Svaki najavljeni događaj za pravnike je „buduća neizvesna okolnost”, pa se ne može odmah tvrditi da li je reč o lažnoj ili o pravoj vesti, a samo lažnom vešću može se učiniti krivično delo izazivanje panike i nereda iz člana 343 KZ.

Krivični zakonik „zahteva” da je učinilac znao da je vest lažna i da je usled takve vesti došlo do panike. Međutim, kako kaže advokat Sead Spahović, i istinita vest može da izazove paniku i nered, ali onda nema krivičnog dela jer nema laži.

– SMS poruka kojom je građanima saopšteno da je situacija dramatična i da se približavamo italijanskom i španskom scenariju – bila je istinita i dobronamerna, s ciljem da građani poštuju sve mere radi sprečavanja širenja virusa, ali je ipak mogla da izazove zabrinutost, pa i paniku, iako do toga nije došlo – navodi advokat Spahović.

S druge strane, informacija upućena preko društvenih mreža o uvođenju potpune zabrane kretanja od prošle srede uveče nije bila istinita, ali naš sagovornik smatra da nije reč ni o laži, budući da su i lekari iz Kriznog štaba i predsednik države prethodnih dana najavljivali da može doći i do takve mere.

– Građani koji redovno prate vesti čuli su mišljenje doktora Kona da je potpuna zabrana kretanja poželjna sa stanovišta epidemiološke struke, bar na 15 dana, radi zaustavljanja širenja virusa. Doktor Stevanović je prošlog utorka izjavio da je situacija dramatična i da nas čeka italijanski i španski scenario, a u skladu s tim je bila i poruka upućena građanima. Ta poruka je korisna jer je potrebna doza straha kako bi ljudi shvatili da je neograničeno kretanje opasno po njihovo zdravlje. Niko nije imao nameru da time širi paniku niti je do panike došlo – kaže Sead Spahović.

Kada je reč o lažnoj informaciji o uvođenju policijskog časa 24 sata, advokat smatra da se ni to ne može shvatiti kao laž jer je na kraju i došlo do potpune zabrane kretanja od subote u 13 časova do ponedeljka ujutru.

– Ispostavilo se da vest o uvođenju potpune zabrane kretanja nije bila lažna. Samo je neko pogrešno preneo da će to početi od srede uveče, a zaista je počelo u subotu u 13 časova. Nije bilo tačno da je u utorak doneta odluka o tome, ali je informacija glasila da će biti doneta odluka. Prema tome, suština informacije je tačna, a nebitno je kog dana će biti sprovedena – kaže Spahović.

Ističe da je i ministar unutrašnjih poslova izjavio da prenosilac nije bio i autor te polutačne vesti, već njegova supruga koja radi u jednom ministarstvu. Međutim, ta žena nije bila uhapšena.

– Paniku može da širi i onaj ko iznosi informaciju kao njen autor i onaj ko tu informaciju pronosi. Oboje imaju krivičnu odgovornost ako je informacija lažna. Međutim, panika može da se širi i iznošenjem i prenošenjem tačnih informacija. To se desilo u Italiji, kada je procurila vest da će biti uvedena zabrana kretanja, pa je došlo do panike i seobe građana na jug, a informacija je bila tačna. To pokazuje da i nama ovde više preti opasnost za paniku od tačnih informacija nego od lažnih. Smatram da je veći strah kod građana izazvala informacija da je situacija dramatična, nego vest da će biti zabranjeno kretanje 24 sata. Međutim, iznošenjem istine ne čini se krivično delo – kaže Spahović.

Istorija beleži zanimljive slučajeve laži koje su sprečile ili izazvale paniku.

– Na primeru vesti koja je glasila: „Sutra će biti pomorska bitka”, Aristotel je u delu „Logika” tvrdio da niko ne može da kaže da li je to istina ili laž jer je to buduća neizvesna okolnost. Niko nije znao da li će sutra zaista biti pomorske bitke – navodi advokat.

Skrivanje smrti Sulejmana Veličanstvenog u Sigetu 1566. godine je dobar primer laži koja je sprečila paniku među turskim vojnicima.

– Mehmed Paša Sokolović nije dao da turska vojska sazna da je sultan umro, nego ga je naslonio pored prozora tako da izgleda kao da je živ. Borislav Pekić je opisao u „Zlatnom runu” kako su Sulejmana šminkali da izgleda kao da je živ. To je primer kako laž služi da bi se izbegla panika jer bi istina izazvala paniku – kaže Spahović.

Podseća i na radio-dramu Orsona Velsa 1938. godine, kada je u Njujorku nekoliko dana trajala strahovita panika izazvana lažnim novinarskim prenosom iskrcavanja Marsovaca.

– Još jedan poznati slučaj, zabeležen u literaturi, bila je lažna radijska vest da su Rusi tenkovima ušli u SFRJ, kada je kompletno slovenačko rukovodstvo otišlo na aerodrom da beži iz Jugoslavije. Slovenački književnik Vitomil Zupan je lansirao tu lažnu vest preko radija i bio zbog toga u zatvoru. To su primeri kako laž i istina mogu da spreče i da izazovu paniku – zaključuje advokat.

Izvor: sajt Politika, autor, Aleksandra Petrović
Naslov: Redakcija

Članak Lažnom vešću može se učiniti krivično delo izazivanje panike i nereda (čl. 343. KZ) se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

U sudskoj  praksi se postavilo pitanje da li postoji krivično delo ako je  objekat građen bez građevinske dozvole ali je kasnije doneto rešenje o ozakonjenju.

U presudi Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 1116/18 od 7. 2. 2019 navodi se sledeće:

Naknadno ozakonjenje objekta građenog bez građevinske dozvole, ne predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, ali se može ceniti kao olakšavajuća okolnost na strani okrivljenog, prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije koja mu se izriče.

Iz obrazloženja:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, jer se u radnjama okrivljenog ne sadrže svi elementi bića krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pošto nedostaje protivrpavnost kao opšti element krivičnog dela, koja je prema stavu branioca, isključena donošenjem rešenja o ozakonjenju predmetnog objekta, građenog bez građevinske dozvole.

Međutim, kako je branilac okrivljenog ovu povredu zakona isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju donošenje rešenja o ozakonjenju objekta građenog bez građevinske dozvole, ne predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost, te da se u radnjama okrivljenog stiču svi elementi krivičnog dela iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim – to navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste i upućuje.

Ovaj sud naglašava da se naknadno ozakonjenje objekta građenog bez građevinske dozvole, može u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja, ceniti kao olakšavajuća okolnost na strani okrivljenog, prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije koja mu se izriče.

Sentenca je objavljena u našem izdanju Propisi.net u delu Sudska praksa.

Redakcija

Članak Uslovi za postojanje krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.