Predsednica Komore javnih izvršitelja Srbije o rešenim sudskim predmetima koji su na izvršenje čekali godinama. Posao i dužnost javnog izvršitelja su da za građanina ili privrednog subjekta prinudno ostvari neko pravo koje ovome pripada
Godinama nagomilani izvršni predmeti u sudovima, čak više miliona presuda, pa i decenijsko trajanje izvršnih postupaka, odnosno nesprovođenje sudskih odluka, ne samo što su obesmišljavali prava građana, nego su i pravosudni sistem činili sporim i neefikasnim. A onda je polovinom 2012. godine u pravni sistem Republike Srbije uvedena profesija javnih izvršitelja i oni su od tada postupali u oko tri miliona predmeta,od kojih je više od polovine odnosno skoro 60 odsto uspešno rešeno.
Ovako za “Novosti Online” govori Aleksandra Trešnjev, predsednica Komore javnih izvršitelja Srbije, koja kaže da je posao, a ujedno i dužnost javnog izvršitelja, da za nekog građanina ili privrednog subjekta prinudno ostvari neko pravo koje ovome pripada.
– Sudske odluke, koje moraju biti pravosnažne, se jednako sprovode, bez obzira da li je reč o građanima, preduzećima ili državi i za sve njih važe ista pravila sprovođenja izvršenja – objašnjava Aleksandra Trešnjev. – Iako se najčešće netačno navodi da su izvršni poverioci samo komunalna preduzeća, banke ili velike korporacije, istina je da se u jednakoj meri naplaćuju potraživanja običnih ljudi, samohranih majki, radnika, penzionera, a dužnici su preduzeća ili država. Analizama se pokazalo da se najveći procenat naplate potraživanja ostvaruje upravo u slučajevima kada su poverioci građani.
Profesija javnih izvršitelja jedna je od najnepopularnijih u našem narodu. Predsednica Komore javnih izvršitelja Srbije smatra da je razlog za to nedovoljna obaveštenost građana, ali i pogrešna informisanost kao rezultat tendencioznog i negativnog pisanja pojedinih medija koji vođeni senzacionalizmom često objavljuju netačne i neproverene informacije i proizvoljne tvrdnje.
– Zakonom je propisano više načina, odnosno predmeta i sredstava izvršenja. U praksi, predmeti i sredstva izvršenja su najčešće već određeni u sudskom rešenju o izvršenju. Kada u sudskoj odluci nije određen način njenog izvršenja, javni izvršitelj će odrediti predmet i sredstvo izvršenja, vodeći računa o načelu srazmere. Javni izvršitelji najviše sprovode izvršenje prenosom novčanih potraživanja, prenosom zarade, sredstava na računu banke, prodajom finansijskih instrumenata dužnika i udela u privrednim društvima. U manje od 1 odsto slučajeva za namirenje novčanog potraživanja određuje se prodaja nepokretnosti. To je po pravilu poslednja solucija, kada naplata potraživanja ni na koji drugi način nije moguća – naglašava Trešnjev.
* Nedavno su usvojene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, čiji će najveći broj odredaba početi da se primenjuje od 1. Januara 2020. godine.
– Smatramo da će ove izmene izvršni postupak učiniti transparentnijim i u određenim delovima jednostavnijim, a omogućiće i veću zaštitu izvršnog dužnika – objašnjava naša sagovornica. – Među tim rešenjima izdvojili bismo uvođenje elektronske prodaje u izvršni postupak, koja će od 1. marta 2020. biti mogućnost, a od 1. septembra 2020. obaveza, za koju se Komora javnih izvršitelja i ranije zalagala. Elektronska prodaja dovodi do veće transparentnosti postupka i postizanja većeg iznosa kupoprodajne cene, što je interes svih učesnika u izvršnom postupku, pa i javnih izvršitelja.
Prema rečima predsednice Komore javnih izvršitelja, ovim izmenama pojačana je zaštita socijalno ugroženih dužnika. Tako je predviđeno da ne može da se odredi izvršenje prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu fizikog lica kako bi se recimo namirilo komunalno potraživanje čija glavnica ne prelazi pet hiljada evra.
– Na ovaj način štiti se pravo na dom izvršnih dužnika u predmetima naplate novčanih potraživanja nastalih po osnovu komunalnih ili srodnih usluga u situaciji kada je reč o potraživanjima manje vrednosti, čime se neposredno onemogućava prodaja jedine nepokretnosti da bi se namirilo nesrazmerno manje potraživanje izvršnog poverioca – kaže Aleksandra Trešnjev. – Veoma je bitno da građani znaju da nikada nije prodata bilo kakva nepokretnost u slučaju komunalnih potraživanja čija glavnica ne prelazi 5.000 evra. Takođe, povećan je limit na zaradama i penzijama izvršnih dužnika iznad kojeg ne može da se sprovodi izvršenje. Sada izvršenje može da se sprovede samo do polovine (umesto dve trećine) odnosno do njihove četvrtine (umesto polovine) primanja.
Kako naglašava naša sagovornica, prema važećem Zakonu, sud ili javni izvršitelj su dužni da prilikom određivanja i sprovođenja izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vode računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja. Kada je odlukom suda određeno da se radi namirenja potraživanja proda nepokretnost, javni izvršitelj nema nikakvo diskreciono ovlašćenje da dovodi u pitanje tu odluku i dužan je da je sprovede onako kako ona glasi. U drugim slučajevima prodaja nepokretnosti je krajnje sredstvo koje javni izvršitelj primenjuje i to samo u slučaju kada nema nikakve druge imovine za namirenje duga.
– Ovde su moguće dve situacije u praksi – jedna u kojoj sud odredi izvršenje na nepokretnosti u kojoj javni izvršitelj nema ni osnov ni mogućnost odnosno ne može da menja sudsku odluku u pogledu predmeta i sredstva izvršenja. I druga u kojoj sud odredi izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, čime je takođe sud dozvolio izvršenje na nepokretnosti, ali u kojoj u praksi javni izvršitelji pribegavaju prodaji nepokretnosti kao krajnjoj meri, i to onda kada izvršni poverilac svoje potraživanje ne može da namiri iz druge imovine izvršnog dužnika. I u drugom slučaju izvršni dužnik može ponuditi drugo sredstvo i predmet izvršenja ukoliko ne želi da mu se nepokretnost proda – kaže Trešnjev.
* Da li je tačno da i u slučaju zaplene građanima ne može sve da se zapleni?
– Zakon o izvrešnju i obezbeđenju propisuje koje stvari i prava su izuzeti od izvršenja ili na kojima je izvršenje ograničeno. Tako ne mogu biti predmet izvršenja: odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu, posteljne stvari, posuđe, deo nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, šporet, frižider i peć za grejanje, hrana i ogrev koji su izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva potrebni za tri meseca, gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je zakonom izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do narednog primanja. Isto važi i za ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi i porodične fotografije izvršnog dužnika; pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili drugom licu s telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija, kućni ljubimci.
* Kako vlasnik stana može da zaštiti svoja prava zbog duga podstanara? I obrnuto, šta da rade podstanari čiji stanodavac nije izmirivao obaveze na vreme i došlo se do izvršitelja?
– Najefikasniji način je da vlasnik stana i podstanar potpišu ugovor o zakupu sa konstatacijom da li se stan izdaje prazan ili ne, sa navođenjem stvari koje se daju u zakup i koje pripadaju vlasniku stana. Sa takvim ugovorom lako i brzo će se dokazati vlasništvo popisanih stvari, u slučaju da dođe do popisa pokretnih stvari u stanu, da li zbog duga vlasnika stana ili podstanara. Problemi nastupaju onda kada odnosi između ovih lica nisu adekvatno pravno regulisani.
* Da li je tačno da postoje tzv. „olakšavajuće okolnosti“ u slučaju naplate. Postoji li mogućnost da dužnici postignu dogovor sa izvršiteljima i kakvi su sve dogovori mogući?
– Dužnici mogu da se, uz posredovanje javnog izvršitelja, sa izvršnim poveriocem, dogovore da dug isplate na rate. Takođe, nove izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđaju mogućnost dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka, a po predlogu izvršnog poverioca. U tom slučaju izvršni dužnik može dobrovoljno da izmiri dug ili da postigne sporazum sa izvršnim poveriocem pre pokretanja postupka, pa se i troškovi višestruko smanjuju. Postupak prinudne naplate dugovanja može da se zaustavi i zbog nemaštine, odnosno izvršni postupak se obustavlja ukoliko se u toku postupka utvrdi da izvršni dužnik nema imovinu.
* KOJI su sve to slučajevi kada izvršitelji rade u korist građana?
– Što se tiče pojedinačnih slučajeva u kojima se radilo o naplati duga koji su preduzeća ili državni organi imali prema građanima, takvi slučajevi su brojni i najčešće se radi o naplati neisplaćenih zarada i drugih primanja iz radnih odnosa, naknadi štete od poslodavaca, alimentacije za decu… – kaže naša sagovornica.
* Stotinak radnika građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović – Dedinje“, koji godinu i po dana nisu primili platu, uz pomoć javnog izvršitelja koji je na javnoj prodaji prodao mehanizaciju i službene automobile koji nisu bili pod zalogom dobili su svoje zarade, neposredno pre proglašenja stečaja, od kog trenutka bi nastupila nemogućnost naplate potraživanja u celosti.
* Prodajom brodova izmirene su neisplaćene zarade za više od 100 nekadašnjih radnika „Dunav grupa agregata“, novosadske brodarske kompanije, ranije poznate kao „Heroj Pinki“.
* Bivši radnici „Utva avioni“, Pančevo, posle 18 godina čekanja primili su svoje neisplaćene zarade uz pomoć javnih izvršitelja.
* Na stotine zarada zaposlenih u JKP „Gorica“ iz Niša i u kompaniji „Železnice Srbije“ a.d. naplaćeno je pokretanjem izvršnog postupka.
* Mnogi građani, angažovanjem javnih izvršitelja, naplatili su razlike u naknadama za slučaj nezaposlenosti od Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije, kao i razlike u obračunu penzije od Republičkog fonda PIO.
* Zaposleni u građevinskoj firmi „Partizanski put“ angažovanjem javnog izvršitelja naplatio je 24 zarade.
* Kada su plate počele da kasne radnicima Sportskog centra „Šumice“, takođe su se obratili javnim izvršiteljima i naplatili svoja potraživanja.
U početnom periodu primene važećeg Zakona, javni izvršitelji su sprovodili izvršenja radi naplate zakonskog izdržavanja i tom smislu je postojalo više primera, kada su nakon višegodišnjeg čekanja, majke u ime maloletnog deteta dobile zaostale alimentacije. Zbog nepreciznosti zakonske odredbe o nadležnosti za naplatu ove vrste potraživanja, Vrhovni kasacioni sud je ubrzo zauzeo stav, da ovo izvršenje spada u nadležnost suda, ali je poslednjim izmenama Zakona propisana nadležnost izvršitelja od naredne godine.
Izvor: sajt Večernjih novosti
Naslov Redakcija
