Podatke o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom, za decembar 2019. godine

Podaci su objavljeni u „Službenom glasniku RS“, br. 16/2020 od 27.2.2020. godine.

Direktor,
dr Miladin Kovačević, s.r.

Članak Podaci o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom, za decembar 2019. godine se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Rast bruto zarada u periodu januar–septembar 2018. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 5,7% nominalno, odnosno 3,7% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 6,2% nominalno i za 4,2% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za septembar 2018. godine nominalno je veća za 4,9%, a realno za 2,7%, dok je prosečna neto zarada veća za 5,5% nominalno, odnosno za 3,3% realno. 

Prosečne zarade, septembar 2018.

                                                                                   RSD

Indeksi zarada[1]

Metodološka objašnjenja

Izvor podataka

Istraživanje o zaradama zasniva se na podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku (obrazac PPP-PD). Prosečne zarade izračunavaju se na osnovu iznosa obračunatih zarada za izveštajni mesec i broja zaposlenih koji je izražen ekvivalentom punog radnog vremena (full-time equivalent – FTE).

Obuhvat

Obuhvaćeni su svi poslovni subjekti koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD, sa obračunatim zaradama.

Obuhvaćene su sve kategorije zaposlenih za koje su poslodavci, tj. poslovni subjekti Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD, sa obračunatim zaradama.

Definicija zarade

U istraživanju o zaradama (u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana) pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi.

Zaradu čine:

– zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); – regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;

– naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).

Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Saopštenje RZS broj 312 od 27. 11. 2018.

^[1] Да би се обезбедила упоредивост података приликом рачунања индекса, подаци за 2017. годину добијени су из истог извора и на исти начин као и подаци за 2018. годину.

Članak Prosečne zarade po zaposlenom, septembar 2018. godine se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.