Све мање људи има пара за дуге и скупе судске спорове, па је број парница у Србији опао за 25 до 30 одсто, сазнају „Новости“ у Адвокатској комори Србије. Осим што морају да плате услуге адвоката, грађани треба да плате и судске таксе и вештачења. Чак и кад се адвокат одрекне награде унапред, многи немају за остале дажбине.

– Данас сам баш имала два клијента који су одустали од тужбе – каже Јасмина Милутиновић, председник Адвокатске коморе Чачка. – Вредност спора била је 100.000 динара, и ја сам била спремна да склопим уговор о наплати по окончању спора, ако га добијемо. Међутим, кад су чули да је судска такса 12.800 динара, да је исто толико такса на пресуду, и да треба платити и вештачење, само су одмахнули руком и изашли.

И Весна Јовић је одустала од тужбе у Сремској Митровици, иако је неправедно оштећена за око 25.000 динара. Пре пет година продала је стан, али нова власница није комуналије превела на себе. Весни је у једном моменту стигло обавештење извршитеља да ће јој се дуг скидати са рачуна.

– Рекао је да смо пропустили законски рок за приговор од осам дана, а ми нисмо могли да уложимо приговор на решење које никада нисмо добили. Извршитељ нас је онда упутио на парнични поступак – једини начин да повратимо новац био је да тужимо жену која је купила стан. Будући да смо већ платили туђи дуг, нисмо имали паре за судски спор – каже Весна Јовић.

Из истих разлога она није хтела да тужи ни Град Београд због уједа пса, јер јој је адвокат тражио 50.000 динара, које није имала. Међутим, ништа боље не пролазе ни они који скупе новац за тужбу.

– По савету адвоката тужили смо послодавца за заостале зараде и доприносе. Дуг према раднику је, просечно, ишао до пола милиона динара, односно око 5.000 евра. Тужили смо га када није испоштовао споразум који смо са њим претходно потписали, а у коме нам признаје све дугове – каже, за „Новости“, радник бившег сомборског металопрерађивачког предузећа „Бане“, пропалог после приватизације.

За време суђења, фабрика је била у поступку ликвидације. Послодавац на суду није спорио дуг, али је тражио одлагање због камате. У међувремену је распродавао машине и осталу имовину, и тврдио да нема новца за измирење дуга.

– Ни ја, ни моје колеге, нисмо наплатили ни динара на име плата и доприноса, а од суда нам је на крају стигло да ми морамо да платимо судске трошкове између 15.000 и 35.000 динара по особи! Један број колега је овај трошак избегао, јер им је адвокат у старту објаснио како се слични спорови окончавају – каже овај Сомборац.

И Јасмина Милутиновић признаје да су посебно проблематични радни спорови, који би, по закону, требало да буду хитни.

– У пракси, међутим, они трају толико дуго да увек постоји ризик да тужена фирма буде у блокади или оде у стечај. Људи све ређе ступају у пословне односе, јер ни за то немају пара, па самим тим немају због чега ни да се туже. Повремено се појави већа група спорова, као што је случај родитеља који су тужили због вртића, а када то прође, остаје мртво море – констатује Милутиновић.

 

 

АДВОКАТСКЕ ТАРИФЕ

Према званичним тарифама Адвокатске коморе Србије, најјефтинији поднесци коштају 6.000 динара, а иду све до 88.200, код спорова вредности преко 300.000 динара. Цене жалби крећу се од 33.000 до 90.000 динара, одлазак на рочиште од 7.500 динара навише, а одложено рочиште може коштати и до 24.000. Цене уговора иду до 30.000 динара.

 

Извор: Вебсајт Новости, В. Ц. С. – Д. И. К.