U
svom Saopštenju za javnost, br. 242/2017 od 31. 8. 2017. godine, Republički zavod za statistiku je objavio uporedne podatke
o radnoj snazi za II kvartal 2017. godine (u daljem tekstu: Anketa).
U drugom kvartalu 2017. godine
zabeležen je najveći broj zaposlenih (2.881.000) i najmanji broj nezaposlenih
(384.100) u periodu 2014–2017. godine, za koji postoji uporediva serija
podataka iz Ankete, zbog čega su i stope aktivnosti (54,5%) i zaposlenosti
(48,1%) najviše, a stopa nezaposlenosti najniža (11,8%) u posmatranom periodu.
U poređenju sa prvim kvartalom tekuće
godine, u drugom kvartalu je zabeleženo znatno smanjenje kontingenta neaktivnog
(za 167.000 lica) i nezaposlenog stanovništva (za 68.800 lica) u korist
zaposlenosti, koja je povećana za 228.800, od čega je 95.000 novozaposlenih
lica u formalnom, a 133.800 u neformalnom sektoru. Više od polovine
novozaposlenih lica zaposlenje je pronašlo u poljoprivrednim delatnostima[1].
Zaposlenost je povećana isključivo kod lica sa nižim i srednjim nivoom
obrazovanja, dok je broj zaposlenih sa visokim obrazovanjem smanjen.
U poređenju sa drugim kvartalom prošle
godine, kontingent aktivnog stanovništva nije se bitno promenio, ali je unutar
tog kontingenta došlo do smanjenja nezaposlenosti za 111.400 u korist
zaposlenosti, koja je u tom periodu povećana za 119.400, i to prvenstveno u
formalnom sektoru, u delatnosti prerađivačke industrije, što je u skladu sa
kretanjem registrovane zaposlenosti iz Centralnog registra obaveznog socijalnog
osiguranja (CROSO). Neformalna zaposlenost se nije bitno menjala u odnosu na isti
period prošle godine.
Polovinu novozaposlenih u periodu II
kvartal 2016 – II kvartal 2017. godine čine lica starija od 55 godina, dok je
nezaposlenost u najvećoj meri smanjena u kategoriji 35–54. godine starosti, za
57.500 lica, što se odrazilo na povećanje zaposlenosti u toj starosnoj
kategoriji.
U istom periodu (II kvartal 2016 – II
kvartal 2017) stopa nezaposlenosti kod najmlađe radno sposobne populacije,
starosti 15–24. godine, smanjena je za 7,3 procentna poena (p. p.), ali ne kao
posledica povećanja zaposlenosti, već usled smanjenja ukupne populacije ovog
uzrasta, što je rezultiralo opadanjem broja nezaposlenih. Udeo mladih koji niti
rade niti su u bilo kakvom sistemu obrazovanja, u ukupnoj populaciji starosti
15–24. godine (tzv. NEET stopa), manji je za 1,9 p. p. u odnosu na isti period
prošle godine i sada iznosi 15,3%.
Tabela 1. Osnovni pokazatelji kretanja na tržištu
rada, II kvartal 2017.
| II kvartal 2017. | Promene u odnosu na prethodni kvartal | Promene u odnosu na isti kvartal prethodne godine | |||
| (u hilj.) | (u hilj.) | % | (u hilj.) | % | |
|
|
|
|
| |
| Ukupno | 5.988,2 | -7,0 | -0,1 | -33,9 | -0,6 |
| Aktivni | 3.265,0 | 160,0 | 5,2 | 8,0 | 0,2 |
| Zaposleni | 2.881,0 | 228,8 | 8,6 | 119,4 | 4,3 |
| Formalno zaposleni | 2.243,0 | 95,0 | 4,4 | 108,1 | 5,1 |
| Neformalno zaposleni | 637,9 | 133,8 | 26,5 | 11,3 | 1,8 |
| Nezaposleni | 384,1 | -68,8 | -15,2 | -111,4 | -22,5 |
| Neaktivni | 2.723,2 | -167,0 | -5,8 | -41,9 | -1,5 |
| % | (p. p.) | ||||
| Stopa aktivnosti | 54,5 | 2,7 | 0,4 | ||
| Stopa zaposlenosti | 48,1 | 3,9 | 2,3 | ||
| Stopa neformalne zaposlenosti | 22,1 | 3,1 | -0,6 | ||
| Stopa nezaposlenosti | 11,8 | -2,8 | -3,4 | ||
| Stopa neaktivnosti | 45,5 | -2,7 | -0,4 | ||
Za razliku od Ankete koja beleži
veliki rast zaposlenosti kako u odnosu na prethodni kvartal (za 228.000 lica),
tako i u odnosu na isti kvartal prethodne godine (za 119.400 lica), CROSO
pokazuje dosta umereniji rast zaposlenosti u navedenom periodu. Razlika potiče,
pored ostalih razloga[2],
i otuda što definicija formalne zaposlenosti iz Ankete podrazumeva postojanje
pismenog ili usmenog ugovora o radu između poslodavca i zaposlenog, ali ne i
ostvarivanje prava zaposlenog na zdravstveno osiguranje. Prema „strogoj”
definiciji formalne zaposlenosti iz Ankete koja, pored ugovora o radu,
podrazumeva i obavezno zdravstveno osiguranje zaposlenog i samim tim više
odgovara definiciji registrovane zaposlenosti iz CROSO, broj formalno
zaposlenih u drugom kvartalu 2017. godine iznosi 2.023.400, što je za 219.600
manje od broja formalno zaposlenih lica, koji se redovno objavljuje u Anketi.
Dok Istraživanje o registrovanoj
zaposlenosti beleži relativno stabilno povećanje registrovanog broja radnih
mesta, Anketa beleži svaki oblik zaposlenja i u formalnom i u neformalnom
sektoru, ne uzimajući u obzir ni kvalitet ni postojanost tih „poslova”.
Najnoviji podaci iz Ankete potvrđuju rastući trend nestabilne, niskoproduktivne
i nekvalitetne zaposlenosti:
1. Od ukupnog povećanja zaposlenosti za
228.000 u odnosu na prvi kvartal 2017. godine, 122.000 novozaposlenih lica
zaposlenje je pronašlo u poljoprivrednim delatnostima.
2. Polovinu novozaposlenih u odnosu na
prvi kvartal čine stariji od 55 godina.
3. Gotovo četvrtina zaposlenosti (22,1%) je u
neformalnom sektoru.
4. Broj zaposlenih radnika koji posao
obavljaju na određeno vreme, sezonski ili povremeno, povećan je za 56.700 u
odnosu na prethodni kvartal, tako da sada njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih
radnika iznosi 22,7%.
5. Pored 637.900 neformalno zaposlenih,
još 219.600 formalno zaposlenih ne ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje.
Zajedno, oni predstavljaju oko 37% od ukupnog broja zaposlenih.
6. Skoro četvrtinu zaposlenosti (23,4%)
čini zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima.
Imajući u vidu sve navedeno, nameće se
zaključak da je neophodno sačekati završetak sezone poljoprivrednih radova da bi
se moglo utvrditi do koje mere je smanjenje nezaposlenosti, odnosno povećanje
zaposlenosti zabeleženo u drugom kvartalu – stabilno.
Stopa aktivnosti za stanovništvo starosti 15 i više godina iznosi 54,5%,
pri čemu je stopa aktivnosti kod muškaraca 62,5%, a kod žena 47,1%. Najveća
stopa aktivnosti je u Beogradskom regionu (56,4%) i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije
(55,7%). U Regionu Južne i Istočne Srbije ova stopa iznosi 53,1%, a najnižu
vrednost ima u Regionu Vojvodine (52,8%).
Stopa zaposlenosti za stanovništvo starosti 15 i više godina iznosi 48,1%,
pri čemu je stopa zaposlenosti kod muškaraca 55,6%, a kod žena 41,1%. Najveća
stopa zaposlenosti je u Beogradskom regionu (49,6%), a zatim u Regionu Šumadije
i Zapadne Srbije (49,1%). U Regionu Vojvodine ova stopa iznosi 47,5%, a najnižu
vrednost ima u Regionu Južne i Istočne Srbije (46,0%).
Stopa neformalne zaposlenosti viša je za 3,1 p. p. u odnosu na prethodni
kvartal, a niža u odnosu na isti kvartal prethodne godine za 0,6 p. p. Ova
stopa na nivou svih delatnosti iznosi 22,1%, pri čemu dve trećine neformalnog
sektora čini zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima.
Stopa nezaposlenosti za stanovništvo starosti 15 i više godina iznosi 11,8%, i to 11,0% za muško i 12,7% za žensko
stanovništvo. Posmatrano
po regionima, ova stopa je
najveća u Regionu Južne i Istočne Srbije (13,3%). U Beogradskom
regionu ona iznosi 12,1%, a u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 11,8%. Stopa
nezaposlenosti je najmanja u Regionu Vojvodine (10,2%).
Napomena: Anketa
o radnoj snazi je najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za
praćenje kretanja na tržištu rada. Njom se registruju demografske i socioekonomske
karakteristike stanovništva starijeg od 15 godina. Glavni cilj ovog istraživanja
jeste ocenjivanje obima radne snage, tj. zaposlenog i nezaposlenog stanovništva,
pri čemu se pod zaposlenošću podrazumeva rad kako u formalnom, tako i u
neformalnom sektoru.
Anketom je bilo obuhvaćeno
oko 14.769 domaćinstava, od čega je anketirano 11.493 domaćinstva, tj. 27.593
lica starosti 15 i više godina. Prema definicijama iz Ankete:
– Radnu snagu (aktivno stanovništvo) čine sva zaposlena i nezaposlena lica starosti 15 i više
godina.
– Stopa aktivnosti predstavlja udeo aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i
više godina.
– Stopa zaposlenosti predstavlja udeo zaposlenih lica u ukupnom stanovništvu
starom 15 i više godina.
– Stopa nezaposlenosti predstavlja udeo nezaposlenih lica u aktivnom
stanovništvu.
– Stopa neformalne zaposlenosti predstavlja udeo lica zaposlenih u neregistrovanim firmama i u registrovanim
firmama, ali bez formalnog ugovora o radu, kao i pomažućih članova domaćinstva u ukupnoj
zaposlenosti.
Republički zavod
za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija,
tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
[1] Pod
poljoprivrednim delatnostima podrazumevaju se delatnosti iz sektora
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, kao i one iz sektora Delatnost domaćinstva
kao poslodavca, koje se odnose na poslove u poljoprivredi.
[2] Istraživanje
o registrovanoj zaposlenosti, za razliku od Ankete, ne obuhvata poljoprivrednike
starije od 65 godina, kao ni penzionere koji dodatno rade po ugovoru o delu
(jer je njihov glavni status u CROSO penzioner, a u Anketi je formalno zaposleno
lice). Pored toga, Istraživanjem o registrovanoj zaposlenosti obuhvaćeni su oni
koji su registrovani kao zaposleni u CROSO pretposlednjeg dana u mesecu, kada se
preuzima presek stanja iz CROSO, dok su Anketom koja se sprovodi kontinuirano,
obuhvaćena i lica koja su bila kratkoročno zaposlena bilo kada u toku nedelje/ meseca/kvartala.
<< <<