У Саопштењу за јавност бр. 047/2017 од 28. 2. 2017. године Републички завод за статистику (РЗС) објавио је упоредне податке о радној снази за IV квартал 2016. године.

Према резултатима Анкете о радној снази у четвртом кварталу 2016. године дошло је до смањења запослености (за 82.600) и незапослености (за 40.300) у односу на претходни квартал, с тим што је на смањење укупне запослености утицало смањење неформалне запослености (за 106.700), првенствено у пољопривреди услед смањеног обима сезонских радова у посматраном периоду године, док се формална запосленост повећала (за 24.200), нарочито у прерађивачкој индустрији. Оцењени број формално запослених лица је достигао 2.160.700, док број неформално запослених лица износи 570.700, од којих је 2/3 лица (374.900) ангажовано у пољопривреди.

Резултат оваквог кретања запослености и незапослености је с једне стране рекордно ниска стопа незапослености (13,0%), а с друге стране повећање контингента неактивног становништва (за 114.000), којем поред пензионера, ђака и студената припадају и неактивна лица која желе и у могућности су да почну да раде иако не траже посао активно (због чега не припадају категорији незапослених), а чији број је за 50.100 већи у односу на претходни квартал и сада износи 378.500.

У поређењу са четвртим кварталом 2015. године, обим контингента радне снаге, који подразумева запослена и незапослена лица, није се битније мењао, али је унутар тог контингента становништва дошло до преливања из статуса незапослених у статус запослених лица. Број незапослених је смањен за 144.900, а број запослених повећан за 150.600, при чему је неформална запосленост, углавном у пољопривреди, повећана за 43.400, а формална запосленост, пре свега у делатностима Прерађивачка индустрија и Трговина на велико и мало и поправка моторних возила, повећана за 107.200.

Позитиван тренд повећања запослености и смањења незапослености од последњег квартала 2015. до последњег квартала 2016. године одразио се и на младе (од 15 до 24 године старости). Ипак, смањење стопе незапослености код ове популације за 13,8 процентних поена у односу на исти период прошле године није само резултат смањења броја незапослених, већ и негативног демографског тренда и последично све мањег обима популације узраста од 15 до 24 године.

Удео младих који нити раде нити су у било каквом систему образовања у укупној популацији младих између 15 и 24 године старости (тзв. НЕЕТ стопа), такође је смањен у односу на исти квартал 2015. године и сада износи 16,5%. Код популације од 15 до 29 година старости тај удео износи 21,4%, што значи да више од петине младих тог узраста представља неискоришћени ресурс и са аспекта рада и са аспекта образовања.



Графикон 1.
Кретање стопе запослености/незапослености становништва старости 15 и више година, 2014‒2016. (%)

 

          

Стопа активности за становништво старости 15 и више година износи 52,3%, при чему је стопа активности код мушкараца 60,7%, а код жена 44,5%. Највећа стопа активности је у Региону Шумадије и Западне Србије (54,4%), затим у Београдском региону (53,5%). Регион Војводине и Регион Јужне и Источне Србије имају најнижу стопу активности (50,5%).

Стопа запослености за становништво старости 15 и више година износи 45,5%, при чему је стопа запослености код мушкараца 52,8%, а код жена 38,7%. Највећа стопа запослености је у Региону Шумадије и Западне Србије (47,2%), затим у Београдском региону (46,3%). У Региону Војводине ова стопа износи 44,5%, а најнижу вредност има у Региону Јужне и Источне Србије (43,6%).

Стопа неформалне запослености пала је у односу на претходни квартал, а незнатно се повећала у односу на исти квартал претходне године. Ова стопа на нивоу свих делатности износи 20,9%, при чему две трећине неформалног сектора чини запосленост у пољопривредним делатностима.

Стопа незапослености за становништво старости 15 и више година износи 13,0%, и то 13,0% за мушко и 13,1% за женско становништво. Ова стопа највећа је у Региону Јужне и Источне Србије (13,7%) и у Београдском региону (13,4%), затим следи Регион Шумадије и Западне Србије (13,3%), док је незапосленост најмања у Региону Војводине (11,9%).

 

Табела 1. Основни показатељи кретања на тржишту рада, 2015–2016.

 

 

2015

2016

I квартал

II квартал

III квартал

IV квартал

I квартал

II квартал

III квартал

IV квартал

 

(%)

Стопа активности

50,8

51,5

52,0

51,9

52,6

54,1

54,3

52,3

Стопа запослености

41,2

42,6

43,4

42,7

42,6

45,9

46,8

45,5

Стопа незапослености

19,0

17,3

16,6

17,7

19,0

15,2

13,8

13,0

Стопа неактивности

49,2

48,5

48,0

48,1

47,4

45,9

45,7

47,7

Стопа неформалне запослености

19,7

19,7

21,5

20,4

20,3

22,7

24,1

20,9

 

Главни циљ ове анкете је оцењивање обима радне снаге, тј. запосленог и незапосленог становништва, при чему се под запосленошћу подразумева рад како у формалном тако и у неформалном сектору.

Анкетом је било обухваћено око 15.037 домаћинстава, од чега је анкетирано 12.068 домаћинстава, тј. 29.205 лица старости 15 и више година.

Радну снагу (активно становништво) чине сва запослена и незапослена лица старости 15 и више година.

Стопа активности представља удео активног становништва у укупном становништву старом 15 и више година.

Стопа запослености представља удео запослених лица у укупном становништву старом 15 и више година.

Стопа незапослености представља удео незапослених лица у активном становништву.

Стопа неформалне запослености представља удео лица запослених у нерегистрованим фирмама и у регистрованим фирмама али без формалног уговора o раду, као и удео помажућих чланова домаћинства у укупној запослености.

 

 

Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).