Са новим Законом о становању и одржавању вишеспратница мораће да се ускладе све скупштине станара. Општинама година за регистар стамбених заједница, а кућним саветима шест месеци за избор управника
Све скупштине станара мораће да се ускладе са новим Законом о становању и одржавању зграда. Општине и градови ће добити рок од 12 месеци да формирају регистре стамбених заједница, а од тренутка када их успоставе, скупштине станара на тој територији ће имати рок од шест месеци да се „пререгиструју“. То значи да ће и они који имају кућни савет, морати да сазову састанак и поново изгласају управнике који ће стамбену заједницу пријавити у општини. Станари ће, по члану 26, платити административну таксу за регистрацију и накнаду за услуге евиденције, али се још не зна у ком износу.
Општине и градови ће пописати све скупштине станара, а обједињене податке ће слати Републичком геодетском заводу.
У зградама које имају председника скупштине станара, требало би да он сазове састанак на којем ће бити обављен његов реизбор или ће бити изабран нови управник из редова станара. Уколико зграда није имала „кућепазитеља“, састанак може сазвати неко од власника некретнина.
У ситуацији када станари не могу да се сложе или не желе да се баве овом проблематиком, локална самоуправа ће им одредити принудног управника. Сваки власник имаће право да захтева од општине да именује професионалног управника.
– Они ће бити изабрани са списка Привредне коморе Србије, која ће бити задужена за њихову обуку – наводе у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре. – Принудни управник се задржава у згради само док стамбена заједница не донесе одлуку да неко од станара обавља послове управника.
Процењује се да само у главном граду има више од 5.000 стамбених објеката које нико не чисти и не поправља кварове. У таквим зградама нису организоване ни скупштине станара, а главни разлози су немар и неслога. „Градско стамбено“ одржава око 14.000 зграда. По доношењу закона, обавеза локалних самоуправа у Србији ће бити и да пропишу минимум суме која ће се издвајати за одржавање зграда на њиховој територији, а у складу са социјалним статусом локалног становништва.
Сви власници станова дужни су, по новом закону, да плаћају месечно одржавање зграде, а уколико не буду издвајали новац за то прети им казна од 5.000 до 50.000 динара. Толико им инспектор може наплатити и ако, на пример, гомилају смеће, остављају бицикл, колица и друге ствари испред својих врата и тако затварају пролаз комшијама. Надзор је поверен грађевинској и комуналној инспекцији.
Уколико је власник посебног дела непознат, односно недоступан, његов глас се не урачунава у кворум, односно укупан број гласова у поступку одлучивања. А сматра се да је недоступан уколико се три пута узастопно не одазове на седницу скупштине, а да није обавестио управника о разлозима свог неодазивања. Власник посебног дела може гласати и писаним путем, и у том случају, за потребе израчунавања кворума, сматра се да присуствује седници. Он, такође, може гласати и путем заступника, односно пуномоћника.
Извор: сајт Новости
