<

< <



U svom saopštenju za javnost br. 45/2018 od 5.
3. 2018. godine Republički zavod za statistiku je objavio uporedne podatke o
radnoj snazi za IV kvartal 2017. godine (u daljem tekstu: Anketa).

U četvrtom kvartalu 2017. godine
broj zaposlenih iznosi 2.763.600, a broj nezaposlenih 475.600. Stopa
zaposlenosti populacije starosti 15 i više godina iznosi 46,3%, stopa
nezaposlenosti 14,7%, što daje stopu aktivnosti od 54,2%, dok je stopa
neaktivnosti 45,8%.

Graf. 1. Kretanje stope zaposlenosti/nezaposlenosti
stanovništva starosti 15 i više god., 2014‒2017. (%)

Stopa aktivnosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi
54,2%, pri čemu je stopa aktivnosti kod muškaraca 62,8%, a kod žena 46,2%.
Najveća stopa aktivnosti je u Beogradskom regionu (56,3%) i u Regionu Šumadije
i Zapadne Srbije (56,1%). U Regionu Vojvodine ova stopa iznosi 52,5%, a najnižu
vrednost ima u Regionu Južne i Istočne Srbije (51,5%).

Stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi
46,3%, pri čemu je stopa zaposlenosti kod muškaraca 54,0%, a kod žena 39,1%.
Najveća stopa zaposlenosti je u Beogradskom regionu (48,3%), a zatim u Regionu
Šumadije i Zapadne Srbije (47,6%). U Regionu Vojvodine ova stopa iznosi 45,6%,
a najnižu vrednost ima u Regionu Južne i Istočne Srbije (43,1%).

Stopa neformalne zaposlenosti na nivou svih delatnosti iznosi 19,8%, pri
čemu gotovo dve trećine neformalnog sektora čini zaposlenost u poljoprivrednim
delatnostima.

Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi
14,7%, i to 14,1% za muško i 15,4%
za žensko stanovništvo. Posmatrano po regionima, ova stopa je najveća u Regionu
Južne i Istočne Srbije (16,4%). U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije ona iznosi
15,1%, a u Beogradskom regionu 14,3%. Stopa nezaposlenosti je najmanja u Regionu
Vojvodine (13,2%).

Poređenje sa prethodnim kvartalom

U odnosu na treći kvartal 2017.
godine zaposlenost je smanjena za 118.300, pri čemu je 86% tog smanjenja
koncentrisano u sektorima delatnosti Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo i
Domaćinstva koja proizvode robu i usluge zbog sezonskog karaktera tih poslova.
Smanjenje zaposlenosti odrazilo se na stopu zaposlenosti koja je za 1,9
procentnih poena (p. p.) manja nego u prethodnom kvartalu. Usled smanjenja
zaposlenosti došlo je do porasta broja nezaposlenih (za 47.400) i neaktivnih
lica (za 63.900), pri čemu su muškarci status zaposlenih uglavnom zamenili za
status nezaposlenih, dok su žene koje su ostale bez posla u najvećem broju
slučajeva postale neaktivne. Stopa nezaposlenosti veća je za 1,7 p. p., a stopa
neaktivnosti za 1,1 p. p.

Sličan trend smanjenja zaposlenosti
uz porast nezaposlenosti i neaktivnosti, koji je zabeležen na nivou cele
populacije, zahvatio je i mlade uzrasta 15‒24 godine, kod kojih je stopa zaposlenosti
smanjena za 2,3 p. p., uz povećanje stope nezaposlenosti za 4,5 p. p. i stope
neaktivnosti za 1,2 p. p.

Beogradski region je, u poređenju sa
ostalim regionima, „pretrpeo” najmanji gubitak poslova, što ne iznenađuje ako se
ima u vidu sezonski karakter poljoprivrednih poslova, koji su se „ugasili“ tokom
zimskih meseci, a najmanje su zastupljeni u ovom regionu. Stoga Beogradski region
ima najbolje rezultate na tržištu rada, za razliku od Regiona Južne i Istočne
Srbije, gde je stopa zaposlenosti najmanja, a stope nezaposlenosti i
neaktivnosti najveće u poređenju sa svim ostalim regionima.

Poređenje sa istim periodom prošle godine

U odnosu na četvrti kvartal 2016.
godine povećana je i zaposlenost za 32.200 i nezaposlenost za 65.700 lica.
Stopa zaposlenosti veća je za 0,8 p. p., a stopa nezaposlenosti za 1,6 p. p.

Unutar ukupne zaposlenosti, koja je
veća za 32.200, došlo je do smanjenja neformalne zaposlenosti za 24.300 i
povećanja formalne zaposlenosti za 56.500. Rast formalne zaposlenosti gotovo je
identičan rastu registrovane zaposlenosti, koja je, prema evidenciji Centralnog
registra obaveznog socijalnog osiguranja, u istom periodu povećana za 56.400.

Zaposlenje su našla mahom lica
starosti od 25 do 44 godine iz Beogradskog regiona i Regiona Vojvodine, i to u
sektorima delatnosti Prerađivačka industrija, Saobraćaj i skladištenje,
Informisanje i komunikacije.

Do smanjenja zaposlenosti uz povećanje
nezaposlenosti došlo je jedino u Regionu Južne i Istočne Srbije.

Stopa neformalne zaposlenosti je
smanjena i iznosi 19,8%, a broj neformalno zaposlenih lica je 546.400. Ako se
tome doda još 172.800 formalno zaposlenih lica koja ne ostvaruju pravo ni na
zdravstveno ni na penzijsko osiguranje i koja, prema strožoj definiciji
formalne/neformalne zaposlenosti, ne pripadaju kategoriji formalno zaposlenih,
broj neformalno zaposlenih je 719.200, a stopa neformalne zaposlenosti iznosi
26%.

Na rezultate na tržištu rada ne
utiču samo kretanja zaposlenosti i nezaposlenosti, već i demografski trendovi,
koji su naročito nepovoljni kada je reč o populaciji uzrasta 15‒24 godine.
Naime, broj mladih je, u odnosu na isti period prošle godine, manji za 15.100,
što predstavlja polovinu ukupnog smanjenja cele populacije. Pored toga, kod njih
nije došlo do bitnijih promena u broju zaposlenih, dok je broj nezaposlenih
veći za 8.600, a stopa nezaposlenosti veća je za 2,1 p. p. Rezultat takvih
trendova je stopa zaposlenosti od 21,4% i stopa nezaposlenosti od 33,3%. Stopa
NEET, koja predstavlja udeo mladih koji niti rade niti se školuju u ukupnoj
populaciji mladih od 15 do 24 godine, veća je za 1,1 p. p. u odnosu na isti
period prethodne godine i iznosi 17,6%.



 

Tabela 1. Osnovni pokazatelji kretanja na
tržištu rada
, IV kvartal 2017.

IV
kvartal 2017.

Promene
u odnosu na prethodni kvartal

Promene
u odnosu na isti kvartal prethodne godine

(u
hilj.)

(u
hilj.)

%

(u
hilj.)

%

Ukupno

5974,2

-7,0

-0,1

-30,1

-0,5

Aktivni

3239,2

-70,9

-2,1

97,9

3,1

Zaposleni

2763,6

-118,3

-4,1

32,2

1,2

   
Formalno zaposleni

2217,2

-36,3

-1,6

56,5

2,6

   
Neformalno zaposleni

546,4

-81,9

-13,0

-24,3

-4,2

Nezaposleni

475,6

47,4

11,1

65,7

16,0

Neaktivni

2735,0

63,9

2,4

-128,0

-4,5

%

(p.
p.)

Stopa
aktivnosti

54,2

-1,1

1,9

Stopa
zaposlenosti

46,3

-1,9

0,8

   
Stopa neformalne zaposlenosti

19,8

-2,0

-1,1

Stopa
nezaposlenosti

14,7

1,7

1,6

Stopa
neaktivnosti

45,8

1,1

-1,9

Metodološke napomene

Anketa o radnoj snazi je
najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na
tržištu rada. Njom se registruju demografske i socioekonomske karakteristike
stanovništva starijeg od 15 godina. Glavni cilj ovog istraživanja jeste ocenjivanje
obima radne snage, tj. zaposlenog i nezaposlenog stanovništva, pri čemu se pod
zaposlenošću podrazumeva rad kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru.

Anketom je bilo obuhvaćeno 15.592
domaćinstva, od čega je anketirano 12.434 domaćinstava, tj. 29.454 lica
starosti 15 i više godina.

Prema definicijama iz Ankete:

Radnu snagu (aktivno stanovništvo) čine sva zaposlena i nezaposlena lica
starosti 15 i više godina.

Stopa aktivnosti predstavlja udeo radne snage u ukupnom
stanovništvu starom 15 i više godina.

Stopa zaposlenosti predstavlja udeo zaposlenih lica u ukupnom
stanovništvu starom 15 i više godina.

Stopa nezaposlenosti predstavlja udeo nezaposlenih lica u radnoj
snazi.

Stopa neformalne zaposlenosti predstavlja udeo zaposlenih (1) u
neregistrovanim firmama, (2) u registrovanim firmama, ali bez formalnog ugovora
o radu, (3) kao i pomažućih članova domaćinstva, u ukupnoj zaposlenosti.

    

Napomena: Republički zavod za
statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako
da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).