PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online

Спољнотрговинска робна размена, септембар 2017. године

 

 

< <

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије
за период јануар–септембар  2017. године износи:

   – 28.264,4 милионa долара – пораст
од 12,8% у односу на исти период претходне године;

   – 25.401,1 милиона евра – пораст од 13,3%
у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности од 12.525,7 мил. долара, што
чини раст од 13,0% у односу на исти период претходне године, а увезено је
робе
у вредности од 15.738,7 мил. долара, што је за 12,6% више него
у истом периоду претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 11.254,1
милиона
, и то је повећање од 13,4% у поређењу са истим периодом претходне
године. Увоз робе имао је вредност од 14.147,0 милиона, што
представља повећање од 13,1% у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 3.213,1 мил. долара, што чини повећање од
11,3%
у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит
износи 2.892,9 милиона, што је повећање од 11,8% у поређењу са истим периодом
претходне године.

Покривеност
увоза извозом
је 79,6% и већа је од
покривености у истом периоду претходне године, када је износила 79,3%.

Посматрано
регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,9%);
следи Београдски регион (26,6%), Регион Шумадије и Западне Србије (24,8%),
Регион Јужне и Источне Србије (15,7%), а око 0,1% извоза неразврстано је по
територијама.

Највеће
учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (45,8%); следе Регион Војводине
(27,3%), Регион Шумадије и Западне Србије (16,6%), Регион Јужне и Источне
Србије (9,6%), а око 0,7% увоза није разврстано по територијама. Не располаже
се подацима за Регион Косово и Метохија.

Извоз и увоз
по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања
царинске декларације
. То значи да власници робе, по царинском закону, могу
бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба
имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и
гаса највећим делом обухватају Регион Војводине и Београдски регион, а то су
енергенти за укупну територију Србије.

У структури
извоза по намени производа
(принцип претежности) највише су заступљени
производи за репродукцију – 55,7% (6.975,3 мил. долара), следе роба за
широку потрошњу – 33,8% (4.235,8) и опрема – 10,5% (1.313,7). Некласификована
роба по намени износи 0,0% (0,9 мил. долара).

У структури
увоза по намени производа
највише су заступљени производи за репродукцију –
57,6% (9.060,3 мил. долара), следе роба за широку потрошњу – 18,7% (2.944,5) и
опрема – 11,7% (1.845,1). Некласификована роба по намени износи 12,0% (1.888,8
мил. долара).

Спољнотрговинска
робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане
споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,3% укупне
размене.

Главни
спољнотрговински партнери
појединачно су били:

 

Извоз

мил. USD

мил. EUR

Увоз

мил. USD

мил. EUR

Италија                   

1.687.5

1.523.7

Немачка                   

1.997.9

1.795.3

Немачка             
      

1.590.9

1.429.6

Италија                   

1.571.4

1.414.8

Босна и
Херцеговина       

997.9

894.5

Кина                      

1.260.0

1.129.8

Руска

федерација          

749.4

672.3

Руска федерација          

1.137.6

1.029.3

Румунија                 
 

621.7

559.8

Мађарска                  

741.4

666.2

 

Наш други по
важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит у размени од 1.516,6
мил. долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа
(житарице и производи од њих и разне врсте пића), гвожђа и челика, производа од
метала, друмских возила. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и
челик, камени угаљ, кокс и брикети, поврће и воће, плута и дрво. Извоз
Србије износи 2.174,3 а увоз 657,7 мил. долара за посматрани период. Покривеност
увоза извозом је 330,6%. Изражено у еврима, извоз износи 1.949,2 а увоз 589,4 мил. евра (суфицит је 1.359.8 мил. евра, а
покривеност увоза извозом 330,7%).

Посматрано
појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења:
Босном и Херцеговином (извозе се највише гасна уља и уље од сунцокрета, а увози
се кокс и полукокс од каменог угља), Црном Гором (извозе се
топловаљани производи у котуровима и дизел аутомобили, а увози се највише
свињско месо, димљено или сушено) и Македонијом (извозе се
топловаљане траке у котуровима и уља од сунцокрета, а увозе се највише заварене
цеви од гвожђа и челика). Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом,
Бугарском, Италијом, Хрватском, Словачком и Великом Британијом. Највећи дефицит
јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова)
и Немачком. Следи дефицит са: Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре
свега нафте и гаса), Пољском (увоз делова за моторна возила), Турском, Ираком,
Мађарском, Белгијом, Аустријом, Чешком, Украјином (увоз руде гвожђа и
концентрата).

Према
одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК)
, извоз првих пет одсека чини 31,9% укупног извоза. Увоз првих
пет одсека чини 27,0% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се
сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у
укупном увозу 12,1%.

 

Извоз

мил. USD

мил. EUR

Увоз

мил. USD

мил. EUR

 

 

 

 

 

 

Електричне машине и апарати

1.088.5

977.3

Друмска возила

1.318.0

1.190.6

Друмска возила

1.077.1

974.6

Нафта и нафтни деривати

992.9

890.5

Поврће и воће

670.6

600.2

Електричне машине и апарати

811.0

727.8

Обојени метали

597.3

536.5

Индустр. машине за општу употребу

578.7

518.5

Производи од каучука, нигде
непоменути

563.2

503.0

Медицински и фармацеутски производи

547.8

493.0

 

У септембру
2017. године извезено је робе у вредности од 1.623,3 милиона долара,
што чини повећање од 20,3% у односу на исти месец претходне године. Увоз је
износио 1.928,8 милиона долара, што је
повећање од 20,1% у односу на исти месец претходне године.

Изражено у
еврима, извезено је робе у вредности
од 1.358,0 милиона евра, што чини повећање од 13,1% у односу на исти
месец претходне године. Увоз је износио 1.613,4 милиона евра, што
чини повећање од 12,9% у односу на исти месец претходне године.

Рачунато у
доларима, десезонирани индекс септембар 2017/август 2017. године показује
раст извоза за 2,7% и раст увоза за 3,5%. Рачунато у еврима, десезонирани
индекс септембар 2017/август 2017. године показује раст извоза за 1,7% и
раст увоза за 2,0%.

Према
Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец септембар:

На листи
првих 5 производа у извозу, прво место заузима извоз сетова
проводника за авионе, возила и бродове
(78 мил. долара); друго
место припада извозу нових спољних гума за аутомобиле (53 мил. долара);
на трећем месту је извоз аутомобила, дизел, снаге до 1500 cm3,
у вредности од 39 мил. долара; извоз рафинисаног бакра износио је 32
мил. долара; последње место припада извозу аутомобила, паљење свећицом,
преко 1000, али испод 1500 cm3, са такође 32 мил. долара.

Листа првих 5
производа у увозу показује да су делови и прибор за моторна возила
(75 мил. долара) наш први увозни производ. Друга по значају је сирова нафта (66 мил. долара). На трећем месту увозне листе су лекови за малопродају
(55 мил. долара). Аутомобили, дизел, преко 1500, али испод
2500 cm3
, увезени су за 26
мил. долара. Последње место заузима увоз природног гаса, са такође 26 мил. долара.

 

   Саопштење за јавност Републичког завода за
статистику од 31.
10.
2017. године

Напомена: Републички
завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и
Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију
(укупно).

Exit mobile version