pravde u Vladi Republike Srbije Nela Kuburović izjavila je danas da ne
postoji nijedna ustavna prepreka da se u naše krivično zakonodavstvo
uvede kazna doživotnog zatvora, ali i upozorila na to da je prethodno
potrebno odgovoriti na jedan broj otvorenih pitanja.
Kuburović je, na okruglom stolu na kojem se diskutuje o mogućem uvođenju
doživotne kazne zatvora u krivično-pravni sistem Srbije, istakla da je
resorno ministarstvo pomno slušalo sve predloge, ali da ne može dati
konačni sud, budući da je stručna javnost po tom pitanju prilično
podeljena.
Ona je navela da je potrebno odgovoriti na pitanje da li
je postojeće stanje adekvatno i šta će tačno značiti za naš penološki
sistem zamena postojeće kazne zatvora od 30 do 40 godina za doživotni
zatvor, kao i to koliko je komplikovano uvođenje doživotnog zatvora sa
normativnog stanovišta.
Takođe, kako je navela, tu je i pitanje
koji svi propisi treba da se promene, koliko brzo je moguće izvesti sve
ove sveobuhvatne izmene i koliko dugo je potrebno pripremiti pravosudni
sistem i sistem izvršenja krivičnih sankcija za uvođenje ovakve kazne.
Prilikom
uvođenja kazne doživotnog zatvora naročito se postavlja pitanje prava na
uslovni otpust, kao primene jednog opšteg instituta krivičnog prava,
naglasila je ona i dodala da ima najrazličitijih predloga koji se odnose
na uslovni otpust.
Oni se kreću od toga da ga kod doživotnog
zatvora nema, pa do stava da se posle proteka određenog vremenskog
perioda provedenog na izdržavanju kazne zatvora, automatski preispituje
ispunjenost uslova za otpuštanje osuđenog, rekla je Kuburović.
Kod
naše najteže kazne zatvora ukoliko je neko osuđen na 40 godina zatvora,
kako je naglasila, uslovni otpust se može tražiti nakon odsluženih 26,5
godina zatvora, a kod doživotnog zatvora uglavnom je standard da se
uslovni otpust može tražiti posle odsluženih 25 godina zatvora, pa se sa
tog stanovišta postavlja pitanje koja je kazna teža, doživotni zatvor ili
zatvor od 40 godina.
Kuburović je navela da je kaznena politika
sudova za izvršena teška krivična dela stroga, i naglasila da se teški
zločini kažnjavaju najtežom kaznom iz našeg Krivičnog zakonika – a to je
kazna od 30 do 40 godina zatvora.
Prema njenim rečima, u našoj zemlji je moguće da predlog za donošenje nekog zakonskog propisa podnese narodni poslanik.
Ona
je rekla da je Fondacija „Tijana Jurić“ smatrala da kazna zatvora od 30
do 40 godina nije adekvatna kazna za najgore zločince. Smatraju da
takve ljude sud može osuditi samo na kaznu apsolutnog lišenja prava na
slobodu, na doživotni život iza rešetaka.
Za Ministarstvo
pravde, kako je navela, to je veoma kompleksno pitanje, koje zadire u
kriminalnu politiku, etiku, poznavanje uporednog prava i sveopštu brigu i
za teorijsku ispravnost Krivičnog zakonika.
Doživotni zatvor
nije samo zatvor, doživotni zatvor je i poruka zločincima da je jedina
adekvatna kazna za najteže zločince život iza rešetaka. Doživotni zatvor
predstavlja i jasnu granicu između opšteg maksimuma – 20 godina i poruke
najteže kazne, rekla je Kuburović.
Smrtna kazna svakako nije
nešto o čemu se može diskutovati u našem društvu, i tu nećemo ulaziti u
razloge za i protiv, te ćemo samo reći da je naša zemlja član Saveta
Evrope i potpisnik Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda, koja, kao i naš Ustav, zabranjuje propisivanje smrtne
kazne, rekla je ona.
Osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ Igor Jurić
smatra da je ovo pitanje sa velikom odgovornošću i da postoji obaveza
prema građanima koji su potpisali inicijativu, kao i prema deci žrtvama
koja su nastradala poslednjih godina u našoj zemlji.
Mi kao
roditelji takve i te dece koja su tragično završila svoj život imamo
naravno svoje mišljenje o ljudima koji su nam uništili život, ali, kada smo
razmatrali ovu inicijativu, nismo želeli da se nosimo tim emocijama,
već smo pokušali da razmišljamo racionalno, rekao je Jurić.
Izvor: sajt Vlade Republike Srbije