilagođavanje iznositi oko 6% BDP-a, što je znatno iznad cilja koji je postavljen na
početku programa (4% BDP-a). Dug se nalazi na silaznoj putanji, te će na kraju godine učešće duga
opšte države u BDP-u biti za oko 8 procentnih poena BDP-a manje u odnosu
na kraj 2016. godine i za oko 10 procentnih poena BDP-a manje u odnosu
na najviši nivo koji je dostignut krajem 2015. godine.

U toku trajanja programa fiskalne konsolidacije u dva navrata je, oprezno
i bez ugrožavanja dostignute fiskalne stabilnosti, jednokratnim pomoćima i postepenom
relaksacijom rashoda za penzije (umerena povećanja od 1,25% i 1,5%), zaštićen životni
standard najugroženijih kategorija penzionera. Pojedinim delovima javnog sektora
povećavane su prvobitno umanjene plate (zdravstvo, prosveta, policija i vojska), ali su ukupni
izdaci za plate zadržali opadajuću putanju učešća u BDP-u, što je i bio cilj
fiskalne konsolidacije u ovom segmentu.

2. Fiskalna politika u 2018. godini

Budžet za 2018. godinu dominantno je razvojnog karaktera. Fiskalni prostor
na rashodnoj strani usmeren je prvenstveno na kapitalne investicije, kako bi država
dala ključni doprinos povećanju ukupnih investicija i privrednom rastu. Pažljivo „popuštanje
stega” fiskalne konsolidacije rezultiralo je i povećanjem plata u sektoru države
(do 10% po pojedinim sektorima), uz zadržavanje konstantnog učešća ovih izdatka u
BDP-u. Povećanje penzija od 5% fiskalno je održivo, pa će 86,6% penzionera
(svi penzioneri sa penzijama do 37.000 dinara) imati penziju veću od one koju su
primali pre sprovođenja programa konsolidacije.

Pored mera na rashodnoj strani, fiskalni prostor koristiće se delom
i za smanjenje poreskog opterećenja rada. Povećanjem neoporezivog dela zarade povećava
se progresivnost u oporezivanju. Pri tome država kompenzuje privredi povećan trošak
po osnovu podizanja minimalne cene rada.

U narednom srednjoročnom periodu ciljevi fiskalne politike usmereni
su na održanje fiskalne stabilnosti,
što vodi daljem smanjenju javnog duga. Srednjoročni fiskalni okvir podrazumeva
održavanje deficita opšte države na 0,5% BDP-a do 2020. godine. Ostvarenje
fiskalnog deficita i primarnog suficita u narednom periodu omogućava da se dug već
u 2018. godini spusti na nivo od oko 60% BDP-a. Kreiran okvir fiskalne politike
u srednjoročnom periodu rezultiraće nastavkom silazne putanje javnog duga. Projekcije
fiskalnih agregata u periodu od 2018. do 2020. godine zasnivaju se na projekcijama
makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja
podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i odgovarajućim merama
na prihodnoj i rashodnoj strani, uključujući i reforme velikih javnih preduzeća.

Makroekonomskim projekcijama za period od 2018. do 2020. godine predviđena
je kumulativna stopa rasta realnog BDP-a od 11,4%, zasnovana na rastu domaće tražnje i oporavku investicione aktivnosti.
Zadržavanje trenda
ostvarenog rasta u 2019. godini i ubrzanje na 4% u 2020. godini zasnovano je pre
svega na rastu investicione potrošnje, ali i standarda stanovništva na realnim osnovama.

Osnovne makroekonomske pretpostavke za period
2017–2020. godine

– Iskazano u procentima,
osim ako nije drugačije naznačeno

Izvor: MFIN

3. Kretanje plata zaposlenih
u javnom sektoru u 2018. godini

Plate zaposlenih koje se obezbeđuju u budžetu Republike
Srbije, regulisane su Zakonom o
platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS”, br. 34/2001,
62/2006 – dr. zakon, … 99/2014
i 21/2016), Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS”,
br. 62/2006, 63/2006 – ispravka, … 108/2013 i 99/2014), Zakonom o privremenom uređivanju
osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod
korisnika javnih sredstava („Sl. glasnik RS”, broj 116/2014), Zakonom o budžetskom
sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, … 103/2015 i 99/2016) i drugim
posebnim zakonima.

Zakon o platama državnih službenika i nameštenika
ne odnosi se na plate izabranih lica u Narodnoj skupštini (narodni poslanici) i
Vladi, već se na njih primenjuju odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim
službama.

Na obračun i isplatu plata zaposlenih u Ministarstvu
unutrašnjih poslova, Bezbednosno informativnoj agenciji i Ministarstvu odbrane, kao
i za nosioce pravosudnih funkcija (sudije i tužioci) primenjuju se odredbe posebnih
zakona.

Na plate zaposlenih koji rade na sprovođenju kontrole
u Upravi carina, Poreskoj upravi i Upravi za sprečavanje pranja novca, pored Zakona
o platama državnih službenika i nameštenika, primenjuju se i posebni propisi (uredbe,
pravilnici, odluke i dr.) kojima je regulisan njihov rad.

Masa plata odnosno zarada planirana je u skladu
sa Zakonom o budžetskom sistemu, odnosno zabranom zapošljavanja, kao i na osnovu osnovica
koje su utvrđene u skladu sa Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun
i isplatu plata odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Sredstva za plate su planirana na bazi postojećeg, a ne sistematizovanog broja zaposlenih.

U 2018. godini planira
se uvećanje plata:

1. za 10% kod sledećih budžetskih
korisnika:

– Ministarstvo unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstvo
odbrane, Poreska uprava, Uprava carina, zavodi za izvršenje krivičnih sankcija,

– u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja, učeničkog
i studentskog standarda,

– u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite
i ustanovama kulture,

– kao i za državne službenike i nameštenike u sudovima
i tužilaštvima koji su osnovani u skladu sa Zakonom o uređenju sudova („Sl. glasnik
RS”, br. 116/2008, 104/2009, … ,13/2016
i 108/2016) i Zakonom o javnom tužilaštvu („Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009,
… , 106/2015 i 63/2016 – odluka US), osim
državnih službenika i nameštenika u javnim tužilaštvima posebne nadležnosti;

2. za 5% kod sledećih budžetskih
korisnika:

– Narodna skupština,

– Predsednik Republike,

– Predsednik Vlade i potpredsednici Vlade,

– službe Vlade,

– u ostalim organima državne uprave (ministarstvima,
organima uprave u sastavu, posebnim organizacijama i stručnim službama upravnih
okruga) koji nisu obuhvaćeni tačkom 1,

– u ustanovama visokog i višeg obrazovanja,

– kao i za državne službenike i nameštenike u Visokom
savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Državnom pravobranilaštvu.

Kao i u prethodnim godinama, i u budžetskoj
2018. godini ne treba planirati obračun i isplatu poklona u novcu, božićnih, godišnjih
i drugih vrsta nagrada, bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog
položaja i poboljšanja uslova rada predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim
ugovorima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava budžeta Republike
Srbije i lokalne vlasti, kao i druga primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4. Zakona
o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17 – odluka
US), osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2018. godini.

U 2018. godini ne mogu se isplaćivati „netransparentni
bonusi” (npr. isplata nagrada svim zaposlenima u organu svakog meseca).