1. марта 2018. године почела су са радом посебна одељења тужилаштва и судова, специјализована за борбу против корупције. Да ли Србија добија систем за процесуирање корупције по узору на румунски, или је у питању, како критичари сматрају, још једна институција која ће функционисати само на папиру?
Демонстранти на централном тргу у Букурешту већ четири дана протестују како би заштитили једну жену. Лаура Ковеси, државна тужитељка Румуније, пред суд је послала на хиљаде корумпираних званичника, укључујући и једног премијера. 700 километара западно, у Србији, постављају се табле мреже која има исти задатак – да специјална одељења судова и тужилаштава ефикасно процесуирају све који су завукли руку у јавни џеп.
„Очекује се, просто, и приватна и јавна сфера, било који примери где неко својим друштвеним или неким другим утицајем, или злоупотребом свог положаја, жели да придобије неку корист за себе или за другог“, каже портпаролка Вишег суда у Новом Саду Ивана Карапанџић.
Ова одељења радиће у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву, а у њима ће бити запослени и финансијски форензичари.
Звучи сјајно, али – да ли је баш тако? Специјална одељења, наиме, неће истраживати нека од кључних кривичних дела, попут утаје пореза. Регионалне јединице правосуђа такође ће имати и лимит – моћи ће да процесуирају само дела чија штета износи мање од 200 милиона динара, док надлежност за велике играче остаје искључиво на Тужилаштву за организовани криминал.
„То могу бити директори клиничких центара, то могу бити директори школа, приватни предузетници. Дакле, уколико му се ставља на терет кривично дело злоупотребе службеног положаја, а чији износ је мањи од овог цензуса“, рекао је портпарол Вишег тужилаштва у Новом Саду Зоран Јаковљевић.
У питању је пројекат који неће дати резултате, сматрају у удружењу тужилаца. Кључна бољка остаје, кажу, чињеница да полиција не одговара тужилаштву, већ свом министру, а пракса показује да се функционери који припадају власти по правилу не нађу на тапету.
„Пошто полиција има своју организацију, своју унутрашњу структуру и хијерархију независно од тужилаштва, а на чијем челу се налази министар полиције, који је политичар, врло је тешко, чак и кад би тужилаштво имало и најбољу вољу да нешто процесуира, имало би велики проблем да прикупља доказе уколико постоји опструкција на вишим полицијским нивоима“, сматра Радован Лазић из Удружења јавних тужилаца.
Да ова чињеница може представљати проблем антикоруптивној мрежи која је тек у повоју, признају и у тужилаштву.
„Па, на неки начин везује руке, али постоје механизми које тужилаштво може предузимати према полицији уколико не поступи по налогу. Е сад, колико је то у пракси заиста тако, то је друго питање“, рекао је Зоран Јаковљевић.
Посебан проблем, подвлаче у удружењу тужилаца, је и то што се руководиоци нових одељења на та места неће бирати, већ упућивати на одређени период, што значи да сваког тренутка са својих позиција могу бити опозвани и враћени у тужилаштва опште надлежности.
Извор: сајт Н1
