<

< <



У свом саопштењу за јавност бр. 45/2018 од 5.
3. 2018. године Републички завод за статистику је објавио упоредне податке о
радној снази за IV квартал 2017. године (у даљем тексту: Анкета).

У четвртом кварталу 2017. године
број запослених износи 2.763.600, а број незапослених 475.600. Стопа
запослености популације старости 15 и више година износи 46,3%, стопа
незапослености 14,7%, што даје стопу активности од 54,2%, док је стопа
неактивности 45,8%.

Граф. 1. Кретање стопе запослености/незапослености
становништва старости 15 и више год., 2014‒2017. (%)

Стопа активности становништва старости 15 и више година износи
54,2%, при чему је стопа активности код мушкараца 62,8%, а код жена 46,2%.
Највећа стопа активности је у Београдском региону (56,3%) и у Региону Шумадије
и Западне Србије (56,1%). У Региону Војводине ова стопа износи 52,5%, а најнижу
вредност има у Региону Јужне и Источне Србије (51,5%).

Стопа запослености становништва старости 15 и више година износи
46,3%, при чему је стопа запослености код мушкараца 54,0%, а код жена 39,1%.
Највећа стопа запослености је у Београдском региону (48,3%), а затим у Региону
Шумадије и Западне Србије (47,6%). У Региону Војводине ова стопа износи 45,6%,
а најнижу вредност има у Региону Јужне и Источне Србије (43,1%).

Стопа неформалне запослености на нивоу свих делатности износи 19,8%, при
чему готово две трећине неформалног сектора чини запосленост у пољопривредним
делатностима.

Стопа незапослености становништва старости 15 и више година износи
14,7%, и то 14,1% за мушко и 15,4%
за женско становништво. Посматрано по регионима, ова стопа је највећа у Региону
Јужне и Источне Србије (16,4%). У Региону Шумадије и Западне Србије она износи
15,1%, а у Београдском региону 14,3%. Стопа незапослености је најмања у Региону
Војводине (13,2%).

Поређење са претходним кварталом

У односу на трећи квартал 2017.
године запосленост је смањена за 118.300, при чему је 86% тог смањења
концентрисано у секторима делатности Пољопривреда, шумарство и рибарствo и
Домаћинства која производе робу и услуге због сезонског карактера тих послова.
Смањење запослености одразило се на стопу запослености која је за 1,9
процентних поена (п. п.) мања него у претходном кварталу. Услед смањења
запослености дошло је до пораста броја незапослених (за 47.400) и неактивних
лица (за 63.900), при чему су мушкарци статус запослених углавном заменили за
статус незапослених, док су жене које су остале без посла у највећем броју
случајева постале неактивне. Стопа незапослености већа је за 1,7 п. п., а стопа
неактивности за 1,1 п. п.

Сличан тренд смањења запослености
уз пораст незапослености и неактивности, који је забележен на нивоу целе
популације, захватио је и младе узраста 15‒24 године, код којих је стопа запослености
смањена за 2,3 п. п., уз повећање стопе незапослености за 4,5 п. п. и стопе
неактивности за 1,2 п. п.

Београдски регион је, у поређењу са
осталим регионима, „претрпео” најмањи губитак послова, што не изненађује ако се
има у виду сезонски карактер пољопривредних послова, који су се „угасили“ током
зимских месеци, а најмање су заступљени у овом региону. Стога Београдски регион
има најбољe резултатe на тржишту рада, за разлику од Региона Јужне и Источне
Србије, где је стопа запослености најмања, а стопе незапослености и
неактивности највеће у поређењу са свим осталим регионима.

Поређење са истим периодом прошле године

У односу на четврти квартал 2016.
године повећана је и запосленост за 32.200 и незапосленост за 65.700 лица.
Стопа запослености већа је за 0,8 п. п., а стопа незапослености за 1,6 п. п.

Унутар укупне запослености, која је
већа за 32.200, дошло је до смањења неформалне запослености за 24.300 и
повећања формалне запослености за 56.500. Раст формалне запослености готово је
идентичан расту регистроване запослености, која је, према евиденцији Централног
регистра обавезног социјалног осигурања, у истом периоду повећана за 56.400.

Запослење су нашла махом лица
старости од 25 до 44 године из Београдског региона и Региона Војводине, и то у
секторима делатности Прерађивачка индустрија, Саобраћај и складиштење,
Информисање и комуникације.

До смањења запослености уз повећање
незапослености дошло је једино у Региону Јужне и Источне Србије.

Стопа неформалне запослености је
смањена и износи 19,8%, а број неформално запослених лица је 546.400. Ако се
томе дода још 172.800 формално запослених лица која не остварују право ни на
здравствено ни на пензијско осигурање и која, према строжој дефиницији
формалне/неформалне запослености, не припадају категорији формално запослених,
број неформално запослених је 719.200, а стопа неформалне запослености износи
26%.

На резултате на тржишту рада не
утичу само кретања запослености и незапослености, већ и демографски трендови,
који су нарочито неповољни када је реч о популацији узраста 15‒24 године.
Наиме, број младих је, у односу на исти период прошле године, мањи за 15.100,
што представља половину укупног смањења целе популације. Поред тога, код њих
није дошло до битнијих промена у броју запослених, док је број незапослених
већи за 8.600, а стопа незапослености већа је за 2,1 п. п. Резултат таквих
трендова је стопа запослености од 21,4% и стопа незапослености од 33,3%. Стопа
NEET, која представља удео младих који нити раде нити се школују у укупној
популацији младих од 15 до 24 године, већа је за 1,1 п. п. у односу на исти
период претходне године и износи 17,6%.



 

Табела 1. Основни показатељи кретања на
тржишту рада
, IV квартал 2017.

IV
квартал 2017.

Промене
у односу на претходни квартал

Промене
у односу на исти квартал претходне године


хиљ.)


хиљ.)

%


хиљ.)

%

Укупно

5974,2

-7,0

-0,1

-30,1

-0,5

Активни

3239,2

-70,9

-2,1

97,9

3,1

Запослени

2763,6

-118,3

-4,1

32,2

1,2

   
Формално запослени

2217,2

-36,3

-1,6

56,5

2,6

   
Неформално запослени

546,4

-81,9

-13,0

-24,3

-4,2

Незапослени

475,6

47,4

11,1

65,7

16,0

Неактивни

2735,0

63,9

2,4

-128,0

-4,5

%

(п.
п.)

Стопа
активности

54,2

-1,1

1,9

Стопа
запослености

46,3

-1,9

0,8

   
Стопа неформалне запослености

19,8

-2,0

-1,1

Стопа
незапослености

14,7

1,7

1,6

Стопа
неактивности

45,8

1,1

-1,9

Методолошке напомене

Анкета о радној снази је
најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на
тржишту рада. Њом се региструју демографске и социоекономске карактеристике
становништва старијег од 15 година. Главни циљ овог истраживања јесте оцењивање
обима радне снаге, тј. запосленог и незапосленог становништва, при чему се под
запосленошћу подразумева рад како у формалном тако и у неформалном сектору.

Анкетом је било обухваћено 15.592
домаћинства, од чега је анкетирано 12.434 домаћинстава, тј. 29.454 лица
старости 15 и више година.

Према дефиницијама из Анкете:

Радну снагу (активно становништво) чине сва запослена и незапослена лица
старости 15 и више година.

Стопа активности представља удео радне снаге у укупном
становништву старом 15 и више година.

Стопа запослености представља удео запослених лица у укупном
становништву старом 15 и више година.

Стопа незапослености представља удео незапослених лица у радној
снази.

Стопа неформалне запослености представља удео запослених (1) у
нерегистрованим фирмама, (2) у регистрованим фирмама, али без формалног уговора
o раду, (3) као и помажућих чланова домаћинства, у укупној запослености.

    

Напомена: Републички завод за
статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако
да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).