U svom Saopštenju za javnost, br. 138/2018 od 31. 5. 2018. godine, Republički zavod za statistiku je objavio uporedne podatke o radnoj snazi za I kvartal 2018. godine (u daljem tekstu: Anketa).

U prvom kvartalu 2018. godine broj zaposlenih iznosi 2.688.300, a broj nezaposlenih 468.700. Stopa zaposlenosti populacije starosti 15 i više godina iznosi 45,1%, a stopa nezaposlenosti 14,8%.

Graf. 1. Kretanje stope zaposlenosti/nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više god,
2014‒2018. (%)

Stopa aktivnosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 52,9%, pri čemu je stopa aktivnosti kod muškaraca 61,4%, a kod žena 45,0%. Najveća stopa aktivnosti je u Beogradskom regionu (55,2%) i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,1%). U Regionu Vojvodine ova stopa iznosi 51,3%, dok najnižu vrednost ima u Regionu Južne i Istočne Srbije (50,8%).

Stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 45,1%, pri čemu je stopa zaposlenosti kod muškaraca 52,7%, a kod žena 37,9%. Najveća stopa zaposlenosti je u Beogradskom regionu (47,8%) i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,7%). U Regionu Vojvodine ova stopa iznosi 44,7%, a najnižu vrednost ima u Regionu Južne i Istočne Srbije (41,5%).

Stopa neformalne zaposlenosti na nivou svih delatnosti iznosi 18,6%, pri čemu gotovo dve trećine neformalnog sektora (62,7%) čini zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima.

Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 14,8%, i to 14,1% za muško i 15,8% za žensko stanovništvo. Posmatrano po regionima, ova stopa je najveća u Regionu Južne i Istočne Srbije (18,3%). U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije ona iznosi 15,6%, a u Beogradskom regionu 13,3%. Stopa nezaposlenosti je najmanja u Regionu Vojvodine (12,9%).

 

Poređenje sa istim periodom prošle godine

 

U odnosu na prvi kvartal 2017. godine zabeležen je rast zaposlenosti (za 36.100) i nezaposlenosti (za 15.900). Samim tim, kontingent radne snage veći je za 52.000, a stopa aktivnosti za 1,1 procentni poen (p. p.). Stopa zaposlenosti veća je za 0,8 p. p., a stopa nezaposlenosti za 0,3 p. p.

U okviru ukupne zaposlenosti, koja je veća za 36.100, zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima smanjena je za 43.000, dok je u nepoljoprivrednim delatnostima došlo do rasta zaposlenosti za 79.000, prvenstveno u formalnom sektoru (za 71.400). Rast formalne zaposlenosti gotovo je identičan rastu registrovane zaposlenosti (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja), koji je, kada se izuzme poljoprivreda, bio 74.500.

U odnosu na prvi kvartal 2017. godine, zaposlenje su našla mahom lica starosti od 25 do 44 godine iz Beogradskog regiona i Regiona Vojvodine, i to u sektorima delatnosti Prerađivačka industrija, Građevinarstvo, Stručne, naučne i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Informisanje i komunikacije.

Na rezultate na tržištu rada ne utiču samo kretanja zaposlenosti i nezaposlenosti, već i demografski trendovi, koji su naročito nepovoljni kada je reč o populaciji uzrasta 15‒24 godine. Naime, broj mladih je, u odnosu na isti period prošle godine, manji za 14.000, što predstavlja polovinu ukupnog smanjenja populacije. Pored toga, kod njih je došlo do neznatnog pada nezaposlenosti (5.900) u korist zaposlenosti (4.200). Ovakvo kretanje je uticalo na smanjenje stope nezaposlenosti za 2,6 p. p. i povećanje stope zaposlenosti za 0,9 p. p, tako da stopa zaposlenosti mladih sada iznosi 18,5%, a stopa nezaposlenosti 34,6%.

 

Poređenje sa prethodnim kvartalom

 

U odnosu na četvrti kvartal 2017. godine, zaposlenost je smanjena za 75.300, pri čemu se 71% tog smanjenja odnosi na poljoprivredne delatnosti[1] (posledica manjeg obima sezonskih radova u poljoprivredi tokom zimskih meseci). Pad broja zaposlenih odrazio se na stopu zaposlenosti, koja je za 1,2 procentna poena (p. p.) manja nego u prethodnom kvartalu.

Beogradski region je, u poređenju sa ostalim regionima, „pretrpeo” najmanji gubitak poslova, što ne iznenađuje ako se ima u vidu sezonski karakter poljoprivrednih poslova, koji su se „ugasili” tokom zimskih meseci, a najmanje su zastupljeni u ovom regionu. Smanjenje zaposlenosti je najizraženije u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Bez posla su ostala lica sa nižim i srednjim nivoom obrazovanja, dok je u kategoriji visoko obrazovanih došlo do rasta zaposlenosti (za 32.100).

Kada se izuzme delatnost poljoprivrede, u navedenom periodu zabeležena su dva pozitivna trenda – rast formalne zaposlenosti (za 6.900), pre svega u prerađivačkoj industriji, i smanjenje neformalne zaposlenosti (za 28.500). Poređenja radi, registrovana zaposlenost bez poljoprivrede je, prema evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, u istom periodu porasla za 7.800, takođe najviše u prerađivačkoj industriji.

Pored smanjenja ukupne zaposlenosti došlo je i do smanjenja nezaposlenosti (za 6.800), tako da je kontingent radne snage (pod uticajem sezonskog faktora) u prvom kvartalu bio manji za 82.200, a stopa aktivnosti za 1,3 p. p.

Sličan trend smanjenja zaposlenosti i nezaposlenosti, uz porast neaktivnosti (zabeležen na nivou cele populacije), zahvatio je i mlade uzrasta od 15 do 24 godine. Broj zaposlenih i nezaposlenih mladih smanjen je za 22.000 i 7.100 respektivno, što je uticalo na povećanje kontingenta neaktivnog stanovništva za 25.600 u ovoj starosnoj kategoriji. Stopa nezaposlenosti mladih i dalje je na visokom nivou i iznosi 34,6%.

Udeo mladih koji niti rade niti su u procesu obrazovanja (formalnom ili neformalnom) u ukupnoj populaciji mladih između 15 i 24 godine starosti (tzv. stopa NEET) neznatno je promenjen u odnosu na prethodni kvartal (za 0,3 p. p.) i sada iznosi 17,3%. Kod populacije od 15 do 29 godina starosti stopa NEET iznosi 21,9%.

 

Tabela 1. Osnovni pokazatelji kretanja na tržištu rada, I kvartal 2018.

 

I kvartal 2018.

Promene u odnosu na prethodni kvartal

Promene u odnosu na isti kvartal prethodne godine

(u hilj.)

(u hilj.)

%

(u hilj.)

%

 

 

 

 

 

 

Populacija starosti 15+

5967,1

-7,0

-0,1

-28,1

-0,5

Aktivno stanovništvo

3157,0

-82,2

-2,5

52,0

1,7

Zaposleni

2688,3

-75,4

-2,7

36,1

1,4

Formalno zaposleni

2188,2

-29,0

-1,3

40,1

1,9

Neformalno zaposleni

500,1

-46,4

-8,5

-4,1

-0,8

Nezaposleni

468,7

-6,8

-1,4

15,9

3,5

Neaktivno stanovništvo

2810,2

75,2

2,7

-80,1

-2,8

 

%

(p. p.)

Stopa aktivnosti

52,9

 

-1,3

 

1,1

Stopa zaposlenosti

45,1

 

-1,2

 

0,8

Stopa neformalne zaposlenosti

18,6

 

-1,2

 

-0,4

Stopa nezaposlenosti

14,8

 

0,2

 

0,3

Stopa neaktivnosti

47,1

 

1,3

 

-1,1

Anketa je u prvom kvartalu 2018. godine sprovedena na uzorku od 15.429 domaćinstava, od čega je anketirano 12.354 domaćinstva, odnosno 29.329 lica starosti 15 i više godina.

 

 

Metodološka objašnjenja

 

Anketa o radnoj snazi (Anketa) predstavlja najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada. Njom se registruju demografske i socioekonomske karakteristike stanovništva starijeg od 15 godina. Glavni cilj Ankete je ocenjivanje obima radne snage, tj. zaposlenog i nezaposlenog stanovništva, pri čemu se pod zaposlenošću podrazumeva rad i u formalnom i u neformalnom sektoru. Pored toga, ovo istraživanje bavi se karakteristikama zaposlenosti (profesionalnim statusom zaposlenih lica, njihovom delatnošću, zanimanjem, pravima koja ostvaruju na poslu) i nezaposlenosti (stečenim obrazovanjem, dužinom traženja posla, prethodnim radnim iskustvom), kao i karakteristikama neaktivnog stanovništva ‒ njihovim obrazovanjem, starošću, izvorom prihoda i spremnošću da se uključe na tržište rada.

Aktivno stanovništvo (radnu snagu) čine sva zaposlena i nezaposlena lica.

Stopa aktivnosti (učešća radne snage) predstavlja udeo aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.

Lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali su u toj sedmici bila odsutna sa posla (uz garanciju povratka), smatraju se zaposlenim licima.

Stopa zaposlenosti predstavlja udeo zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.

Neformalnom zaposlenošću smatra se rad u neregistrovanim preduzećima, rad u registrovanim preduzećima bez ugovora o radu, kao i rad pomažućih članova domaćinstva.

Stopa neformalne zaposlenosti predstavlja udeo neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti.

Nezaposlena lica su ona lica koja nisu obavljala nijedan plaćeni posao u posmatranoj sedmici, aktivno su tražila posao tokom četiri sedmice koje su prethodile posmatranoj sedmici i u mogućnosti su da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posmatrane sedmice.

Stopa nezaposlenosti predstavlja udeo nezaposlenih u radnoj snazi (zaposleni i nezaposleni) starosti 15 i više godina.

Stopa dugoročne nezaposlenosti predstavlja udeo lica nezaposlenih duže od godinu dana u radnoj snazi (zaposleni i nezaposleni) starosti 15 i više godina.

Stopa NEET podrazumeva učešće lica starosti 15–24 godine, koja nisu zaposlena, nisu na školovanju, niti su na obuci u ukupnoj populaciji tog uzrasta.

Neaktivno stanovništvo čine sva lica stara 15 i više godina, koja nisu svrstana u zaposleno ili nezaposleno stanovništvo. U neaktivna lica spadaju studenti, penzioneri, lica koja obavljaju kućne poslove, kao i ostala lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, nisu aktivno tražila posao ili nisu bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posmatrane sedmice.

Stopa neaktivnosti predstavlja udeo neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.

 

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).



[1] Ceo sektor delatnosti Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo i deo sektora Delatnost domaćinstava koja proizvode robu i usluge koji se odnose na poljoprivredne aktivnosti.