Србија би до краја године, како пише у последњем извештају Међународног монетарног фонда, требало да добије нови закон о накнадама за употребу јавних добара, чиме би коначно било укинуто више од 274 парафискална намета, колико их сада има, а који у великој мери оптерећују пословање фирми.

Предлог закона требало би ускоро да се нађе пред посланицима у Народној скупштини, будући да радне групе последње две године припремају овај закон, наведено је у документу ММФ-а.

Међутим, упућени у израду закона су скептични да ће он угледати светлост дана до краја 2017, јер се и сад ради све под притиском ММФ-а.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, признаје да би био пресрећан да овај закон коначно буде донет, јер су послодавци израчунали да плаћају чак 500 разних намета који су и по седам до 10 пута скупљи у Београду него у неким другим деловима Србије. Проблем је што се преплићу таксе и накнаде, па се често иста услуга наплаћује два пута, а фирма не зна шта добија за то што плаћа.

– Послодавцима се спочитава да немају профит на крају године. И они увек одговарају да не би имали ништа против да им порез на профит буде још већи, али да могу да остваре тај профит, јер су непорески намети толики да је то немогуће – каже Атанацковић.

Саговорник Политике сумња да ће закон бити донет до краја године, будући да је министар финансија Душан Вујовић и крајем прошле године обећао да ће он заживети до краја 2016.

У НАЛЕД-у, који учествује у радног групи за израду закона, кажу да би доношењем овог закона коначно било јасно шта привредници добијају заузврат као услугу када плате неки од 274 парафискална намета.

Закон би коначно требало да уједначи висину такси. Намера је да се уведе јавни регистар намета који ће бити доступан свима и из ког ће се јасно видети шта је обавеза и шта мора да се плати, као и шта колико кошта. Неће, дакле, више бити преклапања, да привредници плаћају и накнаду за грађевинско земљиште и накнаду за коришћење грађевинског земљишта, за шта послодавац није добијао одговарајућу услугу, а морао је све да плати. Сада је то укинуто и решено.

Нелогично је, додају у НАЛЕД-у, да извод из матичне књиге издају локалне самоуправе, а да се такса за ту услугу плаћа Републици. Притом општина има трошак, јер има радника кога плаћа за тај посао.

С обзиром на то да је много нелогичности, добро би било да закон што пре заживи, али је проблем што сваку од ових такси и накнада посебно регулишу и секторски закони којим су утврђене и формуле по којима се овај парафискални намет обрачунава, што све треба ускладити.

Новим законом се изричито тражи да убудуће не може било ко да уводи нове таксе, већ ће то бити могуће само уз сагласност министарства финансија. Значи, тачно ће се знати, истичу у НАЛЕД-у, ко уводи намет, ко га наплаћује и колико шта кошта.

Данас, од 274 парафискалних намета, за сваки пети привредници не знају колико ће платити следећи пут, а привреда за непореске намете годишње издваја око 700 милиона динара.

Извор: сајт Екапија