Влада Републике Србије донела је Одлуку о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2016. године, која је објављена у „Сл. гласнику РС“, бр. 79/2015 (у даљем тексту: Одлука). Према Одлуци, минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, по радном часу за период јануар–децембар 2016. године износи 121 динар (нето). Ова минимална цена рада донета је на основу члана 112. Закона о раду (у даљем тексту: Закон), који прописује да се при утврђивању минималне цене рада полази нарочито од: егзистенцијалних и социјалних потреба запосленог и његове породице изражених кроз вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста бруто домаћег производа, кретања потрошачких цена, кретања продуктивности и кретања просечне зараде у Републици.

Према члану 111. став 1. Закона, запослени има право на минималну зараду за:

– стандардни учинак, и

– време проведено на раду.

Према одредби у ставу 2. овог члана, „минимална зарада“ се одређује на основу:

– минималне цене рада, утврђене у складу са законом,

– времена проведеног на раду, и

– пореза и доприноса који се плаћају из зараде.

Као што се види, Закон разликује „минималну цену рада“ и „минималну зараду“ при чему:

1) Минималну цену рада усваја Социјално-економски савет, односно Влада, и она се исказује по часу рада у нето износу, а сходно законској регулативи, она је јединица за обрачун минималне зараде;

2) Минимална зарада је зарада која се добија множењем часова рада у конкретном месецу са минималном ценом рада и додавањем припадајућих пореза и доприноса.

Чињеница да је минимална цена рада утврђена по часу рада значи да ће укупан месечни износ минималне зараде варирати у зависности од броја часова рада у сваком месецу. С обзиром да је Законом утврђена 40-часовна радна недеља, број часова рада и износ месечне нето минималне зараде у периоду јануар–децембар 2016. су следећи:

 

Минимална „нето“ зарада у 2016. години

Месец

Број могућих часова рада у месецу

Минимална цена рада по часу – нето

Минимална нето зарада за месец

1

2

3

4

Јануар

168

121

20.328

Фебруар

168

121

20.328

Март 

184

121

22.264

Април 

168

121

20.328

Мај 

176

121

21.296

Јун 

176

121

21.296

Јул 

168

121

20.328

Август 

184

121

22.264

Септембар 

176

121

21.296

Октобар 

168

121

20.328

Новембар 

176

121

21.296

Децембар 

176

121

21.296

 

У овом случају, број часова рада је израчунат на основу броја календарских дана без субота и недеља и множењем радних дана са осам. Може се приметити да је минимална цена рада утврђена у нето износу, што треба тумачити тако да је минимална зарада по часу рада у износу за исплату (нето) једнака за све запослене, без обзира на степен њихове стручне спреме, врсту радног места и послове које обављају. У претходној табели нису дати износи „бруто минималне зараде“ зато што су послодавци, који исплаћују минималну зараду, обавезни да запосленима који примају ову зараду исплате и увећање за „минули рад“, топли оброк и регрес, као и друга увећања која запослени оствари у току месеца (ноћни рад, рад на празник, прековремени рад и сл).

Наведени пун месечни износ нето минималне зараде (колона 4 претходне табеле) припада запосленом за пуно радно време проведено на раду и остварени стандардни учинак (члан 111. став 1. Закона). Ако запослени у одређеном месецу није остварио пун фонд часова рада (засновао радни однос или му је престао радни однос у том месецу), припада му минимална зарада само за остварене часове рада.

 

У којим случајевима и како се уговара минимална зарада

Последњим изменама Закона (из „Сл. гласника РС“, бр. 75/2014), дато је појашњење начина одлучивања о увођењу исплате минималних зарада код послодавца. Конкретно, према ставу 3. у члану 111. Закона, општим актом, односно уговором о раду утврђују се разлози за доношење одлуке о увођењу минималне зараде.

На основу ове законске одредбе, послодавци могу да општим актом, односно уговором о раду утврде разлоге за доношење одлуке о увођењу минималне зараде. Када настану разлози наведени у општем акту, односно уговору о раду, послодавац може да донесе одлуку о увођењу минималне зараде. Под овим претпоставкама, то значи да се минимална зарада може увести одлуком послодавца, без обавезе закључивања анекса уговора о раду, и она се директно примењује на све запослене.

Најпре треба подсетити, да су најчешћи разлози за исплату минималне зараде неповољни пословни и финансијски резултати послодавца – пословање са губитком, недостатак посла, поремећаји на тржишту и др. Из наведених одредби чл. 111. став 3. Закона произлази да су услови за увођење минималне зараде:

1) да су општим актом, односно уговором о раду утврђени разлози за увођење минималне зараде, и

2) да послодавац, односно надлежни орган код послодавца, када наступи неки или више разлога утврђених општим актом или уговором о раду, донесе одлуку о увођењу минималне зараде.

Ова одлука треба нарочито да садржи: разлоге због којих се уводи минимална зарада, начин на који ће минимална зарада бити обрачунавана, рок на који се уводи исплата минималне зараде, образложење разлога за увођење. Оно што је битно јесте да оваква одлука добија карактер општег акта и односи се на све запослене, односно по овој одлуци сви запослени код послодавца прелазе на исплату минималне зараде.

Према томе, минимална зарада уводи се одлуком послодавца, без обавезе закључивања анекса уговора о раду, али само ако су претходно испуњени разлози за увођење минималне зараде утврђени општим актом, односно уговором о раду.

У наставку се даје пример одлуке о увођењу минималне зараде код послодавца.

 

На основу чл. 111. и 192. Закона о раду (даље: Закон), и члана __ Правилника о раду, доносим

 

Одлуку о исплати минималне зараде

 

1. Уводи се исплата минималне зараде за све запослене код послодавца ________________, почев од ________ 2016. године, а најдуже шест месеци од дана доношења ове одлуке.

2. Минимална зарада уводи се у складу са разлозима наведеним у чл. __ Правилника о раду, а због тешкоћа у пословању и недостатка средстава за исплату зараде у пуном износу.

3. Послодавац је дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата, стандардног радног учинка и времена проведеног на раду.

4. Минимална цена рада за исплату по овој одлуци износи 121,00 динар по радном часу, која је у примени до 1. јануара 2016. године.

5. Запослени који прима минималну зараду, има право на увећану зараду (за минули рад, за рад ноћу, за прековремени рад и рад на празник), на накнаду трошкова за исхрану у току рада и друга примања која се сматрају зарадом у складу са Законом. Основица за обрачун увећане зараде је минимална зарада запосленог.

6. Ова одлука објављује се на огласној табли послодавца а ступа на снагу осмог дана од дана објављивања.

 

Образложење

 

Одредбама члана ___ Правилника о раду код послодавца _____________ утврђени су разлози за увођење исплате минималне зараде запосленима (разлози: _____________). Због поремећаја на тржишту, и поред свих предузетих интерних пословних мера, није се могло избећи умањење прихода и негативно пословање због _____________________ (навести разлоге и предузете мере). Из наведеног разлога донета је Одлука као у диспозитиву.

 

Датум ____________                                                                                             Директор

 

Продужење исплате минималне зараде

Према одредбама става 4. члана 111. Закона, по истеку рока од шест месеци од доношења одлуке о увођењу минималне зараде послодавац је дужан да обавести репрезентативни синдикат о разлозима за наставак исплате минималне зараде. Ова законска одредба дозвољава могућност да у року од 6 претходних месеци нису отклоњени разлози за увођење минималних зарада запосленима, или су можда наступили нови неповољни разлози. У таквом случају, обавеза је послодавца да по истеку рока од шест месеци од доношења одлуке о увођењу минималне зараде, обавести (али не и да добије сагласност) репрезентативни синдикат о разлозима за наставак исплате минималне зараде. Закон у овим одредбама не прецизира који нови или који максимални додатни рок се може одредити за наставак исплате минималних зарада, па сматрамо да и у овом случају, као и код доношења прве одлуке, рок за исплату минималних зарада не треба да буде дужи од шест месеци.

У наставку се даје пример одлуке о наставку исплате минималних зарада запосленима.

 

У складу са чланом 111. став 4. Закона о раду (даље: Закон), доносим 

 

Одлуку о наставку исплате минималне зараде

1. Наставља се исплата минималне зараде свим запосленима код послодавца _____, уведене Одлуком о исплати минималне зараде број ___ од ___. године.

2. Минимална зарада свим запосленима наставиће да се исплаћује почев од ___________ закључно са исплатом за месец _________.

 

Образложење

 

Разлози због којих је донета Одлука о исплати минималне зараде бр. __ од ___ нису могли бити отклоњени ни после истека 6 месеци од почетка њене примене због __________________ (навести разлоге). Због тога је донета одлука о наставку исплате минималних зарада свим запосленима за наредних шест месеци.

 

Достављено:

1. Синдикату

 

Датум: ________                                                                                          Директор