PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online

Спољнотрговинска робна размена, јануар 2018. године

 

 

< <

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије
за јануар 2018. године износи:

   – 3.189,4 милионa долара – пораст
од 39,1% у односу на исти период претходне године;

   – 2.623,0 милиона евра – пораст
од 21,6% у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности од 1.390,4 мил.
долара
, што чини раст од 39,2% у односу на исти период претходне године, а увезено
је робе
у вредности од 1.799,0 мил. долара, што је за 39,1% више
него у истом периоду претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима,
имао је вредност од 1.143,3 милиона, и то је повећање од 21,6% у
поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност
од 1.479,7 милиона, што представља повећање од 21,6% у односу на исти
период прошле године.

Дефицит износи 408,6 мил. долара, што чини повећање
од 38,8%
у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима,
дефицит износи 336,4 милиона, што је повећање од 21,8% у поређењу са истим
периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 77,3%
и незнатно је већа од покривености у истом периоду претходне године, када је
износила 77,2%.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу
Србије имао је Регион Војводине (33,2%); следи Београдски регион (26,6/%),
Регион Шумадије и Западне Србије (23,4%), Регион Јужне и Источне Србије
(16,7%), а око 0,1% извоза неразврстано је по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски
регион (45,2%); следе Регион Војводине (29,7%), Регион Шумадије и Западне
Србије (15,1%), Регион Јужне и Источне Србије (9,2%), а око 0,8% увоза није
разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и
Метохија.

Извоз и увоз по регионима дат је према
седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације
. То значи
да власници робе, по Царинском закону, могу бити произвођачи, корисници,
извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења
података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом обухватају
Регион Војводине и Београдски регион, а то су енергенти за укупну територију
Србије.

У структури извоза по намени производа
(принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију –
60,1%(835,0 мил. долара), следе роба за широку потрошњу – 30,7% (426,5) и
опрема – 9,3% (129,0). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,0 мил.
долара).

У структури увоза по намени производа
највише су заступљени производи за репродукцију – 58,1% (1.046,1 мил. долара),
следе роба за широку потрошњу – 17,1% (306,9) и опрема – 10,4% (186,6).
Некласификована роба по намени износи 14,4% (259,4 мил. долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са
земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље
чланице Европске уније чине 63,9% укупне размене.

Главни спољнотрговински партнери, појединачно,
били су:

 

Извоз

мил. USD

мил. EUR

Увоз

мил. USD

мил. EUR

Италија                   

200.8

165.0

Немачка                   

207.3

170.3

Немачка                   

187.3

154.1

Руска
Федерација     
             

183.1

151.7

Босна
и Херцеговина       

102.1

83.9

Кина                      

161.8

133.1

Руска
Федерација          

80.2

66.0

Италија          

148.8

122.1

Мађарска                  

59.0

48.5

Мађарска                  

105.2

86.6

 

Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA,
са којима имамо суфицит у размени од 132,4 мил. долара, који је резултат
углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне
врсте пића), гвожђа и челика, затим производа од неметалних минерала, као и медицинских
и фармацеутских производа. Извоз Србије износи 200,7 а увоз 68,3 мил. долара за
посматрани период. Покривеност увоза извозом је 293,9%. Изражено у еврима,
извоз износи 164,9 а увоз 56,1 мил. евра (суфицит је 108,8 мил.
евра, а покривеност увоза извозом 293,9%).

Посматрано појединачно по земљама, највећи
суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Босном и Херцеговином
(извозе се највише гасна уља и патике за спорт, а увози се кокс и полукокс од
каменог угља и жица од гвожђа и челика), Црном Гором (лекови и руде олова и
концентрати, а увозе се највише димљено свињско месо и  лигнит) и
Македонијом (извоз топловаљаних трака у котуровима и уља од сунцокрета, а увозе
се највише топловаљани производи и остале заварене цеви). Од осталих земаља
истиче се и суфицит са Италијом, Бугарском, Словачком, Великом Британијом,
Хрватском, Словенијом и Шведском. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином
(због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због
увоза енергената, пре свега нафте и гаса). Следи дефицит са: Мађарском,
Турском, Белгијом, Пољском (увоз делова за моторна возила), Немачком, Ираком,
Корејом, Украјином (увоз руде гвожђа и концентрати).

Према одсецима Стандардне међународне трговинске
класификације (СМТК)
, извоз првих пет одсека чини 36,7% укупног
извоза. Увоз првих пет одсека чини 25,6% укупног увоза. Одсек неразврстана
роба
, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној
зони, има учешће у укупном увозу од 14,5%.

 

Извоз

мил. USD

мил. EUR

Увоз

мил. USD

мил. EUR

 

 

 

 

 

 

Електричне
машине и апарати

155.8

128.1

Нафта
и нафтни деривати

123.4

101.9

Друмска
возила

110.6

90.8

Електричне
машине и апарати

111.3

91.6

Гвожђе
и челик

96.4

79.3

Друмска
возила

97.5

80.0

Обојени
метали

77.0

63.4

Гас,
природни и индустријски

64.4

53.4

Производи
од каучука, нигде непоменути

70.1

57.7

Медицински
и фармацеутски производи

63.4

52.1

 

Рачунато у доларима, десезонирани
индекс јануар 2018/децембар 2017. године показује раст извоза за 9,8% и
раст увоза за 9,4%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс јануар
2018/децембар 2017. године показује раст извоза за 8,5% и раст увоза за
3,5%.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ)
за месец јануар:

На листи првих 5 производа у извозу, прво
место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (91
мил. долара); друго место припада извозу топло ваљаних производа
(гвожђе и нелегирани челик) у котуровима
(55 мил. долара); на трећем месту
је извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000, али испод
1500 cm3,
са 41 мил. долара; извоз нових
спољних гума за аутомобиле
био је 38 мил долара; последње место припада
извозу рафинисаног бакра, са 36 мил. долара.

Листа првих 5 производа у увозу показује
да је сирова нафта (86 мил. долара) наш први увозни производ. Други
по значају је природни гас (59 мил. долара). На трећем месту увозне
листе су делови и прибор за моторна возила (55 мил. долара). Лекове
за малопродају
увезли смо за 49 мил. долара. Последње место заузима увоз осталих
електричних проводника за напон < 1000 V,
са 24 мил. долара.

 Саопштење за јавност Републичког завода за
статистику од 12. 3. 2018. године

Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже
подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података
за Републику Србију (укупно).

 

Exit mobile version