Anketa o radnoj snazi, III kvartal 2017. godine

<

800×600
<<

U
svom Saopštenju za javnost, br. 322/2017 od 30. 11. 2017. godine, Republički
zavod za statistiku objavio je uporedne podatke o radnoj snazi za III kvartal
2017. godine (u daljem tekstu: Anketa).

U III kvartalu 2017. godine stopa zaposlenosti
populacije starosti 15 i više godina iznosi 48,2%, stopa nezaposlenosti 12,9%,
a stopa neaktivnosti rekordno niskih 44,7%.

Graf. 1. Kretanje stope
zaposlenosti/nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više god.,
2014‒2017. (%)

Stopa
aktivnosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 55,3%, pri čemu je
stopa aktivnosti kod muškaraca 63,5%, a kod žena 47,8%. Najveća stopa
aktivnosti je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (57,0%) i u Beogradskom
regionu (56,7%). U Regionu Vojvodine ova stopa iznosi 54,0%, a najnižu vrednost
ima u Regionu Južne i Istočne Srbije (53,4%).

Stopa
zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 48,2%, pri čemu je
stopa zaposlenosti kod muškaraca 55,8%, a kod žena 41,1%. Najveća stopa
zaposlenosti je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (49,7%), zatim u
Beogradskom regionu (49,0%). U Regionu Vojvodine ova stopa iznosi 47,7%, a
najnižu vrednost ima u Regionu Južne i Istočne Srbije (45,9%).

Stopa
neformalne zaposlenosti na nivou svih delatnosti iznosi 21,8%, pri čemu
gotovo dve trećine neformalnog sektora čini zaposlenost u poljoprivrednim
delatnostima.

Stopa
nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi
12,9%, i to 12,0% za muško i 14,0%
za žensko stanovništvo. Posmatrano po regionima, ova stopa je najveća u Regionu
Južne i Istočne Srbije (14,1%). U Beogradskom regionu ona iznosi 13,6%, a u
Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 12,7%. Stopa nezaposlenosti je najmanja u
Regionu Vojvodine (11,7%).

U
odnosu na prethodni kvartal, broj zaposlenih starosti 15 i više godina ostao
je nepromenjen.

Istovremeno je kod stanovništva starosti od 35 do
64 godine došlo do prelivanja iz statusa neaktivnih u status nezaposlenih. Broj
neaktivnih je smanjen za 52.100, a broj nezaposlenih povećan je za 44.100, što
je rezultiralo smanjenjem stope neaktivnosti na 44,7% i povećanjem stope
nezaposlenosti na 12,9%.

Iako je broj zaposlenih na ukupnom nivou
nepromenjen, zaposlenost mladih (15–24 god.) veća je za 20.800. Samim tim, stopa
zaposlenosti mladih veća je za 2,9 p. p., i sada iznosi 23,7%.

U
odnosu na isti kvartal prošle godine, broj zaposlenih lica starosti 15 i više godina
veći je za 67.900, a broj nezaposlenih lica tog uzrasta manji je za 21.900.
Takvo kretanje zaposlenosti i nezaposlenosti dovelo je do povećanja stope
zaposlenosti za 1,4 p. p. i smanjenja stope nezaposlenosti za 0,9 p. p.
Nezaposlenost je prvenstveno smanjena kod populacije starosti od 25 do 34
godine, dok je kod populacije starije od 55 godina povećana. Stopa dugoročne
nezaposlenosti smanjena je za 1,3 p. p., i sada iznosi 7,7%.

Za razliku od neformalne zaposlenosti koja je
smanjena za 49.000, broj formalno zaposlenih lica starosti 15 i više godina
povećan je za 117.000, najviše u prerađivačkoj industriji i stručnim, naučnim i
tehničkim delatnostima.

Neformalna zaposlenost, koja, prema definiciji
primenjenoj u Anketi, obuhvata samozaposlena lica u neregistrovanim poslovnim
subjektima, zaposlene radnike bez pismenog ugovora o radu, kao i pomažuće
članove u porodičnom poslu, u istom periodu je smanjena za 49.000, što je dovelo
do smanjenja stope neformalne zaposlenosti za 2,3 p. p., tako da ona sada iznosi
21,8%.

Pored 628.400 neformalno zaposlenih, još 207.000
(formalno) zaposlenih lica ne ostvaruje ni pravo na zdravstveno osiguranje ni
pravo na penzijsko osiguranje. Ukoliko bi se i ta lica smatrala neformalno
zaposlenim, u skladu sa generalnim preporukama Međunarodne organizacije rada (budući da
ne postoji zvanična definicija neformalne zaposlenosti), broj neformalno
zaposlenih bio bi 835.400, a stopa neformalne zaposlenosti 29%.

Kod mladih (15–24 god.) nije bilo bitnih promena
u broju zaposlenih i nezaposlenih, ali je, usled negativnih demografskih trendova,
došlo do smanjenja neaktivnog, odnosno ukupnog stanovništva tog uzrasta, što je
dovelo do povećanja stopa zaposlenosti i nezaposlenosti mladih za 1,3 odnosno
0,4 p. p. respektivno. Stopa zaposlenosti mladih sada iznosi 23,7%, a stopa
nezaposlenosti 28,8%. U ukupnoj populaciji uzrasta od 15 do 24 godine, udeo
mladih koji niti rade niti su u sistemu obrazovanja, tzv. NEET stopa, smanjen je
za 1,1 p. p., i sada iznosi 17,1%.

Tabela 1. Osnovni pokazatelji kretanja na
tržištu rada, III kvartal
2017.

Napomene:

Anketa
o radnoj snazi je najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za
praćenje kretanja na tržištu rada. Njom se registruju demografske i socioekonomske
karakteristike stanovništva starijeg od 15 godina. Glavni cilj ovog istraživanja
jeste ocenjivanje obima radne snage, tj. zaposlenog i nezaposlenog stanovništva,
pri čemu se pod zaposlenošću podrazumeva rad kako u formalnom tako i u
neformalnom sektoru.

Anketom
je bilo obuhvaćeno oko 15.202 domaćinstva, od čega je anketirano 11.883
domaćinstva, tj. 28.213 lica starosti 15 i više godina.

Prema definicijama iz Ankete:

– Radnu snagu (aktivno stanovništvo) čine sva zaposlena i nezaposlena lica starosti
15 i više godina.

– Stopa aktivnosti predstavlja udeo radne snage u ukupnom
stanovništvu starom 15 i više godina.

– Stopa zaposlenosti predstavlja udeo zaposlenih lica u ukupnom
stanovništvu starom 15 i više godina.

– Stopa nezaposlenosti predstavlja udeo nezaposlenih lica u radnoj
snazi.

– Stopa neformalne zaposlenosti predstavlja udeo neformalno zaposlenih lica u
ukupnoj zaposlenosti.