Поводом иницијативе већег броја правних и физичких лица, Народна скупштина Републике Србије на Првој седници Првог редовног заседања у 2016. години, одржаној 3. марта 2016. године, донела је Аутентично тумачење одредби члана 52. став 1, члана 29. став 1, члана 30. став 2. и члана 50. став 2. тачка 1) Закона о приватизацији („Сл. гласник РС“, бр. 83/14, 46/15 и 112/15), које је објављено у „Сл. гласнику РС“, број 20/2016 од 2. 3. 2016. године. Текст овог тумачења дајемо у наставку.
„I. Према одредби члана 52. став 1. Закона о приватизацији: „Уговор о продаји имовине је уговор по приступу и садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања.“
Релевантне одредбе Закона о приватизацији, као ни други важећи прописи Републике Србије, не регулишу појам „уговора по приступу“, нити правила који елементи уговора по приступу се могу мењати. Такође, Закон о приватизацији не забрањује да се у уговору по приступу који се закључује у поступку продаје капитала односно имовине након проглашења купца нацрт уговора измени тако што би се у њему определио тачан предмет продаје, који није било могуће определити пре тог тренутка.
И најзначајнија имена домаће теорије стоје на становишту да су уговори по приступу такви чијем закључењу не претходи никакво преговарање, већ само поступак једностраног редиговања клаузула уговора. Правна обележја ових уговора огледају се у посебном начину, односно техници њиховог закључивања а не чињеници да предлагач уговора ни у ком случају не сме да измени одредбе уговора.
Измена садржаја уговора о продаји капитала односно имовине у поступку приватизације се може мењати у делу који се не тиче елемената који би изложили дискриминацији остале учеснике у поступку приватизације, с обзиром на то да се ради о таквим елементима уговора који материјално не утичу на понуђену цену од стране купца у поступку продаје.
Напослетку, горње тумачење је у складу са потребама флексибилности поступка приватизације продаје имовине у деловима, а коју такође предвиђа члан 48. Закона о приватизацији.
II. Према одредби члана 29. став 1. Закона о приватизацији: „Почетна цена за продају капитала, односно имовине, износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, који се нуди на продају.“
Према одредби члана 30. став 2. Закона о приватизацији: „Понуде морају бити једнаке или веће од почетне цене“.
Према одредби члана 48. Закона о приватизацији: „У поступку приватизације може се продати имовина или део имовине субјекта приватизације. Продају имовине организује и спроводи министарство надлежно за послове привреде.“
Према одредби члана 50. став 2. тачка 1) Закона о приватизацији: „Поред података из става 1. овог члана Програм садржи и податке о:
– имовини која је предмет продаје;“.
С обзиром на то да члан 48. Закона о приватизацији предвиђа могућност продаје делова имовине субјекта приватизације у поступку приватизације, у складу са чланом 48. Закона о приватизацији могуће је да се приватизација продајом имовине у деловима организује тако да више делова имовине буде обухваћено истим јавним позивом односно поступком приватизације.
Супротно тумачење, да приватизација више делова имовине мора бити спроведена тако што мора бити објављен посебан јавни позив и организован посебан поступак приватизације за сваки имовински део није целисходно и нема практично оправдање и било би противно начелу формирања продајне цене према фер тржишним условима, у складу са Законом о приватизацији.
Даље, у складу са чланом 48. став 2. Закона о приватизацији, министарство надлежно за послове привреде које организује и спроводи поступак приватизације, нема никаква ограничења да одреди у јавном позиву посебне класификационе услове који се тичу минималне цене за одређене делове имовине који су предмет продаје, посебно уколико су такви посебни услови дати у циљу добијања што веће цене за све делове имовине, а и у складу са начелом формирања продајне цене према фер тржишним условима.
Најзад, цитиране одредбе не искључују могућност да купац преузме само део имовине која је предмет продаје, уместо целокупне имовине. Чак, наведено ни на који начин не може представљати штету како за купца, тако још битније за продавца, односно јавни интерес.
Наведене одредбе Закона о приватизацији треба разумети тако да је у складу са законом да се може прихватити понуда одређеног понуђача који у својој понуди нуди да плати почетну цену утврђену јавним позивом, а није спреман да преузме целокупну имовину која је предмет продаје него само одређени део или делове те имовине.“
