Ускоро нови законски прописи по ком ће специјализоване фирме моћи да откупе кредитна задужења. НБС: Спорне позајмице премашиле цифру од 70 милијарди динара.
СВЕ су гласније најаве да ће закон у другој половини године омогућити банкама да потраживања од грађана продају агенцијама специјализованим за њихов откуп и наплату. Овакве агенције већ увелико „зивкају“ телефоном дужнике који дуже од два месеца нису платили рачуне за мобилне телефоне, или неку другу услугу.
Како ће тачно ове агенције пословати када су у питању кредити грађана и да ли ће узимати посао од извршитеља или са њима сарађивати, и даље је непознаница. До сада су само могле да зову до бескраја дужнике, на пример за неплаћене мобилне телефонске рачуне, без обзира на износ дуга и ситуацију. Редакцији „Новости“ јављали су се људи које су звали док су били у болници, непосредно пред операцију, без пардона и извињења, као и они које су звали за време сахране најужих чланова породице.
Даље од тога, међутим, нису могли да иду, јер принудну наплату од дужника може да „потпише“ само суд, а спроведу извршитељи. Дакле, могли су, баш као и сви други повериоци, да туже дужника.
Када је реч о банкарским кредима, Законом о заштити корисника финансијских услуга банкама је дозвољено да продају само проблематичне кредите предузећа, али не и грађана. Међутим, ово ће се врло убрзо променити будући да се Србија обавезала, споразумом који смо потписали са Међународним монетарним фондом, на решавање ситуације са проблематичним кредитима, чији је износ одавно премашио петину свих одобрених. Стратегија на нивоу државе је донета, акциони план такође, а у целу причу су укључене и међународне финансијске институције. Питање продаје лоших кредита грађана практично је питање дана.
У Народној банци Србије истичу да ће ова област ускоро бити регулисана новим законом о недепозитним кредитним институцијама.
ПРАКСА У РЕГИОНУ
У Хрватској је законом дозвољено уступање потраживања од физичких лица, па је у протекле четири године укупно продато 1,3 милијарде евра дуга грађана, не рачунајући камату. Очекује се да се на тржишту ове суседне земље током ове године понуди још око 1,9 милијарди евра проблематичних зајмова. Највећи део односи се на хипотекарне кредите. У БиХ продаја потраживања од грађана није дозвољена, док у Македонији јесте, али се не бележе значајније продаје.
– Водећи рачуна о ризицима којима су грађани као корисници кредита изложени, а посебно не доводећи у питање успостављени ниво заштите корисника финансијских услуга, НБС разматра модел недепозитних кредитних институција којима би, поред банака, било дозвољено да откупљују ову врсту кредита – истичу у НБС. – НБС ће регулисати рад недепозитних кредитних институција, оне ће бити обвезници примене прописа о заштити корисника финансијских услуга и њихово пословање ће такође бити под надзором НБС.
У оквиру НБС формирана је радна група чији је задатак израда прописа којим би се омогућило пословање тих институција у Србији. Јер, према Закону о банкама нико, осим банака, тренутно не може да се бави пословима кредитирања, осим ако за то није овлашћен законом. Тек када се успостави законски оквир за функционисање недепозитних кредитних институција, постоји могућност измене Закона о заштити корисника финансијских услуга.
– Имајући у виду сложеност и осетљивост питања уступања потраживања од физичких лица, НБС опрезно приступа тим активностима – истичу у НБС, и уверавају грађане да нема разлога за страх да ће им бити ускраћена или умањена било која права. Јер, Закон о заштити корисника финансијских услуга гарантује да дужник не може ничим бити доведен у неповољнији положај од оног у коме би био да потраживање није пренето.
Што се тиче извршитеља, они се поводом најава нових прописа још не изјашњавају.
– Извршитељи врше наплату потраживања како банака, тако и других привредних субјеката на основу судске одлуке и у поступку и који регулише Закон о извршењу и обезбеђењу – каже кратко Светлана Манић, заменик председника Коморе извршитеља. – Како повериоци располажу својим потраживањима пре него што покрену поступак принудне наплате, извршитељима није познато, то је ствар повериоца и његове пословне политике.
У једној од ових агенција објашњавају да су њихове процедуре усмерене на наплату вансудским путем:
– Када откупимо потраживање, у активној комуникацији са дужником покушавамо да пронађемо конструктивно решење које би одговарало конкретној ситуацији у којој се дужник налази, попут продужавања рока за отплату, ако је остало без посла и слично. Ако и поред предложених решења не жели да сарађује, приморани смо да потраживање наплатимо кроз судски поступак. Тако се дужник излаже додатним трошковима.
Извор: сајт Новости, Д. Илић Красић – В. Црњански Спасојевић
