Zakon o vazdušnom saobraćaju

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br.​​ 73/2010,​​ 57/2011​​ (čl. 23-24. nisu u prečišćenom tekstu),​​ 93/2012,​​ 45/2015​​ (čl. 77-79.​​ nisu u prečišćenom tekstu),​​ 66/2015​​ - drugi zakon,​​ 83/2018​​ (čl. 63.​​ nije u prečišćenom tekstu),​​ 9/2020​​ (čl. 33.​​ nije u  prečišćenom tekstu),​​ 62/2023​​ i​​ 19/2025​​ (čl. 90-91.​​ nisu u  prečišćenom tekstu).

 Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi kojima se omogućava da se vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji odvija bezbedno i obezbeđeno.

Vazduhoplovi na koje se primenjuje ovaj zakon

Član 2.

Ovaj zakon primenjuje se na vazduhoplove dok su na teritoriji Republike Srbije, izuzev kad je drukčije predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom, a na vojne vazduhoplove i vojni deo mešovitog aerodroma samo kad je ovim zakonom izričito predviđeno.

Na civilne vazduhoplove koji su registrovani u Republici Srbiji, a koji se nalaze izvan teritorije Republike Srbije, ovaj zakon primenjuje se samo ako to nije suprotno propisima države na čijoj se teritoriji vazduhoplovi nalaze ili potvrđenom međunarodnom ugovoru.

Značenje izraza

Član 3. 

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)​​ avion​​ je vazduhoplov sa pogonom, teži od vazduha, koji svoj uzgon u svim fazama leta uglavnom proizvodi aerodinamičkim reakcijama na njegovim površinama;

1a)​​ aerodrom​​ je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu) na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje i kretanje vazduhoplova;

2)​​ aerodrom sa usklađenim redom letenja​​ je aerodrom na kome postoji mogućnost zagušenja saobraćaja u određenim periodima dana, nedelje ili godine, koje može da se izbegne dogovorom avio-prevozilaca i na kome se imenuje usklađivač reda letenja, u cilju pojednostavljivanja obavljanja delatnosti avio-prevozilaca koji obavljaju ili nameravaju da obavljaju saobraćaj na tom aerodromu;

3)​​ aerodromska infrastruktura​​ je osnovna fizička, logička, tehnološka i informaciono-komunikaciona struktura koja obuhvata manevarske površine, platforme, saobraćajnice, objekte, instalacije, sisteme i opremu;

3a)​​ aerodromska saobraćajna zona​​ je vazdušni prostor određenih dimenzija, uspostavljen oko aerodroma radi zaštite aerodromskog saobraćaja;

3b)​​ aerodrom/helidrom koji je otvoren za javnu upotrebu​​ je aerodrom, odnosno helidrom koji je dostupan svim korisnicima pod istim uslovima i čije vreme otvorenosti se objavljuje u vazduhoplovnim informativnim proizvodima;

3v)​​ ambalaža za transport opasne robe​​ je jedna ili više posuda i svi drugi sastavni delovi, druge komponente ili materijali, koji su potrebni da bi posuda ispunila svoju funkciju rezervoara i sigurnosnu funkciju za prihvatanje i sigurno čuvanje sadržaja;

3g)​​ bezbedno učešće u vazdušnom saobraćaju​​ je učešće u vazdušnom saobraćaju pri kome je verovatnoća da dođe do smrti, povrede, bolesti, materijalne štete ili štete po životnu sredinu zanemarljiva;

3d)​​ bezbednosna provera​​ je provera identiteta lica i njegovog prethodnog iskustva, uključujući eventualni kazneni dosije i bilo koje druge bezbednosne informacije relevantne za procenu podobnosti lica;

3đ)​​ bezbednosno osetljiva informacija od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu​​ je svaka informacija koja bi, u slučaju da dođe u posed neovlašćenih lica, mogla da se iskoristi za vršenje radnje nezakonitog ometanja ili da na drugi način dovede do ranjivosti sistema obezbeđivanja. U ove informacije spadaju naročito:

(1) Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu,

(2) Program obuke u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,

(3) Program za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,

(4) drugi akti označeni oznakom tajnosti i mere koje se odnose na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu,

(5) aerodromski program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu,

(6) program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu avio-prevozioca,

(7) standardne operativne procedure u vezi sa obezbeđivanjem u vazduhoplovstvu koje opisuju specifične mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,

(8) detalji o rezultatima provera u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i drugih aktivnosti kontrole kvaliteta iz ove oblasti,

(9) informacije o pretnjama i procene rizika,

(10) informacije o incidentima u oblasti obezbeđivanja,

(11) postupci u slučaju radnji nezakonitog ometanja,

(12) planovi za vanredne situacije koji se odnose na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu,

(13) crteži, fotografije i video-snimci koji prikazuju tačke pregleda obezbeđivanja, opremu za obezbeđivanje koja nije vidljiva javnosti, službene prolaze, druge pristupne tačke za ulazak u kontrolisane i obezbeđivano-restriktivne zone, kao i sve druge oblasti koje mogu da ukažu na slabe tačke obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,

(14) informacije o radu opreme za obezbeđivanje, kao i informacije o detekcionim standardima te opreme, podešavanjima kalibracije, softveru, itd.;

4)​​ bespilotni vazduhoplov​​ je svaki vazduhoplov koji se koristi autonomno ili je projektovan da se koristi autonomno ili da se njime upravlja daljinski, bez pilota u vazduhoplovu;

5)​​ vazduhoplov​​ je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;

5a) vazduhoplov u stanju nužde je vazduhoplov u posebnom stanju u kome postoji osnovana sumnja da vazduhoplovu i licima u njemu preti ozbiljna i neposredna opasnost za bezbednost tako da vazduhoplovu treba pružiti neodložnu pomoć, a još ne postoji mogućnost da se odredi da li je došlo do događaja;

6)​​ vazduhoplovno-modelarski klub ili udruženje​​ je sportsko udruženje koje obavlja aktivnosti vazduhoplovnog modelarstva, registrovano u Agenciji za privredne registre u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak registracije;

7)​​ vazduhoplovni proizvod​​ čine vazduhoplov, motor i elisa;

7a) vazdušni saobraćaj je letenje vazduhoplova ili kretanje vazduhoplova po manevarskim površinama i platformi aerodroma;

8)​​ vreme letenja​​ je:

- za avione, motorne jedrilice i vazduhoplove sa vertikalnim uzletanjem - ukupno vreme od trenutka prvog pokretanja vazduhoplova u svrhu poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;

- za helikoptere - ukupno vreme od trenutka početka okretanja lopatica glavnog rotora do trenutka njihovog potpunog zaustavljanja na kraju leta;

- za vazdušne brodove - ukupno vreme od trenutka kada je vazdušni brod oslobođen veze sa platformom u svrhu poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta i njegovog vezivanja na platformi;

- za jedrilice - ukupno vreme od trenutka kada jedrilica započinje zalet u cilju poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;

- za balone - ukupno vreme od trenutka kada se korpa odvoji od zemlje u cilju poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;

9)​​ vreme letačke dužnosti​​ je period koji počinje od trenutka kada se od člana posade zahteva da se javi na dužnost u vezi sa izvršenjem jednog ili više letova, do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi i kada se motori ugase na kraju poslednjeg leta na kome član posade obavlja poslove aktivnog člana posade;

9a)​​ geografska zona za sisteme bespilotnih vazduhoplova​​ je deo vazdušnog prostora koji se utvrđuje kako bi se olakšale, ograničile ili zabranile operacije sistema bespilotnih vazduhoplova i na taj način umanjili rizici koji proističu iz tih operacija, a koji se odnose na bezbednost, privatnost, zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđivanje ili životnu sredinu;

9b)​​ daljinski pilot​​ je fizičko lice koje je odgovorno za bezbedno obavljanje leta bespilotnog vazduhoplova upravljanjem njegovim letačkim komandama ručno ili, ako bespilotni vazduhoplov leti automatski, praćenjem njegovog kursa i zadržavanjem mogućnosti intervenisanja i promene kursa u svakom trenutku;

10)​​ delovi, uređaji i oprema su svaki instrument, oprema, mehanizam, deo, aparat, pribor, softver ili dodatna oprema, uključujući komunikacionu opremu, koji se upotrebljava ili je namenjen za upotrebu pri korišćenju ili nadzoru vazduhoplova u letu ili koji je instaliran u vazduhoplov ili pričvršćen na vazduhoplov, što obuhvata i delove strukture vazduhoplova, delove motora ili delove elise ili opreme koja se koristi za manevrisanje vazduhoplova sa zemlje;

11)​​ događaj​​ je svaki događaj koji je povezan sa bezbednošću, a koji ugrožava ili koji bi, ako se ne otkloni ili ako se prenebregne, mogao da ugrozi vazduhoplov, lica koja se nalaze u njemu ili bilo koje drugo lice, a koji naročito obuhvata udes ili ozbiljnu nezgodu;

12)​​ dodatni članovi posade​​ su tehničko osoblje u sastavu posade, koje ne spada u letačku ili kabinsku posadu, ali kome je operater vazduhoplova dodelio dužnosti u vazduhoplovu ili na zemlji radi pomoći pilotu na letovima pri kojima se može zahtevati upotreba posebne opreme u vazduhoplovu;

12a)​​ država porekla​​ je država na čijoj teritoriji se vrši prvi utovar pošiljke u vazduhoplov;

13)​​ zabranjena zona​​ je određeni deo vazdušnog prostora iznad određene teritorije u kome je zabranjeno letenje;

14)​​ - brisana -

15)​​ interoperabilnost​​ je niz funkcionalnih, tehničkih i operativnih karakteristika sistema i sastavnih elemenata tehničkih sistema vazdušne plovidbe, kao i njihovih operativnih postupaka, u cilju bezbednog, neprekidnog i efikasnog rada;

15a)​​ ispitivanje obezbeđivanja​​ je unapred najavljena sveobuhvatna analiza rada operatera aerodroma, avio-prevozioca ili drugih subjekata koji obavljaju poslove u vezi sa obezbeđivanjem u vazduhoplovstvu, koja ima za cilj utvrđivanje slabih tačaka koje bi mogle da se iskoriste za izvršenje radnji nezakonitog ometanja, kao i utvrđivanje mera obezbeđivanja koje su neophodne da se realizuje utvrđena politika;

15b)​​ javna zona aerodroma​​ je deo aerodroma, odnosno objekti na aerodromu ili njihovi delovi i okolno zemljište kojima se može pristupiti bez ograničenja;

15v)​​ jedinica za utovar robe (Unit load device, ULD)​​ je svaka vrsta teretnog kontejnera, vazduhoplovnog kontejnera, vazduhoplovne palete sa mrežom ili vazduhoplovne palete sa pokrivkom i mrežom;

16)​​ kalibraža iz vazduha​​ je provera iz vazduha zemaljskih navigacionih i nadzornih sistema, vazduhoplovnih telekomunikacija i opreme za svetlosnu signalizaciju na aerodromima, u cilju da parametri navedenih sistema zadovoljavaju zahteve za eksploataciju i koja može biti periodična ili pred njihovo puštanje na korišćenje;

17)​​ komercijalno letenje​​ je svaki let vazduhoplova za novčanu naknadu ili drugu protivvrednost, koji je dostupan javnosti ili koji se, ako nije dostupan javnosti, odvija na osnovu ugovora između operatera vazduhoplova i korisnika usluga, pri čemu korisnik usluga nema kontrolu nad operaterom vazduhoplova;

18)​​ kontrola obezbeđivanja​​ je način kojim može da se spreči unošenje oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci koje mogu biti iskorišćene da se izvrši radnja nezakonitog ometanja;

19)​​ kontrola pristupa je primena postupaka, mera i aktivnosti za sprečavanje pristupa neovlašćenim licima i vozilima;

20)​​ kontrolisana zona aerodroma​​ je površina za kretanje na aerodromu, okolno zemljište i objekti ili njihovi delovi kojima je pristup kontrolisan;

21)​​ koordinisani aerodrom​​ je aerodrom na kome je za sletanje i poletanje neophodno da avio-prevozilac ili drugi operater vazduhoplova ima slot dodeljen od strane koordinatora, izuzev ako je reč o državnim letovima, humanitarnim letovima ili sletanjima u stanju nužde;

22)​​ korisnik vazdušnog prostora​​ je civilni ili državni vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru, kao i drugi korisnik koji zahteva upotrebu vazdušnog prostora;

22a)​​ leteći objekat​​ je objekat koji nije vazduhoplov ili bespilotni vazduhoplov, čijim kretanjem kroz atmosferu nije moguće upravljati nakon započinjanja kretanja;

23)​​ linija​​ je let u jednom pravcu između aerodroma prvog poletanja i aerodroma krajnjeg odredišta;

24)​​ lokalna noć​​ je svaki period u trajanju od osam sati između 22 h i 8 h po lokalnom vremenu;

25)​​ lokalni dan​​ je period od 24 sata koji počinje u 00,00 h po lokalnom vremenu;

26)​​ lokalni let​​ je let koji ne obuhvata prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe između različitih aerodroma ili drugih odobrenih mesta za sletanje;

27)​​ manevarska površina​​ je deo aerodroma koji je određen za poletanje, sletanje i rulanje vazduhoplova, osim platformi;

28)​​ međunarodna preporučena praksa​​ je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao poželjna za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, redovnost ili efikasnost vazdušnog saobraćaja i koju država nastoji​​ da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;

29)​​ međunarodni standard​​ je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure, čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao neophodna za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu ili redovnost vazdušnog saobraćaja i koju država mora da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;

30)​​ meteorološka analiza​​ je informacija nastala detaljnim proučavanjem stanja atmosfere iznad posebne oblasti, zasnovanog na aktuelnim osmatranjima;

31)​​ meteorološka prognoza​​ je informacija o očekivanim meteorološkim uslovima za određeno vreme ili period i za određenu oblast ili deo vazdušnog prostora;

32)​​ meteorološki izveštaj​​ je informacija o osmotrenim meteorološkim uslovima koji se odnose na određeno vreme i lokaciju;

32a)​​ nalog za plovidbenost​​ je dokument kojim se određuju mere koje moraju da se preduzmu da bi se ponovo dostigao prihvatljiv nivo bezbednosti vazduhoplovnog proizvoda;

32b)​​ nasumične mere obezbeđivanja​​ su mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu koje se sprovode korišćenjem metode slučajnog uzorka;

33)​​ nezgoda vazduhoplova​​ je događaj povezan sa korišćenjem vazduhoplova koji nije udes, a koji utiče ili bi mogao da utiče na bezbednost korišćenja vazduhoplova;

33a)​​ nepraćeni predati prtljag​​ je registrovani predati prtljag za prevoz u prtljažnom prostoru vazduhoplova kojim se ne prevozi lice koje je prtljag predalo na prevoz;

33b)​​ nepredvidivost u sprovođenju mera obezbeđivanja​​ je preduzimanje mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu u nepravilnim vremenskim intervalima, na različitim lokacijama i/ili različitim sredstvima, u definisanom okviru, u cilju povećanja efikasnosti mera i efekta odvraćanja od radnji nezakonitog ometanja;

34) obezbeđivano-restriktivna zona​​ je deo kontrolisane zone aerodroma, koji je identifikovan kao oblast sa prioritetnim rizikom i u kome se, pored ograničenja pristupa, primenjuju i druge kontrole obezbeđivanja u vazduhoplovstvu;

34a)​​ obeleženi prostor​​ je prostor koji je posredstvom kontrole pristupa odvojen od obezbeđivano-restriktivnih zona aerodroma ili, ako obeleženi prostor sam čini obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma, koji je posredstvom kontrole pristupa odvojen od drugih obezbeđivano-restriktivnih zona aerodroma;

35)​​ oblast informisanja vazduhoplova u letu​​ je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;

36)​​ opasna zona​​ je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome se, u određenim vremenskim intervalima, mogu odvijati aktivnosti opasne po letenje vazduhoplova;

36a)​​ opasna roba​​ su predmeti ili materije koji mogu da predstavljaju rizik za zdravlje, bezbednost, imovinu ili životnu sredinu i koji su navedeni u listi opasne robe u Tehničkim instrukcijama ili su klasifikovani u skladu sa tim instrukcijama;

37)​​ operater aerodroma​​ je svako pravno ili fizičko lice koje upravlja aerodromom i ima sertifikat, dozvolu za korišćenje ili saglasnost za korišćenje aerodroma;

38)​​ operater vazduhoplova​​ je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;

38a)​​ operater sistema bespilotnog vazduhoplova​​ je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više sistema bespilotnih vazduhoplova;

39)​​ operativna dozvola​​ je isprava kojom se njen imalac ovlašćuje da obavlja javni avio-prevoz kako je navedeno u njoj;

40)​​ operativni vazdušni saobraćaj​​ su svi letovi koji se ne obavljaju u skladu sa pravilima za opšti vazdušni saobraćaj, već prema pravilima i procedurama koje su propisali nadležni državni organi;

41)​​ opšti vazdušni saobraćaj​​ su svi letovi vazduhoplova, kao i letovi državnih vazduhoplova, koji se obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva;

41a)​​ organizator transporta opasne robe​​ je lice koje po osnovu ugovora, u svoje ime, a za račun pošiljaoca ili primaoca opasne robe, organizuje transport ili obavlja druge usluge koje se odnose na transport opasne robe;

42)​​ parking pozicija​​ je određeni deo platforme koji je namenjen za parkiranje vazduhoplova;

43)​​ plan leta​​ je skup podataka i informacija o nameravanom letu ili delu leta vazduhoplova, koji se dostavljaju jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;

44)​​ platforma​​ je određeno područje koje je namenjeno za smeštaj vazduhoplova radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, utovara ili istovara pošte ili tereta, snabdevanja gorivom, parkiranja ili održavanja;

44a)​​ plovidbenost vazduhoplova​​ je sposobnost vazduhoplova da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju na osnovu njegove usklađenosti sa propisanim zahtevima;

45)​​ poznati pošiljalac​​ je pošiljalac koji je ovlašćen da priprema robu ili poštu za svoj račun i čiji postupci ispunjavaju zajednička pravila i standarde obezbeđivanja u vazduhoplovstvu u dovoljnoj meri da se omogući prevoz robe i pošte bilo kojim vazduhoplovom;

46)​​ poznati snabdevač zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu​​ je snabdevač koga je operater aerodroma ovlastio za isporuku zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma;

47)​​ poletno-sletna staza​​ je definisana pravougaona površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za sletanje i poletanje vazduhoplova;

48)​​ posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju​​ su delatnosti, osim javnog avio-prevoza, pri kojima se vazduhoplov koristi za posebne aktivnosti, kao što su poljoprivreda, izgradnja, fotografisanje, nadzor i praćenje, osmatranje, reklamiranje iz vazduha i sl;

48a)​​ pošiljalac opasne robe​​ je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, koje u svoje ime i za svoj račun, ili za neko treće lice otprema opasnu robu. Ako se transport obavlja na osnovu ugovora o prevozu, pošiljaocem se smatra pošiljalac po ovom ugovoru;

49)​​ pregled obezbeđivanja​​ je primena tehničkih ili drugih sredstava za prepoznavanje i/ili otkrivanje oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci koji mogu da budu iskorišćeni za izvršenje radnje nezakonitog ometanja;

49a)​​ pregled obezbeđivanja vazduhoplova​​ je detaljan pregled unutrašnjosti i spoljašnosti vazduhoplova u svrhu otkrivanja sumnjivih predmeta, oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci;

50)​​ predati prtljag​​ je prtljag koji je namenjen za prevoz u prtljažnom prostoru vazduhoplova;

51)​​ prekogranična zona​​ je struktura vazdušnog prostora koja se prostire preko državnih granica i/ili granica oblasti informisanja u letu;

52)​​ prepreka​​ označava sve fiksne (privremene ili stalne) i pokretne objekte ili njihove delove, koji:

- su smešteni na površini namenjenoj za kretanje vazduhoplova po tlu, ili

- nadvišavaju definisane površi namenjene za zaštitu vazduhoplova u letu, ili

- se nalaze izvan tih definisanih površi i koji su ocenjeni kao opasni za vazdušnu plovidbu;

53)​​ privremeno izdvojeni deo vazdušnog prostora​​ je deo vazdušnog prostora koji je izdvojen na određeno vreme na zahtev određenog korisnika radi njegovog isključivog korišćenja od strane tog korisnika;

54)​​ privremeno rezervisani deo vazdušnog prostora​​ je deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan za određenog korisnika, ali može biti dostupan i drugim korisnicima, po odobrenju jedinice kontrole letenja;

54a)​​ problematični putnici​​ su putnici koji ne poštuju pravila ponašanja na aerodromu ili u vazduhoplovu ili ne poštuju uputstva aerodromskog osoblja ili članova posade i time narušavaju javni red i mir i disciplinu na aerodromu ili u vazduhoplovu;

54b)​​ provera obezbeđivanja vazduhoplova​​ je pregled onih delova unutrašnjosti vazduhoplova do kojih su putnici možda imali pristup, zajedno s pregledom prtljažnog prostora vazduhoplova, u svrhu otkrivanja sumnjivih predmeta, oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci;

54v)​​ psihoaktivne supstance​​ su alkohol, opijati, kanabinoidi, sedativi i hipnotici, kokain, drugi psihostimulansi, halucinogeni, kao i isparljivi rastvarači, dok su kofein i duvan izuzeti;

54g)​​ putnici neprihvatljivog ponašanja​​ su putnici ukrcani u vazduhoplov koji, od momenta zatvaranja vrata vazduhoplova pre poletanja, do momenta njihovog otvaranja po sletanju, izvrše neku od sledećih radnji:

(1) napad, zastrašivanje, pretnju ili drugu radnju koja može da ugrozi red i bezbednost vazduhoplova, bezbednost osoblja, lica i imovine koji su ukrcani na vazduhoplov;

(2) napad, zastrašivanje, pretnju, ometanje ili drugu radnju koja može da utiče na smanjenje sposobnosti članova posade za vršenje dužnosti u toku leta;

(3) namerno oštećenje vazduhoplova, njegovih komponenti ili prateće opreme, kao i svesno propuštanje vršenja pojedinih radnji, što može da ugrozi red i bezbednost vazduhoplova i osoblja, kao i imovine na vazduhoplovu;

(4) saopštavanje lažnih informacija sa ciljem ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova u letu;

(5) neizvršavanje propisanih komandi ili instrukcija koje se izdaju zbog bezbednosti, urednosti ili efikasnosti operacija;

55)​​ radno vreme člana posade​​ je period koji započinje od trenutka kad se član posade javi na dužnost po zahtevu operatera vazduhoplova ili započne obavljanje dužnosti, do trenutka kad bude oslobođen svih dužnosti, uključujući i dužnosti nakon leta;

56)​​ regulisani agent​​ je avio-prevozilac, posrednik (agent), špediter ili neki drugi subjekt koji je ovlašćen da obavlja kontrolu obezbeđivanja robe ili pošte;

57)​​ regulisani snabdevač zaliha namenjenih potrošnji tokom leta​​ je snabdevač koji je ovlašćen za neposrednu isporuku na vazduhoplov zaliha namenjenih potrošnji tokom leta;

57a)​​ red letenja​​ je raspored letova sa naznačenim polaznim aerodromom, danom i vremenom poletanja i odredišnim aerodromom, danom i vremenom sletanja;

58)​​ rizik​​ je predviđena verovatnoća i ozbiljnost posledica ili ishoda opasnosti;

59)​​ rulna staza​​ je određena površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za rulanje vazduhoplova i koja služi za povezivanje različitih delova aerodroma uključujući:

(1) stazu za kretanje vazduhoplova do parking pozicije - deo platforme koji je projektovan kao rulna staza i koja omogućava pristup isključivo parking pozicijama,

(2) rulnu stazu na platformi - deo sistema rulnih staza koji se nalazi na platformi i kojim se obezbeđuje putanja za kretanje vazduhoplova preko platforme,

(3) rulnu stazu za brzi izlazak vazduhoplova - rulna staza koja je povezana sa poletno-sletnom stazom pod oštrim uglom i koja je projektovana tako da omogućava da vazduhoplov koji je sleteo izađe sa poletno-sletne staze pri većim brzinama od onih koje se postižu na drugim rulnim stazama za izlazak vazduhoplova, čime se smanjuje vreme zauzetosti poletno-sletne staze;

60)​​ ruta​​ vazdušnog saobraćaja je vazdušni put, savetodavna ruta, kontrolisana ili nekontrolisana ruta, ruta u dolasku ili odlasku sa aerodroma, uspostavljena prvenstveno radi usmeravanja tokova saobraćaja u svrhu pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju, a definiše se parametrima rute koji uključuju oznaku, smer u odnosu na značajnu tačku, udaljenost između značajnih tačaka, obavezu izveštavanja o poziciji i minimalne bezbedne visine na ruti;

61)​​ ručni prtljag​​ je prtljag koji putnik unosi sa sobom u putničku kabinu vazduhoplova;

61a)​​ sistem bespilotnog vazduhoplova​​ označava bespilotni vazduhoplov i opremu za daljinsko upravljanje njime;

62)​​ složeni motorni vazduhoplov​​ je:

(1) avion:

- s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg, ili

- koji je sertifikovan za najveći broj putničkih sedišta koji je veći od 19, ili

- koji je sertifikovan za letenje sa posadom koju čine najmanje dva pilota, ili

- koji ima jedan ili više turbomlaznih motora ili ima više turboelisnih motora, ili

(2) helikopter koji je sertifikovan:

- s maksimalnom masom na poletanju većom od 3.175 kg, ili

- za najveći broj putničkih sedišta koji je veći od devet, ili

- za letenje sa posadom koju čine najmanje dva pilota,

(3) vazduhoplov sa nagibnim rotorom;

63)​​ slot​​ je dozvola koju daje koordinator za korišćenje celokupne aerodromske infrastrukture za obavljanje javnog avio-prevoza na koordinisanom aerodromu određenog dana u određeno vreme, za potrebe poletanja ili sletanja;

63a)​​ - brisana -

64)​​ telo koje upravlja aerodromom​​ je telo koje, pored drugih aktivnosti ili nezavisno od njih, ima za cilj, na osnovu zakona ili drugog propisa, rukovođenje i upravljanje infrastrukturom aerodroma, kao i koordinaciju i kontrolu delatnosti različitih operatera na tom aerodromu;

65)​​ tehnički sistem vazdušne plovidbe​​ je skup sastavnih elemenata na vazduhoplovu i na zemlji, kao i satelitskih uređaja, koji omogućavaju pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi tokom svih faza operacija vazduhoplova;

66)​​ uslovna ruta​​ je ruta vazdušnog saobraćaja ili njen deo, koja nema stalni karakter i može da se planira i koristi pod propisanim uslovima;

67)​​ uslovno zabranjena zona​​ je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija, iznad kopnenih područja ili teritorijalnih voda države, u kome je letenje vazduhoplova ograničeno u skladu sa određenim uslovima;

68)​​ funkcionalni sistem​​ je kombinacija opreme, procedura i ljudskih resursa koji su organizovani u celinu radi obavljanja određene delatnosti;

69)​​ helidrom​​ je aerodrom ili određena površina na zemlji ili objektu koja je, u potpunosti ili delimično, namenjena za sletanje, poletanje i kretanje helikoptera na zemlji;

70)​​ Cospas-Sarsat​​ je neprofitna međuvladina organizacija koja upravlja globalnim satelitskim sistemom za otkrivanje i lociranje aktiviranih predajnika za slučaj nužde (vazduhoplovnih, plovnih i​​ ličnih) i prosleđuje informacije odgovarajućem spasilačko-koordinacionom centru.

Vazdušni prostor Republike Srbije

Član 4.

Vazdušni prostor Republike Srbije je prostor iznad teritorije Republike Srbije.

Korišćenje vazdušnog prostora Republike Srbije slobodno je za sve vazduhoplove koji obavljaju vazdušni saobraćaj, prema međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima.

Pravila letenja

Član 4a

U vazdušnom prostoru Republike Srbije vazduhoplovi se moraju pridržavati pravila letenja.

Pravila letenja iz stava 1. ovog člana utvrđuju se propisom koji donosi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Odredbe propisa iz stava 2. ovog člana primenjuju se na sve vazduhoplove koji obavljaju opšti vazdušni saobraćaj u vazdušnom prostoru Republike Srbije.

Civilni i državni vazduhoplovi

Član 5.

Civilni vazduhoplovi Republike Srbije su vazduhoplovi koji su upisani u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije.

Državni vazduhoplovi su vojni vazduhoplovi, vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova, carinski vazduhoplovi, kao i vazduhoplovi koji se isključivo koriste za prevoz šefova država ili vlada i visokih državnih delegacija.

Vojni vazduhoplovi Republike Srbije su vazduhoplovi koji su upisani u Registar vojnih vazduhoplova i koji mogu da lete prema pravilima letenja koja važe za opšti ili operativni vazdušni saobraćaj.

Letenje vojnih vazduhoplova

Član 6.

Letenje vojnih vazduhoplova je letenje u kome učestvuju vojni vazduhoplovi Republike Srbije i strani vojni vazduhoplovi.

Letenje vojnih vazduhoplova Republike Srbije odvija se kao aerodromsko letenje, vanaerodromsko letenje, preleti i letovi posebne namene.

Vanaerodromsko letenje i preleti mogu da se odvijaju na vazdušnim putevima i izvan njih.

Letenje vojnih vazduhoplova Republike Srbije propisuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Letovi posebne namene

Član 7.

Letovi posebne namene su letovi vojnih vazduhoplova u svrhu zaštite suvereniteta vazdušnog prostora, letovi za proveru vojnih vazduhoplova posle složenijih popravki i letovi vazduhoplova za operativne potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Oni imaju prednost nad ostalim letovima, izuzev nad letovima kod kojih je pilot vazduhoplova objavio stanje nužde, kod kojih je stanje nužde očigledno, kojima preti nezakonito ometanje ili koji su već predmet nezakonitog ometanja.

Letovima posebne namene smatraju se i letovi vazduhoplova za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u izvršavanju operativnih poslova.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove propisuje letove posebne namene u izvršavanju operativnih poslova za potrebe tog ministarstva.

Letenje iznad gradova, naselja, industrijskih objekata i skupova lica ​​ 

Član 8. 

Zabranjeno je letenje vazduhoplovom iznad gusto naseljenih područja gradova, naselja, industrijskih objekata ili iznad skupova lica na otvorenom ispod minimalne visine koja će, u slučaju opasnosti, omogućiti sletanje vazduhoplova bez nepotrebnog rizika po lica ili imovinu na zemlji, osim ako je to potrebno za poletanje ili sletanje ili ako je let prethodno odobrio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).

Propis kojim se utvrđuju minimalne visine i uslovi za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana donosi Direktorat.

Ako se let ispod propisane visine obavlja u svrhu traganja za vazduhoplovom ili spasavanja lica, gašenja požara ili se radi o letu državnog vazduhoplova, nije potrebno odobrenje Direktorata.

Izbacivanje predmeta i tečnosti

Član 9. 

Iz vazduhoplova se za vreme leta ne smeju izbacivati predmeti i tečnosti, izuzev ako je ugrožena bezbednost leta ili obezbeđivanje vazduhoplova, ako se radi o predmetima i tečnostima koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu i zdravstvu, predmetima i tečnostima koji se koriste za gašenje požara, opremi, namirnicama, lekovima i drugim predmetima potrebnim za zbrinjavanje u slučaju elementarnih nepogoda, kao i lecima i drugim reklamnim predmetima, pod uslovima koje bliže propisuje Direktorat.

Operacije sistema bespilotnih vazduhoplova ​​ 

Član 10. 

Operacije sistema bespilotnih vazduhoplova se moraju obavljati na način koji osigurava bezbednost lica na zemlji i drugih korisnika vazdušnog prostora i koji svodi na minimum rizike koji mogu da nastanu prilikom korišćenja sistema bespilotnih vazduhoplova, posebno kroz održavanje odgovarajućeg rastojanja u svim fazama leta.

Operacije sistema bespilotnih vazduhoplova mogu da se obavljaju u otvorenoj, posebnoj ili sertifikovanoj kategoriji.

Za operacije u otvorenoj kategoriji nije potrebno prethodno operativno odobrenje Direktorata, niti je potrebno da operater sistema bespilotnog vazduhoplova pre započinjanja operacije dostavi Direktoratu izjavu, ali je dužan da pribavi odobrenje za sprovođenje operacije koje izdaje odgovarajući subjekat ako je to odobrenje predviđeno propisom iz člana 42. stav 8. ovog zakona.

Operacije sistema bespilotnog vazduhoplova u otvorenoj kategoriji se dele na potkategorije u zavisnosti od operativnih ograničenja za njihovo sprovođenje, uslova koje mora da ispuni daljinski pilot i tehničkih zahteva koje mora da ispunjava sistem bespilotnog vazduhoplova.

Za operacije u posebnoj kategoriji je potrebno:

1) operativno odobrenje, koje izdaje Direktorat na zahtev operatera; ili

2) izjava operatera da će primeniti mere za umanjenje rizika, koja se podnosi kada obavlja onu vrstu operacije za koju je utvrđena precizna lista mera za umanjenje rizika.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, operativno odobrenje i izjava operatera se ne zahtevaju:

1) za operacije koje se obavljaju u okviru vazduhoplovno-modelarskog kluba ili udruženja kome je izdato odobrenje iz člana 10v ovog zakona;

2) od imaoca sertifikata operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova (LUC), u skladu sa propisom iz stava 9. ovog člana.

Uz zahtev za izdavanje operativnog odobrenja za sprovođenje operacija u posebnoj kategoriji operater sistema bespilotnog vazduhoplova je dužan da dostavi Direktoratu procenu rizika, uključujući mere za umanjenje rizika, a Direktorat izdaje operativno odobrenje ako utvrdi da su operativni rizici odgovarajuće umanjeni.

Za operacije u sertifikovanoj kategoriji se zahteva:

1) da je sistem bespilotnog vazduhoplova sertifikovan u skladu sa propisom iz člana 152a ovog zakona;

2) da je bespilotni vazduhoplov upisan u Evidenciju vazduhoplova u skladu sa članom 138. ovog zakona;

3) da je operater sistema bespilotnog vazduhoplova sertifikovan;

4) da daljinski pilot poseduje dozvolu, ako je to predviđeno u propisu iz stava 9. ovog člana.

Bliže uslove koji moraju da budu ispunjeni da bi se operacija sistema bespilotnog vazduhoplova svrstala u određenu kategoriju, odnosno potkategoriju, operativna ograničenja za sprovođenje operacija sistema bespilotnih vazduhoplova, pravila za sprovođenje procene operativnog rizika, elemente koje moraju da sadrže operativna izjava i operativno odobrenje, kao i uslove za izdavanje, izmenu, suspenziju, ograničenje i stavljanje van snage operativnih odobrenja, propisuje Direktorat.

Za izdavanje operativnog odobrenja i prihvatanje izjava radi sprovođenja operacija sistema bespilotnih vazduhoplova, plaća se taksa Direktoratu.

Operater sistema bespilotnog vazduhoplova, odgovornost i registracija

Član 10a

Operater sistema bespilotnog vazduhoplova je odgovoran za operacije sistema bespilotnog vazduhoplova i mora da preduzme sve potrebne mere da osigura bezbednost operacije, a naročito da uspostavi operativne procedure koje odgovaraju vrsti operacije i mogućem riziku.

Operater sistema bespilotnog vazduhoplova je dužan da pre sprovođenja operacije izvrši prijavu leta unošenjem zahtevanih podataka u mobilnu aplikaciju iz člana 42. stav 9. ovog zakona, da koristi tu aplikaciju, kao i da se pridržava operativnih ograničenja, tehničkih zahteva i drugih uslova propisanih za onu kategoriju operacija koju obavlja.

Operater sistema bespilotnog vazduhoplova je dužan da za svaki let bespilotnog vazduhoplova odredi daljinskog pilota i da obezbedi da su daljinski pilot i drugo osoblje koje obavlja zadatke povezane sa operacijom upoznati sa uputstvima proizvođača sistema bespilotnog vazduhoplova, kao i sa procedurama i priručnikom operatera, da​​ su odgovarajuće osposobljeni za obavljanje zadataka u okviru planirane operacije i da im pruži informacije relevantne za planiranu operaciju.

Operater sistema bespilotnog vazduhoplova je dužan da se registruje:

1) ako obavlja operacije u otvorenoj kategoriji bespilotnim vazduhoplovom:

(1) čija je maksimalna masa na poletanju najmanje 250 g ili koji u slučaju udara u čoveka može da prenese kinetičku energiju veću od 80 džula; ili

(2) koji je opremljen senzorom koji može da prikuplja podatke o ličnosti.

2) ako obavlja operacije u posebnoj ili sertifikovanoj kategoriji, nezavisno od mase bespilotnog vazduhoplova.

Direktorat vrši registraciju operatera sistema bespilotnog vazduhoplova koji imaju svoje sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji, kao i registraciju operatera sistema bespilotnog vazduhoplova koji imaju svoje sedište, odnosno prebivalište u stranoj državi, a nameravaju da sprovode operacije bespilotnih vazduhoplova na teritoriji Republike Srbije.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi koje moraju da ispunjavaju operateri sistema bespilotnog vazduhoplova, kao i način njihove registracije.

Za registraciju operatera sistema bespilotnih vazduhoplova plaća se taksa Direktoratu.

Daljinski pilot

Član 10b

Sistemom bespilotnog vazduhoplova može da upravlja daljinski pilot koji ispunjava uslove u pogledu godina života i stručne osposobljenosti za upravljanje sistemom bespilotnog vazduhoplova i koji je upoznat sa uputstvima proizvođača sistema bespilotnog vazduhoplova.

U zavisnosti od kategorije, odnosno potkategorije operacije čije se sprovođenje planira, daljinski pilot je dužan da završi odgovarajuću teorijsku obuku i položi odgovarajući teorijski ispit koji sprovodi Direktorat ili da stekne sertifikat o osposobljenosti daljinskog pilota koji izdaje Direktorat.

Daljinski pilot je dužan da za planiranu operaciju pribavi informacije u vezi geografskih zona za sisteme bespilotnih vazduhoplova, da osmotri operativno okruženje, proveri postojanje prepreka i prisustvo drugih lica i da obezbedi da je sistem bespilotnog vazduhoplova u takvom stanju da se planirani let može bezbedno završiti.

Ako sprovodi operacije u posebnoj kategoriji daljinski pilot je dužan da poštuje uslove utvrđene u operativnom odobrenju, odnosno ograničenja i uslove navedene u operativnoj izjavi.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi koje mora da ispunjava daljinski pilot, starosna granica za upravljanje sistemom bespilotnog vazduhoplova, uslovi u pogledu obavljanja teorijske obuke i polaganja teorijskog ispita daljinskog pilota, izdavanje, izmena, suspenzija, ograničenje i stavljanje van snage sertifikata o osposobljenosti daljinskog pilota, kao i važenje potvrde o teorijskoj osposobljenosti i sertifikata o osposobljenosti daljinskog pilota.

Za proveru stručne osposobljenosti daljinskog pilota, za izdavanje potvrde o položenom teorijskom ispitu i za izdavanje sertifikata o osposobljenosti plaća se taksa Direktoratu.

Vazduhoplovno-modelarski klubovi i udruženja

Član 10v

Na zahtev vazduhoplovno-modelarskog kluba ili udruženja Direktorat može da izda odobrenje u kojem se određuju uslovi pod kojima se u okviru tog kluba, odnosno udruženja mogu sprovoditi operacije sistema bespilotnih vazduhoplova.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi za izdavanje, izmenu, suspenziju i stavljanje van snage odobrenja iz stava 1. ovog člana.

Za izdavanje i izmenu odobrenja iz stava 1. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Sertifikat operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova (LUC)

Član 10g

Sertifikat operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova (LUC) izdaje Direktorat na zahtev pravnog lica koje je operater sistema bespilotnog vazduhoplova.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana operater je dužan da dostavi priručnik u kome su opisani njegova organizacija, procedure i aktivnosti koje sprovodi, kao i dokumentaciju kojom dokazuje da je uspostavio odgovarajući sistem upravljanja bezbednošću i da ispunjava druge uslove utvrđene u propisu iz stava 4. ovog člana.

Sertifikat operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova se izdaje na neodređeno vreme i u njemu se navode prava koja se daju operateru, odobrena vrsta operacija, područje, zona ili klasa vazdušnog prostora odobrenog za operacije, kao i bilo koja posebna ograničenja ili uslovi korišćenja sertifikata.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi koje mora da ispunjava operater lakog sistema bespilotnog vazduhoplova, sistem upravljanja bezbednošću i promene u tom sistemu, sadržaj priručnika, kao i uslovi za izdavanje, izmenu, suspenziju i stavljanje van snage sertifikata operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova.

Za izdavanje i izmenu sertifikata operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova plaća se taksa Direktoratu.

Bespilotni vazduhoplovi i daljinski pilotirani vazduhoplovi koji se koriste za vojne potrebe i potrebe unutrašnjih poslova

Član 10d

Ministarstvo nadležno za poslove odbrane propisuje pravila letenja vojnih bespilotnih i daljinski pilotiranih vazduhoplova, kao i stranih vojnih bespilotnih i daljinski pilotiranih vazduhoplova prilikom izvršenja zajedničkih vežbovnih i drugih aktivnosti.

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove propisuje pravila letenja bespilotnih vazduhoplova i daljinski pilotiranih vazduhoplova koji se koriste za potrebe tog ministarstva i Bezbednosno-informativne agencije prilikom izvršenja vežbovnih i drugih aktivnosti.

Rakete i drugi leteći objekti

Član 10đ

Rakete i drugi leteći objekti mogu se koristiti u privredne, naučne, obrazovne, sportske i druge svrhe tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Za lansiranje raketa i drugih letećih objekata mora se prethodno pribaviti odobrenje pružaoca usluga kontrole letenja.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi za lansiranje raketa i drugih letećih objekata.

Iskakanje padobranaca

Član 11. 

- brisan -

Ograničenja nošenja naoružanja i aktivne opreme za snimanje

Član 12.​​ 

Zabranjeno je stranom vazduhoplovu da u vazdušnom prostoru Republike Srbije nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje, aktivnu opremu za snimanje i elektronsko ometanje, kao i da vrši dopunu gorivom u vazduhu.

Izuzetno, u slučajevima zajedničkih međunarodnih vojnih vežbi na poligonima u Republici Srbiji, Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane može odobriti stranom vojnom vazduhoplovu da nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje, kao i aktivnu opremu za snimanje.

Zabranjene, uslovno zabranjene i opasne zone ​​ 

Član 13. 

- brisan -

Glava druga

BEZBEDNOST U VAZDUHOPLOVSTVU (Safety)

Pojam bezbednosti u vazduhoplovstvu

Član 14.

Bezbednost u vazduhoplovstvu je stanje u kome su rizik od ugrožavanja života i zdravlja ljudi i prouzrokovanja štete imovini smanjeni i održavani na prihvatljivom nivou, stalnim uočavanjem opasnosti i kontrolom rizika od uočenih opasnosti.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevozioci, operateri aerodroma, vazduhoplovno-tehničke organizacije koje se bave održavanjem vazduhoplova i drugi subjekti koje odredi Direktorat (u daljem tekstu: vazduhoplovni subjekti) primarno su odgovorni za bezbedno obavljanje svojih delatnosti ili pružanje usluga, a za bezbedno obavljanje poslova u okviru vazduhoplovnog subjekta odgovorni su i svi pojedinci koji u obavljanju svojih poslova utiču na bezbednost.

Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu

Član 15.

U cilju postizanja prihvatljivog nivoa bezbednosti, Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, donosi Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu.

Nacionalnim programom bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu utvrđuju se načela, pravila i aktivnosti za dostizanje i unapređenje prihvatljivog nivoa bezbednosti​​ u civilnom vazduhoplovstvu u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (Standards and recommended practices - SARPs, ICAO).

Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu sprovodi Direktorat.

Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu

Član 15a

Radi usklađivanja delovanja organa, organizacija i vazduhoplovnih subjekata koji su odgovorni za bezbednost u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se ona poboljša, Vlada obrazuje Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu, kao povremeno radno telo Vlade.

Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu koordinira pripremu i izradu predloga Nacionalnog programa bezbednosti u vazduhoplovstvu.

Sastav i način rada Nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Sistem upravljanja bezbednošću

Član 16. 

Sistem upravljanja bezbednošću, kao sastavni deo sistema upravljanja, predstavlja sistemski pristup upravljanja bezbednošću koji obuhvata neophodne organizacione strukture, odgovornosti, nadležnosti, politike i procedure.

Vazduhoplovni subjekt je dužan da na osnovu Nacionalnog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu uspostavi i koristi sistem upravljanja bezbednošću, osim ako je drugačije predviđeno propisom iz stava 3. ovog člana.

Uslove pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja bezbednošću, kao i vrste vazduhoplovnih subjekata koji moraju da uspostave sistem upravljanja bezbednošću propisuje Direktorat.

Prijavljivanje događaja Direktoratu

Član 17. 

Vazduhoplovni subjekt i drugo lice koje je određeno propisom iz stava 4. ovog člana, dužni su da na način utvrđen tim propisom prijave Direktoratu svaki događaj, a ostala lica to mogu učiniti dobrovoljno ako smatraju da takav događaj predstavlja stvarnu ili potencijalnu opasnost.

Cilj prijavljivanja događaja je sprečavanje udesa i nezgoda, a ne pripisivanje krivice ili odgovornosti.

Direktorat prikuplja podatke o događajima; obezbeđuje zaštitu ličnih podataka podnosioca prijave događaja; vrši analizu događaja; preispituje i, po potrebi, menja klasifikaciju rizika po bezbednost koju je vazduhoplovni subjekt utvrdio u skladu sa metodologijom za klasifikaciju rizika koju donosi Direktorat; organizuje i sprovodi obradu prijava događaja; obrazuje i vodi bazu podataka o događajima i razmenjuje podatke o njima sa vazduhoplovnim vlastima stranih država i međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama.

Događaji koji se prijavljuju, lica koja su obavezna da prijave događaj, način na koji se prijavljuju i obrađuju, štite, čuvaju, koriste i razmenjuju podaci o njima i način na koji se obrazuje i vodi baza podataka o događajima bliže se određuju propisom Direktorata.

Zaštita podataka

Član 17a 

Prilikom postupanja sa podacima o događajima koje je Direktorat prikupio posredstvom sistema obaveznog ili dobrovoljnog prijavljivanja događaja primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti, kao i propisa kojima se uređuje tajnost podataka.

Podaci iz stava 1. ovog člana ne mogu se koristiti u druge svrhe, osim za unapređenje bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Sve informacije o podnosiocu prijave događaja, o licima koja su učestvovala u događaju, kao i svi dokumenti o događaju smatraju se poverljivim i Direktorat ih neće proslediti drugom licu, osim na zahtev pravosudnih organa Republike Srbije.

Izuzev u slučaju izvršenja krivičnog dela, Direktorat neće pokretati postupak protiv lica koja su povredu propisa učinili nenamerno, a nije reč o krajnjoj nepažnji, ukoliko je za povredu propisa Direktorat saznao isključivo posredstvom sistema obaveznog prijavljivanja događaja.

Poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene da, radi opšte dobrobiti, prijave svaki događaj koji smatraju stvarnom i potencijalnom opasnošću za bezbednost vazduhoplovstva, bez bojazni da povodom toga mogu od poslodavca trpeti određene posledice.

Uvođenje promene u funkcionalni sistem

Član 18. 

Vazduhoplovni subjekt koji planira uvođenje promene u funkcionalni sistem dužan je da o nameri uvođenja promene obavesti Direktorat, a ako Direktorat oceni da promena može da ima uticaj na bezbednost obavljanja delatnosti ili pružanja usluga ili na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, vazduhoplovni subjekt je dužan da dostavi Direktoratu bezbednosnu argumentaciju i da pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu.

Postupak uvođenja promene, sadržaj bezbednosne argumentacije, postupak analiziranja i procene bezbednosne argumentacije bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za pribavljanje odobrenja za planiranu promenu u funkcionalnom sistemu plaća se taksa Direktoratu.

Procena i umanjenje rizika

Član 19.

Vazduhoplovni subjekt dužan je da stalno i sistematski uočava opasnost, procenjuje i umanjuje rizik u obavljanju svoje delatnosti radi sprečavanja nastanka opasnosti i radi dovođenja rizika na nivo bezbednosti koji je prihvatljiv.

Procena i umanjenje rizika primenjuje se na osnovne elemente obavljanja delatnosti, ljudske resurse, procedure, opremu i radno okruženje.

Zahtevi koji se odnose na procenu i umanjenje rizika, klasifikacija ozbiljnosti opasnosti i klasifikacija rizika, bliže se određuju propisom Direktorata.

Bezbednosna naredba i izuzeće

Član 19a 

Ako je u interesu bezbednosti civilnog vazduhoplovstva neophodno da se preduzmu hitne mere koje se ne mogu odlagati, direktor Direktorata odmah izdaje bezbednosnu naredbu.

U bezbednosnoj naredbi mora da bude navedeno na koga se naredba odnosi, razlozi za njeno donošenje, mere koje je neophodno preduzeti i rok za njihovo preduzimanje, datum stupanja na snagu i, eventualno, vreme na koje se naredba izdaje.

U izuzetnim slučajevima i za period koji ne može biti duži od osam meseci Direktorat može odobriti vazduhoplovnom subjektu da bude izuzet od obaveze ispunjenja određenog zahteva sadržanog u propisu donetom na osnovu ovog zakona ukoliko utvrdi da je vazduhoplovni subjekt na drugi način obezbedio isti nivo bezbednosti koji se postiže primenom tog zahteva.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na donošenje naredbe u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Glava treća

ZAŠTITA VAZDUŠNOG PROSTORA

Sistem zaštite vazdušnog prostora

Član 20.

Sistem zaštite vazdušnog prostora predstavlja skup mera, radnji i postupaka na očuvanju suvereniteta vazdušnog prostora Republike Srbije i obuhvata: osmatranje, identifikaciju, postupke u slučaju povrede vazdušnog prostora i terorističkih pretnji i civilno-vojnu koordinaciju.

Sistem zaštite vazdušnog prostora i uslovi pod kojima se on uspostavlja propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Osmatranje vazdušnog prostora

Član 21.

Osmatranje vazdušnog prostora Republike Srbije je jedinstven sistem koji obuhvata sve civilne i vojne potencijale, a vrši se u cilju uspostavljanja i održavanja zahtevanog nivoa zaštite vazdušnog prostora i obezbeđivanja vazdušnog saobraćaja Republike Srbije.

Identifikacija u vazdušnom prostoru

Član 22. 

Identifikacija vazduhoplova u vazdušnom prostoru Republike Srbije obavlja se radi sprečavanja povreda vazdušnog prostora, obezbeđivanja i bezbednog odvijanja vazdušnog saobraćaja.

Identifikaciju vazduhoplova u vazdušnom prostoru za potrebe zaštite vazdušnog prostora Republike Srbije vrše nadležne jedinice Vojske Srbije i nadležne jedinice pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Identifikacija vazduhoplova vrši se na jedinstven način, a na osnovu sporazuma između ministarstva nadležnog za poslove odbrane i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada.

Povreda vazdušnog prostora

Član 23. 

Ulazak vazduhoplova u vazdušni prostor Republike Srbije, odnosno njegov izlazak iz vazdušnog prostora Republike Srbije suprotno instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja, kao i letenje vazduhoplova suprotno uslovima koji su navedeni u odobrenju nadležnog organa, smatra se povredom vazdušnog prostora Republike Srbije.

Povredom vazdušnog prostora smatra se i letenje stranih bespilotnih vazduhoplova u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez odobrenja Direktorata.

Odobrenje iz stava 2. ovog člana Direktorat izdaje na osnovu prethodno izdate saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Plan leta

Član 24. 

Vazduhoplov može da leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije na osnovu plana leta koji se prethodno podnosi pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi.

Sadržinu, način podnošenja, izmene i zatvaranja plana leta u opštem vazdušnom saobraćaju i način izdavanja odobrenja koja prethode podnošenju plana leta propisuje Direktorat.

Sadržina, način podnošenja, izmene i zatvaranja plana leta vazduhoplova koji lete u operativnom vazdušnom saobraćaju utvrđuju se propisom koji donosi Vlada na zajednički predlog ministra nadležnog za poslove odbrane i ministra nadležnog za unutrašnje poslove.

Plan leta stranog vazduhoplova

Član 25. 

Strani državni vazduhoplov može da podnese plan leta samo ako mu ministarstvo nadležno za spoljne poslove, u saglasnosti s ministarstvom nadležnim za poslove odbrane, prethodno izda diplomatsko odobrenje.

Strani avio-prevozilac koji obavlja međunarodni javni avio-prevoz sa Republikom Srbijom može podneti plan leta ako je let prethodno odobrio Direktorat, izuzev ako je potvrđenim međunarodnim ugovorom predviđeno da odobrenje nije potrebno.

Terorističke pretnje iz vazdušnog prostora

Član 26. 

Terorističkom pretnjom iz vazdušnog prostora Republike Srbije smatraće se svaka pretnja, aktivnost ili nezakonita radnja koja može ugroziti vazduhoplov, putnike i ljudske i materijalne resurse Republike Srbije.

Procedure za postupanje, kao i obaveze nadležnih organa u slučaju terorističkih pretnji iz vazdušnog prostora određuju se aktom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane i ministra nadležnog za unutrašnje poslove.

Civilno-vojna koordinacija

Član 27. 

Civilno-vojna koordinacija i sistem komunikacije, koji se odvijaju radi zaštite vazdušnog prostora Republike Srbije uređuju se posebnim ugovorima koje zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vazduhoplovni subjekti.

Glava četvrta

VAZDUŠNA PLOVIDBA

I. OSNOVE VAZDUŠNE PLOVIDBE

Član 28.

Vazdušna plovidba obuhvata funkciju upravljanja vazdušnim saobraćajem i skup usluga u vazdušnoj plovidbi, kojima se omogućava bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova na zemlji i u vazduhu.

II. UPRAVLjANjE VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM

1. Pojam upravljanja vazdušnim saobraćajem

Član 29.

Upravljanje vazdušnim saobraćajem je skup funkcija u vazduhoplovu i na zemlji kojima se omogućava bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova tokom svih faza operacija vazduhoplova.

Upravljanje vazdušnim saobraćajem obuhvata funkcije upravljanja vazdušnim prostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja, a u sebi uključuje i usluge u vazdušnom saobraćaju.

2. Upravljanje vazdušnim prostorom

Pojam i sadržina upravljanja vazdušnim prostorom

Član 30. 

Upravljanje vazdušnim prostorom je funkcija planiranja kojom se obezbeđuje efikasno korišćenje vazdušnog prostora preko dinamičke raspodele vremena korišćenja vazdušnog prostora između različitih kategorija korisnika, prema iskazanim potrebama korisnika.

Upravljanje vazdušnim prostorom obuhvata fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora, organizaciju vazdušnog prostora, razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora i druge funkcije koje su vezane za upravljanje vazdušnim prostorom.

Upravljanje vazdušnim prostorom bliže propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane.

Fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora

Član 31.

Fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora je koncept kojim se vazdušni prostor posmatra kao nedeljiva celina i svakodnevno prilagođava potrebama korisnika vazdušnog prostora.

Koncept obezbeđuje postizanje najefikasnijeg korišćenja vazdušnog prostora od svih korisnika, zasnovanog na stvarnim potrebama i stvarnom korišćenju u određenom vremenskom periodu.

Koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora zasniva se na tri nivoa upravljanja vazdušnim prostorom: na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou.

Vlada bliže propisuje koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora.

Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 32.

Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom je združeni civilno-vojni proces kojim se određuje nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja neophodno strateško planiranje, pri čemu se uzimaju u obzir zahtevi domaćih i stranih korisnika vazdušnog prostora i pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom utvrđuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Vlada određuje i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koji učestvuje u upravljanju vazdušnim prostorom na pre-taktičkom i taktičkom nivou.

Nacionalni vazduhoplovni komitet

Član 33.

Radi efikasnog upravljanja vazdušnim prostorom na strateškom nivou Vlada osniva Nacionalni vazduhoplovni komitet, kao povremeno radno telo Vlade.

Nacionalni vazduhoplovni komitet priprema nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom, procenjuje vazdušni prostor radi planiranja i uvođenja fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, predlaže prioritete i procedure za korišćenje i alokaciju vazdušnog prostora, predlaže načela za koordinaciju civilnih i vojnih korisnika vazdušnog prostora, periodično preispituje potrebe za korišćenjem vazdušnog prostora i zona, prati procese koji se odvijaju u okviru pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja druge poslove koje mu odredi Vlada.

Sastav i način rada Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 34. 

Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom obuhvata obradu zahteva korisnika, alokaciju vazdušnog prostora na korišćenje i prosleđivanje podataka svim zainteresovanim korisnicima.

Poslovi na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju se u okviru jedinice za upravljanje vazdušnim prostorom.

Jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom može da obavlja poslove alokacije vazdušnog prostora drugih država.

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 35. 

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom sastoji se od svakodnevnog aktiviranja, deaktiviranja ili realokacije, u stvarnom vremenu, vazdušnog prostora koji je prethodno alocirala jedinica za​​ upravljanje vazdušnim prostorom.

Posebnim ugovorom o civilno-vojnoj koordinaciji koji zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi formira se jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom i uspostavljaju se postupci za civilno-vojnu koordinaciju i obezbeđenje interoperabilnosti sistema za komunikaciju i razmenu podataka.

Ugovorom se uređuje i razmena podataka o vazdušnom saobraćaju i prostoru koja služi bezbednom razdvajanju vazduhoplova čije vođenje je u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ostalih vazduhoplova.

Pojam organizacije vazdušnog prostora

Član 36. 

Organizacija vazdušnog prostora obuhvata podelu vazdušnog prostora na klase, rute vazdušnog saobraćaja, usklađivanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja, uspostavljanje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, određivanje vertikalnih i horizontalnih granica vazdušnog prostora koji je u nadležnosti jedinica kontrole letenja i aerodromskih saobraćajnih zona, procedura za instrumentalno letenje, kao i druge poslove kojima se organizuje vazdušni prostor.

Klase vazdušnog prostora

Član 37. 

Klase vazdušnog prostora i uslove pod kojima se one koriste u vazdušnom prostoru Republike Srbije propisuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Operateri vazduhoplova i pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi su dužni da se pridržavaju uslova koji su propisom iz stava 1. ovog člana određeni za korišćenje klasa vazdušnog prostora.

Mreža ruta vazdušnog saobraćaja

Član 38. 

Mreža ruta vazdušnog saobraćaja uspostavlja se na regionalnom nivou, saglasno tokovima vazdušnog saobraćaja i zahtevima učesnika u vazdušnom saobraćaju.

Mrežu ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji usklađuje pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi.

Funkcionalni blok vazdušnog prostora

Član 39.

Funkcionalni blok vazdušnog prostora je blok vazdušnog prostora zasnovan na operativnim zahtevima koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u kome su pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi sa njima optimizirane i/ili integrisane.

Funkcionalni blok vazdušnog prostora uspostavlja se međunarodnim ugovorom.

Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora koji je u nadležnosti jedinica kontrole letenja i aerodromskih saobraćajnih zona ​​ 

Član 40. 

Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora u oblasti nadležnosti jedinica kontrole letenja utvrđuje pružalac usluga kontrole letenja, uzimajući u obzir klasu vazdušnog prostora, operativne i tehničke mogućnosti sistema komunikacije, navigacije i nadzora i zahteve korisnika, a uz prethodnu saglasnost Direktorata.

Vertikalne i horizontalne granice aerodromskih saobraćajnih zona odobrava Direktorat na zahtev operatera aerodroma, uz prethodno pribavljeno mišljenje pružaoca usluga kontrole letenja.

Procedure za instrumentalno letenje ​​ 

Član 41. 

Procedure za instrumentalno letenje, koje obuhvataju prilaženje i sletanje, dolazak i odlazak za određeni aerodrom, neuspelo prilaženje i čekanje, izrađuje pružalac usluga kontrole letenja, koji je za to posebno ovlašćen od strane Direktorata.

Uslove za izdavanje ovlašćenja za izradu procedura instrumentalnog letenja, način izrade i formu procedura instrumentalnog letenja propisuje Direktorat.

Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora

Član 42. 

Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora obuhvata utvrđivanje privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora, određivanje zabranjenih, uslovno zabranjenih, opasnih i prekograničnih zona, utvrđivanje uslovnih ruta, kao i određivanje geografskih zona za sisteme bespilotnih vazduhoplova.

Zabranjeno je letenje vazduhoplovom za sve korisnike vazdušnog prostora, uključujući operatere sistema bespilotnih vazduhoplova:

1) u delu vazdušnog prostora koji je određen kao zabranjena zona;

2) u privremeno izdvojenom delu vazdušnog prostora, izuzev za korisnika na čiji zahtev je taj deo vazdušnog prostora izdvojen;

3) u privremeno rezervisanom delu vazdušnog prostora, izuzev za korisnika na čiji zahtev je taj deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan ili čiji je let odobrila nadležna jedinica kontrole letenja.

Zabranjeno je letenje vazduhoplovom u delu vazdušnog prostora koji je određen kao uslovno zabranjena zona bez odobrenja Direktorata ili suprotno uslovima određenim u tom odobrenju.

Odobrenje iz stava 3. ovog člana Direktorat izdaje uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, odobrenje Direktorata nije potrebno za operacije sistema bespilotnog vazduhoplova u otvorenoj kategoriji, pod uslovom da je bespilotni vazduhoplov opremljen sistemom za daljinsku identifikaciju i da je taj sistem aktiviran.

Zabranjeno je obavljanje operacija sistema bespilotnih vazduhoplova u delu vazdušnog prostora koji je određen kao geografska zona za sisteme bespilotnih vazduhoplova suprotno uslovima koji su propisani za obavljanje operacija u toj zoni.

Zabranjene zone, uslovno zabranjene zone, opasne zone, kao i pravila za odvijanje operacija u tim zonama, određuje Direktorat, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Privremeno rezervisane i privremeno izdvojene delove vazdušnog prostora, prekogranične zone, uslovne rute i pravila za razdvajanje vazduhoplova od tih delova vazdušnog prostora, zona i ruta, geografske zone za sisteme bespilotnih vazduhoplova i uslove za odvijanje operacija u tim zonama utvrđuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Direktorat je dužan da obezbedi da se podaci o geografskim zonama za sisteme bespilotnih vazduhoplova koje su uspostavljene unutar vazdušnog prostora Republike Srbije stave na raspolaganje korisnicima vazdušnog prostora u jedinstvenom digitalnom formatu, da se ti podaci redovno ažuriraju, kao i da obezbedi mobilnu aplikaciju za prijavu leta.

Podaci o drugim delovima vazdušnog prostora, zonama i rutama iz stava 1. ovog člana objavljuju se u vazduhoplovnim informativnim proizvodima.

3. Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja

Član 43. 

Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja je funkcija uspostavljena radi podrške odvijanju bezbednog, redovnog i ekspeditivnog protoka vazdušnog saobraćaja, putem obezbeđenja optimalnog korišćenja kapaciteta pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, pri čemu se uzima u obzir koliko su obim i tokovi saobraćaja prilagođeni kapacitetima koje je objavio pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju.

U procesu upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja, pored pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, učestvuju i: operateri vazduhoplova, tela uključena u upravljanje vazdušnim prostorom, operateri aerodroma, lokalna jedinica za upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja, kao i drugi subjekti određeni propisom iz stava 4. ovog člana.

Učesnici iz stava 2. ovog člana dužni su da planiraju, koordiniraju i obavljaju aktivnosti u procesu upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja i upravljanja kapacitetom, u skladu sa propisom iz stava 4. ovog člana.

Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja, upravljanje kapacitetom, mere koje se u tom cilju preduzimaju, koordinacija svih učesnika uključenih u procese upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja i njihove bliže obaveze određuju se propisom koji donosi Direktorat.

III. USLUGE U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

1. Svrha pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 44.

Usluge u vazdušnoj plovidbi pružaju se svim korisnicima u svrhu bezbednog, redovnog i ekspeditivnog odvijanja vazdušne plovidbe.

Usluge u vazdušnoj plovidbi pruža pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi.

2. Vrste usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 45.

Usluge u vazdušnoj plovidbi obuhvataju usluge u vazdušnom saobraćaju, usluge komunikacije, navigacije i nadzora, vazduhoplovno meteorološke usluge, usluge vazduhoplovnog informisanja i usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Usluge u vazdušnom saobraćaju su usluge kontrole letenja, usluge informisanja vazduhoplova u letu, usluge uzbunjivanja i savetodavne usluge.

Usluge informisanja vazduhoplova u letu i usluge uzbunjivanja pružaju se u okviru oblasti informisanja vazduhoplova u letu.

3. Usluge u vazdušnom saobraćaju

a) Usluge kontrole letenja

Pojam kontrole letenja

Član 46. 

Kontrola letenja obuhvata niz radnji i postupaka koji se obavljaju radi: sprečavanja međusobnih sudara vazduhoplova u letu i na manevarskim površinama, sprečavanja sudara vazduhoplova i prepreka na manevarskim površinama; obezbeđenja redovnosti i ekspeditivnosti vazdušnog saobraćaja i protoka vazdušnog saobraćaja; identifikacije vazduhoplova i letećih objekata radi obaveštavanja vazduhoplova u letu; koordinacije rada s kontrolama letenja susednih država; izdavanja odobrenja za lansiranje protivgradnih raketa, kao i uzbunjivanja radi pokretanja operacije traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Način na koji se pružaju usluge kontrole letenja propisuje Direktorat.

Jedinice kontrole letenja

Član 47. 

Usluge kontrole letenja pružaju se u jedinicama kontrole letenja.

Jedinice kontrole letenja, zavisno od faze leta vazduhoplova u kojoj se pružaju usluge kontrole letenja, mogu biti aerodromska, prilazna i oblasna.

Aerodromska kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja na aerodromu i u njegovoj blizini.

Prilazna kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja u blizini aerodroma, vazduhoplovima u odlasku i dolasku sa aerodroma.

Oblasna kontrola letenja pruža uslugu vazduhoplovima unutar svoje oblasti nadležnosti, dok su u rutnoj fazi leta.

Upotreba izraza pri pružanju usluga kontrole letenja

Član 48.​​ 

Pri pružanju usluga kontrole letenja upotrebljavaju se izrazi standardne frazeologije na engleskom jeziku, koje propisuje Direktorat.

Ako se usluge kontrole letenja pružaju domaćem vazduhoplovu koji leti po pravilima operativnog vazdušnog saobraćaja, koriste se i izrazi na srpskom jeziku utvrđeni​​ sporazumom ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

b) Usluge informisanja vazduhoplova u letu

Pojam usluga informisanja vazduhoplova u letu

Član 49. 

Usluge informisanja vazduhoplova u letu su davanje saveta i informacija korisnih za bezbedno i efikasno odvijanje letova.

Pod uslugom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se i aerodromsko informisanje vazduhoplova u letu (AFIS).

Ako se usluga informisanja vazduhoplova u letu pruža u opštem vazdušnom saobraćaju mogu se, umesto izraza na engleskom jeziku, koristiti izrazi na srpskom jeziku koje propisuje Direktorat.

Direktorat koordinira postupak uspostavljanja ili izmene granice oblasti informisanja vazduhoplova u letu sa nadležnim domaćim i stranim subjektima, u skladu sa procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.

Uslove pod kojima se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu propisuje Direktorat.

Upotreba izraza pri pružanju usluga informisanja vazduhoplova u letu

Član 50. 

- brisan -

v) Usluge uzbunjivanja

Član 51. 

Usluge uzbunjivanja su usluge koje se pružaju radi obaveštavanja odgovarajućih organizacija o vazduhoplovu kome je potrebno traganje i spasavanje, kao i pružanje pomoći tim organizacijama ako je to potrebno.

Usluge uzbunjivanja pružaju se zajedno sa uslugama kontrole letenja i uslugama informisanja vazduhoplova u letu.

Način na koji se pružaju usluge uzbunjivanja propisuje Direktorat.

4. Usluge komunikacije, navigacije i nadzora

Pojam usluga komunikacije, navigacije i nadzora

Član 52.

Usluge komunikacije obuhvataju usluge u vazduhoplovnoj fiksnoj i mobilnoj mreži i tehničke sisteme vazdušne plovidbe koji omogućuju komunikacije zemlja-zemlja, vazduh-zemlja, zemlja-vazduh i vazduh-vazduh za potrebe vazdušne plovidbe.

Usluge navigacije obuhvataju usluge i tehničke sisteme vazdušne plovidbe kojima se vazduhoplovima prosleđuju informacije o poziciji i vremenskoj udaljenosti.

Usluge nadzora obuhvataju usluge i tehničke sisteme vazdušne plovidbe za utvrđivanje pojedinih pozicija vazduhoplova s ciljem bezbednog razdvajanja.

Obaveze pružaoca usluga komunikacije, navigacije i nadzora

Član 53.

Pružalac usluga komunikacije, navigacije i nadzora dužan je da obezbedi redovnost i pouzdanost usluga.

Sistemi, uređaji, oprema i objekti koriste se prema tehničkoj dokumentaciji, uputstvu za korišćenje i programu održavanja, koji moraju da se čuvaju i ažuriraju.

Sistemi, uređaji, oprema i objekti pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 54. 

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da planira, projektuje, nabavlja, koristi, održava i vrši tehnički nadzor nad radom i ispravnošću komunikacionih, navigacionih i nadzornih sistema, uređaja, opreme i objekata, čije karakteristike i način korišćenja i održavanja ispunjavaju odgovarajuće međunarodne propise i standarde, obaveze predviđene potvrđenim međunarodnim ugovorom i uslove koje propiše Direktorat.

Komunikacioni, navigacioni i nadzorni sistemi, uređaji i oprema moraju da se redovno proveravaju i kalibrišu iz vazduha, u skladu sa propisom iz stava 1. ovog člana.

5. Vazduhoplovne meteorološke usluge

Pojam vazduhoplovnih meteoroloških usluga

Član 55. 

Vazduhoplovne meteorološke usluge obuhvataju neprekidno praćenje meteoroloških uslova iznad aerodroma i u oblasti informisanja vazduhoplova u letu, radi postizanja bezbednosti, efikasnosti i redovnosti vazdušne plovidbe, kao i pripremanje ili pribavljanje meteoroloških informacija, njihovo odašiljanje korisnicima usluga i snabdevanje korisnika meteorološkim informacijama.

Meteorološke informacije obuhvataju meteorološke izveštaje, analize i prognoze ili bilo koje druge informacije koje se odnose na postojeće ili očekivane meteorološke uslove.

Vazduhoplovne meteorološke usluge i način pripremanja i pribavljanja meteoroloških informacija, način odašiljanja meteoroloških informacija i način snabdevanja korisnika usluga meteorološkim informacijama propisuje Direktorat.

Organizacioni oblici u kojima se pružaju vazduhoplovne meteorološke usluge

Član 56. 

Vazduhoplovne meteorološke usluge pružaju vazduhoplovna meteorološka stanica, aerodromski meteorološki biro i biro za meteorološko bdenje.

Vazduhoplovna meteorološka stanica je stanica imenovana da vrši osmatranja i da izrađuje meteorološke izveštaje za korišćenje u vazduhoplovstvu.

Aerodromski meteorološki biro je biro imenovan da pruža meteorološke usluge za aerodrome.

Biro za meteorološko bdenje je biro uspostavljen za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških usluga unutar oblasti informisanja vazduhoplova u letu ili kontrolisane oblasti u kojoj se pružaju usluge u vazdušnom saobraćaju.

Dostupnost osmotrenih podataka

Član 57.

Pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga na aerodromu dužan je da učini dostupnim osmotrene podatke kako bi se omogućilo pripremanje aerodromskih klimatoloških tabela za sve aerodrome i njihovo stavljanje na raspolaganje korisnicima usluga.

Aerodromska klimatološka tabela je tabela koja obezbeđuje statističke podatke o osmotrenoj pojavi jednog ili više meteoroloških elemenata na aerodromu.

Vrsta i oblik osmotrenih podataka, način i vreme na koje se oni čuvaju, način njihovog preuzimanja za obradu i stavljanje klimatoloških tabela na raspolaganje korisnicima usluga bliže se određuju propisom Direktorata.

Obaveštavanje o meteorološkim uslugama koje se zahtevaju

Član 58. 

Avio-prevozilac dužan je da na odgovarajući način obavesti pružaoca vazduhoplovnih meteoroloških usluga o meteorološkim uslugama koje zahteva ili o promenama koje zahteva u pružanju meteoroloških usluga.

Način obaveštavanja propisuje Direktorat.

6. Usluge vazduhoplovnog informisanja

Pojam usluge vazduhoplovnog informisanja

Član 59. 

Usluge vazduhoplovnog informisanja su usluge uspostavljene u okviru utvrđene oblasti pokrivenosti kojima se pružaju vazduhoplovni podaci i vazduhoplovne informacije neophodni za bezbednu, redovnu i efikasnu vazdušnu plovidbu.

Usluge vazduhoplovnog informisanja obuhvataju prijem, prikupljanje, objedinjavanje, ažuriranje, formatiranje, objavljivanje, arhiviranje i distribuciju vazduhoplovnih podataka i vazduhoplovnih informacija.

Način pružanja usluga vazduhoplovnog informisanja, uključujući i zahteve koji se odnose na sistem kvaliteta, propisuje Direktorat.

Vazduhoplovni informativni proizvodi ​​ 

Član 60. 

Odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje domaći i međunarodni vazdušni saobraćaj, informacije koje se odnose na bezbednost, redovnost i efikasnost vazdušne plovidbe, odstupanja od standarda koje je propisala Međunarodna organizacija civilnog​​ vazduhoplovstva i drugi podaci koji su značajni za letenje vazduhoplova objavljuju se u vazduhoplovnim informativnim proizvodima.

Vazduhoplovni subjekti, organi državne uprave, organizacije i druga lica koja su izvor podataka značajnih za bezbedno, redovno i efikasno odvijanje vazdušne plovidbe dužni su da pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja blagovremeno dostavljaju podatke radi objavljivanja u vazduhoplovnim informativnim proizvodima.

Sadržaj i izgled vazduhoplovnih informativnih proizvoda, vrste podataka koji se unose u vazduhoplovne informativne proizvode, izvore podataka, način prikupljanja, dostavljanja i objavljivanja podataka utvrđuju se propisom koji donosi Direktorat.

7. Usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanje lica

Pojam traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica

Član 61. 

Uslugu traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica čini sistem mera i postupaka koji se primenjuju kad je vazduhoplov u stanju nužde, kao i radi pronalaženja mesta udesa vazduhoplova, spasavanja lica koja su povređena u udesu ili koje je udes doveo u opasnost, pružanje prve medicinske pomoći tim licima i njihovo zbrinjavanje na bezbedno mesto, korišćenjem svih raspoloživih resursa.

Uslugu traganja za vazduhoplovom i spasavanje lica organizuje i nadzire Direktorat u skladu sa međunarodnim standardima i preporučenom praksom.

Direktorat vodi i evidenciju registrovanih radio-predajnika za slučaj nužde.

Operaciju traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica u civilnom vazduhoplovstvu pokreće i njome upravlja Direktorat, preko svog spasilačko-koordinacionog centra, koji i prima, prati, procenjuje i razmenjuje informacije kad je vazduhoplov u stanju nužde.

O vazduhoplovima koji su u stanju nužde spasilačko-koordinacionom centru informacije daju pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, Cospas-Sarsat i drugi subjekti koji se određuju propisom iz člana 62. stav 3. ovog zakona.

Usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica mora da bude dostupna 24 časa dnevno.

Službu traganja i spasavanja za vojne vazduhoplove organizuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Oblast traganja i spasavanja

Član 61a 

Oblast traganja i spasavanja obuhvata teritoriju Republike Srbije, a može da obuhvati i teritoriju druge države ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom zaključenim sa tom državom.

U skladu sa međunarodnim ugovorom, spasilačko-koordinacioni centar iz člana 61. stav 4. ovog zakona i organ strane države nadležan za traganje i spasavanje mogu međusobno pružati pomoć u vidu vazduhoplova, ljudstva, vozila ili opreme radi učešća u operaciji traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica na teritoriji te strane države, odnosno na teritoriji Republike Srbije.

Učesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica

Član 62. 

U pružanju usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica učestvuju ministarstva nadležna za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove zdravlja, organi opština, gradova, grada Beograda i autonomnih pokrajina, specijalizovane jedinice za spasavanje, aerodromske službe (spasilačko-vatrogasna služba i služba hitne medicinske pomoći), pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, javna preduzeća, zdravstvene ustanove, kao i sva druga pravna i fizička lica koja mogu da pomognu.

U cilju unapređenja usluge traganja i spasavanja u Republici Srbiji, Direktorat organizuje vežbe učesnika iz stava 1. ovog člana.

Prilikom sprovođenja vežbi učesnika u traganju i spasavanju lica, kao i prilikom obavljanja terenskih zadataka u okviru pružanja usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica, zaposleni u spasilačko-koordinacionom centru su dužni da nose službeno odelo.

Pružanje usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica, način sprovođenja vežbi učesnika u traganju i spasavanju lica, kao i izgled i način korišćenja službenog odela iz stava 3. ovog člana, propisuje Direktorat.

Način na koji se angažuju učesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica, propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Nacionalni plan za traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica

Član 62a

Nacionalni plan za traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica je skup planiranih mera i aktivnosti koje treba da obezbede efikasno korišćenje svih dostupnih resursa za potrebe pružanja usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Nacionalni plan za traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Nacionalni komitet za traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica

Član 62b

Radi koordinacije sprovođenja Nacionalnog plana za traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica i davanja preporuka za unapređenje mera predviđenih tim planom, Vlada osniva Nacionalni komitet za traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica, kao povremeno radno telo Vlade.

Za članove Nacionalnog komiteta za traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica Vlada imenuje predstavnike Direktorata, ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacija, ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, operatera aerodroma i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Radom Nacionalnog komiteta za traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica predsedava predstavnik Direktorata.

Rad Nacionalnog komiteta za traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica bliže se uređuje propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Naknada troškova za učešće u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica

Član 63.

Učesnik u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica ima pravo na naknadu stvarnih troškova koji su nastali njegovim učešćem u traganju i spasavanju, od korisnika vazduhoplova za kojim se tragalo ili čiji su putnici i posada spasavani, u roku od 90 dana od kada korisniku vazduhoplova podnese zahtev za naknadu troškova.

Ako korisnik vazduhoplova ne može da naknadi troškove, oni se isplaćuju iz budžeta Republike Srbije.

Republika Srbija ima pravo da od korisnika vazduhoplova zahteva vraćanje iznosa koji je isplatila.

IV. PRUŽANjE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

Pojam pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 64. 

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave nadležan za hidrometeorološke poslove ili preduzetnik koji pruža usluge u vazdušnoj plovidbi za potrebe opšteg vazdušnog saobraćaja.

Za sticanje svojstva pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi neophodno je da privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave nadležan za hidrometeorološke poslove ili preduzetnik ima sertifikat za pružanje usluga, kao i da ga Vlada imenuje da pruža usluge u vazdušnom prostoru ili u delu vazdušnog prostora.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za pružanje usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica nije potreban sertifikat, ni imenovanje od Vlade, a za pružanje usluga komunikacije, navigacije i nadzora i vazduhoplovnog informisanja nije potrebno imenovanje od Vlade.

Uslovi za izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 65.

Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu, organu državne uprave nadležnom za hidrometeorološke poslove ili preduzetniku koji ima sedište u Republici Srbiji i koji ispunjava uslove koji se odnose na:

1) tehničku opremljenost i operativnu osposobljenost;

2) sistem upravljanja bezbednošću i upravljanja kvalitetom usluga;

3) finansijsku sposobnost;

4) osiguranje od odgovornosti za štetu;

5) odgovarajuću organizacionu i rukovodeću strukturu i sistem odgovornosti;

6) osposobljenost osoblja;

7) obezbeđivanje.

Izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 66.​​ 

Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.

Sertifikat se izdaje pružaocu usluga za koga je utvrđeno da ispunjava propisane uslove za pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i za pružanje usluge i funkcije upravljanja vazdušnim prostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje i stavlja van snage sertifikat iz stava 2. ovog člana i obrazac sertifikata bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje i izmenu sertifikata iz stava 2. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Pružanje usluga u vazdušnom prostoru drugih država

Član 67.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi može da pruža usluge u vazdušnom prostoru drugih država ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom.

Koordiniranje pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 68.

Pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koordinira se tako što pružaoci usluga dogovaraju procedure po kojima obavljaju zajedničke poslove.

Koordinirano pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuje se ugovorom koji međusobno zaključuju pružaoci usluga.

Pružanje usluga za potrebe Vojske Srbije

Član 69.

Pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi za potrebe Vojske Srbije određuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane.

Uslovi pod kojima se pružaju usluge za potrebe Vojske Srbije i način i obim njihovog pružanja utvrđuju se ugovorima koji zaključuju određeni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi i ministarstvo nadležno za poslove odbrane i na koje prethodnu saglasnost daje Vlada.

Pružanje usluga od interesa za Republiku Srbiju

Član 70.

Vlada može odrediti lokacije unutar Republike Srbije na kojima je obavezno pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi.

Istovremeno sa određivanjem obaveze pružanja usluga, Vlada određuje i pružaoca usluga.

Čuvanje snimaka i dokumentacije

Član 71. 

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da elektronski snima ili na drugi način čuva sve podatke o pruženim uslugama.

Vrste podataka koji se snimaju ili čuvaju na drugi način, način na koji se podaci čuvaju i vreme na koje se snimci i podaci čuvaju, bliže propisuje Direktorat, a čuvanje snimaka i dokumentacije vezanih za vojne vazduhoplove propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Priznavanje stranog dokumenta

Član 72. 

Direktorat priznaje sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koji je izdat u stranoj državi, ako uslovi pod kojima je taj sertifikat izdat nisu blaži od uslova propisanih ovim zakonom.

Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koji je izdalo ili priznalo nacionalno nadzorno telo države članice Evropske unije prihvata se bez vođenja postupka za priznavanje, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi plaća se taksa Direktoratu.

Naknada za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 73. 

Korisnici usluga u vazdušnoj plovidbi plaćaju pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi naknade za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi.

Naknade se obračunavaju i njihova visina određuje po merilima koja su predviđena potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Izuzeća od plaćanja naknada iz stava 1. ovog člana, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, određuje Vlada.

Glava peta

VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ

1. Vrste vazdušnog saobraćaja

Član 74. 

Vazdušni saobraćaj obuhvata komercijalno i nekomercijalno letenje vazduhoplova.

Komercijalno letenje vazduhoplova obuhvata javni avio-prevoz i posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu.

Nekomercijalno letenje obuhvata letenje tokom koga operater vazduhoplova koristi vazduhoplov za sopstvene potrebe ili prevozi, bez naknade, svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari, kao i posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju bez naknade.

2. Komercijalno letenje ​​ 

a) Javni avio-prevoz ​​ 

Član 75. 

Javni avio-prevoz je let ili serija letova radi prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe uz naplatu cene prevoza ili zakupnine.

Javni avio-prevoz može da bude redovan ili vanredan.

Redovan i vanredan avio-prevoz ​​ 

Član 76. 

Redovan avio-prevoz je serija letova sa sledećim karakteristikama:

1) na svakom letu, sedišta ili kapaciteti za prevoz robe i/ili pošte dostupni su javnosti za pojedinačnu kupovinu, neposredno od avio-prevozioca ili od njegovih ovlašćenih zastupnika;

2) prevoz se obavlja između dva ista ili više istih aerodroma:

(1) prema objavljenom redu letenja ili

(2) letovima koji su toliko redovni ili učestali, da su prepoznatljivi kao sistematična serija letova.

Vanredan avio-prevoz jeste svaki javni avio-prevoz koji nije redovni avio-prevoz.

Operativna dozvola ​​ 

Član 77. 

Izuzev u slučajevima u kojima je drugačije predviđeno ovim zakonom, javni avio-prevoz može da obavlja privredno društvo koje ima važeću operativnu dozvolu (avio-prevozilac).

Privrednom društvu izdaje se operativna dozvola ako:

1) ima sedište u Republici Srbiji;

2) poseduje važeći sertifikat vazduhoplovnog operatera;

3) raspolaže najmanje jednim vazduhoplovom po osnovu vlasništva ili na osnovu zakupa vazduhoplova bez posade;

4) je registrovano za obavljanje javnog avio-prevoza kao pretežne delatnosti;

5) njegova unutrašnja organizacija omogućava primenu odredaba ovog člana;

6) je u većinskom vlasništvu Republike Srbije ili državljana Republike Srbije i pod njihovom stvarnom kontrolom, neposrednom ili posrednom, ako potvrđenim međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;

7) ispunjava finansijske uslove iz člana 78. ovog zakona;

8) ispunjava uslove iz propisa o obaveznom osiguranju u saobraćaju;

9) ima poslovni ugled.

3. - naziv odeljka brisan - ​​ 

Finansijski uslovi za izdavanje operativne dozvole ​​ 

Član 78. 

Privredno društvo koje prvi put podnosi zahtev za izdavanje operativne dozvole dužno je da dokaže da je:

1) u periodu od 24 meseca od otpočinjanja obavljanja javnog avio-prevoza sposobno da ispunjava svoje stvarne i moguće obaveze koje su realno procenjene;

2) za prva tri meseca od otpočinjanja obavljanja javnog avio-prevoza sposobno da pokrije svoje fiksne i operativne troškove nastale u poslovanju prema poslovnom planu, koji se zasnivaju na realnim procenama, pri čemu se ne uzimaju u obzir prihodi od poslovanja.

Kao dokaz ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, svaki podnosilac zahteva prilaže poslovni plan za najmanje prve tri godine poslovanja, koji sadrži finansijsku povezanost podnosioca zahteva sa drugim komercijalnim delatnostima u kojima učestvuje, neposredno ili preko povezanih privrednih društava i drugih pravnih lica, kao i druge zahtevane podatke o finansijskoj sposobnosti.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, privredno društvo koje podnosi zahtev za izdavanje operativne dozvole radi obavljanja prevoza vazduhoplovima čija je maksimalna masa na poletanju manja od 10 t i/ili s manje od 20 sedišta, dužno je da dokaže da njegov kapital iznosi najmanje 100.000 evra ili dinarsku protivvrednost te sume ili da, na zahtev Direktorata, priloži sve podatke potrebne za procenu njegove finansijske sposobnosti.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se na podnosioca zahteva iz stava 3. ovog člana ako on namerava da obavlja redovan avio-prevoz ili ako njegov promet premašuje 3.000.000 evra godišnje ili dinarsku protivvrednost te sume.

Izdavanje operativne dozvole 

Član 79. 

Operativnu dozvolu izdaje Direktorat na neodređeno vreme i ona važi sve dok avio-prevozilac ispunjava uslove za njeno izdavanje.

Avio-prevozilac mora u svakom trenutku da bude sposoban da, na zahtev Direktorata, dokaže da ispunjava propisane uslove za izdavanje operativne dozvole.

Operativna dozvola se ne izdaje za:

1) prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom;

2) lokalne letove.

U slučajevima iz stava 3. ovog člana izdaje se samo sertifikat vazduhoplovnog operatera, osim ako je ovim zakonom predviđeno da se javni avio-prevoz može obavljati i na osnovu date izjave.

Provera ispunjenosti uslova za izdavanje operativne dozvole

Član 80. 

Direktorat je dužan da po isteku 24 meseca od izdavanja operativne dozvole proveri da li avio-prevozilac i dalje ispunjava uslove koji su potrebni za njeno izdavanje, kao i uvek kada postoji sumnja u ispunjenost propisanih uslova.

Imalac operativne dozvole dužan je da Direktoratu, na njegov zahtev, dostavi podatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole.

Imalac operativne dozvole dužan je da Direktoratu dostavi godišnje finansijske izveštaje u roku od šest meseci od završetka finansijske godine, u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija.

U slučaju finansijske reorganizacije avio-prevozioca, Direktorat može da izda privremenu operativnu dozvolu sa rokom važenja do 12 meseci, pod uslovom da se time ne ugrožava bezbednost delatnosti koju obavlja avio-prevozilac, da se u toj dozvoli navedu eventualne izmene sertifikata vazduhoplovnog operatera, kao i da je finansijska reorganizacija moguća u periodu za koji je privremena dozvola izdata.

Suspenzija, stavljanje van snage i izmena operativne dozvole

Član 81.

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage operativnu dozvolu ako avio-prevozilac prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za izdavanje operativne dozvole.

Direktorat može, na zahtev avio-prevozioca, da izmeni operativnu dozvolu.

Poseban slučaj stavljanja van snage operativne dozvole

Član 82.

Direktorat stavlja van snage operativnu dozvolu avio-prevoziocu koji u roku od šest meseci od izdavanja operativne dozvole ne otpočne da obavlja javni avio-prevoz ili koji otpočeti javni avio-prevoz ne obavlja duže od šest meseci.

Podzakonski propis

Član 83. 

Uslovi i način pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage operativna dozvola i privremena operativna dozvola i način na koji avio-prevozilac dostavlja finansijske izveštaje Direktoratu bliže se uređuju propisom Direktorata.

Direktorat svake kalendarske godine objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" listu akata o izdavanju, suspenziji ili stavljanju van snage operativnih dozvola.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu operativne dozvole plaća se taksa Direktoratu.

Sertifikat vazduhoplovnog operatera ​​ 

Član 84. 

Potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza izdaje se operateru vazduhoplova koji ima opremu, osoblje i organizaciju koji omogućavaju da bezbedno obavlja onu vrstu javnog avio-prevoza kojom namerava da se bavi.

Potvrdu o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza izdaje Direktorat, na 12 meseci.

Direktorat može da, na zahtev imaoca potvrde, produži važenje potvrde na vreme od jedne do tri godine.

Direktorat menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrdu o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza ako avio-prevozilac prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za izdavanje potvrde.

Odnos sertifikata vazduhoplovnog operatera i operativne dozvole ​​ 

Član 85. 

Suspenzija ili stavljanje van snage sertifikata vazduhoplovnog operatera povlači obavezu Direktorata da po službenoj dužnosti suspenduje ili stavi van snage operativnu dozvolu.

Izmena sertifikata vazduhoplovnog operatera može, zavisno od okolnosti, da izazove izmenu operativne dozvole.

Izjava operatera balona i jedrilice

Član 85a

Operateri balona i jedrilica koji obavljaju javni avio-prevoz nisu u obavezi da pribave sertifikat vazduhoplovnog operatera iz člana 84. ovog zakona, već su dužni da Direktoratu dostave odgovarajuću izjavu kojom potvrđuju da su osposobljeni da obavljaju javni avio-prevoz i da izvršavaju dužnosti operatera koje su s tim povezane.

Operateri balona i jedrilica su dužni da prilikom obavljanja javnog avio-prevoza postupaju u skladu sa uslovima navedenim u izjavi iz stava 1. ovog člana.

Za prihvatanje izjave iz stava 1. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Podzakonski propis

Član 86. 

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage sertifikat vazduhoplovnog operatera, obrazac sertifikata, uslovi koje mora da ispuni davalac izjave iz člana 85a ovog zakona, uslovi pod kojima se davaocu izjave zabranjuje ili ograničava obavljanje delatnosti, kao i obrazac izjave bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu sertifikata vazduhoplovnog operatera plaća se taksa Direktoratu.

Zakup vazduhoplova

Član 87. 

Vazduhoplov može da se zakupi s posadom ili bez nje.

Domaći avio-prevozilac dužan je da pre uzimanja vazduhoplova u zakup pribavi od Direktorata saglasnost za zaključenje ugovora o zakupu.

Kada domaći avio-prevozilac daje vazduhoplov u zakup stranom avio-prevoziocu dužan je da pribavi prethodnu saglasnost samo ako vazduhoplov daje u zakup bez posade, a ukoliko daje u zakup vazduhoplov sa posadom dužan je da o tome obavesti Direktorat.

Bitni elementi ugovora o zakupu vazduhoplova jesu i vrsta zakupa, uslovi za održavanje i korišćenje vazduhoplova i nadzor nad upotrebom vazduhoplova.

Uslovi pod kojima se izdaje prethodna saglasnost na zaključenje ugovora o zakupu vazduhoplova bliže se određuju propisom Direktorata.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na zakup vazduhoplova koji se koristi u posebnim delatnostima u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu.

Prenošenje nadzornih prava i obaveza

Član 88.

Kada se vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije koristi u stranoj državi na osnovu ugovora o zakupu, čarteru ili drugog sličnog ugovora, Republika Srbija može da, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, zaključi ugovor sa stranom državom kojim se na nju prenose sva ili neka nadzorna prava ili sve ili neke obaveze koje, kao država registracije, ima u pogledu vazduhoplova, posle čega Republika Srbija više nije odgovorna za vršenje prava i ispunjavanje obaveza koje je prenela.

Kada je vazduhoplov registrovan u stranoj državi, a koristi se u Republici Srbiji na osnovu ugovora o zakupu, čarteru ili drugog sličnog ugovora, država registracije vazduhoplova može, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, na osnovu ugovora s Republikom Srbijom, da prenese na Republiku Srbiju sva ili neka nadzorna prava ili sve ili neke obaveze koje vazduhoplovne vlasti​​ strane države imaju u pogledu vazduhoplova, čime Republika Srbija preuzima odgovornost za vršenje prava i ispunjavanje obaveza koje su joj prenesene.

Ugovor o prenošenju nadzornih prava i obaveza može da se zaključi samo s državom koja je članica Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i podleže registraciji kod nadležnog organa Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.

Dokumenti o plovidbenosti, dozvole za rad radio-stanice i dozvole i potvrde članova posade koje je izdala država na koju su prenesena nadzorna prava priznaju se kao da ih je izdala država koja je prenela nadzorna prava.

Pravo domaćeg avio-prevozioca na izbor linije

Član 89.

Domaći avio-prevozilac samostalno odlučuje o tome na kojim linijama obavlja redovan avio-prevoz u Republici Srbiji.

Domaći avio-prevozilac može da obavlja prevoz na liniji u međunarodnom redovnom avio-prevozu pod uslovima koji su određeni potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Domaći avio-prevozilac slobodno odlučuje o tome da li će obavljati međunarodni vanredni avio-prevoz.

Prevoz na liniji u javnom interesu

Član 90. 

Ako prevoz drugim vidovima saobraćaja ne zadovoljava potrebe, a ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza na liniji koja je značajna za privredni i društveni razvoj Republike Srbije ili je potreba obavljanja takvog prevoza utvrđena posebnim bilateralnim ili multilateralnim sporazumom, Vlada može da obavljanje prevoza na liniji proglasi javnim interesom (u daljem tekstu: linija u javnom interesu).

Odluka o proglašenju linije u javnom interesu objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, pri čemu se objavljuju i uslovi i pogodnosti pod kojima može da se obavlja redovni avio-prevoz na liniji.

Pre donošenja odluke iz stava 2. ovog člana, o nameri proglašenja linije u javnom interesu i planiranom datumu njenog uvođenja, ministar nadležan za poslove saobraćaja obaveštava aerodrome koje linija povezuje i avio-prevozioce koji obavljaju avio-prevoz na toj liniji.

Ako nijedan avio-prevozilac ne započne ili ne pokaže da za kratko vreme može da započne redovni avio-prevoz pod uslovima iz odluke iz stava 2. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može da pokrene postupak koji se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, u kome se bira avio-prevozilac koji će, uz kompenzaciju i u periodu do četiri godine, obavljati redovan avio-prevoz na liniji.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, obavljanje avio-prevoza na liniji u javnom interesu je dozvoljeno samo avio-prevoziocu izabranom u postupku javne nabavke za izbor avio-prevozioca koji će obavljati redovan avio-prevoz na liniji proglašenoj za liniju u javnom interesu.

Odluka o proglašenju linije u javnom interesu se može odnositi na liniju sa više zaustavljanja, pri čemu se primerenost proglašenja linije u javnom interesu procenjuje za svaki deo linije zasebno.

Avio-prevozilac izabran u postupku javne nabavke za izbor avio-prevozioca koji će obavljati redovan avio-prevoz na liniji proglašenoj za liniju u javnom interesu može da​​ zaključuje komercijalne aranžmane sa drugim avio-prevoziocima u vezi sa obavljanjem prevoza na liniji u javnom interesu.

U opravdanim slučajevima, period na koji se bira avio-prevozilac može se produžiti na najduže pet godina ako linija služi povezivanju udaljenih krajeva.

Odluka o proglašenju linije u javnom interesu prestaje da važi ako se redovni avio-prevoz na liniji na kojoj je obaveza uvedena ne obavlja u periodu od 12 meseci.

Bliže uslove za proglašenje linije u javnom interesu i definisanje kriterijuma za obavljanje prevoza na liniji u javnom interesu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza s Republikom Srbijom

Član 91. 

Za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza s Republikom Srbijom strani avio-prevozilac mora da poseduje odobrenje, izuzev ako je drugačije predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana Direktorat izdaje ako utvrdi:

1) da je međunarodnim ugovorom utvrđena mogućnost da se koriste saobraćajna prava neophodna za obavljanje zahtevanog javnog avio-prevoza;

2) da je podnosilac zahteva propisno ovlašćen za obavljanje zahtevanog javnog avio-prevoza;

3) da država čiji je nadležni organ izdao ovlašćenje iz tačke 2) ovog stava i država registracije vazduhoplova ispunjavaju međunarodne standarde u oblasti bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu;

4) da strani avio-prevozilac poseduje odgovarajuće osiguranje od odgovornosti za štetu;

5) da se strani avio-prevozilac ili vazduhoplov koji on namerava da koristi ne nalaze na listi avio-prevozilaca kojima je zabranjeno letenje u Evropskoj uniji.

U slučaju da nije ispunjen uslov iz stava 2. tačka 1) ovog člana, strani avio-prevozilac koji namerava da sa teritorije Republike Srbije obavi pojedinačni let ili seriju do četiri leta u vanrednom avio-prevozu putnika, izuzev hitnog medicinskog prevoza, dužan je da, uz zahtev za izdavanje odobrenja, dostavi i izjavu o saglasnosti domaćih avio-prevozilaca koji su ovlašćeni i osposobljeni za obavljanje zahtevanog javnog avio-prevoza.

Ako domaći avio-prevozilac nije saglasan da strani avio-prevozilac obavi javni avio-prevoz iz stava 3. ovog člana dužan je da, u roku od 48 sati od prijema zahteva, o tome obavesti Direktorat i podnosioca zahteva, čime preuzima obavezu da zahtevani javni avio-prevoz obavi pod istim ili sličnim uslovima u pogledu kapaciteta vazduhoplova i vremena obavljanja leta.

Ako nije ispunjen uslov iz stava 2. tačka 1) ovog člana, a strani avio-prevozilac podnese zahtev za obavljanje redovnog avio-prevoza ili serije od više od četiri leta u vanrednom avio-prevozu putnika sa teritorije Republike Srbije za čije je obavljanje ovlašćen i osposobljen domaći avio-prevozilac, Direktorat pribavlja prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaje saglasnost iz stava 5. ovog člana ako oceni da je obavljanje zahtevanog javnog avio-prevoza u skladu sa politikom Vlade u oblasti vazdušnog saobraćaja, strategijom razvoja vazdušnog saobraćaja i u interesu domaćih vazduhoplovnih subjekata.

Direktorat stavlja van snage odobrenje iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da strani avio-prevozilac ne obavlja saobraćaj u skladu sa uslovima utvrđenim u potvrđenom međunarodnom ugovoru i/ili odobrenju, ili ako strani avio-prevozilac više ne ispunjava neki od uslova propisanih ovim članom.

Bliže uslove i način izdavanja odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza s Republikom Srbijom propisuje Direktorat.

Objavljivanje ukupne cene avio-prevoza ​​ 

Član 92. 

Avio-prevozilac slobodno određuje cene prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe u javnom avio-prevozu, izuzev kad je ta sloboda ograničena potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Avio-prevozilac je obavezan da objavi ukupnu cenu avio-prevoza i da jasno navede elemente od kojih se ta ukupna cena sastoji.

U pogledu određivanja cene prevoza zabranjena je diskriminacija na osnovu državne pripadnosti ili identiteta avio-prevozioca koji, prema međunarodnom ugovoru, ima pravo da koristi saobraćajna prava u redovnom avio-prevozu za i iz Republike Srbije.

Prodavac putnih karata, bilo da je u pitanju avio-prevozilac, njegov zastupnik ili drugo lice ovlašćeno da prodaje te putne karte, dužan je da obezbedi pristup cenama prevoza za i sa aerodroma u Republici Srbiji bez diskriminacije na osnovu državljanstva ili prebivališta kupca ili na osnovu svog sedišta.

Uslove objavljivanja ukupne cene avio-prevoza i elemente te cene koji moraju da budu navedeni, kao i obaveze avio-prevozioca u pogledu pristupa javnosti cenama avio-prevoza, propisuje Direktorat.

Ograničenje ili obustavljanje javnog avio-prevoza na liniji

Član 93. 

Direktorat, na predlog ministarstva nadležnog za poslove životne sredine, može da ograniči ili obustavi javni avio-prevoz na liniji ako su njime prekoračene granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduhu ili granične vrednosti emisije buke u životnoj sredini, naročito ako prevoz u drugim vidovima saobraćaja pruža zadovoljavajući nivo usluga.

Ograničenje ili obustavljanje javnog avio-prevoza može da se primeni ako se njime ne utiče na konkurenciju među avio-prevoziocima i ako nije strože nego što prilike nalažu, s tim što ne može trajati duže od tri godine i što je Direktorat dužan da, po prestanku ograničenja ili obustavljanja javnog avio-prevoza, ponovo oceni potrebu za njima.

Bliže uslove pod kojima se ograničava i obustavlja javni avio-prevoz propisuje Direktorat.

Usaglašavanje reda letenja i dodela slotova ​​ 

Član 94. 

Red letenja u redovnom avio-prevozu utvrđuje se posebno za letnji i posebno za zimski saobraćajni period.

Avio-prevozilac je dužan da red letenja objavi najkasnije 15 dana pre početka njegovog važenja, a izmene u redu letenja - najkasnije deset dana pre početka važenja izmenjenog reda letenja.

Avio-prevozilac obavlja delatnost u skladu sa objavljenim redom letenja sve dok on važi.

Avio-prevozilac je dužan da o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah obavesti javnost.

Na aerodromima sa usklađenim redom letenja usaglašavanje reda letenja, na način utvrđen propisom iz stava 7. ovog člana, vrši usklađivač reda letenja koga odredi operater aerodroma, a na koordinisanim aerodromima dodelu slotova vrši nezavisni koordinator.

Odluku o utvrđivanju ili promeni statusa aerodroma kao aerodroma sa usklađenim redom letenja ili koordinisanog aerodroma, kao i odluku o imenovanju nezavisnog koordinatora, na zahtev operatera aerodroma, donosi Direktorat, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Pravila za određivanje aerodroma sa usklađenim redom letenja, odnosno koordinisanih aerodroma, dodeljivanje slotova i usklađivanje reda letenja, planiranje saobraćaja na aerodromu sa usklađenim redom letenja ili na koordinisanom aerodromu, kao i rad koordinacionog odbora, koordinatora slotova i usklađivača reda letenja u cilju postizanja efikasnog, usklađenog i koordinisanog vazdušnog saobraćaja na aerodromima sa povećanim obimom saobraćaja, propisuje Direktorat.

4. - naziv brisan - ​​ 

b) Posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu ​​ 

Član 95. 

Za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu operater vazduhoplova podnosi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za obavljanje tih delatnosti, a ako se radi o obavljanju posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika, operater vazduhoplova, izuzev operatera balona i jedrilica, mora da poseduje i potvrdu o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti.

Potvrdu o ispunjavanju uslova iz stava 1. ovog člana izdaje Direktorat na neodređeno vreme.

Za proveru ispunjenosti uslova za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika plaća se taksa Direktoratu.

5. - naziv brisan - ​​ 

Podzakonski propis

Član 96. 

Vrste posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu, pojam i vrste posebnih delatnosti visokog rizika, bliži uslovi i način obavljanja tih delatnosti, uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti, kao i izgled i sadržaj te potvrde, bliže se određuju propisom Direktorata.

6. - naziv brisan - ​​ 

3. Nekomercijalno letenje i vazduhoplovne manifestacije

Nekomercijalno letenje ​​ 

Član 97. 

Operater vazduhoplova koji se bavi nekomercijalnim letenjem, a pri tome koristi složeni motorni vazduhoplov, dužan je da dostavi Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova.

Uslovi koje mora da ispuni operater vazduhoplova koji obavlja nekomercijalno letenje, kao i sadržaj izjave iz stava 1. ovog člana, bliže se određuju propisom koji donosi Direktorat.

Vazduhoplovne manifestacije

Član 98. 

Vazduhoplovna manifestacija može da se održi ako je odobri Direktorat i ako jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom organizatoru vazduhoplovne manifestacije alocira vazdušni prostor u tu svrhu.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana Direktorat izdaje ako su ispunjeni uslovi koji se odnose na bezbedno odvijanje planiranih vazduhoplovnih aktivnosti.

Alokaciju vazdušnog prostora iz stava 1. ovog člana jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom vrši u skladu sa propisom iz člana 30. stav 3. ovog zakona.

Uslovi za organizaciju vazduhoplovnih manifestacija u cilju njihovog bezbednog odvijanja bliže se određuju propisom Direktorata.

4. Posebna odobrenja

Posebna odobrenja za obavljanje pojedinih aktivnosti

Član 98a

Za obavljanje pojedinih aktivnosti koje mogu da predstavljaju određeni bezbednosni rizik operater vazduhoplova, nezavisno od toga da li obavlja komercijalno ili nekomercijalno letenje, dužan je da pribavi posebno odobrenje Direktorata i da postupa u skladu sa uslovima sadržanim u tom odobrenju.

Posebno odobrenje iz stava 1. ovog člana Direktorat izdaje ako utvrdi da operater vazduhoplova ispunjava propisane uslove za obavljanje određene aktivnosti.

Posebno odobrenje iz stava 1. ovog člana se navodi u:

1) sertifikatu vazduhoplovnog operatera, ako je reč o operateru koji poseduje taj sertifikat;

2) listi posebnih odobrenja, u svim drugim slučajevima.

Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje posebnog odobrenja plaća se taksa Direktoratu.

Posebno odobrenje se izdaje na neodređeno vreme.

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage posebno odobrenje ako operater vazduhoplova prestane da ispunjava neki od propisanih uslova.

Vrste aktivnosti za čije obavljanje se zahteva posebno odobrenje, kao i uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage posebno odobrenje bliže se određuju propisom Direktorata.

Glava šesta ​​ 

AERODROMI

1. Korišćenje i podela aerodroma

Korišćenje aerodroma

Član 99.

Za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova koriste se aerodromi.

Odredba stava 1. ovog člana se ne primenjuje na:

1) vazduhoplove čije se mesto sletanja zbog njihovih karakteristika ne može unapred odrediti (slobodni balon, paraglajder, zmaj bez motora);

2) vazduhoplove koji sleću u stanju nužde;

3) vazduhoplove koji obavljaju hitan medicinski prevoz;

4) vazduhoplove koji poleću ili sleću u svrhu traganja i spasavanja;

5) vazduhoplove koji učestvuju u gašenju požara;

6) letove koje obavljaju vojni vazduhoplovi;

7) letove za posebne namene koje obavlja ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u izvršavanju operativnih poslova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, avion koji nije složeni motorni vazduhoplov, kao i helikopter, mogu da za poletanje i sletanje koriste mesta koja se nalaze izvan aerodroma, pod uslovima koje propisuje Direktorat.

Podela aerodroma

Član 100.

Aerodromi mogu biti civilni, vojni i mešoviti.

Civilni aerodrom je aerodrom koji se koristi za civilni vazdušni saobraćaj i kojim upravlja operater aerodroma.

Civilni aerodromi se razvrstavaju prema fizičkim osobinama i opremljenosti poletno-sletne staze i rulne staze, u skladu sa propisom koji donosi Direktorat.

Vojni aerodrom je aerodrom koji se koristi za vojno letenje i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Korišćenje vojnog aerodroma za civilni vazdušni saobraćaj

Član 101. 

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi u civilne svrhe, kao mešoviti (vojno-civilni) aerodrom, ako o tome zaključe ugovor ministarstvo nadležno za poslove odbrane i fizičko ili pravno lice koje namerava da postane civilni operater na vojnom aerodromu.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana se određuju poletno-sletne i rulne staze, parking pozicije, uređaji koji mogu da se upotrebljavaju za potrebe civilnog vazdušnog saobraćaja, način upotrebe i uslovi održavanja aerodroma ili pojedinih njegovih delova, uređaja ili sredstava i međusobna prava i obaveze ugovornih strana.

Ako se koristi u civilne svrhe vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma mora da ispunjava uslove koji su ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega propisani​​ za civilni aerodrom, a operater aerodroma mora da ispunjava uslove propisane za civilnog operatera.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi za pojedinačne civilne letove, ako operater vazduhoplova dobije odobrenje od ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Vojnim delom mešovitog aerodroma upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Korišćenje civilnog aerodroma za vojne letove

Član 102.

Civilni aerodrom ili deo civilnog aerodroma može da se koristi za vojne letove, ako o tome zaključe ugovor operater tog aerodroma i ministarstvo nadležno za poslove odbrane, uz prethodno pribavljeno mišljenje Direktorata o uticaju na bezbednost odvijanja civilnog vazdušnog saobraćaja.

U pogledu sadržaja ugovora o korišćenju civilnog aerodroma ili dela civilnog aerodroma za vojne letove primenjuje se odredba člana 101. stav 2. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, civilni aerodrom se može koristiti za pojedinačne letove vojnih vazduhoplova na osnovu saglasnosti operatera aerodroma.

Korišćenje aerodroma za međunarodni vazdušni saobraćaj. Vreme otvorenosti aerodroma

Član 103. 

Aerodrom može da se koristi za međunarodni vazdušni saobraćaj ako operater aerodroma obezbedi uslove za prelazak državne granice u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita državne granice i ako je aktom Vlade određen granični prelaz za međunarodni saobraćaj na aerodromu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za međunarodni vazdušni saobraćaj se mogu koristiti drugi aerodromi, ako operater aerodroma, na zahtev i o svom trošku, obezbedi uslove za primenu zakona kojim se uređuje zaštita državne granice.

Vreme otvorenosti aerodroma je period u kome aerodrom koji je otvoren za javnu upotrebu mora biti otvoren za odvijanje vazdušnog saobraćaja i određuje ga Direktorat, na predlog operatera aerodroma.

Izvan vremena otvorenosti aerodroma vazduhoplov može da poleti sa aerodroma, odnosno sleti na aerodrom u terminu koji odredi operater aerodroma.

2. Sertifikat aerodroma, dozvola za korišćenje aerodroma i saglasnost za korišćenje aerodroma

Uslovi za korišćenje aerodroma u vazdušnom saobraćaju

Član 104.

Aerodrom može da se koristi u vazdušnom saobraćaju ako operater aerodroma ima sertifikat aerodroma, dozvolu za korišćenje aerodroma ili saglasnost za korišćenje aerodroma i ako u trenutku korišćenja aerodrom ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Sertifikat aerodroma

Član 105. 

Sertifikat aerodroma se izdaje operateru aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu i koji se koristi za javni avio-prevoz i izvođenje operacija uz korišćenje procedura instrumentalnog prilaza ili odlaska, ako:

1) ima poletno-sletnu stazu sa kolovoznim zastorom dužine 800 m ili više, ili

2) isključivo opslužuje helikoptere.

Izuzetno, operateru aerodroma koji ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, ali u toku godine ne ostvari promet putnika veći od 10.000 i ne ostvari više od 850 operacija povezanih sa prevozom tereta, Direktorat može izdati dozvolu za korišćenje aerodroma.

Dozvola za korišćenje aerodroma i saglasnost za korišćenje aerodroma

Član 106. 

Dozvola za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji je namenjen za obavljanje svih vrsta vazdušnog saobraćaja, uključujući i javni avio-prevoz, a nije obuhvaćen članom 105. stav 1. ovog zakona.

Osim ako je drugačije propisano, odredbe ovog zakona koje se odnose na dozvolu za korišćenje aerodroma shodno se primenjuju na sertifikat aerodroma.

Saglasnost za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji nije namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza.

Direktorat vodi evidenciju aerodroma kojima je izdata dozvola za korišćenje, odnosno saglasnost za korišćenje.

Izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma

Član 107. 

Direktorat izdaje dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma ako utvrdi da aerodrom i operater aerodroma ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu: fizičkih karakteristika aerodroma, opremljenosti aerodroma vizuelnim pomoćnim sredstvima za navigaciju (oznake, svetla, znaci, markeri), prepreka i sredstava za obeležavanje prepreka i površina sa ograničenom upotrebom, električnih sistema, operativnih službi, opreme i instalacija aerodroma, u pogledu tehničkog održavanja aerodroma, kao i u pogledu obezbeđivanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma može se izdati i u slučaju da aerodrom i operater aerodroma ne ispunjavaju sve uslove iz stava 1. ovog člana, ako Direktorat, uzimajući u obzir specifičnosti pojedinog aerodroma ili druge okolnosti koje se odnose na taj aerodrom, odobri te neusaglašenosti.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma operater aerodroma je dužan da Direktoratu dostavi aerodromski priručnik, a uz zahtev za izdavanje saglasnosti za korišćenje aerodroma operater aerodroma je dužan da Direktoratu dostavi uputstvo za korišćenje aerodroma.

Uslovi i postupak odobravanja neusaglašenosti iz stava 2. ovog člana, struktura, sadržaj, način vođenja i odobravanja aerodromskog priručnika i uputstva za korišćenje​​ aerodroma, kao i druga dokumentacija koja je potrebna za odlučivanje o zahtevu, bliže se određuju propisom Direktorata.

Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, plaća se taksa Direktoratu.

Specifikacija dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma

Član 108.

Aerodrom se može koristiti u vazdušnom saobraćaju samo u skladu sa uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje, odnosno specifikaciji saglasnosti za korišćenje aerodroma.

Sadržaj specifikacije dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma bliže se određuje propisom koji donosi Direktorat.

Važenje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma

Član 109.

Dozvolu za korišćenje aerodroma i saglasnost za korišćenje aerodroma Direktorat izdaje na neodređeno vreme.

Po izdavanju dozvole za korišćenje aerodroma Direktorat vrši periodične provere imaoca dozvole, prema programu periodične provere.

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma, ako imalac dozvole odnosno saglasnosti prestane da ispunjava neki od uslova koji je potreban za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti.

Obaveštavanje o promenama i prekid korišćenja aerodroma

Član 110.

Operater aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu je dužan da obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja o planiranim radovima većeg obima koji mogu da dovedu do zatvaranja aerodroma ili ograničenja njegovog korišćenja, kao i o svim drugim promenama koje se odnose na uslove pod kojim je izdata dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma.

Ako aerodrom ili operater aerodroma prestane da ispunjava, u celini ili delimično, neki od uslova u pogledu bezbednosti odvijanja vazdušnog saobraćaja ili obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, operater aerodroma je dužan da ograniči ili da trajno ili privremeno prekine njegovo korišćenje i da o tome obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja.

Izmena dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma

Član 111.

Ako operater aerodroma, u toku važenja dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, namerava da izvrši izmene na aerodromu koje mogu da utiču na specifikaciju dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, dužan je da podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, sa dokumentacijom na kojoj zasniva svoj zahtev.

Operater aerodroma je dužan da zahtev iz stava 1. ovog člana podnese Direktoratu najkasnije 60 dana pre planirane promene stanja.

Na osnovu zahteva za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, Direktorat sprovodi proveru i to u obimu koji je neophodan da bi se donela odluka o izmeni dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma.

Za proveru ispunjenosti uslova za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, plaća se taksa Direktoratu.

Prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma

Član 112.

Operater aerodroma može, uz odobrenje Direktorata, da prenese važeću dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma na drugog operatera, pri čemu prenosilac dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma zadržava svu odgovornost za korišćenje aerodroma, sve dok Direktorat ne odobri prenos.

Direktorat odobrava prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma ako na osnovu izvršene provere utvrdi da primalac dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, ispunjava uslove za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Za proveru ispunjenosti uslova za prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, plaća se taksa Direktoratu.

Privremena dozvola za korišćenje aerodroma

Član 113.

U toku postupka za izdavanje ili prenos dozvole za korišćenje aerodroma, Direktorat može, na predlog podnosioca zahteva za izdavanje, odnosno prenos dozvole, da izda privremenu dozvolu za korišćenje aerodroma.

Direktorat izdaje privremenu dozvolu za korišćenje aerodroma ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) ako je otpočeo postupak za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje ili prenos dozvole i pri tome postoji znatna verovatnoća da će se taj postupak pozitivno okončati;

2) ako je izdavanje privremene dozvole od javnog značaja i ne ugrožava odvijanje vazdušnog saobraćaja u pogledu bezbednosti i obezbeđivanja.

Privremena dozvola za korišćenje aerodroma važi najduže jednu godinu od dana izdavanja i prestaje da važi:

1) donošenjem rešenja o izdavanju dozvole za korišćenje aerodroma ili odbijanju zahteva za izdavanje te dozvole; ili

2) donošenjem rešenja kojim se odobrava prenos dozvole za korišćenje aerodroma ili odbija zahtev za prenos dozvole;

3) istekom vremena na koje je privremena dozvola izdata.

Odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega koji se odnose na operatera aerodroma primenjuju se i na imaoca privremene dozvole za korišćenje aerodroma.

Podzakonski propis

Član 114.

Uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma i saglasnosti za korišćenje aerodroma, uslovi i način pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma, uslovi i postupak za izdavanje privremene dozvole za korišćenje aerodroma, uslovi i postupak za prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, kao i uslovi pod kojima se aerodrom koristi u vazdušnom saobraćaju, bliže se uređuju propisom Direktorata.

3. Planiranje, projektovanje i izgradnja aerodroma

Posebni uslovi za planiranje, projektovanje, izgradnju, dogradnju, adaptaciju ili rekonstrukciju aerodroma

Član 115. 

Aerodrom mora biti planiran, projektovan i izgrađen na način koji omogućava da se poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, obavlja bezbedno i koji omogućava ispunjenje zahteva u pogledu obezbeđivanja.

Investitor i operater aerodroma su dužni da obezbede da se planiranje, projektovanje, izgradnja, dogradnja, adaptacija i rekonstrukcija aerodroma vrši u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji objekata, kao i posebnim uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 114. ovog zakona.

Pre stručne kontrole, nacrt planskog dokumenta za aerodromski kompleks i prostor koji se graniči sa aerodromskim kompleksom, dostavlja se Direktoratu radi pribavljanja mišljenja.

Potvrda dokumentacije ​​ 

Član 116. 

Pre vršenja stručne ili tehničke kontrole, odnosno pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, tehnička dokumentacija koja se odnosi na izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju aerodroma dostavlja se Direktoratu radi pribavljanja potvrde.

Operater aerodroma je dužan da o radovima na aerodromu koji ne podležu izdavanju građevinske dozvole, a koji mogu da utiču na bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, obavesti Direktorat i da, na zahtev Direktorata, dostavi odgovarajuću dokumentaciju radi pribavljanja potvrde.

Investitor ili operater aerodroma su dužni da obaveste Direktorat o završetku radova iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ako posle izdavanja mišljenja iz člana 115. ovog zakona, odnosno posle izdavanja potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana dođe do izmena, investitor ili operater aerodroma su dužni da od Direktorata pribave novo mišljenje, odnosno potvrdu.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Saglasnost za postavljanje objekata, instalacija i uređaja koji mogu biti prepreka

Član 117.

Prepreke koje ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja moraju da se uklone ili sruše, a prepreke koje mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja moraju da se obeleže za uočavanje danju, noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Investitor može tek po pribavljenoj saglasnosti Direktorata da gradi ili postavi objekte, instalacije i uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Direktorat izdaje saglasnost iz stava 2. ovog člana ako utvrdi da se tim objektima, instalacijama ili uređajima ne ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Drveće, grmlje i drugo rastinje koje probija površi za ograničenje prepreka ili utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu ili nevizuelnu navigaciju mora da se ukloni ili da se ograniči njegova visina na način da ne utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje saglasnosti iz stava 2. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Obeležavanje prepreka

Član 118. 

Ako prepreka podleže obeležavanju, prilikom izdavanja saglasnosti za postavljanje objekata, instalacija ili uređaja koji mogu biti prepreka, Direktorat će naložiti da se prepreka obeleži i odrediti uslove za njeno obeležavanje.

Prepreku obeležava:

1) vlasnik objekta, instalacije ili uređaja koji predstavlja prepreku, ako je prepreka izgrađena ili postavljena nakon izgradnje aerodroma, ako se prepreka nalazi izvan područja aerodroma ili ako je prepreka pokretna;

2) operater aerodroma, ako je aerodrom izgrađen u blizini prepreke.

Način na koji se utvrđuje da li objekat, instalacija ili uređaj predstavlja prepreku, kao i način obeležavanja prepreka bliže propisuje Direktorat.

Saglasnost za postavljanje objekata, instalacija i uređaja koji mogu da utiču na rad radio-uređaja

Član 119.

Investitor može tek po pribavljenoj saglasnosti Direktorata da gradi ili postavi objekte, instalacije i uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji mogu da utiču na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi.

Direktorat izdaje saglasnost iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da ti objekti, instalacije ili uređaji ne utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Način na koji se utvrđuje da li objekat, instalacija ili uređaj može da utiče na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi bliže propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Nevazduhoplovna svetla, lasersko zračenje i reflektovana svetlost u blizini aerodroma

Član 119a

U blizini aerodroma zabranjeno je postavljanje i korišćenje nevazduhoplovnih svetala na zemlji koja, zbog svog intenziteta, konfiguracije ili boje, mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilota u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji ili mogu da ometaju kontrolora letenja u aerodromskoj kontroli letenja.

U blizini aerodroma zabranjeno je postavljanje i korišćenje objekta, instalacije ili uređaja koji emituju lasersko zračenje ili reflektovanu svetlost i za koje je Direktorat, na osnovu bezbednosne procene i vazduhoplovne studije, ako je ona dostavljena, utvrdio da mogu da ugroze ili negativno da utiču na bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu.

Direktorat donosi propis kojim se utvrđuju zone zaštite od nevazduhoplovnih svetala, zone zaštite od laserskog zračenja oko aerodroma, kao i zone zaštite od reflektovane svetlosti oko aerodroma.

4. Održavanje aerodroma i aerodromske službe

Određivanje uslova za korišćenje aerodroma, pregled i održavanje aerodroma

Član 120.

Operater aerodroma je dužan da preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu.

Operater aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu je dužan da odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema nameni, tehničkim svojstvima i kapacitetu aerodroma.

Operater aerodroma je dužan da na aerodromu obezbedi redovan pregled i održavanje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova i da o njihovom stanju obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuje način na koji se vrše pregledi i održavanje aerodroma, vrste pregleda i održavanja, kao i planovi i programi pregleda i održavanja aerodroma.

Upravljanje platformom

Član 121.

Operater aerodroma je dužan da uspostavi upravljanje aktivnostima i kontrolu kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma.

Usluge kojima se obezbeđuje upravljanje aktivnostima i kontrola kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma operater aerodroma može ugovorom poveriti drugom privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik kome su poverene usluge upravljanja platformom je dužno da dostavi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za pružanje tih usluga.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi koje moraju da ispune pružaoci usluga upravljanja platformom, kao i uslovi koji se odnose na podnošenje i važenje izjave o osposobljenosti za pružanje tih usluga.

Smanjenje opasnosti od prisustva ptica i drugih životinja

Član 122. 

Operater aerodroma je dužan da preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija smeća ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu, a u slučajevima kada uklanjanje sadržaja nije moguće, dužan je da obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i smanjen na najmanju moguću meru.

Nadležni organ državne uprave i lokalne samouprave je dužan da preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja divljih deponija ili drugih sadržaja u okolini aerodroma, koji mogu da privuku ptice i druge životinje.

Operater aerodroma je dužan da obezbedi osmatranje kretanja i rasterivanje ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini, da obezbedi prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini, da vrši analizu tih informacija, kao i da preduzima druge mere kojima se verovatnoća sudara između ptica i drugih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuje način na koji se smanjuje opasnost od prisustva ptica i drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini.

Zaštita aerodroma od nekontrolisanog pristupa ljudi i životinja

Član 123. 

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma je dužan da na aerodromu postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku, radi sprečavanja ulaska životinja koje su dovoljno velike da mogu predstavljati opasnost za vazduhoplov, kao i radi sprečavanja slučajnog ili namernog pristupa neovlašćenih lica na deo aerodroma koji ne predstavlja javnu zonu.

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje je dužan da na aerodromu postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili da preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma, samo ako Direktorat prilikom provere uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti proceni da je to postavljanje neophodno sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Na prostoru od najmanje tri metra od ograde aerodroma ne može da postoji rastinje ili objekti koji onemogućavaju nadgledanje ograde aerodroma ili koji mogu da se iskoriste za neovlašćeni pristup aerodromu.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuje način zaštite aerodroma od nekontrolisanog pristupa ljudi i životinja i propisuju kriterijumi za procenu iz stava 2. ovog člana.

Spasilačko-vatrogasna služba i spasilačko-vatrogasno obezbeđenje

Član 124.

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje aerodroma je dužan da na aerodromu organizuje, u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, spasilačko-vatrogasnu službu ili spasilačko-vatrogasno obezbeđenje.

Operater aerodroma koji poseduje saglasnost za korišćenje je dužan da na aerodromu koji je otvoren za javnu upotrebu organizuje spasilačko-vatrogasno obezbeđenje.

Direktorat donosi propis kojim se određuju način utvrđivanja vatrogasne kategorije aerodroma, uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasna služba, odnosno spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu, minimalna oprema i sredstva za gašenje požara i spasavanje, minimalan broj i uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasno osoblje, minimum prostorija, uređaja i instalacija spasilačko-vatrogasne službe, kao i njeno postupanje u slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode na aerodromu.

Operater aerodroma može ugovorom da poveri obavljanje poslova spasilačko-vatrogasne službe, odnosno spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja drugoj organizaciji (profesionalne vatrogasne jedinice grada i sl.), pri čemu ta organizacija mora da ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu osoblja, vozila, opreme i sredstava za gašenje požara i spasavanje.

Medicinsko obezbeđenje na aerodromu​​ ​​ 

Član 125. 

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma ili dozvolu za korišćenje dužan je da na aerodromu organizuje medicinsko obezbeđenje.

Medicinsko obezbeđenje dužan je da organizuje i operater aerodroma koji poseduje saglasnost za korišćenje, ako je aerodrom otvoren za javnu upotrebu.

Medicinsko obezbeđenje na aerodromima iz st. 1. i 2. ovog člana bliže se određuje propisom Direktorata.

Operater aerodroma može ugovorom da poveri obavljanje poslova medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi, pri čemu ta ustanova mora da ispunjava uslove utvrđene propisom iz stava 3. ovog člana.

5. Usluge zemaljskog opsluživanja

Vrste usluga zemaljskog opsluživanja

Član 126.

Na aerodromima koji su namenjeni za javni avio-prevoz mogu da se pružaju sledeće usluge zemaljskog opsluživanja:

1) administrativni poslovi i kontrola;

2) opsluživanje putnika;

3) prihvat i otprema predatog prtljaga;

4) prihvat i otprema pošte i robe;

5) prihvat i otprema vazduhoplova na platformi;

6) opsluživanje vazduhoplova;

7) snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom;

8) održavanje vazduhoplova;

9) priprema leta i usluge za posadu;

10) prevoz putnika i posade od vazduhoplova i do vazduhoplova;

11) snabdevanje vazduhoplova hranom i pićem.

Dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja

Član 127.

Usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan u Republici Srbiji i koji poseduje dozvolu za pružanje jedne ili više usluga zemaljskog opsluživanja koju izdaje Direktorat.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža operater aerodroma ili telo koje upravlja aerodromom ako ispunjava uslove propisane za pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, ne izdaje se posebna dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, već se te usluge navode u dozvoli za korišćenje aerodroma.

Direktorat izdaje dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ako utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava organizacione, finansijske, tehničke, tehnološke i personalne uslove za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja.

Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje, izmenu i produženje roka važenja dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja plaća se taksa Direktoratu.

Samoopsluživanje

Član 128.

Avio-prevozilac može da, za sopstvene potrebe, obavlja jednu ili više usluga zemaljskog opsluživanja (u daljem tekstu: samoopsluživanje).

Usluge iz člana 126. tač. 2)-5) i 7) ovog zakona podležu izdavanju dozvole za samoopsluživanje.

Direktorat izdaje dozvolu za samoopsluživanje ako utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava organizacione, tehničke, tehnološke i personalne uslove za obavljanje samoopsluživanja.

Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje, izmenu i produženje roka važenja dozvole za samoopsluživanje plaća se taksa Direktoratu.

Važenje dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i dozvole za samoopsluživanje

Član 129.

Dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i dozvola za samoopsluživanje se izdaju na određeno vreme.

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage dozvole iz stava 1. ovog člana, ako imalac dozvole prestane da ispunjava neki od uslova koji je potreban za izdavanje dozvole.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuju uslovi i način pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i dozvola za samoopsluživanje, određuje vreme na koje se izdaju te dozvole, uređuje pristup tržištu usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromima, određuju usluge zemaljskog opsluživanja i usluge samoopsluživanja kod kojih može da se ograniči broj njihovih pružalaca, bliže opisuju pojedine usluge od kojih se sastoji zemaljsko opsluživanje, određuju uslovi pod kojima može da se ograniči broj pružalaca usluga i broj avio-prevozilaca koji imaju pravo na samoopsluživanje, kao i merila i postupak po kojima se biraju pružaoci usluga.

Slobodan pristup tržištu. Pristup aerodromskoj infrastrukturi

Član 130.

Na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz sa godišnjim prometom većim od 2.000.000 putnika ili 50.000 t robe, pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja imaju slobodan pristup tržištu, radi pružanja jedne ili više usluga.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, na pojedinim aerodromima Direktorat može ograničiti broj pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja, odnosno pravo na samoopsluživanje pod uslovima predviđenim propisom iz člana 129. stav 3. ovog zakona.

Avio-prevozilac samostalno odlučuje o tome da li će i sa kim zaključiti ugovor o pružanju usluga zemaljskog opsluživanja.

Operater aerodroma je dužan da objavi listu aerodromske infrastrukture, da odredi naknadu za pristup toj infrastrukturi, da omogući pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja pristup aerodromskoj infrastrukturi pod objektivnim, transparentnim i nediskriminatornim uslovima, kao i da sa pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja zaključi ugovor o korišćenju aerodromske infrastrukture.

Obaveze pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja i samoopsluživanja. Podugovaranje

Član 131. 

Imalac dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ili dozvole za samoopsluživanje je dužan da usluge za koje mu je izdata dozvola pruža tako da ne ugrozi bezbednost saobraćaja na aerodromu, da obezbedi kontinuitet u pružanju usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja, kao i da te usluge pruža na pošten i nediskriminatoran način.

Pružalac usluga zemaljskog opsluživanja je dužan da računovodstveno razdvoji delatnosti pružanja usluga zemaljskog opsluživanja od ostalih delatnosti koje obavlja.

Imalac dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja može ugovorom poveriti pružanje pojedinih usluga zemaljskog opsluživanja drugom pravnom licu ili preduzetniku (podugovaraču) koji poseduje važeću dozvolu za pružanje tih usluga zemaljskog opsluživanja.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, podugovarač ne može ugovorom dalje poveravati njihovo vršenje drugim subjektima.

Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge

Član 132. 

Operater aerodroma​​ na kome redovan avio-prevoz vrše najmanje dva avio-prevozioca​​ dužan je da obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Savet iz stava 1. ovog člana zastupa interese korisnika aerodromskih usluga, predlaže poboljšanje uslova pod kojima se koristi aerodrom i odvija vazdušni saobraćaj, razmatra proširenje kapaciteta aerodroma, daje mišljenje o kandidatima za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i samoopsluživanja i daje mišljenje pri dodeli slotova​​ vodeći računa o ravnopravnom položaju avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Način obrazovanja Saveta avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge i način njegovog rada​​ određuje operater aerodroma uz saglasnost Direktorata.

Aerodromske naknade

Član 133. 

Operater aerodroma ima pravo na aerodromsku naknadu koju plaćaju korisnici aerodroma za korišćenje objekata, sredstava, uređaja i usluga, koje isključivo pruža operater aerodroma i koje se odnose na sletanje, poletanje, sisteme osvetljenja, boravak parkiranog vazduhoplova, kao i brigu o putnicima i robi.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju usluge za koje se plaćaju naknade operateru aerodroma, osnovna merila za obračunavanje aerodromskih naknada i aerodromi na koje se ta merila primenjuju.

Aerodromske naknade su oslobođeni domaći državni vazduhoplovi na letovima posebne namene, domaći i strani vazduhoplovi koji učestvuju u traganju i spasavanju na teritoriji Republike Srbije ili obavljaju humanitarne letove, kao i domaći i strani vazduhoplovi koji za potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane obavljaju letove sa mešovitih aerodroma.

Operater aerodroma određuje visinu aerodromskih naknada na način kojim se neće diskriminisati pojedini korisnici aerodroma.

Operater aerodroma dužan je da o razlozima zbog kojih planira povećanje pojedine naknade i o njenoj planiranoj visini obavesti sve korisnike aerodromskih usluga najkasnije 60 dana pre planiranog početka primene povećane naknade.

Pre donošenja odluke o izmeni sistema obračunavanja ili visine aerodromskih naknada operater aerodroma obavlja konsultacije sa korisnicima aerodromskih usluga.

Ako operater aerodroma i korisnici aerodroma ne postignu dogovor o predloženim izmenama sistema obračunavanja ili visine aerodromskih naknada, svaka strana može da se obrati Direktoratu, koji procenjuje opravdanost razloga za izmenu sistema obračunavanja i visine aerodromskih naknada, vrši stručnu analizu, donosi odluku o izmeni sistema obračunavanja i visine aerodromskih naknada nakon konsultacija s operaterom aerodroma i korisnicima aerodroma, u skladu sa propisom iz stava 2. ovog člana.

6. Helidromi

Dozvola za korišćenje helidroma i saglasnost za korišćenje helidroma

Član 134.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma, shodno se primenjuju na helidrome.

Uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma i saglasnosti za korišćenje helidroma, uslovi i način pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za korišćenje helidroma, odnosno saglasnost za korišćenje helidroma, uslovi i postupak za izdavanje privremene dozvole za korišćenje helidroma, uslovi i postupak za prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje helidroma, kao i uslovi pod kojima se helidrom koristi u vazdušnom saobraćaju, bliže se uređuju propisom Direktorata.

 

Glava sedma

VAZDUHOPLOVNI PROIZVODI, DELOVI, UREĐAJI I OPREMA

I. KORIŠĆENjE I RAZVRSTAVANjE VAZDUHOPLOVA

Korišćenje vazduhoplova u vazdušnom saobraćaju

Član 135. 

U vazdušnom saobraćaju sme da se koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije, Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije i Registar vojnih vazduhoplova Republike Srbije i koji je sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju.

U vazdušnom saobraćaju mogu da se koriste i strani vazduhoplovi upisani u registre vazduhoplova drugih država, a koje priznaje Direktorat.Vazduhoplov sme da se koristi u vazdušnom saobraćaju samo prema svojoj kategoriji, vrsti i nameni.

Razvrstavanje vazduhoplova

Član 136.

Razvrstavanje vazduhoplova prema kategoriji, vrsti i nameni propisuje Direktorat.

Razvrstavanje vojnih vazduhoplova propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

II. REGISTRI CIVILNIH VAZDUHOPLOVA

1. Registar vazduhoplova i Evidencija vazduhoplova

Član 137. 

U Republici Srbiji vode se Registar vazduhoplova Republike Srbije (u daljem tekstu: Registar vazduhoplova) i Evidencija vazduhoplova Republike Srbije (u daljem tekstu: Evidencija vazduhoplova).

Registar vazduhoplova i Evidencija vazduhoplova su javne knjige koje vodi Direktorat.

Evidenciju državnih vazduhoplova iz člana 5. stav 2. ovog zakona, koje Avio-služba Vlade isključivo koristi za prevoz šefova država ili vlada i visokih državnih delegacija, vodi ta služba u skladu sa propisom Vlade.

2. Upis vazduhoplova u Registar vazduhoplova i Evidenciju vazduhoplova

Kategorije vazduhoplova koji se upisuju u Registar i Evidenciju vazduhoplova ​​ 

Član 138. 

U Registar vazduhoplova se upisuju sve kategorije vazduhoplova, izuzev bespilotnih vazduhoplova za čije projektovanje se zahteva sertifikacija, ultralakih vazduhoplova i amaterski građenih vazduhoplova, koji se upisuju u Evidenciju vazduhoplova.

Uslovi za upis vazduhoplova u Registar vazduhoplova

Član 139. 

U Registar vazduhoplova može da se upiše vazduhoplov koji nije upisan u strani registar vazduhoplova i za koji Direktorat utvrdi da ispunjava zahteve iz potvrde o tipu i da je sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju, ako je:

1) vlasnik vazduhoplova, u celini ili delimično, Republika Srbija, drugo pravno lice ili preduzetnik koji su registrovani u Republici Srbiji;

2) vlasnik vazduhoplova, u celini ili delimično, državljanin Republike Srbije s prebivalištem u Republici Srbiji ili izvan nje, ako je matični aerodrom vazduhoplova u Republici Srbiji;

3) korisnik vazduhoplova pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice čije je sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji;

4) vlasnik ili korisnik vazduhoplova strano fizičko ili pravno lice, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Za upis vazduhoplova koji je izbrisan iz stranog registra radi upisa u Registar vazduhoplova neophodno je da se priloži dokument o plovidbenosti za izvoz koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države ili potvrda o plovidbenosti koju izdaje Direktorat na osnovu provere plovidbenosti vazduhoplova.

Vazduhoplov koji je uvezen u Republiku Srbiju upisuje se u Registar vazduhoplova pod istim uslovima kao da je proizveden u Republici Srbiji, ako nije bio upisan u strani registar vazduhoplova.

Uverenje o registraciji vazduhoplova

Član 140.

Vazduhoplov se upisuje u Registar vazduhoplova na zahtev vlasnika ili korisnika vazduhoplova, po ovlašćenju vlasnika.

Po upisu u Registar vazduhoplova, Direktorat izdaje uverenje o registraciji vazduhoplova.

Za izdavanje uverenja o registraciji vazduhoplova plaća se taksa Direktoratu.

Ako vlasnik ili korisnik vazduhoplova zahteva da odabere kombinaciju slova ili brojeva koja čini registarsku oznaku, on je dužan da, pored takse iz stava 3. ovog člana, plati Direktoratu i dodatnu taksu.

Privremeni upis u Registar vazduhoplova

Član 141. 

Vazduhoplov koji ne ispunjava uslove za upis u Registar vazduhoplova može da se privremeno upiše u Registar vazduhoplova:

1) ako se uvozi u Republiku Srbiju i ima dokument o tipu koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države;

2) ako je proizveden u Republici Srbiji, izvozi se iz nje i ima potvrdu o tipu koju je izdao Direktorat;

3) ako je proizveden u Republici Srbiji, nema potvrdu o tipu, a ispunjava uslove za utvrđivanje letnih sposobnosti i tehničkih osobina.

Privremeni upis može da traje do​​ 12 meseci, izuzev u slučaju postojanja opravdanih okolnosti kada se ovaj rok može produžiti dok te okolnosti traju, a najduže još 12 meseci.

Po privremenom upisu u Registar vazduhoplova, Direktorat izdaje uverenje o privremenoj registraciji vazduhoplova.

Brisanje iz Registra vazduhoplova

Član 142. 

Direktorat briše vazduhoplov iz Registra vazduhoplova na zahtev vlasnika ili korisnika vazduhoplova ili po službenoj dužnosti.

Ako vlasnik i korisnik vazduhoplova nisu isti, podnosilac zahteva za brisanje vazduhoplova dužan je da podnese i overenu pismenu izjavu svakog lica koje je upisano u vlasničko-korisnički list da je saglasno s brisanjem vazduhoplova.

Vlasnik ili korisnik vazduhoplova dužan je da uz zahtev za brisanje vazduhoplova podnese i overenu pismenu izjavu svakog lica koje je upisano u založni list da je saglasno s brisanjem vazduhoplova.

Direktorat po službenoj dužnosti briše iz Registra vazduhoplova svaki vazduhoplov koji je uništen, trajno neupotrebljiv, nestao, potpuno nedostupan ili čija potvrda o plovidbenosti ne važi duže od tri godine.

Ako se vazduhoplov briše iz Registra vazduhoplova radi upisa u strani registar Direktorat izdaje potvrdu o brisanju, a ako je vazduhoplov plovidben Direktorat, na zahtev stranke, izdaje i potvrdu o plovidbenosti za izvoz.

Sadržina Registra vazduhoplova

Član 143.

Registar vazduhoplova sastoji se od glavne knjige i zbirke isprava.

Glavna knjiga sastoji se od uložaka koji se obrazuju za svaki vazduhoplov.

Jedan vazduhoplov može da ima samo jedan uložak.

Uložak se sastoji od:

1) opisnog lista, u koji se upisuju registarska oznaka, kategorija, vrsta, namena i glavne tehničke osobine vazduhoplova, ograničenja u korišćenju vazduhoplova i podaci o vazduhoplovnim proizvodima koji su ugrađeni u vazduhoplov;

2) vlasničko-korisničkog lista, u koji se upisuju vlasnik i korisnik vazduhoplova i glavni podaci o vlasniku i korisniku vazduhoplova;

3) založnog lista, u koji se upisuju glavni podaci o imaocu i osnovu založnog prava.

Zbirku isprava čine sve isprave koje su poslužile kao osnov za upis podataka u uloške Registra vazduhoplova.

Osnov za upis prava svojine i založnog prava

Član 144. 

Upis u vlasničko-korisnički i založni list Registra vazduhoplova, kao i izmena upisanih podataka, zasnivaju se na aktu stvarno nadležnog suda koji ima sedište u mestu u kome je sedište Direktorata.

Upis prava svojine u Evidenciju vazduhoplova zasniva se na overenoj pismenoj izjavi vlasnika ako je vazduhoplov proizveden u Republici Srbiji, odnosno na dokazu o plaćenoj carini ako je vazduhoplov proizveden u inostranstvu.

Upis prava svojine na amaterski proizvedenom vazduhoplovu zasniva se na overenoj pismenoj izjavi lica koje je proizvelo vazduhoplov.

Vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova koji je upisan u Registar vazduhoplova je obavezan da prijavi Direktoratu svaku promenu podataka upisanih u taj registar ako se o tome ne vodi službena evidencija.

3. Državna pripadnost vazduhoplova

Član 145.

Vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova ili Evidenciju vazduhoplova ima državnu pripadnost Republike Srbije.

Vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije mora da nosi znake državne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise.

Znaci državne pripadnosti su Državna zastava Republike Srbije i oznaka državne pripadnosti koju dodeljuje Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva.

Oznake registracije i obavezne natpise i način na koji se oni i znaci državne pripadnosti nose propisuje Direktorat.

Vojni vazduhoplov koji je upisan u Registar vojnih vazduhoplova ima državnu pripadnost Republike Srbije i obavezan je da nosi znake državne pripadnosti i registarske oznake koje propiše ministar nadležan za poslove odbrane.

4. Shodna primena odredaba o Registru vazduhoplova na Evidenciju vazduhoplova

Član 146. 

Odredbe ovog zakona o Registru vazduhoplova shodno se primenjuju na Evidenciju vazduhoplova.

5. Isprave i knjige vazduhoplova u letu

Član 147.

Dok vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova leti, u njemu moraju da se nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova, potvrda o plovidbenosti vazduhoplova, potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova, dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio signale i druge isprave i knjige.

Isprave i knjige koje moraju da se nalaze u vazduhoplovu u letu, kao i sadržinu i način vođenja tih knjiga propisuje Direktorat.

Isprave vazduhoplova moraju biti napisane na srpskom i engleskom jeziku, a knjige vazduhoplova mogu da budu napisane i samo na engleskom jeziku.

6. Isprave i knjige vojnih vazduhoplova

Član 148.

Isprave i knjige vojnih vazduhoplova koje su izdali nadležni vojni organi važe i kad se oni koriste za letove koji se ne smatraju vojnim, ako su izdate prema ovom zakonu.

III. VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKE ORGANIZACIJE

1. Vazduhoplovno-tehničke delatnosti i organizacije

Pojam vazduhoplovno-tehničkih delatnosti i organizacija

Član 149. 

Vazduhoplovno-tehničke delatnosti sastoje se od projektovanja, proizvodnje, ispitivanja koja prethode utvrđivanju tipa, održavanja i obezbeđivanja kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda, delova, uređaja i opreme.

Vazduhoplovno-tehničku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave ili preduzetnik, koji ima dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti (u daljem tekstu: vazduhoplovno-tehnička organizacija).

Izuzetno od stava 2. ovog člana, pojedine poslove u okviru vazduhoplovno-tehničke delatnosti može da obavlja i fizičko lice pod uslovima utvrđenim u propisu iz čl. 150, 152. ili 168. ovog zakona.

Vazduhoplovno-tehničke organizacije upisuju se u evidenciju koju vodi Direktorat, koji propisuje i sadržinu i način vođenja evidencije.

Dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti

Član 150. 

Dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti izdaje Direktorat na neodređeno vreme, privrednom društvu, drugom pravnom licu, organu državne uprave ili preduzetniku koji ima prostor za obavljanje delatnosti, sredstva za rad, odgovarajuće osoblje, priručnik za obavljanje delatnosti i ispunjava druge uslove koje propiše Direktorat.

Uslove pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti i obrazac dozvole propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti, kao i za odobravanje izmene priručnika o obavljanju vazduhoplovno-tehničke delatnosti u slučaju da ta izmena nema za posledicu izmenu dozvole, plaća se taksa Direktoratu.

Direktorat vrši provere da li lice iz stava 1. ovog člana i dalje ispunjava uslove za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti, i to na svakih 12 meseci tokom prve dve godine važenja dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti, a nakon toga svaka 24 meseca.

Za proveru ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti plaća se taksa Direktoratu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u skladu sa uslovima koji su utvrđeni potvrđenim međunarodnim ugovorom, dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti projektovanja određenih kategorija vazduhoplovnih proizvoda, delova, uređaja i opreme izdaje Agencija Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (u daljem tekstu: EASA).

U slučaju kada Direktorat vrši proveru vazduhoplovno-tehničke organizacije u ime EASA, plaća se taksa Direktoratu.

Priznavanje strane dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti ​​ 

Član 151. 

Direktorat može da prizna dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti koju je izdao nadležni organ strane države, ako uslovi pod kojima je ona izdata nisu blaži od uslova propisanih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti koju je izdala ili priznala EASA ili nadležni organ države članice Evropske unije prihvata se bez vođenja postupka za priznavanje, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom, s tim da organizacija čije je sedište u Republici Srbiji za obavljanje delatnosti mora imati dozvolu Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje dozvole iz stava 1. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Projektovanje i proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda, delova, uređaja i opreme

Član 152.

Projektovanje je postupak u kome se izrađuje dokumentacija koja je neophodna da bi se proizveo ili modifikovao vazduhoplovni proizvod, deo, uređaj i oprema.

Proizvodnja može da se odvija kao proizvodnja prototipa, serijska proizvodnja i amaterska gradnja.

Proizvodnja prototipa je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda kome još nije utvrđen tip, a serijska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda kome je utvrđen tip ili za koji je odobren projekat.

Amaterska gradnja je gradnja vazduhoplova u okviru koje je najmanje 51 procenata zadataka izrade i sastavljanja obavio amater ili neprofitno udruženje amatera, za sopstvene potrebe i bez bilo kakvog komercijalnog cilja.

Uslove pod kojima se projektuju i proizvode vazduhoplovni proizvodi, delovi, uređaji i oprema propisuje Direktorat.

Projektovanje i proizvodnja sistema bespilotnih vazduhoplova

Član 152a

Sistemi bespilotnih vazduhoplova i dodaci za daljinsku identifikaciju se mogu isporučiti na tržištu Republike Srbije samo ako su projektovani i proizvedeni u skladu sa odgovarajućim tehničkim zahtevima i ako ne ugrožavaju bezbednost ili zdravlje ljudi ili životinja, ili imovinu.

Sistemi bespilotnih vazduhoplova moraju da budu u skladu sa tehničkim zahtevima i pravilima i procedurama za plovidbenost, osim ako se radi o privatno izgrađenom sistemu ili o sistemu bespilotnog vazduhoplova koji se koristi samo za operacije u okviru vazduhoplovno-modelarskog kluba ili udruženja.

Direktorat donosi propis kojim se utvrđuju tehnički zahtevi za projektovanje i proizvodnju sistema bespilotnih vazduhoplova koji su namenjeni za korišćenje u Republici Srbiji, utvrđuju tehnički zahtevi za projektovanje i proizvodnju dodataka za daljinsku identifikaciju, utvrđuju tipovi sistema bespilotnih vazduhoplova čije projektovanje, proizvodnja i održavanje podležu sertifikaciji i utvrđuju pravila za isporuku sistema bespilotnih vazduhoplova, kompleta pribora i dodataka za daljinsku identifikaciju na tržištu i njihovo kretanje na tržištu.

Operater sistema bespilotnog vazduhoplova je dužan da u slučajevima predviđenim u propisu iz stava 3. ovog člana obezbedi da sistem bespilotnog vazduhoplova prati odgovarajuća deklaracija o usaglašenosti, uključujući upućivanje na odgovarajuću klasu i da je odgovarajuća identifikaciona oznaka klase pričvršćena za bespilotni vazduhoplov.

2. Utvrđivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda

Ispitivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda

Član 153. 

Utvrđivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda počinje ispitivanjem tipa koje obavlja vazduhoplovno-tehnička organizacija.

Ispitivanje tipa je postupak u kome se proverava da li novi tip i model vazduhoplovnog proizvoda u celini ili delimično ispunjava tehničke propise o plovidbenosti.

Pri ispitivanju tipa određuju se uslovi pod kojima vazduhoplovni proizvod sme da se koristi u vazdušnom saobraćaju i ograničenja u tome, tehnička dokumentacija o tipu vazduhoplovnog proizvoda i sastavljaju priručnici za korišćenje i održavanje vazduhoplovnog proizvoda, a za vazduhoplov određuje i nivo generisane buke i emisije štetnih gasova.

Uslove pod kojima se utvrđuje tip vazduhoplovnog proizvoda, kao i tehničke propise o plovidbenosti utvrđuje Direktorat.

Utvrđivanje tipa i potvrda o tipu

Član 154. 

Po okončanju postupka ispitivanja tipa, vazduhoplovno-tehnička organizacija dostavlja dokumentaciju Direktoratu.

Direktorat, po prijemu dokumentacije, obavlja dodatne provere i zatim utvrđuje novi tip ili odbija zahtev da se utvrdi novi tip.

Vazduhoplovnom proizvodu kome bude utvrđen tip Direktorat izdaje potvrdu o tipu, a vazduhoplovu se pored toga izdaje i potvrda o generisanoj buci i potvrda o emisiji štetnih gasova.

Potvrda o emisiji štetnih gasova izdaje se na osnovu specifikacija proizvođača vazduhoplova ili na osnovu rezultata posebnog ispitivanja.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili menjanje potvrde o tipu, potvrde o generisanoj buci i potvrde o emisiji štetnih gasova plaća se taksa Direktoratu.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, potvrdu o tipu, potvrdu o generisanoj buci i potvrdu o emisiji štetnih gasova za određene kategorije vazduhoplovnih proizvoda izdaje EASA, u skladu sa uslovima koji su utvrđeni potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Priznavanje stranog dokumenta o tipu

Član 155. 

Direktorat može da prizna dokument o tipu koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države, ako uslovi pod kojima je on izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanje potvrde o tipu vazduhoplovnog proizvoda.

Dokument o tipu koji je izdala ili priznala EASA prihvata se, bez vođenja postupka za priznavanje, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta plaća se taksa Direktoratu.

3. Nalog za plovidbenost ​​ 

Član 156. 

Ako vazduhoplovni proizvod ima grešku u konstrukciji, ugrađenom materijalu, postupku gradnje, ispitivanju, korišćenju ili održavanju, a ona utiče na plovidbenost, Direktorat može korisniku takvog vazduhoplovnog proizvoda da izda nalog za plovidbenost kojim ga obavezuje da u određenom roku takvu grešku otkloni.

Ako je Direktorat izdao potvrdu o tipu, on može da za grešku teže prirode suspenduje korišćenje potvrde o tipu dok se greška ne otkloni.

Ako korisnik vazduhoplovnog proizvoda ne otkloni grešku u roku, Direktorat može da stavi van snage potvrdu o plovidbenosti, potvrdu o proveri plovidbenosti ili dozvolu za let.

IV. KONTINUIRANA PLOVIDBENOST VAZDUHOPLOVA

1. Kontinuirana plovidbenost vazduhoplova i plovidbenost vazduhoplova

Pojam kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova

Član 157. 

Vazduhoplov je kontinuirano plovidben ako ispunjava zahteve iz potvrde o tipu, ako je sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju i ako ispunjava druge uslove koje propiše Direktorat.

Kontinuirana plovidbenost vazduhoplova dokazuje se potvrdom o plovidbenosti i potvrdom o proveri plovidbenosti.

Potvrda o plovidbenosti

Član 158. 

Potvrda o plovidbenosti se izdaje ako se proverom plovidbenosti vazduhoplova utvrdi da vazduhoplov ispunjava sve uslove iz potvrde o tipu.

Potvrdu o plovidbenosti izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.

Prilikom provere plovidbenosti u cilju izdavanja potvrde o plovidbenosti Direktorat utvrđuje i da li vazduhoplov ispunjava uslove koji su potrebni za kontinuiranu plovidbenost i ako ispunjava te uslove izdaje potvrdu o proveri plovidbenosti koja važi 12 meseci.

Ako se na osnovu provere plovidbenosti utvrdi da vazduhoplov može da se koristi uz određeno ograničenje, to ograničenje se upisuje u potvrdu o plovidbenosti.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde o plovidbenosti plaća se taksa Direktoratu.

Provera plovidbenosti vazduhoplova ​​ 

Član 159. 

U zavisnosti od namene vazduhoplova i maksimalne mase vazduhoplova na poletanju, proveru plovidbenosti vazduhoplova obavlja Direktorat ili vazduhoplovno-tehnička organizacija koja ima za to dozvolu Direktorata ili fizičko lice koje je imalac dozvole za održavanje vazduhoplova sa ovlašćenjem za odgovarajući tip vazduhoplova, izdate ili priznate od strane Direktorata.

Ako proveru plovidbenosti vazduhoplova obavlja Direktorat, za njeno obavljanje plaća se taksa Direktoratu.

Izdavanje i produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti ​​ 

Član 160. 

Potvrdu o proveri plovidbenosti izdaje subjekt iz člana 159. stav 1. ovog zakona koji je vršio proveru plovidbenosti, dok produženje važenja potvrde vrši vazduhoplovno-tehnička organizacija kojoj je to Direktorat odobrio.

Vlasnik ili korisnik vazduhoplova koji namerava da održi kontinuiranu plovidbenost dužan je da obezbedi produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti na svakih 12 meseci.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za vazduhoplove koji nemaju potvrdu o tipu izdatu ili priznatu od strane EASA, potvrdu o proveri plovidbenosti izdaje Direktorat na svakih 12 meseci.

Ako izdavanje potvrde o proveri plovidbenosti vrši Direktorat, za postupanje po zahtevu za izdavanje plaća se taksa Direktoratu.

Periodični pregled vazduhoplova

Član 161. 

- brisan -

Kontrolni pregled

Član 162. 

- brisan -

Dodatni uslovi za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti u javnom avio-prevozu

Član 163. 

Vazduhoplov kojim se obavlja javni avio-prevoz mora da ispuni dodatne uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti.

Dodatni uslovi obuhvataju i utvrđivanje liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i liste dozvoljenog odstupanja konfiguracije.

Obe liste utvrđuje korisnik vazduhoplova, a odobrava Direktorat.

Dodatni uslovi za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti se bliže određuju propisom Direktorata.

2. Program održavanja vazduhoplova ​​ 

Član 164. 

Da bi vazduhoplov ostao kontinuirano plovidben korisnik vazduhoplova je dužan da obavi radove održavanja vazduhoplova koji su predviđeni programom održavanja vazduhoplova.

Program održavanja vazduhoplova je skup mera i procedura koje se preduzimaju da bi se održala kontinuirana plovidbenost vazduhoplova i primenjuje se kada ga odobri Direktorat, osim ako je za pojedine kategorije vazduhoplova propisom iz člana 167.​​ ovog zakona predviđeno da odobrenje Direktorata nije potrebno ili da odobrenje programa održavanja vrši odgovarajuća vazduhoplovno-tehnička organizacija.

Za odobrenje programa održavanja vazduhoplova plaća se taksa Direktoratu.

3. Dozvola za let ​​ 

Član 165. 

Dozvolu za let vazduhoplova koji ne ispunjava ili za koji još nije dokazano da ispunjava tehničke propise za plovidbenost, ali je sposoban da bezbedno leti pod određenim uslovima, na osnovu odobrenih uslova leta izdaje Direktorat ili odobrena organizacija za projektovanje, proizvodnju ili obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti koju je Direktorat za to ovlastio.

Let vazduhoplova iz stava 1. ovog člana mora se obaviti u skladu sa odobrenim uslovima leta, odnosno dozvolom za let.

Za odobravanje uslova leta, kao i za izdavanje dozvole za let od strane Direktorata, plaća se taksa Direktoratu.

Probni let

Član 166. 

- brisan -

4. Podzakonski propis

Član 167. 

Uslovi pod kojima se izdaju, menjaju, suspenduju ili stavljaju van snage potvrda o plovidbenosti i potvrda o proveri plovidbenosti, obrazac potvrde o plovidbenosti i potvrde o proveri plovidbenosti, ograničenja koja se upisuju u potvrdu o plovidbenosti, bliži uslovi pod kojima se obavljaju provere plovidbenosti vazduhoplova i način na koji se one obavljaju, sadržina programa održavanja vazduhoplova i način na koji se program održavanja primenjuje, način utvrđivanja liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i liste dozvoljenog odstupanja konfiguracije i uslovi pod kojima se odobravaju uslovi leta i izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za let bliže se određuju propisom Direktorata.

5. Plovidbenost vazduhoplova koji nemaju potvrdu o tipu ​​ 

Član 168. 

Ultralaki vazduhoplovi, amaterski građeni vazduhoplovi, bivši vojni vazduhoplovi i drugi vazduhoplovi koji nemaju potvrdu o tipu mogu da se koriste u vazdušnom saobraćaju ako imaju posebnu dozvolu za let koju izdaje Direktorat.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, ograničava, suspenduje i stavlja van snage posebna dozvola za let ultralakih, amaterski građenih, bivših vojnih vazduhoplova i drugih vazduhoplova koji nemaju potvrdu o tipu, vreme na koje se ta dozvola izdaje i obrazac dozvole bliže se određuju propisom Direktorata.

Za izdavanje i izmenu posebne dozvole za let plaća se taksa Direktoratu.

V. PREGLED STRANOG VAZDUHOPLOVA

Član 169.

Strani vazduhoplov tokom boravka na aerodromu u Republici Srbiji može biti podvrgnut unutrašnjem i spoljašnjem pregledu na platformi od strane ovlašćenog lica Direktorata, radi provere isprava i knjiga koje se nalaze u vazduhoplovu, isprava koje poseduje posada vazduhoplova i radi provere stanja vazduhoplova, njegove opreme i odeljaka namenjenih za prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe.

Pregled stranog vazduhoplova odvija se prema procedurama i standardima koje je odredio nadležni organ Evropske unije.

Ako postoji opravdana sumnja da isprave i knjige koje se nalaze u vazduhoplovu ili isprave koje poseduje posada vazduhoplova, kao i da vazduhoplov, oprema ili odeljak namenjen za prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe nisu u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima bezbednosti, ovlašćeno lice Direktorata preduzima mere koje je propisao nadležni organ Evropske unije.

Glava osma

VAZDUHOPLOVNO OSOBLjE

1. Pojam vazduhoplovnog osoblja

Član 170.

Vazduhoplovno osoblje je osoblje čiji poslovi neposredno ili posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

2. Kategorije vazduhoplovnog osoblja

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja

Član 171. 

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja deli se na letačko, neletačko i kabinsko osoblje.

Letačko osoblje čine pilot vazduhoplova, inženjer letač, navigator letač i padobranac.

Neletačko osoblje čine kontrolor letenja, student kontrolor letenja, osoblje koje održava vazduhoplov, vazduhoplovno-tehničko osoblje kontrole letenja i vazduhoplovni dispečer.

Kabinsko osoblje je osoblje koje na osnovu dozvole obavlja određene poslove u vezi sa bezbednošću lica ukrcanih u vazduhoplov.

Dozvola

Član 172. 

Vazduhoplovnom osoblju čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja izdaje se odgovarajuća dozvola u koju se upisuju ovlašćenja imaoca dozvole.

Dozvola se izdaje licu koje je stručno osposobljeno i koje ispuni uslove vezane za godine života i druge uslove koje propiše Direktorat.

Dozvolu izdaje Direktorat na određeno ili neodređeno vreme, zavisno od vrste vazduhoplovnog osoblja.

Provera stručne osposobljenosti

Član 173. 

Stručnu osposobljenost vazduhoplovnog osoblja čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, u zavisnosti od vrste vazduhoplovnog osoblja, proverava Direktorat, kao i ispitivači i procenjivači koje on ovlasti.

Postupak po kome se proverava stručna osposobljenost propisuje Direktorat.

Za proveru stručne osposobljenosti plaća se taksa Direktoratu.

Ispitivači i procenjivači iz stava 1. ovog člana imaju pravo na nadoknadu za svoj rad koja se isplaćuje iz takse propisane stavom 3. ovog člana.

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja

Član 174. 

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja čine vazduhoplovno-meteorološko osoblje, vatrogasno-spasilačko osoblje, osoblje koje pruža usluge zemaljskog opsluživanja, osoblje koje kontroliše ispravnost površina za kretanje vazduhoplova, aerodromski dispečeri i​​ osoblje obezbeđivanja.

Potvrda o obučenosti. Sertifikat osoblja obezbeđivanja​​ ​​ 

Član 175. 

Vazduhoplovnom osoblju čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja izdaje se odgovarajuća potvrda o obučenosti u koju se,​​ izuzev u slučaju osoblja obezbeđivanja,​​ upisuju ovlašćenja imaoca potvrde.

Potvrdu o obučenosti izdaje centar za obuku vazduhoplovnog osoblja koji je sproveo obuku, na određeno ili neodređeno vreme, zavisno od vrste vazduhoplovnog osoblja.

Za obavljanje svojih poslova osoblje obezbeđivanja mora da poseduje sertifikat koji izdaje Direktorat, sa upisanim ovlašćenjima koja odgovaraju vrsti poslova koje to osoblje obavlja i koja se izdaju na određeno vreme.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, osoblje obezbeđivanja koje pregled obezbeđivanja materijala avio-prevozioca, pošte avio-prevozioca, zaliha namenjenih potrošnji tokom leta i zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu obavlja isključivo metodom vizuelnog i/ili ručnog pregleda, te poslove obavlja na osnovu potvrde o obučenosti.

Bliže razvrstavanje osoblja čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o obučenosti, obrazac potvrde o obučenosti, kao i uslove pod kojima se izdaju i menjaju sertifikat i ovlašćenja iz stava 3. ovog člana, propisuje Direktorat.

Odredbe čl. 183-186. ovog zakona shodno se primenjuju na priznavanje obuke i sertifikata osoblja obezbeđivanja stečenih u inostranstvu, kao i na suspenziju i stavljanje van snage sertifikata osoblja obezbeđivanja.

Za izdavanje i izmenu sertifikata iz stava 3. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Autorizacija

Član 176.

Autorizacija je posebna isprava kojom se jedno lice ovlašćuje da u ime Direktorata preduzme neku radnju ili obavlja određene poslove, izuzev odlučivanja u okviru poverenih poslova državne uprave, a izdaje se pod uslovima koje propiše Direktorat.

Autorizaciju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Podzakonski propis

Član 177. 

Direktorat propisuje uslove pod kojima se izdaje dozvola i upisuje ovlašćenje u dozvolu, vreme na koje se izdaju dozvola i autorizacija, vreme na koje važe ovlašćenja koja su upisana u dozvolu, uslove pod kojima se menjaju, suspenduju ili stavljaju van snage dozvola i autorizacija, uslove pod kojima se suspenduju ili stavljaju van snage ovlašćenja koja su upisana u dozvolu i obrasce dozvole i autorizacije.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje dozvole i autorizacije, za upis ovlašćenja u dozvolu i produženje važenja dozvole, autorizacije ili ovlašćenja koje je sadržano u dozvoli, kao i po zahtevu za izmenu autorizacije plaća se taksa Direktoratu.

Upisnici i evidencije vazduhoplovnog osoblja ​​ 

Član 178. 

U Republici Srbiji vode se Upisnik vazduhoplovnog osoblja i Upisnik osoblja obezbeđivanja.

Upisnik vazduhoplovnog osoblja vodi Direktorat i on sadrži sledeće podatke o licima kojima se prema odredbama ovog zakona za obavljanje njihovih poslova izdaje dozvola:

1) ime i prezime;

2) ime jednog od roditelja ili staratelja;

3) datum i mesto rođenja;

4) adresu prebivališta, odnosno boravišta;

5) državljanstvo;

6) jedinstveni matični broj građana, odnosno broj pasoša za strane državljane;

7) broj dosijea;

8) vrstu dozvole koju poseduje, broj dozvole i datum njenog izdavanja i važenja;

9) ovlašćenja koja su upisana u dozvolu, datum njihovog izdavanja i važenja i ograničenja u njihovom korišćenju;

10) stečene sertifikate i autorizacije, datum njihovog izdavanja i važenja i ograničenja u njihovom korišćenju;

11) podatke o suspenziji i stavljanju dozvole van snage, prekršajnim postupcima i izrečenim kaznama;

12) kontakt podatke.

Upisnik osoblja obezbeđivanja vodi Direktorat i on sadrži sledeće podatke o osoblju obezbeđivanja kojem je izdat sertifikat:

1) ime i prezime;

2) ime jednog od roditelja ili staratelja;

3) datum i mesto rođenja;

4) adresu prebivališta, odnosno boravišta;

5) državljanstvo;

6) jedinstveni matični broj građana, odnosno broj pasoša za strane državljane;

7) broj dosijea;

8) broj sertifikata i datum njegovog izdavanja i važenja;

9) ovlašćenja koja su upisana u sertifikat, datum njihovog izdavanja i važenja i ograničenja u njihovom korišćenju;

10) podatke o suspenziji i stavljanju sertifikata van snage, prekršajnim postupcima i izrečenim kaznama;

11) naziv poslodavca;

12) podatke o izvršenim bezbednosnim proverama;

13) kontakt podatke.

Evidenciju lica koja se obučavaju za sticanje dozvola ili potvrda o obučenosti, evidenciju lica koja se obučavaju za ovlašćenja, sertifikate, autorizacije i osposobljenja koja se upisuju u dozvole ili potvrde o obučenosti, kao i evidenciju lica kojima su izdate potvrde o obučenosti, vode odgovarajući centri za obuku ili deklarisane organizacije za obuku, kao i operateri vazduhoplova ako vrše obuku u skladu sa članom 179. stav 3. tačka 1) ovog zakona.

Evidencija iz stava 4. ovog člana sadrži sledeće podatke o licima koja se nalaze na obuci, odnosno kojima je izdata potvrda o obučenosti:

1) ime i prezime;

2) ime jednog od roditelja ili staratelja;

3) datum i mesto rođenja;

4) adresu prebivališta, odnosno boravišta;

5) državljanstvo;

6) jedinstveni matični broj građana, odnosno broj pasoša za strane državljane;

7) podatke o vrsti obuke, početku i završetku obuke i prekidima u vršenju obuke;

8) kontakt podatke.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuje sadržina i način vođenja upisnika i evidencija iz st. 1. i 4. ovog člana.

Upisnik vojnog vazduhoplovnog osoblja vodi ministarstvo nadležno za poslove odbrane, koje propisuje i sadržinu i način vođenja upisnika.

 

Centri za obuku i deklarisane organizacije za obuku ​​ 

Član 179. 

Obuka za sticanje, produženje i obnovu važenja dozvola, ovlašćenja, sertifikata i potvrda o obučenosti vazduhoplovnog osoblja se vrši u centrima za obuku prema programima obuke koje odobrava Direktorat.

Svojstvo centra za obuku vazduhoplovnog osoblja stiče organizacija koja ima potvrdu o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja izdatu od strane Direktorata.

Izuzetno od stava 1. ovog člana:

1) obuku za sticanje ili obnovu važenja dozvole kabinskog osoblja i dozvole vazduhoplovnog dispečera može, pored centara za obuku, da vrši i operater vazduhoplova koji poseduje operativnu dozvolu;

2) određene vrste obuke vazduhoplovnog osoblja mogu da vrše i organizacije koje su dostavile Direktoratu izjavu o osposobljenosti (deklarisane organizacije za obuku).

Uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje i stavlja van snage potvrda o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja, vremenski period na koji se izdaje potvrda i obrazac potvrde, uslove koje mora da ispuni deklarisana organizacija za obuku, vrste obuke koje ona može da obavlja i programe obuke koji podležu odobravanju, sadržinu izjave deklarisane organizacije za obuku, kao i uslove pod kojima prestaje pravo deklarisane organizacije da obavlja obuku, propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu potvrde o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja, kao i za prihvatanje ili izmenu izjave deklarisane organizacije za obuku, plaća se taksa Direktoratu.

Uređaji za simuliranje letenja i druge vrste simulatora za obuku ​​ 

Član 180. 

Ako obuka za sticanje, produženje ili obnovu važenja dozvola ili ovlašćenja vazduhoplovnog osoblja zahteva korišćenje odgovarajućeg uređaja za simuliranje letenja ili druge vrste simulatora za obuku, za korišćenje tog uređaja centar za obuku je dužan da pribavi dozvolu Direktorata.

Dozvola za korišćenje uređaja za simuliranje letenja izdaje se ukoliko uređaj ima odgovarajuće uverenje o kvalifikaciji, koje je izdao ili prihvatio Direktorat.

Uslovi koji moraju da budu ispunjeni za izdavanje dozvole za korišćenje uređaja za simuliranje letenja ili druge vrste simulatora za obuku, kao i za izdavanje uverenja o kvalifikaciji određuju se propisom Direktorata.

Za izdavanje dozvole za korišćenje uređaja za simuliranje letenja ili druge vrste simulatora za obuku, za izdavanje uverenja o kvalifikaciji, kao i za periodičnu procenu uređaja za simuliranje letenja, plaća se taksa Direktoratu.

Evidencija centara za obuku vazduhoplovnog osoblja

Član 181.

Evidenciju centara za obuku vazduhoplovnog osoblja vodi Direktorat.

Sadržinu i način vođenja evidencije propisuje Direktorat.

Priznavanje obuke i zvanja stečenih u vojnoj službi

Član 182.

Obuka, zvanja i drugi uslovi koje je vojno vazduhoplovno osoblje ostvarilo za vreme obavljanja vojne službe priznaju se kod polaganja ispita za izdavanje dozvole i potvrde o obučenosti, pod uslovima koje propiše Direktorat.

3. Priznavanje obuke, dozvola i ovlašćenja stečenih u stranoj državi

Član 183. 

Direktorat može da prizna obuku koja je sprovedena u stranoj državi, ako ona odgovara obuci koja se sprovodi u Republici Srbiji.

Obuka koja je sprovedena u stranoj državi, a koja ne postoji u Republici Srbiji, priznaje se ako je obuka sprovedena prema međunarodnim standardima.

Direktorat može da prizna dozvolu i ovlašćenje koji su izdati u stranoj državi ako oni ispunjavaju uslove koji su propisani za izdavanje dozvole i ovlašćenja u Republici Srbiji.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje obuke sprovedene u stranoj državi i stranih dozvola i ovlašćenja plaća se taksa Direktoratu.

4. Suspenzija korišćenja dozvole

Uslovi za suspenziju korišćenja dozvole

Član 184. 

Ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da imalac dozvole odstupa od propisanih pravila ili procedura ili da neposredno ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja, vazduhoplovni inspektor dužan je da na licu mesta donese pismeno rešenje kojim imaocu dozvole zabranjuje rad i da u narednih 72 sata dostavi direktoru Direktorata obrazloženi pismeni predlog da se imaocu dozvole potpuno ili delimično suspenduje korišćenje dozvole.

Direktor Direktorata je dužan da o predlogu odluči u roku od pet dana od kada je primio predlog, inače se smatra da je zabrana rada prestala.

Sadržina i trajanje rešenja o suspenziji korišćenja dozvole

Član 185.

Rešenjem o potpunoj suspenziji korišćenja dozvole zabranjuje se imaocu dozvole da koristi sva ovlašćenja koja su sadržana u dozvoli, a rešenjem o delimičnoj suspenziji korišćenja dozvole − da koristi samo određena ovlašćenja koja su sadržana u dozvoli.

Potpuna ili delimična suspenzija korišćenja dozvole traje najduže šest meseci, počev od dana kada je uručeno pismeno rešenje kojim je imaocu dozvole zabranjen rad.

Na rešenje o suspenziji korišćenja dozvole žalba nije dozvoljena.

Nalozi u rešenju o suspenziji korišćenja dozvole. Stavljanje van snage dozvole ili ovlašćenja

Član 186.

Imaocu dozvole može rešenjem o suspenziji dozvole biti naloženo da ispuni odgovarajuće obaveze (da se dodatno obuči u centru za obuku vazduhoplovnog osoblja i da položi odgovarajući teorijski ili praktični deo ispita koji se inače polaže radi izdavanja dozvole, da vanredno proveri zdravstvenu sposobnost i sl.).

Potpuna ili delimična suspenzija korišćenja dozvole ukida se ako imalac dozvole, pre isteka suspenzije, ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji.

Direktorat stavlja van snage dozvolu ili pojedina ovlašćenja koja su sadržana u dozvoli ako imalac dozvole, do isteka suspenzije, ne ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji.

5. Obaveza vazduhoplovnog osoblja da nosi potrebne isprave

Član 187. 

Dok je na dužnosti, vazduhoplovno osoblje obavezno je da pri sebi ima dozvolu, sertifikat ili potvrdu o obučenosti, a letačko osoblje, kontrolori letenja i kabinsko osoblje i lekarsko uverenje.

Lice koje je na praktičnoj obuci dužno je da pri sebi ima ispravu kojom dokazuje da pohađa praktični deo obuke.

6. Zdravstvena sposobnost letačkog osoblja, kontrolora letenja i kabinskog osoblja

Dokazivanje zdravstvene sposobnosti

Član 188. 

Letačko osoblje, kontrolori letenja, studenti kontrolori letenja, kabinsko osoblje i osoblje obezbeđivanja mogu da obavljaju poslove na koje su ovlašćeni samo ako zdravstvenu sposobnost dokažu odgovarajućim lekarskim uverenjem.

Direktorat može da prizna lekarsko uverenje izdato u stranoj državi ako uslovi pod kojima je ono izdato nisu blaži od uslova propisanih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Uslove pod kojima se ispituje zdravstvena sposobnost, postupak po kome se ona ispituje, vreme na koje se ona ispituje, uslove pod kojima se suspenduju ili stavljaju van snage lekarska uverenja, uslove pod kojima se priznaju lekarska uverenja izdata u stranoj državi, kao i klase i obrasce lekarskog uverenja propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje lekarskog uverenja izdatog u stranoj državi plaća se taksa Direktoratu.

Ispitivanje zdravstvene sposobnosti i izdavanje lekarskih uverenja

Član 189. 

Zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog osoblja iz člana 188. stav 1. ovog zakona utvrđuje se zdravstvenim pregledima koje obavljaju lekari i zdravstvene ustanove koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, koju izdaje Direktorat.

Ovlašćeni lekari i ovlašćene zdravstvene ustanove (vazduhoplovno-medicinski centri) obavljaju zdravstvene preglede, vrše ocenu zdravstvene sposobnosti i izdaju lekarska uverenja pod uslovima koje propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu lekara i zdravstvenih ustanova za izdavanje, produženje, obnovu i izmenu potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti plaća se taksa Direktoratu.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, zdravstvena sposobnost padobranaca i pilota paraglajdera može se utvrditi i zdravstvenim pregledima propisanim za vozače motornih vozila, a zdravstvena sposobnost osoblja obezbeđivanja može se utvrditi zdravstvenim pregledima u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju delatnost iz oblasti medicine rada, odnosno zdravstvenim pregledima koji se obavljaju u svrhu izdavanja fizičkom licu licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja.

Evidencija zdravstvenih ustanova i lekara

Član 190.

Evidenciju zdravstvenih ustanova i lekara koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti vodi Direktorat.

Direktorat propisuje sadržinu i način vođenja evidencije zdravstvenih ustanova i lekara.

Podzakonski propis

Član 191. 

Uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, vreme na koje se potvrda izdaje i obrazac potvrde propisuje Direktorat.

Drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti ​​ 

Član 192. 

Lice koje nije zadovoljno ocenom svoje zdravstvene sposobnosti može da podnese zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti Direktoratu, koji obrazuje drugostepenu lekarsku komisiju sastavljenu od nezavisnih stručnjaka.

Zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana kada lice primi akt o oceni zdravstvene sposobnosti.

Za postupanje po zahtevu za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti plaća se taksa Direktoratu.

Stručnjaci koji učestvuju u radu drugostepene lekarske komisije imaju pravo na nadoknadu za svoj rad koja se isplaćuje iz sredstava Direktorata.

7. Provera psihofizičkog stanja vazduhoplovnog osoblja

Član 193. 

Prilikom obavljanja svojih poslova vazduhoplovno osoblje ne sme da bude pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, niti u takvom psihofizičkom stanju koje ga onemogućava da pravilno obavlja svoje poslove.

Psihofizičko stanje vazduhoplovnog osoblja proverava, na način koji ne ometa njihov rad, lice koje ovlasti poslodavac vazduhoplovnog osoblja.

Vazduhoplovni inspektor koji je ovlašćen za sprovođenje inspekcijskog pregleda na platformi može u svako doba da izvrši testiranje članova letačke i kabinske posade svih vazduhoplova koji sleću na aerodrome u Republici Srbiji na alkohol ili druge psihoaktivne supstance.

Ako član letačke ili kabinske posade odbije da bude testiran ili se testom utvrdi da je pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, vazduhoplovni inspektor je dužan da mu privremeno zabrani da obavlja poslove člana posade.

Bliži uslovi o načinu sprovođenja testiranja iz stava 3. ovog člana određuju se propisom koji donosi Direktorat.

8. Posada vazduhoplova

Sastav i broj članova posade vazduhoplova

Član 194. 

Posadu vazduhoplova čine lica koja obavljaju pojedine stručne poslove u vezi s letom vazduhoplova i sastoji se od letačke posade, kabinske posade i dodatnih članova posade.

Broj članova i sastav posade vazduhoplova utvrđen je potvrdom o tipu vazduhoplova, priručnikom za upravljanje vazduhoplovom, operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova i propisom Direktorata.

Prava i obaveze posade vazduhoplova određeni su operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova.

Pilot vazduhoplova

Član 195.

Pilot vazduhoplova je član posade vazduhoplova koji upravlja vazduhoplovom ili učestvuje u upravljanju vazduhoplovom.

Pilot koji je u višečlanoj posadi vazduhoplova ovlašćen da upravlja vazduhoplovom može odrediti da vazduhoplovom upravlja drugi pilot koji je na to ovlašćen, ako je član posade.

Starosna granica za obavljanje poslova pilota u javnom avio-prevozu ​​ 

Član 196. 

Lice koje je navršilo 60 godina života može da obavlja poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu samo:

1) ako je član višečlane posade;

2) ako je taj pilot jedini član posade koji je navršio 60 godina života.

Lice koje je navršilo 65 godina života ne može da obavlja poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu.

Otkazni rok

Član 196a

Avio-prevozilac, u svojstvu poslodavca, može da ugovorom o radu ili opštim aktom, u smislu zakona kojim se uređuju radni odnosi, predvidi da u slučaju kada pilot vazduhoplova otkazuje ugovor o radu, otkaz ugovora o radu dostavi poslodavcu u roku koji je, po proceni poslodavca, potreban da se obezbedi kontinuirano pružanje usluga, a koji ne može biti duži od 90 dana (otkazni rok).
 

Vođa vazduhoplova

Član 197.

Vođa vazduhoplova je pilot koji, po pravilu, upravlja vazduhoplovom i odgovara za let u celini.

Odgovornost vođe vazduhoplova počinje kad se preuzmu dokumenta o utovarenom prtljagu, pošti ili robi ili kad se jedno ili više lica ukrca u vazduhoplov s namerom da leti, a okončava se kad se sva lica iskrcaju, a dokumenta o prtljagu, pošti ili robi predaju službama na aerodromu odredišta.

Vođu vazduhoplova određuje korisnik vazduhoplova za svaki let ili deo leta.

Vođa vazduhoplova može ovlastiti člana posade vazduhoplova da ga menja dok se on ne nalazi u vazduhoplovu koji je na zemlji.

Vođa vazduhoplova predstavlja korisnika vazduhoplova.

Prava i dužnosti vođe vazduhoplova, članova posade i drugih lica ​​ 

Član 198. 

Vođa vazduhoplova dužan je da pre leta proveri da li su vazduhoplov i posada spremni za let, da li se u vazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige i da preduzme mere koje su određene operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova.

Članovi posade vazduhoplova i druga lica dužni su da se povinuju naređenjima vođe vazduhoplova.

Ako je ugrožena bezbednost leta vazduhoplova, vođa vazduhoplova može zabraniti ukrcavanje lica, utovar prtljaga, pošte ili robe, zahtevati iskrcavanje ili istovar.

Vođa vazduhoplova je dužan da na najcelishodniji način, uključujući i vezivanje, onesposobi lice koje se nalazi u vazduhoplovu da svojim postupcima ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja ili bezbednost lica i imovine ili da krši red i disciplinu u vazduhoplovu i može ga iskrcati iz vazduhoplova na prvom aerodromu na koji vazduhoplov sleti.

Ako za vreme leta član posade vazduhoplova ili drugo lice u vazduhoplovu priprema, pokuša da izvrši ili izvrši radnju kojom se ugrožava bezbednost vazduhoplova ili lica u njemu, vođa vazduhoplova je dužan da preduzme mere da se takva radnja spreči, a ako je radnja izvršena, da ublaži njene posledice, vodeći računa o bezbednosti putnika, posade i vazduhoplova.

Vođa vazduhoplova može zahtevati pomoć drugih članova posade ili ih na to ovlastiti, a takođe može zamoliti za pomoć ili ovlastiti na to putnike radi primene prinudnih mera koje ima pravo da preduzme.

Ako se neko lice mora iskrcati iz vazduhoplova zbog radnje kojom se ugrožava bezbednost lica i imovine, zbog kršenja reda i discipline u vazduhoplovu, zbog neizvršavanja naređenja vođe vazduhoplova ili zbog drugih postupaka kojima se ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja, vođa vazduhoplova je dužan da pre sletanja na aerodrom u Republici Srbiji o tome obavesti, preko nadležnog pružaoca usluga kontrole letenja, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, da posle sletanja na aerodrom tom organu preda lice i eventualno prikupljene dokaze i da mu pruži potrebna obaveštenja.

Kad vazduhoplov iz stava 7. ovog člana sleće na aerodrom u inostranstvu, vođa vazduhoplova dužan je da, preko nadležnog pružaoca usluga kontrole letenja, obavesti o tome nadležni organ te zemlje i da posle sletanja na aerodrom tom organu preda lice i eventualno prikupljene dokaze i da mu pruži potrebna obaveštenja.

Radno vreme, vreme letenja, odmor i slobodni dani članova posade vazduhoplova ​​ 

Član 199. 

Radno vreme člana posade vazduhoplova u komercijalnom letenju ne može da bude duže od:

1) 60 sati u sedam uzastopnih kalendarskih dana;

2) 110 sati u 14 uzastopnih kalendarskih dana;

3) 190 sati u 28 uzastopnih kalendarskih dana;

4) 2.000 sati u jednoj kalendarskoj godini.

Vreme letenja člana posade vazduhoplova u komercijalnom letenju ne može da bude duže od:

1) 100 sati u 28 uzastopnih kalendarskih dana;

2) 900 sati u jednoj kalendarskoj godini;

3) 1.000 sati u 12 uzastopnih kalendarskih meseci.

Član posade vazduhoplova u komercijalnom letenju ima pravo na plaćeni godišnji odmor u trajanju od najmanje 28 kalendarskih dana.

Operater vazduhoplova je dužan da članu posade vazduhoplova u komercijalnom letenju obezbedi odmor u trajanju od:

1) najmanje 36 sati neprekidno (uključujući dve lokalne noći i lokalni dan), pri čemu između dva uzastopna odmora ne sme da prođe više od 168 sati;

2) najmanje sedam lokalnih dana u kalendarskom mesecu, koji mogu da obuhvate odmor iz tačke 1) ovog stava;

3) najmanje 96 lokalnih dana u svakoj kalendarskoj godini, koji mogu da obuhvate odmor iz tačke 2) ovog stava, a srazmerno vremenu provedenom na radu.

U slučaju potrebe posla, a usled nastupanja nepredviđenih okolnosti, operater vazduhoplova je dužan da obavesti članove posade o promeni rasporeda radnog vremena, najmanje 12 časova pre početka dužnosti, vodeći računa o poštovanju propisanog odmora pre početka letačke dužnosti.

Bliže uslove u pogledu radnog vremena, vremena letenja, trajanja letačke dužnosti, odmora i slobodnih dana članova posade vazduhoplova propisuje Direktorat.

Operater vazduhoplova u komercijalnom letenju je dužan da obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, vremenu letenja, trajanju letačke dužnosti, odmoru i slobodnim danima članova posade vazduhoplova, kao i da vodi evidenciju o tome.

Radno vreme i pravo na plaćeno odsustvo kontrolora letenja

Član 199a

Radno vreme kontrolora letenja ne može da bude duže od 40 sati nedeljno, s tim da u toku 30 uzastopnih kalendarskih dana ne može da iznosi više od 160 sati.

Kontrolor letenja ima pravo na 15 kalendarskih dana posebnog plaćenog odsustva (rekreativni odmor) u toku kalendarske godine, radi održavanja psihofizičke kondicije.

Trajanje smena u toku radnog dana, trajanje neprekidnog rada i dužina dnevnog odmora kontrolora letenja određuju se propisom Direktorata.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, trajanju smena u toku radnog dana, trajanju neprekidnog rada i dužini dnevnog odmora kontrolora letenja.

Glava deveta

ZAŠTITA OD BUKE I EMISIJE IZDUVNIH GASOVA

Zaštita životne sredine

Član 200. 

Vazduhoplovni subjekti obavezni su da preduzimaju mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji utiču na buku, a posledica su obavljanja delatnosti i pružanja usluga u vazduhoplovstvu.

Dužnost operatera aerodroma

Član 201.

Operater aerodroma dužan je da obezbedi da se pri korišćenju aerodroma primenjuju mere zaštite životne sredine, prema ovom zakonu i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Dopušteni nivoi buke i emisije izduvnih gasova na aerodromima

Član 202. 

- brisan -

Operativna ograničenja koja se odnose na zaštitu od buke na aerodromima ​​ 

Član 203. 

Operater aerodroma na kojem je u toku prethodne kalendarske godine obavljeno više od 50.000 poletanja i sletanja civilnih vazduhoplova je dužan da obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova.

Ako je na aerodromu utvrđen nivo buke iznad propisane granične vrednosti,​​ Direktorat​​ može da donese odluku o operativnim ograničenjima koja se odnose na buku na aerodromima.

Uslove za donošenje odluke o operativnim ograničenjima koja se odnose na zaštitu od buke na aerodromima bliže propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, uz pozitivno mišljenje ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Glava deseta

TRANSPORT OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM

Transport opasne robe vazdušnim putem – osnovne odredbe

Član 204.

Transport opasne robe vazdušnim putem u domaćem i međunarodnom vazdušnom saobraćaju obavlja se u skladu sa odredbama ovog zakona i međunarodnim standardima i preporučenom praksom sadržanim u Aneksu 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, kao i u skladu sa važećim izdanjem Dokumenta 9284 Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva – Tehničke instrukcije za bezbedan transport opasne robe vazdušnim putem (u daljem tekstu: Tehničke instrukcije).

Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ovog zakona se ne primenjuju na one predmete i materije koji se, u skladu sa članom 207. ovog zakona, klasifikuju kao opasna roba, ali za koje propisi koji regulišu plovidbenost ili obavljanje vazdušnog saobraćaja zahtevaju da se nalaze u vazduhoplovu za vreme leta ili koji se koriste u posebne svrhe utvrđene u Tehničkim instrukcijama.

Predmeti i materije koji su namenjeni kao zamena za predmete i materije iz stava 2. ovog člana, kao i predmeti i materije iz stava 2. ovog člana koji su uklonjeni radi zamene,​​ prevoze se vazdušnim putem u skladu sa odredbama ovog zakona, osim ako je drugačije utvrđeno u Tehničkim instrukcijama.

Određeni predmeti i materije koje nose putnici ili članovi posade vazduhoplova izuzimaju se od primene ovog zakona u skladu sa Tehničkim instrukcijama.

Transport opasne robe koji se obavlja vojnim vazduhoplovima uređuje se propisom koji donosi ministar nadležan za poslove odbrane.

Posebna izuzeća

Član 205. 

Zabranjen je transport vazdušnim putem predmeta i materija:

1) koji su po nazivu ili generičkom opisu određeni u Tehničkim instrukcijama kao zabranjeni za transport vazdušnim putem pod bilo kojim okolnostima;

2) koji su u Tehničkim instrukcijama navedeni kao zabranjeni za transport vazdušnim putem u uobičajenim okolnostima;

3) zaraženih živih životinja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, predmeti i materije iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana mogu da se transportuju vazdušnim putem ako Tehničke instrukcije određuju da se oni mogu transportovati uz odobrenje države porekla i države operatera ili ako je Direktorat dao izuzeće od zabrane transporta.

Izuzeće iz stava 2. ovog člana Direktorat može dati ako su u pitanju izuzetno hitni slučajevi, ako su drugi vidovi saobraćaja neodgovarajući ili ako bi poštovanje propisanih uslova bilo u suprotnosti sa javnim interesom, pri čemu je neophodno preduzeti sve mere kako bi se dostigao ekvivalentan nivo bezbednosti u vazdušnom saobraćaju.

U slučaju transporta opasne robe u kojem je Republika Srbija samo država preleta, a pri tome nisu ispunjeni kriterijumi za davanje izuzeća iz stava 3. ovog člana, Direktorat može dati izuzeće na osnovu uverenja da je dostignut odgovarajući nivo bezbednosti u vazdušnom saobraćaju.

Rešenje Direktorata kojim se odlučuje o zahtevu za transport opasne robe može da sadrži uslove u pogledu količine opasne robe, načina njenog pakovanja ili druge uslove koje Direktorat smatra neophodnim za bezbedno obavljanje takvog transporta.

Odobrenje koje se izdaje stranom operateru vazduhoplova ​​ 

Član 206.

Strani operater vazduhoplova, koga je za transport opasne robe ovlastio nadležni organ strane države, može da transportuje opasnu robu na teritoriju Republike Srbije i sa teritorije Republike Srbije na osnovu odobrenja koje izdaje Direktorat.

Zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana podnosi se najkasnije 30 dana pre nego što operater vazduhoplova planira da otpočne sa obavljanjem transporta.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od 12 meseci od dana izdavanja, osim ako ovlašćenje nadležnog organa strane države ističe ranije, u kom slučaju se odobrenje Direktorata izdaje na kraći rok.

Izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana ne oslobađa stranog operatera vazduhoplova obaveze da pribavi izuzeće iz člana 205. stav 2. ovog zakona.

Uslovi za izdavanje odobrenja stranom operateru vazduhoplova za transport opasne robe i dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje odobrenja, utvrđuju se propisom koji donosi Direktorat.

Za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Klasifikacija opasne robe

Član 207.

Opasna roba koja se transportuje vazdušnim putem klasifikuje se u skladu sa Tehničkim instrukcijama.

Pakovanje opasne robe

Član 208. 

Ambalaža koja se koristi za transport opasne robe vazdušnim putem mora da ispunjava sledeće uslove:

1) da bude dobrog kvaliteta, izrađena i zatvorena tako da spreči curenje do kojeg može doći u uobičajenim uslovima prevoza usled vibracija ili promena temperature, vlažnosti ili pritiska;

2) da bude pogodna za sadržaj za koji je namenjena i otporna na hemijske i druge uticaje opasne robe sa kojom dolazi u dodir;

3) da ispunjava zahteve Tehničkih instrukcija u pogledu materijala i izrade, da bude ispitana u skladu sa tim instrukcijama i da je za nju izdat sertifikat o odobrenju za tip;

4) ako je prvenstveno namenjena za zadržavanje tečnosti, mora da bude takva da bez curenja izdrži pritisak koji je utvrđen u Tehničkim instrukcijama.

Na postupak ocenjivanja usaglašenosti ambalaže koja se koristi za transport opasne robe vazdušnim putem sa zahtevima sadržanim u Tehničkim instrukcijama, imenovanje i/ili ovlašćivanje tela za sprovođenje postupka ocenjivanja usaglašenosti, izdavanje sertifikata o odobrenju za tip ambalaže i priznavanje inostrane isprave o usaglašenosti shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje transport opasne robe.

Unutrašnja ambalaža i prazna ambalaža

Član 209.

Unutrašnja ambalaža koja se koristi za transport opasne robe vazdušnim putem mora da bude zapakovana, učvršćena ili zaštićena jastucima tako da se spreči njeno lomljenje ili curenje i da se može kontrolisati njeno kretanje unutar spoljne ambalaže tokom uobičajenih uslova vazdušnog saobraćaja, a zaštitni jastuci i upijajući materijali ne mogu da izazivaju opasnu reakciju sadržaja ambalaže.

Ambalaža koja se iskoristi za transport opasne robe vazdušnim putem se ne može ponovo koristiti sve dok se ne pregleda i ustanovi da nema korozije ili drugih oštećenja, a ako se ponovo koristi, moraju se preduzeti sve neophodne mere za sprečavanje kontaminacije novog sadržaja.

Ako zbog prirode njenog prethodnog sadržaja neočišćena prazna ambalaža može predstavljati opasnost, ona mora da bude dobro zatvorena i s njom se mora postupati u skladu sa opasnošću koju predstavlja.

Opasne materije se ne mogu prislanjati na spoljašnjost komada u količini koja može da bude štetna.

Označavanje i obeležavanje opasne robe

Član 210.

Svaki komad opasne robe mora da bude označen sa odgovarajućim oznakama koje su utvrđene u Tehničkim instrukcijama i na način koji je utvrđen u tim instrukcijama.

Osim ako je drugačije utvrđeno u Tehničkim instrukcijama, svaki komad opasne robe mora da bude obeležen tačnim nazivom sadržaja pošiljke i UN brojem (ako je dodeljen), kao i drugim oznakama koje su određene u tim instrukcijama.

Svaka ambalaža proizvedena prema specifikaciji koja je sadržana u Tehničkim instrukcijama mora da bude označena u skladu sa odgovarajućim odredbama tih instrukcija, osim ako je samim instrukcijama drugačije utvrđeno.

Ambalaža koja ne ispunjava odgovarajuće specifikacije pakovanja utvrđene u Tehničkim instrukcijama se ne sme označiti oznakama specifikacija pakovanja.

Za označavanje opasne robe se koristi engleski jezik.

Obaveze pošiljaoca opasne robe

Član 211.

Pre upućivanja opasne robe na transport vazdušnim putem pošiljalac te robe je dužan:

1) da se uveri da roba nije zabranjena za transport vazdušnim putem pod bilo kojim okolnostima ili da pribavi od Direktorata izuzeće od zabrane transporta, ako se radi o robi čiji je transport zabranjen bez prethodnog izuzeća;

2) da obezbedi da je roba klasifikovana, zapakovana, označena i obeležena u skladu sa ovim zakonom i Tehničkim instrukcijama i da je prati ispravno popunjena dokumentacija koja se odnosi na transport opasne robe.

Ako nije drugačije određeno u Tehničkim instrukcijama, pošiljalac popunjava, potpisuje i dostavlja operateru vazduhoplova dokument koji se odnosi na transport opasne robe, koji mora da sadrži informacije koje se tim instrukcijama zahtevaju.

Dokument koji se odnosi na transport opasne robe mora da sadrži izjavu potpisanu od strane pošiljaoca u kojoj se navodi da je opasna roba potpuno i tačno opisana odgovarajućim nazivom, da je klasifikovana, zapakovana, označena i obeležena i da je u ispravnom stanju za transport vazdušnim putem u skladu sa odgovarajućim propisima.

Dokument koji se odnosi na transport opasne robe mora da bude na engleskom jeziku.

Obaveze operatera vazduhoplova

Član 212.

Operater vazduhoplova je dužan da:

1) odbije da primi na transport opasnu robu ako nju ne prati popunjen dokument koji se odnosi na transport opasne robe, izuzev ako Tehničke instrukcije predviđaju da takav dokument nije potreban;

2) odbije da primi na transport opasnu robu ako komad, objedinjena ambalaža ili kontejner nisu provereni u skladu sa procedurama za prihvat opasne robe na transport, utvrđenim u Tehničkim instrukcijama;

3) izradi i koristi kontrolnu listu za prihvat opasne robe na transport;

4) obezbedi da se utovar u vazduhoplov i razmeštanje komada i objedinjene ambalaže koji sadrže opasnu robu, kao i kontejnera koji sadrže radioaktivne materije, vrši u skladu sa Tehničkim instrukcijama;

5) pre utovara u vazduhoplov ili u jedinicu za utovar robe proveri da li postoje oštećenja ili tragovi curenja na komadima i objedinjenoj ambalaži koji sadrže opasnu​​ robu, kao i na kontejnerima koji sadrže radioaktivne materije i da odbije da ih utovari u vazduhoplov ako ustanovi oštećenje ili tragove curenja;

6) odbije da utovari u vazduhoplov jedinicu za utovar robe koja nije pregledana ili na kojoj postoje oštećenja ili tragovi curenja;

7) ukloni komad sa opasnom robom iz vazduhoplova ako utvrdi da postoje oštećenja ili tragovi curenja ili da organizuje njegovo uklanjanje od strane nadležnog organa ili organizacije, kao i da utvrdi da je preostali deo pošiljke u ispravnom stanju za transport i da ostali komadi nisu kontaminirani;

8) prilikom istovara iz vazduhoplova ili iz jedinice za utovar robe proveri da li postoje znaci oštećenja ili tragovi curenja na komadima ili objedinjenoj ambalaži koji sadrže opasnu robu, odnosno kontejnerima koji sadrže radioaktivne materije, kao i da proveri prostor na kome su oni bili smešteni radi utvrđivanja štete ili kontaminacije;

9) obezbedi da se opasna roba ne prevozi u pilotskoj kabini ili putničkoj kabini u kojoj su prisutni putnici, osim u slučajevima kada je to dozvoljeno Tehničkim instrukcijama;

10) obezbedi da se hitno otkloni svaka opasna kontaminacija vazduhoplova nastala usled oštećenja, odnosno curenja opasne robe;

11) odmah isključi iz saobraćaja vazduhoplov koji je kontaminiran radioaktivnim materijama i da ga ne vrati u saobraćaj sve dok su nivo radijacije na svim dostupnim površinama i kontaminacija viši od vrednosti koje su utvrđene Tehničkim instrukcijama;

12) obezbedi da se komadi koji sadrže opasnu robu ne smeštaju jedan pored drugog i ne stavljaju u takav položaj koji može da dovede do međusobne reakcije u slučaju curenja;

13) obezbedi da se otrovne, zarazne i radioaktivne materije smeštaju u vazduhoplov u skladu sa Tehničkim instrukcijama, kao i da radioaktivne materije budu odvojene od ljudi, živih životinja i nerazvijenih filmova;

14) zaštiti opasnu robu koja se nalazi u vazduhoplovu od oštećenja i da preduzme mere kojima će sprečiti da se u toku leta komad pomeri i promeni položaj;

15) obezbedi da se komadi sa opasnom robom koji nose oznaku „Cargo aircraft only” utovaruju u teretni vazduhoplov tako da letačka posada ili druga ovlašćena lica mogu da ih vide, rukuju njima, i ako veličina i težina komada dozvole, da ih odvoje od drugog tereta u vazduhoplovu, izuzev ako je drugačije utvrđeno u Tehničkim instrukcijama;

16) pre poletanja vazduhoplova kojim se transportuje opasna roba, što je ranije moguće, dostavi pisano obaveštenje vođi vazduhoplova o opasnoj robi, u skladu sa Tehničkim instrukcijama;

17) u svoj operativni priručnik unese informacije koje letačkoj posadi omogućavaju da izvršava dužnosti u vezi sa transportom opasne robe i uputstva o merama koje treba preduzeti u slučaju vanrednih situacija koje proističu iz transporta opasne robe;

18) informiše putnike o vrstama opasne robe koja je zabranjena za transport vazduhoplovom, u skladu sa Tehničkim instrukcijama;

19) u slučaju udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova koji mogu biti povezani sa transportom opasne robe:

(1) hitno obavesti odgovarajuće službe nadležne za reagovanje u slučaju udesa ili ozbiljne nezgode o opasnoj robi u vazduhoplovu, kao što je navedeno u informaciji koja je dostavljena vođi vazduhoplova,

(2) o tome što pre obavesti nadležne organe države operatera i države u kojoj se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda;

20) u slučaju nezgode vazduhoplova koji transportuje opasnu robu, ako se to od njega zahteva, odmah dostavi informacije o opasnoj robi u vazduhoplovu odgovarajućim službama nadležnim za reagovanje u slučaju nezgode, kao i nadležnim​​ organima države u kojoj se nezgoda dogodila, kao što je navedeno u informaciji koja je dostavljena vođi vazduhoplova.

Obaveza vođe vazduhoplova

Član 213.

U slučaju primene vanrednih postupaka u toku leta vođa vazduhoplova je dužan da, čim situacija to dozvoli, posredstvom odgovarajuće jedinice pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, obavesti operatera aerodroma o prisustvu opasne robe u vazduhoplovu, u skladu sa Tehničkim instrukcijama.

Obaveštavanje zaposlenih

Član 214.

Operater vazduhoplova, pošiljalac i druge organizacije koje učestvuju u transportu opasne robe vazdušnim putem su dužni da svojim zaposlenima dostave informacije koje im omogućavaju da izvršavaju dužnosti u vezi sa transportom opasne robe i uputstva o merama koje treba preduzeti u slučaju vanrednih situacija koje proističu iz transporta opasne robe.

Stručna obuka zaposlenih na poslovima u transportu opasne robe

Član 215.

Poslodavac osoblja koje obavlja poslove određene Tehničkim instrukcijama, koji su od uticaja na bezbedan transport opasne robe u vazdušnom saobraćaju, dužan je da utvrdi i sprovodi program stručnog osposobljavanja tog osoblja.

Program iz stava 1. ovog člana mora da bude izrađen u skladu sa Tehničkim instrukcijama i da sadrži metodologiju izrade programa, način provere znanja, nastavni plan za sticanje i obnovu važenja potvrde o stručnoj osposobljenosti, kvalifikacije ovlašćenog instruktora, sadržaj evidencije o obuci, kao i proceduru za procenu efikasnosti obuke.

Operater vazduhoplova i imenovani poštanski operater su dužni da za program iz stava 1. ovog člana pribave odobrenje Direktorata.

Za izdavanje odobrenja iz stava 3. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Instruktor za transport opasne robe

Član 216.

Stručnu obuku lica koja obavljaju poslove u transportu opasne robe u vazdušnom saobraćaju vrši instruktor za transport opasne robe, na osnovu ovlašćenja koje izdaje Direktorat.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana se izdaje na neodređeno vreme, s tim da prestaje da važi ako instruktor svake dve godine ne obuči najmanje jedno lice ili ne završi obuku za osveženje znanja.

Za izdavanje ovlašćenja iz stava 1. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Potvrda o stručnoj osposobljenosti

Član 217.

Licu koje uspešno završi obuku za obavljanje poslova u transportu opasne robe u vazdušnom saobraćaju instruktor za transport opasne robe izdaje potvrdu o stručnoj osposobljenosti, sa rokom važenja od 24 meseca.

O izdatim potvrdama iz stava 1. ovog člana instruktor vodi evidenciju koju stavlja na uvid Direktoratu, na njegov zahtev.

Učesnici u transportu opasne robe iz člana 215. stav 2. ovog zakona su dužni da za obavljanje poslova u transportu opasne robe odrede zaposlene koji poseduju važeću potvrdu o stručnoj osposobljenosti.

Učesnici u transportu opasne robe iz člana 215. stav 2. ovog zakona su dužni da čuvaju podatke o stručnom osposobljavanju zaposlenih koji obavljaju poslove u transportu opasne robe u vazdušnom saobraćaju i da ih dostave Direktoratu, na njegov zahtev.

Uslove za izdavanje ovlašćenja instruktoru za transport opasne robe u vazdušnom saobraćaju, obrazac tog ovlašćenja, kao i uslove za izdavanje potvrde licu koje obavlja poslove u transportu opasne robe i obrazac potvrde o stručnoj osposobljenosti propisuje Direktorat.

Glava jedanaesta

OLAKŠICE

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju

Član 218.

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju čini skup mera, aktivnosti i tehnoloških postupaka kojima se olakšava obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza i ubrzavaju protok putnika, prtljaga, pošte i robe.

Nacionalnim programom za olakšice u vazdušnom saobraćaju utvrđuju se državni organi, organizacije, pravna lica, operateri aerodroma, avio-prevozioci i drugi subjekti koji sprovode program i određuju njihove obaveze i odgovornosti u sprovođenju programa.

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju

Član 219. 

Radi koordinacije sprovođenja Nacionalnog programa za olakšice u vazdušnom saobraćaju i davanja preporuka za unapređenje mera predviđenih programom, Vlada osniva Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju, kao povremeno radno telo Vlade.

Za članove Nacionalnog komiteta za olakšice u vazdušnom saobraćaju Vlada imenuje predstavnike ministarstava nadležnih za poslove saobraćaja, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, carine, poljoprivrede, turizma, zdravlja i zaštite životne sredine, predstavnike Direktorata i predstavnike operatera aerodroma i avio-prevozilaca.

Rad Nacionalnog komiteta za olakšice u vazdušnom saobraćaju bliže se uređuje propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju

Član 219a

Radi koordinacije sprovođenja olakšica u vazdušnom saobraćaju, operater aerodroma sa kojeg se obavlja međunarodni javni avio-prevoz je dužan da obrazuje Aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, operater aerodroma sa koga se obavlja vanredni javni avio-prevoz može da obrazuje koordinaciono telo za olakšice u vazdušnom saobraćaju.

U radu Aerodromskog komiteta za olakšice u vazdušnom saobraćaju učestvuju predstavnici Direktorata, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, Bezbednosno-informativne agencije, Uprave carina, operatera aerodroma, kao i avio-prevozilaca koji obavljaju poslove na tom aerodromu.

Glava dvanaesta

OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU

Pojam obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i radnje nezakonitog ometanja

Član 220. 

Obezbeđivanje u vazduhoplovstvu je skup mera i ljudskih i materijalnih potencijala kojima se vazduhoplovstvo obezbeđuje od radnji nezakonitog ometanja.

Kao radnje ili pokušaji radnji nezakonitog ometanja smatraju se naročito:

1) nezakonito preuzimanje kontrole nad vazduhoplovom;

2) uništenje vazduhoplova u saobraćaju;

3) uzimanje talaca u vazduhoplovu ili na aerodromu;

4) nasilni upad u vazduhoplov, na aerodrom ili u objekte koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva;

5) unošenje oružja ili opasnih naprava ili materija u vazduhoplov ili na aerodrom sa namerom izvršenja kriminalnih radnji;

6) korišćenje vazduhoplova u saobraćaju radi prouzrokovanja smrti, ozbiljnih telesnih povreda ili nanošenja ozbiljne štete imovini ili životnoj sredini;

7) davanje lažnih informacija kojima se dovodi u opasnost bezbednost vazduhoplova u letu ili na zemlji, putnika, posade, zemaljskog osoblja ili šire javnosti na aerodromu ili u objektima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva.

Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

Član 221. 

U cilju primene međunarodnih standarda i preporuka sadržanih u Aneksu 17 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Dokumentu 30 (Deo II)​​ Evropske​​ konferencije civilnog vazduhoplovstva (ECAC), Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, donosi Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu po kome su dužni da postupaju državni organi i vazduhoplovni subjekti.

Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu utvrđuje: osnovne, pojačane i alternativne mere i postupke kojima se omogućava obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, naročito sprečavanje različitih oblika radnji nezakonitog ometanja i obaveze državnih organa i drugih subjekata koje se odnose na sprovođenje mera​​ obezbeđivanja; plan za delovanje u vanrednim situacijama; način određivanja javnih, kontrolisanih i obezbeđivano-restriktivnih zona na aerodromima i uslove za ulazak u te zone i kretanje u njima; kontrolu načina na koji se preduzimaju mere obezbeđivanja; kontrolu efikasnosti mera obezbeđivanja; obuku u oblasti obezbeđivanja;​​ uslove koje mora da ispuni osoblje obezbeđivanja; uslove koje mora da ispuni oprema za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu; način određivanja kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva i zaštitu od elektronskih pretnji.

Primenu Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu obezbeđuje Direktorat.

Na osnovu Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu Direktorat donosi i sprovodi Program za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i Program obuke u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Nacionalni komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

Član 222.

Radi usklađivanja delovanja organa i organizacija koje sprovode mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se one poboljšavaju, Vlada obrazuje Nacionalni komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao povremeno radno telo Vlade.

Sastav i način rada Nacionalnog komiteta za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

Član 223. 

Operater aerodroma dužan je da obrazuje Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, da bi koordinirao sprovođenje mera obezbeđivanja utvrđenih Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu koji sačini operater aerodroma, kao i da bi predlagao nove mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Za članove Aerodromskog komiteta za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu imenuju se predstavnici svih subjekata koji su uključeni u sprovođenje mera obezbeđivanja na aerodromu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u zavisnosti od vrste aerodroma i vrste vazdušnog saobraćaja koji se na njemu obavlja, Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu može se predvideti mogućnost da operater aerodroma na drugi način obezbedi koordinaciju primene mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Programi za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

Član 224. 

Operater aerodroma, avio-prevozioci, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i drugi subjekti određeni Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, dužni su da, u skladu s tim programom, sačine i primenjuju sopstvene programe za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Programi iz stava 1. ovog člana se primenjuju kada ih odobri Direktorat.

Strani avio-prevozilac koji obavlja s Republikom Srbijom redovni međunarodni javni avio-prevoz ili seriju čarter letova u međunarodnom javnom avio-prevozu dužan je da,​​ pre stupanja na snagu reda letenja za svaki saobraćajni period, podnese Direktoratu svoj program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i odobrenje tog programa izdato od strane nadležnog organa države avio-prevozioca.

Program iz stava 3. ovog člana prihvata se bez vođenja postupka za odobravanje, ako ga je odobrio nadležni organ države avio-prevozioca, osim u slučaju kada je neophodno da avio-prevozilac, u skladu s Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, dopuni svoj program za obezbeđivanje izradom lokalnih procedura.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje odobrenja na program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i za njegove izmene ili dopune plaća se taksa Direktoratu.

Mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i bezbednosna procena rizika

Član 224a 

Operateri aerodroma, avio-prevozioci i ostali subjekti određeni Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu su dužni da primenjuju osnovne mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu propisane tim programom, koje moraju da budu odgovarajuće, objektivne, nediskriminatorne, nasumične, nepredvidive u sprovođenju i proporcionalne procenjenom riziku.

Izuzetke od primene osnovnih mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu odobrava Direktorat, pod uslovima određenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

U izuzetnim slučajevima, uzimajući u obzir specifičnosti pojedinih aerodroma i saobraćaja koji se na njima obavlja, Direktorat može da odobri primenu alternativnih mera obezbeđivanja ako je na osnovu bezbednosne procene rizika utvrđeno da one pružaju odgovarajući nivo zaštite.

Ako bezbednosna procena rizika ukazuje da postoji povišen stepen ugroženosti nekog dela sistema obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, subjekti iz stava 1. ovog člana su dužni da primenjuju pojačane mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Bezbednosnu procenu rizika obavlja Tim za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo, koji obrazuje Vlada, kao koordinaciono telo u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Subjekti iz stava 1. ovog člana dužni su da, na osnovu bezbednosne procene rizika koju je obavio Tim za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo, izvrše lokalnu procenu rizika za svoje operacije.

Bezbednosna procena rizika se obavlja svake godine, a po potrebi i češće.

Javna, kontrolisana i obezbeđivano-restriktivna zona aerodroma ​​ 

Član 225. 

U skladu sa bezbednosnom procenom rizika i po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, Bezbednosno-informativne agencije, a u slučaju mešovitih aerodroma i vojnih službi bezbednosti, operater aerodroma je dužan da odredi i razgraniči javnu, kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu i obeleženi prostor na aerodromu, da odredi službene prolaze i prolaze za putnike i da za to pribavi saglasnost Direktorata.

Operater aerodroma iz stava 1. ovog člana je dužan da obeleži službene prolaze i prolaze za putnike i da postavi odgovarajuće znake obaveštenja, upozorenja ili zabrane neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu.

Kontrola pristupa, nadgledanje i patroliranje. Pregled obezbeđivanja ​​ 

Član 226. 

Operater aerodroma je dužan da obezbedi obavljanje kontrole pristupa lica i vozila u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma, nadgledanje i patroliranje, a ako bezbednosna procena rizika to nalaže dužan je da primenjuje i kontrole obezbeđivanja u javnoj zoni.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako se radi o objektima ili površinama koje nisu u nadležnosti operatera aerodroma, kontrolu pristupa, nadgledanje i patroliranje vrši osoblje obezbeđivanja koje je dužan da obezbedi vlasnik, odnosno korisnik tih objekata ili površina.

Pored kontrole pristupa, nadgledanja i patroliranja, na ulazu u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili unutar ove zone, operater aerodroma mora da obezbedi i obavljanje pregleda obezbeđivanja svih putnika i njihovog ručnog prtljaga, lica koja nisu putnici i stvari koje ona nose sa sobom, predatog prtljaga, robe i pošte, zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu, zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, materijala i pošte avio-prevozioca, kao i pregled vozila, a operater vazduhoplova mora da u obezbeđivano-restriktivnoj zoni obezbedi nadzor nad kretanjem lica i vozila ka vazduhoplovu ili od vazduhoplova.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, pregled obezbeđivanja nije obavezan:

1) za robu i poštu za koje je avio-prevozilac, regulisani agent ili poznati pošiljalac potvrdio da je izvršen pregled obezbeđivanja, odnosno da su izvršene druge kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;

2) za zalihe namenjene potrošnji na aerodromu za koje je poznati snabdevač tih zaliha izvršio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;

3) za zalihe namenjene potrošnji tokom leta za koje je avio-prevozilac ili regulisani snabdevač tih zaliha izvršio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;

4) za transferne putnike i njihov ručni prtljag, transferni predati prtljag i za transfernu robu i poštu u slučajevima predviđenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;

5) u drugim slučajevima predviđenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

U slučaju potrebe za dodatnim pregledom obezbeđivanja, taj pregled obavljaju policijski službenici, s tim da je za obavljanje dodatnog pregleda predatog prtljaga, izuzev nepraćenog predatog prtljaga, neophodno obezbediti prisustvo lica koje je predalo prtljag.

Kontrolu pristupa, nadgledanje, patroliranje i pregled obezbeđivanja vrši operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju tih poslova.

Zabranjen je ulazak u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu, kao i u vazduhoplov, licu koje verbalno ili fizički napadne osoblje obezbeđivanja, preti, nedolično se ponaša, remeti javni red i mir ili koje odbije pregled obezbeđivanja, kao i licu za koje osoblje obezbeđivanja ima osnovanu sumnju u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom.

Zabranjeno je neovlašćeno snimanje i fotografisanje mesta na kojem se obavlja kontrola pristupa, pregled obezbeđivanja ili rad osoblja obezbeđivanja, kao i kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva.

Ako se za obavljanje pregleda obezbeđivanja koristi tehnička oprema, ona mora da ispunjava standarde propisane za tu vrstu opreme i da se za njeno korišćenje pribavi odobrenje Direktorata.

Za izdavanje odobrenja za korišćenje tehničke opreme kojom se obavlja pregled obezbeđivanja plaća se taksa Direktoratu.

Dozvola za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanje i patroliranje ​​ 

Član 227. 

Za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanje i patroliranje operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju tih poslova mora da poseduje dozvolu koju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Izuzetno od stava 1. ovog člana dozvolu za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanje i patroliranje ne mora da poseduje:

1) regulisani agent​​ ili poznati pošiljalac, ako obavlja pregled obezbeđivanja isključivo robe i pošte;

2) regulisani snabdevač zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, ako obavlja pregled obezbeđivanja isključivo zaliha namenjenih potrošnji tokom leta.

Za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta potrebno je odobrenje koje izdaje Direktorat.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, produžava važenje, suspenduje i stavlja van snage dozvola za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanje i patroliranje, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole, kao i uslovi za izdavanje, izmenu, produženje važenja, suspenziju i stavljanje van snage odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, vreme na koje se izdaje odobrenje i obrazac odobrenja bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanje i patroliranje, kao i za izdavanje,​​ produženje važenja ili izmenu​​ odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, plaća se taksa Direktoratu.

Obaveze operatera aerodroma i operatera vazduhoplova  ​​ 

Član 228. 

Operater aerodroma​​ dužan je da, u skladu sa bezbednosnom procenom rizika,​​ obavlja pregled i zaštitu objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu i dužan je da obezbedi: prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma; odgovarajuće prostorije i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja, kao i odgovarajući prostor za uništavanje otkrivenih eksplozivnih naprava ili opremu za bezbedan transport eksplozivnih naprava.

Operater vazduhoplova je dužan da obezbedi zaštitu vazduhoplova, kao i obavljanje pregleda obezbeđivanja vazduhoplova ili provere obezbeđivanja vazduhoplova, u skladu sa Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Pregled obezbeđivanja vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja ili za koji se sumnja da je predmet nezakonitog ometanja, iskrcavanje i pregled obezbeđivanja putnika, istovar i pregled obezbeđivanja prtljaga, robe i pošte iz takvog vazduhoplova, kao i uklanjanje otkrivenih eksplozivnih, zapaljivih ili opasnih materija obavlja ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Naknada za obezbeđivanje

Član 229.

Troškovi ostvarivanja materijalno tehničkih uslova za sprovođenje pregleda obezbeđivanja i troškovi sprovođenja pregleda obezbeđivanja nadoknađuju se iz naknade za obezbeđivanje koju putnici u vazdušnom saobraćaju u odlasku plaćaju operateru aerodroma.

Visinu naknade za obezbeđivanje određuje operater aerodroma, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Unošenje oružja i zabranjenih predmeta

Član 230.

U putničku kabinu vazduhoplova i u obezbeđivano-restriktivnu zonu ne smeju da se unose oružje, municija, eksplozivne, zapaljive ili opasne materije, kao i druga sredstva i predmeti sa liste zabranjenih predmeta utvrđene u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, izuzev pod uslovima koji su propisani u tom programu.

Lice koje poseduje oružje ili municiju dužno je da ih prijavi pri registraciji za let i preda ovlašćenom predstavniku avio-prevozioca na aerodromu, s tim što mu se oružje i municija vraćaju po iskrcavanju.

Na osnovu izvršene procene rizika, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove može da odobri da na letu određenog avio-prevozioca bude prisutno naoružano službeno lice za obezbeđivanje tokom leta.

Lista putnika neprihvatljivog ponašanja i problematičnih putnika ​​ 

Član 230a

Avio-prevozilac ima pravo da formira listu putnika neprihvatljivog ponašanja i problematičnih putnika i u skladu sa njom da uskrati pravo na prevoz takvim putnicima.

Znak identifikacije ​​ 

Član 231. 

Zabranjen je ulazak i kretanje licima i vozilima u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, bez odgovarajućeg znaka identifikacije.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, znak identifikacije nije potreban za:

1) predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine i predsednika i članove Vlade;

2) vazduhoplovnog inspektora i proverivača koji poseduju važeću legitimaciju i nose je vidno istaknutu;

3) putnika koji ulazi u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili se kreće u njoj, ako poseduje važeći kupon za ukrcavanje na let ili ekvivalentni dokument;

4) člana posade vazduhoplova koji ulazi u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili se kreće u njoj, ako poseduje vidno istaknutu identifikacionu karticu člana posade vazduhoplova, kao i važeću generalnu deklaraciju;

5) istražitelja Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju koji poseduje službenu legitimaciju izdatu od strane te organizacije, u slučaju udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma.

Znak identifikacije za ulazak i kretanje u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma izdaje operater aerodroma, a znak identifikacije za ulazak i kretanje u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima izvan navedenih zona i izvan aerodroma izdaje njihov korisnik.

Znak identifikacije se izdaje licu u pogledu koga je tokom bezbednosne provere utvrđeno da ne postoje bezbednosne smetnje iz člana 231b ovog zakona i koje je podnelo dokaz da je završilo odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, sprovođenje bezbednosne provere i obuke nije potrebno za lica kojima se znak identifikacije izdaje u svojstvu posetioca i kojima je dozvoljeno da se kreću isključivo uz pratnju lica ovlašćenog za pratnju.

Znak identifikacije za lica i vozila izdaje se ako operater aerodroma utvrdi da postoji operativna potreba ili drugi opravdani razlog ulaska i boravka u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, a može se koristiti samo radi vršenja poslova, ovlašćenja ili dužnosti.

Izdavalac znaka identifikacije iz stava 3. ovog člana obrađuje sledeće podatke o licu kome se izdaje znak identifikacije: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja, broj lične karte, odnosno broj putne isprave ako je reč o stranom državljaninu, državljanstvo, prebivalište i podatke o zaposlenju.

Znak identifikacije se izdaje sa rokom važenja koji nije duži od pet godina.

Izdavalac znaka identifikacije je dužan da vodi evidenciju o izdatim znakovima identifikacije i da je čuva najmanje pet godina po prestanku važenja znaka identifikacije.

Lice kome je izdat znak identifikacije je dužno da u slučaju isteka važenja znaka identifikacije, promene radnog mesta, prestanka radnog odnosa ili na zahtev izdavaoca vrati znak identifikacije izdavaocu, odnosno da u slučaju gubitka znaka identifikacije o tome odmah obavesti izdavaoca.

Pravno lice koje koristi vozilo za koje je izdat znak identifikacije je dužno da po isteku važenja znaka identifikacije, prestanku korišćenja tog vozila ili na zahtev izdavaoca vrati znak identifikacije izdavaocu, odnosno da u slučaju gubitka znaka identifikacije o tome odmah obavesti izdavaoca.

Bezbednosna provera ​​ 

Član 231a 

U cilju utvrđivanja postojanja ili nepostojanja bezbednosne smetnje iz člana 231b ovog zakona, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u saradnji sa nadležnim službama bezbednosti vrši bezbednosnu proveru svih lica kojima se izdaje znak identifikacije.

Pored lica kojima se izdaje znak identifikacije, bezbednosna provera se vrši i za vazduhoplovne inspektore i proverivače, istražitelje Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, lica koja obavljaju kontrole obezbeđivanja, instruktore u oblasti​​ obezbeđivanja, odgovorne rukovodioce za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, lica kojima je u skladu sa članom 248. ovog zakona povereno obavljanje pojedinih poslova unutar provere u oblasti obezbeđivanja (validatore obezbeđivanja u vazduhoplovstvu), kontrolore letenja, članove posade vazduhoplova, kao i za lica koja imaju pristup bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Bezbednosna provera lica iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se pre izdavanja znaka identifikacije, odnosno pre nego što lice počne da obavlja dodeljene poslove ili pre nego što se licu dozvoli pristup bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Bezbednosna provera lica iz st. 1. i 2. ovog člana se vrši najmanje svake treće godine.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, bezbednosna provera se vrši:

1) jednom godišnje za sledeće kategorije osoblja:

(1) osoblje obezbeđivanja,

(2) lica koja sprovode kontrole obezbeđivanja u kontrolisanoj, obezbeđivano-restriktivnoj zoni ili kritičnim delovima obezbeđivano-restriktivne zone, objektima regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca ili regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, kao i lica koja obavljaju poslove u kritičnim objektima ili rade sa kritičnim sistemima, uključujući i informacione sisteme,

(3) odgovorne rukovodioce za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu,

(4) instruktore u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,

(5) validatore obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,

(6) lica kojima se izdaje znak identifikacije za ulazak i kretanje u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma,

(7) lica kojima se izdaje identifikaciona kartica člana posade vazduhoplova;

2) uvek kada poslodavac osnovano posumnja da postoji bezbednosna smetnja kod lica iz st. 1. ili 2. ovog člana.

Zahtev za sprovođenje bezbednosne provere se podnosi, u zavisnosti od slučaja, najkasnije 30 dana pre planiranog angažovanja lica iz st. 1. ili 2. ovog člana, pre isteka važenja znaka identifikacije ili pre isteka važenja prethodno obavljene bezbednosne provere.

Za lica kojima se izdaje znak identifikacije zahtev za vršenje bezbednosne provere podnosi izdavalac znaka identifikacije iz člana 231. stav 3. ovog zakona, za vazduhoplovne inspektore i proverivače, instruktore u oblasti obezbeđivanja i validatore obezbeđivanja u vazduhoplovstvu zahtev podnosi Direktorat, dok za ostala lica iz stava 2. ovog člana zahtev podnosi njihov poslodavac.

Na način podnošenja zahteva za vršenje bezbednosne provere, kao i na način njenog vršenja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju ovlašćenja i rad policije.

Uz zahtev za vršenje bezbednosne provere, podnosilac zahteva dostavlja, ako poseduje, i dokaz da je u prethodnih 12 meseci lice koje se proverava bilo podvrgnuto bezbednosnoj proveri koju ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vrši po osnovu drugog zakona.

Odbijanje lica da da saglasnost za vršenje bezbednosne provere ili postojanje bezbednosne smetnje za posledicu ima neizdavanje znaka identifikacije ili neodložno oduzimanje znaka identifikacije, odnosno neodložnu zabranu pristupa bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu ili zabranu obavljanja poverenih poslova.

Odbijanje lica da potpiše saglasnost za vršenje bezbednosne provere ili postojanje bezbednosne smetnje može da predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa ili drugog prava.

Bezbednosna provera se ne vrši za sledeća lica:

1) policijskog i carinskog službenika i pripadnika službi bezbednosti koji poseduje legitimaciju ovlašćenog službenog lica;

2) stranog državljanina koji priloži dokaze izdate od strane nadležnog organa svoje države da nema bezbednosnih smetnji ili kome je od strane međunarodne ili strane organizacije izdat identifikacioni znak u skladu sa propisima iz oblasti vazduhoplovstva;

3) lica koja poseduju važeći sertifikat za pristup tajnim podacima stepena tajnosti „STROGO POVERLjIVOˮ i „DRŽAVNA TAJNAˮ, izdat u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

O angažovanju lica iz stava 12. tačka 2) ovog člana, poslodavac obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativnu agenciju.

Bezbednosna smetnja

Član 231b

Bezbednosna smetnja postoji u sledećim slučajevima:

1) ako je lice pravosnažno osuđeno za krivično delo iz grupe dela protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv polne slobode, protiv braka i porodice, protiv imovine, protiv zdravlja ljudi, protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, protiv državnih organa, protiv javnog reda i mira, protiv bezbednosti javnog saobraćaja, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom;

2) ako se protiv lica vodi krivični postupak za neko od krivičnih dela iz tačke 1. ovog člana za koje se goni po službenoj dužnosti ili je lice za ova dela sa nadležnim organom zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela;

3) ako je lice u poslednje četiri godine pravosnažno kažnjavano za prekršaj iz oblasti javnog reda i mira sa elementima nasilja ili za prekršaj iz zakona kojim se uređuju oružje i municija;

4) ako je lice član ili učestvuje u aktivnostima ili na bilo koji način podržava organizacije čije su aktivnosti ili ciljevi zabranjeni;

5) ako je na osnovu bezbednosne provere u mestu prebivališta, boravišta ili mestu rada utvrđeno da lice, svojim ponašanjem, navikama i sklonostima ukazuje da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir;

6) ako o licu postoji negativno mišljenje službi bezbednosti.

Test mera obezbeđivanja. Ispitivanje obezbeđivanja

Član 231v

U cilju kontrole kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu Direktorat sprovodi test mera obezbeđivanja, kao i ispitivanje obezbeđivanja.

Test mera obezbeđivanja je simulacija radnje nezakonitog ometanja koja ima za cilj kontrolu primene mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Za korišćenje replike oružja ili simulaciju eksplozivnog sredstva pri sprovođenju testa mera obezbeđivanja, potrebno je ovlašćenje ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, kao i prisustvo predstavnika tog ministarstva.

Test mera obezbeđivanja i ispitivanje obezbeđivanja se sprovode u skladu sa zahtevima iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i Programa za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Odgovorni rukovodioci za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

Član 231g

Lice koga vazduhoplovni subjekt, kao poslodavac, namerava da imenuje za odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu mora da poseduje ovlašćenje koje izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Ovlašćenje za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu izdaje se licu u pogledu koga ne postoji bezbednosna smetnja, koje ispunjava uslove u pogledu radnog iskustva u primeni mera obezbeđivanja, koje završi odgovarajuću obuku u ovlašćenom centru za obuku i položi ispit koji sprovodi Direktorat.

Zahtev za izdavanje ovlašćenja licu iz stava 1. ovog člana, u ime tog lica, podnosi poslodavac.

Za izdavanje ovlašćenja za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu plaća se taksa Direktoratu.

Direktorat vodi listu odgovornih rukovodilaca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Bliže uslove za izdavanje, suspenziju i stavljanje van snage ovlašćenja za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i rok važenja ovlašćenja propisuje Direktorat.

Obuka iz oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu koju organizuju vazduhoplovni subjekti. Instruktori u oblasti obezbeđivanja

Član 231d 

Pored osoblja obezbeđivanja i odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje, odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja moraju da završe i sva druga lica koja kod vazduhoplovnih subjekata, kao poslodavaca, obavljaju poslove koji mogu da imaju uticaja na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Obuku iz stava 1. ovog člana dužan je da organizuje poslodavac u redovnim vremenskim intervalima, a ona mora da bude primerena vrsti poslova koje zaposleni obavlja.

Pored ovlašćenih centara za obuku, obuku iz stava 1. ovog člana mogu da prema nastavnom programu odobrenom od strane Direktorata vrše i instruktori u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu koje je Direktorat ovlastio za obavljanje takve obuke.

Licu koje uspešno završi obuku iz stava 1. ovog člana, centar za obuku ili ovlašćeni instruktor izdaje odgovarajuću potvrdu o završenoj obuci.

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o završenim obukama svojih zaposlenih.

Ovlašćenje instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu izdaje se licu:

1) u pogledu koga ne postoji bezbednosna smetnja;

2) koje ispunjava uslove u pogledu stručne spreme;

3) koje ispunjava uslove u pogledu radnog iskustva u oblasti za koju vrši obuku;

4) koje je steklo potvrdu o završenoj obuci koju organizuje Direktorat;

5) koje položi ispit koji sprovodi Direktorat.

Ovlašćenje iz stava 6. ovog člana se izdaje na određeno vreme.

Za odobrenje i izmenu nastavnih programa, kao i za izdavanje i izmenu ovlašćenja iz stava 6. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Vrste osoblja koje mora da završi odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja, vreme na koje se obuka sprovodi, vrste i sadržaj obuke iz oblasti obezbeđivanja, uslove za izdavanje, izmenu, suspenziju i stavljanje van snage ovlašćenja instruktora u oblasti​​ obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, kao i rok važenja ovlašćenja instruktora propisuje Direktorat.

Direktorat vodi listu ovlašćenih instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Glava trinaesta

ORGAN I ORGANIZACIJA NADLEŽNI ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ

I. MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA

Član 232. 

Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na oblikovanje i vođenje politike Vlade u oblasti vazdušnog saobraćaja, strategiju razvoja vazdušnog saobraćaja, uređenje sistema vazdušnog saobraćaja, nadzor nad radom Direktorata u vršenju poverenih javnih ovlašćenja i druge poslove koji su određeni ovim i drugim zakonom.

II. DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA REPUBLIKE SRBIJE

Osnivanje i pravni položaj

Član 233.

Ovim zakonom osniva se Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kao javna agencija nad kojom osnivačka prava vrši Vlada u ime Republike Srbije i koja, kao javno ovlašćenje, obavlja poslove državne uprave koji su joj ovim zakonom povereni.

Direktorat ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i drugim propisima.

Direktorat za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.

Sedište Direktorata je u Beogradu.

Poslovi Direktorata

Član 234. 

Direktorat donosi propise i prvostepene upravne akte kad je na to ovlašćen ovim zakonom ili drugim propisom, izdaje javne isprave i vodi evidencije za koje je ovlašćen ovim zakonom ili drugim propisom, obavlja odit (proveru) i inspekcijski nadzor nad vazduhoplovnim subjektima, učestvuje u radu međunarodnih vazduhoplovnih organizacija i institucija i njihovih radnih tela, sarađuje s nadležnim organima drugih država i obavlja druge poslove određene ovim zakonom ili drugim propisom.

Direktoratu se poveravaju poslovi državne uprave za koje je ovlašćen ovim zakonom, a koji se odnose na donošenje propisa i prvostepenih upravnih akata,  obavljanje inspekcijskog nadzora, izdavanje javnih isprava i vođenje evidencija.

Direktorat je nacionalno nadzorno telo Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi, prema propisima Evropske unije, i kao takav izdaje sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i proverava da li pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi i dalje ispunjavaju uslove​​ za pružanje usluga.

Propisi Direktorata

Član 235. 

Propisi koje donosi Direktorat moraju po prirodi i nazivu da odgovaraju propisima organa državne uprave.

Propisi Direktorata objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije", bez plaćanja naknade za objavljivanje.

Propis Direktorata izuzetno može da uputi na međunarodne akte i propise, međunarodne standarde i preporučenu praksu koji se u tom slučaju neposredno primenjuju. U tom slučaju propis Direktorata obavezno sadrži informaciju na koji način su međunarodni akti i propisi, međunarodni standardi i preporučena praksa na koje on upućuje dostupni (putem Interneta ili na drugi pogodan način).

Protiv prvostepenih upravnih akata koje Direktorat donese u upravnom postupku može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove saobraćaja.

Žalba iz stava 4. ovog člana ne odlaže izvršenje upravnog akta.

Organi Direktorata

Član 236.

Organi Direktorata su upravni odbor i direktor.

Delokrug upravnog odbora

Član 237. 

Upravni odbor:

1) usvaja godišnji program rada Direktorata;

2) usvaja finansijski plan i izveštaje koje Direktorat podnosi Vladi;

3)​​ - brisana -

4) donosi opšte akte za koje nije nadležan direktor;

5) usmerava rad direktora i izdaje mu uputstva za rad;

6) nadzire poslovanje Direktorata;

7) vrši druge poslove određene zakonom kojim se uređuju javne agencije.

Sastav upravnog odbora

Član 238. 

Upravni odbor ima pet članova koje, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, imenuje Vlada na period od pet godina i koji mogu biti ponovo imenovani.

Upravni odbor ima predsednika koga, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, imenuje Vlada među članovima upravnog odbora koje je imenovala.

Članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad čiji neto iznos ne može biti viši od jednostruke ukupne prosečne zarade po zaposlenom bez poreza i doprinosa, koja je isplaćena u Republici Srbiji u oktobru mesecu u godini koja prethodi godini u kojoj se vrši isplata naknade, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Direktor

Član 239. 

Direktor zastupa i predstavlja Direktorat, rukovodi radom i poslovanjem Direktorata, donosi propise i pojedinačne pravne akte Direktorata, donosi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Direktoratu, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Direktoratu, izdaje direktive kojima određuje način rada, postupanja i ponašanja zaposlenih u Direktoratu, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora i obavlja druge poslove određene zakonom kojim se uređuju javne agencije i drugim propisima i opštim aktima.

Zamenik direktora

Član 240.

Direktor ima zamenika koji ga zamenjuje dok je odsutan ili sprečen da obavlja dužnost, koji se imenuje po istom postupku kao i direktor.

Finansiranje Direktorata

Član 241. 

Direktorat obezbeđuje sredstva za obavljanje poslova iz svog delokruga iz:

1) taksa za koje je ovim zakonom propisano da se plaćaju Direktoratu;

2) dela naknada koje se plaćaju u skladu sa Multilateralnim sporazumom o rutnim naknadama ili drugim potvrđenim međunarodnim ugovorima i dela terminalnih naknada, utvrđenih godišnjom troškovnom bazom na ime izvršavanja regulatornih i nadzornih poslova;

3) naknade koju, za unapređenje vazdušnog saobraćaja, plaćaju svi putnici u javnom avio-prevozu u odlasku, posredstvom operatera aerodroma;

4) naknade koju, za unapređenje vazdušnog saobraćaja, plaćaju korisnici vazduhoplova po toni prevezene pošte i robe u avio-prevozu u odlasku, posredstvom operatera aerodroma;

5) ostalih izvora, u skladu sa zakonom.

Propis Direktorata o visini taksi za koje je ovim zakonom određeno da se plaćaju Direktoratu, o načinu obračuna i plaćanja terminalnih naknada, visini terminalne naknade i dela terminalnih naknada koje se plaćaju Direktoratu, visini naknade koju plaćaju svi putnici u javnom avio-prevozu u odlasku i visini naknade koju plaćaju korisnici vazduhoplova po toni prevezene pošte i robe u avio-prevozu u odlasku stupa na snagu po pribavljenoj saglasnosti Vlade.

Sredstva iz stava 1. ovog člana uplaćuju se neposredno na poslovni račun.

Primena ostalih propisa na Direktorat

Član 242.

Na sve što ovim zakonom nije uređeno, u pogledu položaja Direktorata primenjuje se zakon kojim se uređuju javne agencije.

Na prava, obaveze i odgovornosti direktora Direktorata, zamenika direktora i zaposlenih u Direktoratu primenjuju se opšti propisi o radu.

Glava četrnaesta

ODIT (PROVERA) I INSPEKCIJSKI NADZOR

I. NADLEŽNOST I PRIMENA PROPISA

Član 243. 

Odit (proveru) i inspekcijski nadzor obavlja Direktorat.

Na sve što ovim zakonom nije uređeno, u pogledu odita (provere) i inspekcijskog nadzora primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, a na inspekcijski nadzor - i zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

II. ODIT (PROVERA)

Objekat odita (provere), pojam i vrste odita (provere)

Član 244. 

Oditu (u daljem tekstu: provera) podležu privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave, organizacija i preduzetnik koji obavljaju delatnosti ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: objekat provere).

Proverom se utvrđuje da li objekat provere ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu.

Osnovnom proverom ispituje se da li objekat provere ispunjava uslove za sticanje dozvole ili drugog pojedinačnog pravnog akta.

Periodična provera obavlja se dok dozvola ili drugi pojedinačni pravni akt važi.

Za sprovođenje osnovne i periodične provere plaća se taksa Direktoratu, izuzev u slučaju periodične provere koja se finansira u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Provera se obavlja kao povereni posao državne uprave.

Program periodične provere

Član 245.

Direktorat sastavlja program periodične provere za svaku godinu i o vremenu provere obaveštava odgovorno lice u objektu provere.

Direktorat obaveštava odgovorno lice u objektu provere i o predmetu, planu i načinu provere.

Proverivači

Član 246.

Proveru sprovode ovlašćena lica Direktorata (proverivači).

Proverivač ima pravo i dužnost da proveri objekte, opremu, uređaje, projekte, dokumentaciju i javne isprave objekta provere; da načini uvid u proces rada i kvalitet usluga koje pruža objekat provere i da uzme sve izjave koje su potrebne da bi utvrdio činjenično stanje.

Dok obavlja proveru, proverivač je dužan da nosi službenu legitimaciju kojom dokazuje svoje svojstvo.

Izveštaj proverivača, korektivne mere i postupanje direktora Direktorata

Član 247. 

Proverivači izrađuju pismeni izveštaj o proveri koji sadrži činjenično stanje i utvrđene, opisane i dokumentovane nepravilnosti.

Pismeni izveštaj se dostavlja direktoru Direktorata i objektu provere.

Zavisno od sadržine izveštaja, Direktorat može naložiti objektu provere da predloži korektivne mere za otklanjanje nepravilnosti i rokove za njihovo preduzimanje.

Direktorat je dužan da proceni korektivne mere koje je predložio objekat provere i da ih prihvati ako su pogodne za otklanjanje nepravilnosti, a objekat provere dužan je da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.

Rok u kome objekat provere preduzima korektivne mere određuju sporazumno Direktorat i objekat provere.

Po okončanju rada proverivača, konačnu odluku o ishodu provere donosi direktor Direktorata.

 

Poveravanje pojedinih poslova unutar provere. Priznavanje stranog dokumenta

Član 248. 

Direktorat može da fizičkom ili pravnom licu poveri pojedine poslove unutar provere, pod uslovom da ono ima dozvolu za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere.

Dozvolu za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Direktorat može da prizna dokument o pravu na sprovođenje provere koji je izdala strana država ili međunarodna organizacija, ako uslovi pod kojima je on izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za sprovođenje provere u Republici Srbiji.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere i za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta o pravu na sprovođenje provere plaća se taksa Direktoratu.

Podzakonski propis

Član 249.

Bliži način sprovođenja provere, bliže uslove za sticanje svojstva proverivača, bliži način ostvarivanja prava i obaveze proverivača i obrazac njihove službene legitimacije, bliži način ostvarivanja prava i obaveze objekta provere i sadržina izveštaja o proveri bliže se određuju propisom Direktorata.

Direktorat propisuje i poslove unutar provere koji mogu da se povere fizičkim ili pravnim licima, bliže uslove koje fizička ili pravna lica moraju da ispune da bi im se izdala dozvola, vreme na koje se dozvola izdaje, bliže uslove pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola i obrazac dozvole.

III. INSPEKCIJSKI NADZOR

1. Pojam inspekcijskog nadzora. Vazduhoplovni inspektor

Član 250. 

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse, vrši Direktorat, preko vazduhoplovnog inspektora.

Obavljanje pojedinih stručnih poslova vazduhoplovne inspekcije Direktorat može, u skladu sa članom 48. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, br. 36/15 i 44/18 – dr. zakon) poveriti licu koje ne ispunjava sve uslove za sticanje zvanja vazduhoplovnog inspektora, ali poseduje specijalističko znanje kakvo je neophodno za vršenje tih stručnih poslova.

Inspekcijski nadzor se vrši nad pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevoziocem, vlasnikom ili korisnikom vazduhoplova, operaterom aerodroma, investitorom aerodroma, vazduhoplovno-tehničkom organizacijom, vazduhoplovnim osobljem, kao i nad drugim privrednim društvima, drugim pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima koja obavljaju delatnosti, poslove ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu ili kojima se ovim zakonom utvrđuju određene obaveze (u daljem tekstu: nadzirani subjekat).

Dok obavlja inspekcijski nadzor vazduhoplovni inspektor je dužan da nosi službeno odelo i službenu legitimaciju.

Izgled i korišćenje službenog odela i obrazac službene legitimacije vazduhoplovnog inspektora propisuje Direktorat.

Vazduhoplovni inspektor ne može da izrađuje ili učestvuje u izradi planske ili tehničke dokumentacije i tehničkoj kontroli tehničke dokumentacije predmeta inspekcijskog nadzora i da vrši stručni nadzor nad proizvodnjom, izgradnjom, odnosno izvođenjem radova na predmetu inspekcijskog nadzora.

2. Prava i dužnosti vazduhoplovnog inspektora

Član 251. 

Vazduhoplovni inspektor vodi postupak, donosi rešenja i preduzima mere u okviru prava i dužnosti određenih zakonom.

Vazduhoplovni inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:

1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju nadziranog subjekta, koju nije mogao da pribavi po službenoj dužnosti;

2) pregleda:

(1) aerodrome,

(2) vazduhoplove i vazduhoplovne proizvode,

(3) komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje, opremu i objekte,

(4) poslovne prostorije, postrojenja, instalacije, sredstva rada i proizvode,

(5) druge objekte, uređaje i predmete nadziranog subjekta;

3) sasluša i uzima izjave od odgovornih lica nadziranog subjekta i drugih lica;

4) zahteva izveštaje i podatke o radu nadziranog subjekta;

5) obavi neposredni uvid u rad osoblja nadziranog subjekta;

5a) prikuplja i obrađuje podatke o ličnosti koji su od značaja za pripremu i obavljanje inspekcijskog nadzora;

6) podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje iz člana 258. st. 1–3. i člana 260. stav 1. ovog zakona;

7) izda prekršajni nalog za prekršaje iz člana 258. st. 4. i 5. i člana 260. stav 2. ovog zakona;

8) podnese krivičnu prijavu ili prijavu za privredni prestup;

9) preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen.

Vazduhoplovni inspektor je dužan da o svom prisustvu obavesti odgovorno lice nadziranog subjekta.

Odgovorno lice nadziranog subjekta dužno je da postupi po nalogu vazduhoplovnog inspektora.

3. Ovlašćenja vazduhoplovnog inspektora

Ovlašćenje da se naloži otklanjanje nepravilnosti

Član 252. 

Vazduhoplovni inspektor ovlašćen je da, ako uoči nepravilnosti u radu nadziranog subjekta, zapisnikom o inspekcijskom nadzoru, odnosno rešenjem naloži nadziranom subjektu da otkloni nepravilnosti i da odredi rok u kome je nadzirani subjekat dužan da otkloni nepravilnosti.

Nadzirani subjekat je dužan da izvrši mere za otklanjanje nepravilnosti naložene zapisnikom, odnosno rešenjem vazduhoplovnog inspektora.

Nadzirani subjekat je dužan da, u roku od 48 sati od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno obavesti vazduhoplovnog inspektora da li su nepravilnosti otklonjene.

Ovlašćenje na privremenu zabranu i ograničenje

Član 253.

Zavisno od ishoda inspekcijskog nadzora i težine neposrednog ugrožavanja bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, vazduhoplovni inspektor ovlašćen je da odmah donese rešenje kojim:

1) privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku privremeno zabranjuje obavljanje delatnosti ili pružanje usluga;

2) privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu zabranjuje radnje koje mogu da budu opasne po bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, život i zdravlje ljudi, životnu sredinu i imovinu;

3) privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku privremeno ograničava ili privremeno zabranjuje korišćenje vazduhoplova, aerodroma, objekata, prostorija, sredstava za rad, opreme, sistema ili uređaja koji ne ispunjavaju uslove koji su propisani za njihovo korišćenje.

Vazduhoplovni inspektor ovlašćen je da privremeno zabrani rad licu koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, pod uslovima koji su određeni u članu 184. ovog zakona.

Ovlašćenje na podnošenje predloga direktoru Direktorata

Član 254. 

Vazduhoplovni inspektor može uz pismeno obrazloženje da predloži direktoru Direktorata:

1) izmenu, suspenziju ili stavljanje van snage dozvole ili drugog pojedinačnog pravnog akta kojim se utvrđuje da privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu;

2) da naloži da centar za obuku izmeni, suspenduje ili stavi van snage potvrdu o obučenosti lica koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja ili da sprovede vanrednu proveru stručne obučenosti tih lica;

3) vanrednu proveru stručne obučenosti ili zdravstvene sposobnosti lica koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.
 

4. Zapisnik o inspekcijskom nadzoru

Član 255. 

Vazduhoplovni inspektor dužan je da u roku od osam radnih dana od završetka inspekcijskog nadzora sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru.

Izuzetno, vazduhoplovni inspektor koji pismenim rešenjem zabrani rad licu koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja dužan je da sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru u roku od 24 sata po okončanju nadzora iz člana 184. ovog zakona.

Zapisnik se dostavlja nadziranom subjektu.

5. Ostale odredbe o inspekcijskom nadzoru

Dužnost avio-prevozioca da obezbedi mesto za vazduhoplovnog inspektora

Član 256.

Avio-prevozioc dužan je da, po najavi, obezbedi mesto u vazduhoplovu za vazduhoplovnog inspektora koji nadzire rad posade vazduhoplova ili proverava ispravnost vazduhoplova u letu.

Pravo na žalbu protiv rešenja vazduhoplovnog inspektora ​​ 

Član 257. 

Na rešenje vazduhoplovnog inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove saobraćaja.

Žalba na rešenje vazduhoplovnog inspektora ne odlaže izvršenje rešenja, s tim da vazduhoplovni inspektor može iz opravdanih razloga odrediti da žalba odlaže izvršenje rešenja.
 

Glava petnaesta

KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 258. 

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) obavlja vazdušni saobraćaj suprotno međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima (član 4. stav 2);

2) se ne pridržava pravila letenja (član 4a stav 1);

3) u svojstvu operatera vazduhoplova leti vazduhoplovom iznad gusto naseljenih područja gradova, naselja, industrijskih objekata ili iznad skupova lica na otvorenom ispod minimalne visine iako to nije potrebno radi poletanja ili sletanja ili ako takav let nije prethodno odobrio Direktorat (član 8. stav 1);

4)​​ - brisana -

5) iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i tečnosti suprotno članu 9. ovog zakona;

6) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova obavlja operacije na takav način da nije osigurao bezbednost lica na zemlji i drugih korisnika vazdušnog prostora ili nije sveo na minimum rizike koji mogu nastati prilikom korišćenja tih sistema (član 10. stav 1);

7) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova nije preduzeo sve potrebne mere da osigura bezbednost operacije (član 10a stav 1);

8) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova ne izvrši prijavu leta pre sprovođenja operacije ili se ne pridržava operativnih ograničenja, tehničkih zahteva ili drugih uslova propisanih za onu kategoriju operacija koju obavlja (član 10a stav 2);

9) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova postupa suprotno obavezama iz člana 10a stav 3. ovog zakona;

9a) nije registrovan kao operater sistema bespilotnog vazduhoplova, a obavlja operacije propisane u članu 10a stav 4. ovog zakona;

9b) u svojstvu vazduhoplovno-modelarskog kluba ili udruženja sprovodi operacije sistema bespilotnih vazduhoplova suprotno uslovima određenim u odobrenju Direktorata (član 10v stav 1);

9v) u svojstvu operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova obavlja operacije suprotno pravima, uslovima i ograničenjima navedenim u sertifikatu operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova (član 10g stav 3);

9g) koristi rakete ili druge leteće objekte tako da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 11. stav 1) ili ih lansira bez prethodno pribavljenog odobrenja pružaoca usluga kontrole letenja (član 11. stav 2);

9d) u svojstvu vazduhoplovnog subjekta ne uspostavi ili ne koristi sistem upravljanja bezbednošću (član 16. stav 2);

10) ne prijavi Direktoratu svaki događaj, iako je na to obavezan na osnovu propisa iz člana 17. stav 4. ovog zakona (član 17. stav 1);

11) o nameri da uvede promenu u funkcionalni sistem ne obavesti Direktorat ili mu ne dostavi bezbednosnu argumentaciju ili ne pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu (član 18. stav 1);

12) stalno i sistematski ne uočava opasnost, ne procenjuje i ne umanjuje rizik u obavljanju svoje delatnosti (član 19. stav 1);

13) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj naredbi (član 19a stav 1);

14) u svojstvu operatera domaćeg ili stranog vazduhoplova povredi vazdušni prostor Republike Srbije (član 23. stav 1);

15) u svojstvu operatera stranog bespilotnog vazduhoplova ili letećeg objekta povredi vazdušni prostor Republike Srbije (član 23. stav 2);

16) u svojstvu operatera vazduhoplova koristi vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta (član 24. stav 1);

16a) postupa suprotno uslovima koji su propisom iz člana 37. stav 1. ovog zakona određeni za korišćenje klasa vazdušnog prostora (član 37. stav 2);

17) bez ovlašćenja Direktorata izrađuje procedure za instrumentalno letenje (član 41. stav 1);

17a) leti vazduhoplovom ili obavlja operacije sistema bespilotnog vazduhoplova suprotno zabrani iz člana 42. stav 2. ovog zakona;

17b) leti vazduhoplovom ili obavlja operacije sistema bespilotnog vazduhoplova u uslovno zabranjenoj zoni bez odobrenja Direktorata ili suprotno uslovima određenim u tom odobrenju (član 42. stav 3);

17v) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova postupa suprotno zabrani iz člana 42. stav 6. ovog zakona;

18) u svojstvu učesnika u procesu upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja i upravljanja kapacitetom ne planira, ne koordinira ili ne obavlja aktivnosti na propisan način (član 43. stav 3);

19) u svojstvu pružaoca usluga komunikacije, navigacije i nadzora ne obezbedi redovnost i pouzdanost usluga (član 53. stav 1);

20) sisteme, uređaje, opremu i objekte ne koristi prema tehničkoj dokumentaciji, uputstvu za korišćenje i programu održavanja ili ako tehničku dokumentaciju, uputstvo za korišćenje i program održavanja, ne čuva i ne ažurira (član 53. stav 2);

21) ne planira ili ne projektuje ili ne nabavi ili ne koristi ili ne održava ili ne vrši tehnički nadzor nad radom i ispravnošću komunikacionih, navigacionih i nadzornih sistema, uređaja, opreme i objekata, čije karakteristike i način korišćenja i održavanja ispunjavaju međunarodne propise i standarde, obaveze predviđene potvrđenim međunarodnim ugovorom i uslove koje propiše Direktorat (član 54. stav 1);

22) komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje i opremu redovno ne proverava i ne kalibriše iz vazduha (član 54. stav 2);

23) ne učini dostupnim osmotrene meteorološke podatke ili ih ne stavi na raspolaganje korisnicima usluga (član 57. stav 1);

24) pruža usluge u vazdušnoj plovidbi, a nema sertifikat za pružanje usluga ili ga Vlada nije imenovala za pružanje tih usluga (član 64. stav 2);

25) u svojstvu pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi ne snima elektronski ili na drugi način ne čuva sve podatke o pruženim uslugama (član 71. stav 1);

26) obavlja javni avio-prevoz bez važeće operativne dozvole (član 77. stav 1);

27) obavlja prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom ili lokalne letove bez sertifikata vazduhoplovnog operatera (član 79. st. 3. i 4);

28) na zahtev Direktorata, ne dostavi podatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole (član 80. stav 2);

29) u svojstvu imaoca operativne dozvole ne dostavi Direktoratu godišnje finansijske izveštaje u roku od šest meseci od završetka finansijske godine (član 80. stav 3);

30) prilikom obavljanja delatnosti ne postupa u skladu sa uslovima navedenim u sertifikatu vazduhoplovnog operatera (član 84. stav 2);

30a) u svojstvu operatera balona ili jedrilice obavlja javni avio-prevoz iako nije dostavio izjavu da je osposobljen da obavlja javni avio-prevoz i da izvršava dužnosti operatera koje su s tim povezane (član 85a stav 1) ili ako prilikom obavljanja delatnosti ne postupa u skladu sa uslovima navedenim u toj izjavi (član 85a stav 2);

31) pre uzimanja vazduhoplova u zakup ne pribavi od Direktorata saglasnost za zaključenje ugovora o zakupu (član 87. stav 2);

32) daje vazduhoplov bez posade u zakup stranom avio-prevoziocu bez prethodne saglasnosti Direktorata ili daje vazduhoplov u zakup sa posadom, a ne obavesti Direktorat o tome (član 87. stav 3);

33) ne obavlja međunarodni avio-prevoz pod uslovima koji su određeni potvrđenim međunarodnim ugovorom (član 89. stav 2);

34) u svojstvu stranog avio-prevozioca obavlja međunarodni javni avio-prevoz s Republikom Srbijom bez odobrenja (član 91. stav 1);

35) ne objavi ukupnu cenu avio-prevoza ili jasno ne navede elemente od kojih se ta ukupna cena sastoji (član 92. stav 2);

36) u svojstvu prodavca putnih karata ne obezbedi pristup cenama prevoza za i sa aerodroma u Republici Srbiji bez diskriminacije na osnovu državljanstva ili prebivalištva kupca ili na osnovu svog sedišta (član 92. stav 4);

37) ne objavi red letenja najkasnije 15 dana pre početka njegovog važenja, a izmene u redu letenja – najkasnije deset dana pre početka važenja izmenjenog reda letenja (član 94. stav 2);

38) ne obavlja delatnost u skladu sa objavljenim redom letenja dok on važi (član 94. stav 3);

39) o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah ne obavesti javnost (član 94. stav 4);

40) obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu bez podnete izjave o osposobljenosti za obavljanje tih delatnosti ili obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika bez potvrde o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti (član 95. stav 1);

41) obavlja nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovom, a nije dostavio Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova (član 97. stav 1);

42) obavlja nekomercijalno letenje suprotno uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 97. stav 2. ovog zakona;

43) održi vazduhoplovnu manifestaciju bez odobrenja Direktorata ili ako mu jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom nije alocirala vazdušni prostor u tu svrhu (član 98. stav 1);

43a) u svojstvu operatera vazduhoplova obavlja pojedine aktivnosti koje mogu da predstavljaju određeni bezbednosni rizik, a da za to nije pribavio posebno odobrenje Direktorata ili postupa suprotno uslovima sadržanim u tom odobrenju (član 98a stav 1);

44) za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ne koristi aerodrom (član 99. stav 1);

45) za poletanje i sletanje koristi mesta koja se nalaze izvan aerodroma suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 99. stav 3);

46) u svojstvu operatera aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu ne obezbedi da aerodrom bude otvoren za odvijanje vazdušnog saobraćaja (član 103. stav 3);

47) poleti sa aerodroma, odnosno sleti na aerodrom izvan vremena otvorenosti aerodroma, u terminu koji nije odredio operater aerodroma (član 103. stav 4);

48) koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju, a nema sertifikat aerodroma, dozvolu za korišćenje aerodroma ili saglasnost za korišćenje aerodroma ili ako u trenutku korišćenja aerodrom ne ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 104);

49) koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju suprotno uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje, odnosno specifikaciji saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 108. stav 1);

50) ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja o planiranim radovima većeg obima koji mogu da dovedu do zatvaranja aerodroma ili ograničenja njegovog korišćenja, kao i o svim drugim promenama koje se odnose na uslove pod kojim je izdata dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma (član 110. stav 1);

51) ne ograniči ili trajno ili privremeno ne prekine korišćenje aerodroma koji je prestao da ispunjava neki od uslova u pogledu bezbednosti odvijanja vazdušnog saobraćaja ili obezbeđivanja u vazduhoplovstvu ili ako o tome ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 110. stav 2);

52) izvrši izmenu na aerodromu koja može da utiče na specifikaciju dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, a ne podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 111. stav 1);

53) pre stručne kontrole ne dostavi Direktoratu na mišljenje nacrt planskog dokumenta za aerodromski kompleks i prostor koji se graniči sa aerodromskim kompleksom (član 115. stav 3);

54) pre vršenja stručne ili tehničke kontrole, odnosno pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, ne dostavi Direktoratu na potvrdu tehničku dokumentaciju koja se odnosi na izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju aerodroma (član 116. stav 1);

55) ne obavesti Direktorat o radovima koji ne podležu izdavanju građevinske dozvole, a koji mogu da utiču na bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu ili ne dostavi odgovarajuću dokumentaciju na zahtev Direktorata radi pribavljanja potvrde (član 116. stav 2);

56) u svojstvu investitora ili operatera aerodroma ne obavesti Direktorat o završetku radova iz člana 116. st. 1. i 2. ovog zakona (član 116. stav 3);

57) u svojstvu investitora ili operatera aerodroma ne pribavi novo mišljenje, odnosno potvrdu, ako je došlo do izmena nakon izdavanja mišljenja iz člana 115. odnosno nakon izdavanja potvrde iz člana 116. st. 1. ili 2. ovog zakona (član 116. stav 4);

58) ne obeleži prepreke koje mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 117. stav 1);

59) bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 117. stav 2);

59a) ne ukloni drveće, grmlje ili drugo rastinje koje probija površi za ograničenje prepreka ili utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu ili nevizuelnu navigaciju ili ako ne ograniči njihovu visinu (član 117. stav 4);

60) bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji mogu da utiču na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi (član 119. stav 1);

60a) u blizini aerodroma postavi ili koristi nevazduhoplovna svetla na zemlji koja, zbog svog intenziteta, konfiguracije ili boje, mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilota u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji ili mogu da ometaju kontrolora letenja u aerodromskoj kontroli letenja (član 119a stav 1);

60b) u blizini aerodroma postavi ili koristi objekat, instalaciju ili uređaj koji emituje lasersko zračenje ili reflektovanu svetlost koji mogu da ugroze ili negativno da utiču na bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu (član 119a stav 2);

61) ne preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu (član 120. stav 1);

62) ne odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema nameni, tehničkim svojstvima i kapacitetu aerodroma (član 120. stav 2);

63) ne obezbedi redovan pregled i održavanje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje,​​ sletanje i kretanje vazduhoplova ili o njihovom stanju ne obavesti nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 120. stav 3);

64) ne uspostavi upravljanje aktivnostima i kontrolu kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma (član 121. stav 1);

65) ne dostavi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za pružanje usluga upravljanja platformom (član 121. stav 3);

66) ne preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja divljih deponija ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu ili, u slučajevima kada uklanjanje sadržaja nije moguće, ne obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i smanjen na najmanju moguću meru (član 122. stav 1);

67) ne obezbedi osmatranje kretanja i rasterivanje ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini ili ne obezbedi prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini ili ne vrši analizu tih informacija ili ne preduzima druge mere kojima se verovatnoća sudara između ptica i drugih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru (član 122. stav 3);

68) ne postavi na aerodromu ogradu ili drugu prikladnu prepreku, radi sprečavanja ulaska životinja koje su dovoljno velike da mogu predstavljati opasnost za vazduhoplov, kao i radi sprečavanja slučajnog ili namernog pristupa neovlašćenih lica na deo aerodroma koji ne predstavlja javnu zonu (član 123. stav 1);

69) ne postavi na aerodromu ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili ne preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma ako je Direktorat prilikom provere uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti procenio da je to postavljanje neophodno sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 123. stav 2);

70) ne obezbedi da na prostoru od najmanje tri metra od ograde aerodroma ne postoji rastinje ili objekti koji onemogućavaju nadgledanje ograde aerodroma ili koji mogu da se iskoriste za neovlašćeni pristup aerodromu (član 123. stav 3);

71) ne organizuje, u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, spasilačko-vatrogasnu službu ili spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu (član 124. st. 1. i 2);

72) poveri obavljanje poslova spasilačko-vatrogasne službe, odnosno spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja organizaciji koja ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu osoblja, vozila, opreme i sredstava za gašenje požara i spasavanje (član 124. stav 4);

73) u svojstvu operatera aerodroma ne organizuje na aerodromu medicinsko obezbeđenje (član 125. st. 1. i 2);

74) poveri obavljanje poslova medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi koja ne ispunjava uslove utvrđene propisom iz člana 125. stav 3. ovog zakona (član 125. stav 4);

75) pruža usluge zemaljskog opsluživanja, a ne poseduje dozvolu Direktorata za pružanje tih usluga (član 127. stav 1);

76) u svojstvu avio-prevozioca obavlja samoopsluživanje bez dozvole Direktorata (član 128. st. 1. i 2);

77) ne objavi listu aerodromske infrastrukture ili ne odredi naknadu za pristup toj infrastrukturi ili ne omogući pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja pristup aerodromskoj infrastrukturi pod objektivnim, transparentnim i nediskriminatornim uslovima ili sa pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja ne zaključi ugovor o korišćenju aerodromske infrastrukture (član 130. stav 4);

78) pružanjem usluga za koje mu je izdata dozvola ugrozi bezbednost saobraćaja na aerodromu ili ako ne obezbedi kontinuitet u pružanju usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja ili ako te usluge ne pruža na pošten i nediskriminatoran način (član 131. stav 1);

79) računovodstveno ne razdvoji delatnosti pružanja usluga zemaljskog opsluživanja od ostalih delatnosti koje obavlja (član 131. stav 2);

80) poveri pružanje pojedinih usluga zemaljskog opsluživanja drugom pravnom licu ili preduzetniku (podugovaraču) koji ne poseduje važeću dozvolu za pružanje tih usluga zemaljskog opsluživanja (član 131. stav 3);

81) ne obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge (član 132. stav 1);

82) odredi visinu aerodromskih naknada na način kojim se diskriminišu pojedini korisnici aerodroma (član 133. stav 4);

83) o razlozima zbog kojih planira povećanje pojedine naknade i o njenoj planiranoj visini ne obavesti sve korisnike aerodromskih usluga najkasnije 60 dana pre planiranog početka primene povećane naknade (član 133. stav 5);

84) u svojstvu operatera aerodroma ne obavi konsultacije sa korisnicima aerodromskih usluga pre donošenja odluke o izmeni sistema obračunavanja ili visine aerodromskih naknada (član 133. stav 6);

85) koristi vazduhoplov koji nije upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije, Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije ili Registar vojnih vazduhoplova Republike Srbije ili koji nije sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju (član 135. stav 1);

86) koristi vazduhoplov suprotno njegovoj kategoriji, vrsti ili nameni (član 135. stav 3);

87) u svojstvu vlasnika, odnosno korisnika vazduhoplova koji je upisan u Registar vazduhoplova ne prijavi Direktoratu svaku promenu podataka upisanih u taj registar (član 144. stav 4);

88) koristi vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije, a ne nosi znake državne pripadnosti ili oznake registracije ili obavezne natpise (član 145. stav 2);

89) koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova, a u njemu se dok leti ne nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova ili potvrda o plovidbenosti vazduhoplova ili potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova ili dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio-signale ili druge isprave i knjige (član 147. stav 1);

90) obavlja vazduhoplovno-tehničku delatnost bez dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti (član 149. stav 2);

91) projektuje ili proizvodi vazduhoplovne proizvode, delove, uređaje i opremu suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 152. stav 5);

91a) ne obezbedi da sistem bespilotnog vazduhoplova prati odgovarajuća deklaracija o usaglašenosti ili da je odgovarajuća identifikaciona oznaka klase pričvršćena za bespilotni vazduhoplov (član 152a stav 4);

92) u svojstvu korisnika vazduhoplovnog proizvoda ne postupi po nalogu za plovidbenost koji je izdao Direktorat (član 156. stav 1);

92a) koristi vazduhoplov suprotno ograničenju koje je upisano u potvrdu o plovidbenosti (član 158. stav 4);

92b) u svojstvu vazduhoplovno-tehničke organizacije vrši proveru plovidbenosti iako za to nema dozvolu Direktorata (član 159. stav 1);

92v) u svojstvu vazduhoplovno-tehničke organizacije produži važenje potvrde o proveri plovidbenosti bez odobrenja Direktorata (član 160. stav 1);

93) za obavljanje javnog avio-prevoza koristi vazduhoplov koji ne ispunjava dodatne uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti (član 163. stav 1);

94) primenjuje program održavanja vazduhoplova koji nije odobrio Direktorat ili odgovarajuća vazduhoplovno-tehnička organizacija (član 164. stav 2);

95) u svojstvu operatera vazduhoplova obavlja let vazduhoplovom suprotno odobrenim uslovima leta, odnosno dozvoli za let (član 165. stav 2);

95a) koristi u vazdušnom saobraćaju ultralaki vazduhoplov, amaterski građeni vazduhoplov, bivši vojni vazduhoplov ili drugi vazduhoplov koji nema potvrdu o tipu bez posebne dozvole za let (član 168. stav 1);

96) omogući vazduhoplovnom osoblju da obavlja poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće dozvole (član 172. stav 1);

97) omogući obavljanje poslova koji posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja osoblju koje nema potvrdu o obučenosti (član 175. stav 1);

97a) dozvoli obavljanje poslova osoblja obezbeđivanja licu koje ne poseduje sertifikat sa odgovarajućim ovlašćenjima (član 175. stav 3);

98) obučava vazduhoplovno osoblje prema programima obuke koje nije odobrio Direktorat (član 179. stav 1);

99) vrši obuku vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na obučavanje (član 179. stav 2);

99a) vrši obuku iako ne poseduje operativnu dozvolu ili vrši obuku vazduhoplovnog osoblja bez date izjave o osposobljenosti (član 179. stav 3);

100) obučava vazduhoplovno osoblje na uređaju za simuliranje letenja ili na drugoj vrsti simulatora za obuku za čije korišćenje nije pribavljena dozvola Direktorata (član 180. stav 1);

101) obavlja zdravstvene preglede vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti (član 189. stav 1);

102) obavlja zdravstvene preglede, vrši ocenu zdravstvene sposobnosti ili izdaje lekarska uverenja suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 189. stav 2);

103) ne obezbedi proveru psihofizičkog stanja vazduhoplovnog osoblja (član 193. stav 2);

104) ne obezbedi broj članova i sastav posade vazduhoplova u skladu sa potvrdom o tipu vazduhoplova ili priručnikom za upravljanje vazduhoplovom ili operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova ili propisom Direktorata (član 194. stav 2);

105) omogući da poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu obavlja lice koje je prešlo starosnu granicu utvrđenu članom 196. ovog zakona;

106) za svaki let ili deo leta ne odredi vođu vazduhoplova (član 197. stav 3);

107) ne obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, vremenu letenja, trajanju letačke dužnosti, odmoru i slobodnim danima članova posade vazduhoplova ili ne vodi evidenciju o tome (član 199. stav 7);

108) ne obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, trajanju smena u toku radnog dana, trajanju neprekidnog rada i dužini dnevnog odmora kontrolora letenja (član 199a stav 4);

109) ne preduzima mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji utiču na buku, a posledica su obavljanja delatnosti ili pružanja usluga u vazduhoplovstvu (član 200. stav 1);

110) ne obezbedi da se pri korišćenju aerodroma primenjuju mere zaštite životne sredine, prema ovom zakonu i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine (član 201);

111) ne obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova (član 203. stav 1);

112) obavlja transport opasne robe vazdušnim putem u domaćem ili međunarodnom vazdušnom saobraćaju suprotno odredbama ovog zakona ili međunarodnim standardima i preporučenom praksom sadržanim u Aneksu 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu ili odredbama Tehničkih instrukcija (član 204. stav 1);

113) vrši transport vazdušnim putem predmeta i materija suprotno članu 205. ovog zakona;

114) u svojstvu stranog operatera vazduhoplova transportuje opasnu robu na teritoriju Republike Srbije ili sa teritorije Republike Srbije bez odobrenja koje izdaje Direktorat (član 206. stav 1);

115) ne obezbedi da je opasna roba upakovana u skladu sa članom 208. ili članom 209. ovog zakona;

116) ne obezbedi da je opasna roba označena i obeležena u skladu sa članom 210. ovog zakona;

117) u svojstvu pošiljaoca opasne robe postupi suprotno članu 211. ovog zakona;

118) u svojstvu operatera vazduhoplova postupi suprotno članu 212. ovog zakona;

119) u svojstvu operatera vazduhoplova, pošiljaoca ili druge organizacije koja učestvuje u transportu opasne robe vazdušnim putem svojim zaposlenima ne dostavi informacije koje im omogućavaju da izvršavaju dužnosti u vezi sa transportom opasne robe i uputstva o merama koje treba preduzeti u slučaju vanrednih situacija koje proističu iz transporta opasne robe (član 214);

120) ne utvrdi ili ne sprovodi program stručnog osposobljavanja lica koja obavljaju poslove u transportu opasne robe u vazdušnom saobraćaju (član 215. stav 1) ili ako sprovodi program koji nije u skladu sa Tehničkim instrukcijama (član 215. stav 2);

120a) u svojstvu operatera vazduhoplova ili imenovanog poštanskog operatera ne pribavi odobrenje Direktorata za program stručnog osposobljavanja lica koja obavljaju poslove u transportu opasne robe u vazdušnom saobraćaju (član 215. stav 3);

121) u svojstvu učesnika u transportu opasne robe iz člana 215. stav 2. ovog zakona za obavljanje poslova u transportu opasne robe ne odredi zaposlene koji poseduju važeću potvrdu o stručnoj osposobljenosti (član 217. stav 3);

122) u svojstvu učesnika u transportu opasne robe iz člana 215. stav 2. ovog zakona ne čuva podatke o stručnom osposobljavanju zaposlenih koji obavljaju poslove u transportu opasne robe u vazdušnom saobraćaju ili ih ne dostavi Direktoratu, na njegov zahtev (član 217. stav 4);

122a) u svojstvu operatera aerodroma ne obrazuje Aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju (član 219a stav 1) ili koordinaciono telo za olakšice (član 219a stav 2);

123) u svojstvu operatera aerodroma ne obrazuje Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 223. stav 1) ili ako na drugi način ne obezbedi koordinaciju primene mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu u slučaju kada je ta mogućnost predviđena Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 223. stav 3);

124) ne sačini ili ne primenjuje sopstveni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, prema Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 224. stav 1);

125) ne odredi ili ne razgraniči javnu, kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu ili obeleženi prostor na aerodromu ili službene prolaze ili prolaze za putnike ili za to ne pribavi saglasnost Direktorata (član 225. stav 1);

126) u svojstvu operatera aerodroma ne obezbedi na ulazu u obezbeđivano-restriktivnu zonu ili unutar ove zone obavljanje pregleda obezbeđivanja ili pregled vozila​​ ili ako u svojstvu operatera vazduhoplova ne obezbedi u obezbeđivano-restriktivnoj zoni nadzor nad kretanjem lica i vozila ka vazduhoplovu ili od vazduhoplova (član 226. stav 3);

127) dozvoli ulazak u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu, kao i u vazduhoplov, licu koje verbalno ili fizički napadne osoblje obezbeđivanja, preti, nedolično se ponaša, remeti javni red i mir ili koje odbije pregled obezbeđivanja, kao i licu za koje osoblje obezbeđivanja ima osnovanu sumnju u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom (član 226. stav 7);

128) obavlja kontrolu pristupa, pregled obezbeđivanja, nadgledanje ili patroliranje bez dozvole Direktorata (član 227. stav 1);

128a) u putničku kabinu vazduhoplova ili u obezbeđivano-restriktivnu zonu unese oružje, municiju, eksplozivne, zapaljive ili opasne materije ili druga sredstva i predmete sa liste zabranjenih predmeta (član 230. stav 1);

129) ne spreči ulazak i kretanje licima i vozilima u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, bez odgovarajućeg znaka identifikacije (član 231. stav 1);

129a) izda znak identifikacije licu u pogledu koga nije utvrđeno da ne postoje bezbednosne smetnje iz člana 231b ovog zakona ili koje nije podnelo dokaz da je završilo odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 231. stav 4);

129b) izda znak identifikacije za lice ili vozilo iako ne postoji operativna potreba ili drugi opravdani razlog ulaska i boravka u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva (član 231. stav 6);

129v) dozvoli licu iz člana 231a st. 1. i 2. ovog zakona da obavlja dodeljene poslove, odnosno dozvoli mu pristup bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu pre nego što je izvršena bezbednosna provera tog lica (član 231a stav 3);

129g) u svojstvu poslodavca ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativnu agenciju o angažovanju lica iz člana 231a stav 12. tačka 2) ovog zakona (član 231a stav 13);

129d) u svojstvu poslodavca imenuje za odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu lice koje nema odgovarajuće ovlašćenje Direktorata (član 231g stav 1);

129đ) u svojstvu poslodavca dozvoli da poslove koji mogu da imaju uticaja na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu obavljaju lica koja nisu završila odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja (član 231d stav 1);

129e) u svojstvu poslodavca ne organizuje, u redovnim vremenskim intervalima, odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja (član 231d stav 2);

129ž) u svojstvu poslodavca ne vodi evidenciju o završenim obukama svojih zaposlenih (član 231d stav 5);

130) ne izvrši mere za otklanjanje nepravilnosti naložene zapisnikom, odnosno rešenjem vazduhoplovnog inspektora (član 252. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne dostavi blagovremeno pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja podatke koji su značajni za letenje vazduhoplova, radi objavljivanja u vazduhoplovnim informativnim proizvodima (član 60. stav 2);

2) omogući obavljanje pregleda obezbeđivanja na aerodromu osoblju koje nema sertifikat (član 175. stav 3);

3) primenjuje sopstveni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu bez odobrenja Direktorata (član 224. stav 2);

4) -​​ brisana​​ -

5) ne primenjuje osnovne mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu propisane Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 224a stav 1) ili ne primenjuje alternativne mere obezbeđivanja koje je odobrio Direktorat (član 224a stav 3);

6) ne primenjuje pojačane mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu u slučaju da bezbednosna procena rizika ukazuje da postoji povišen stepen ugroženosti nekog dela sistema obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 224a stav 4);

7) ne obeleži službene prolaze i prolaze za putnike ili ne postavi odgovarajuće znake obaveštenja, upozorenja ili zabrane neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu (član 225. stav 2);

8) ne obezbedi vršenje kontrole pristupa lica i vozila u kontrolisanu zonu aerodroma i u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili nadgledanje i patroliranje ili ne primenjuje kontrole obezbeđivanja u javnoj zoni ako bezbednosna procena rizika to nalaže (član 226. stav 1);

8a) u svojstvu vlasnika, odnosno korisnika objekta ili površina koje nisu u nadležnosti operatera aerodroma, ne obezbedi vršenje kontrole pristupa, nadgledanje i patroliranje od strane osoblja obezbeđivanja (član 226. stav 2);

8b) neovlašćeno vrši snimanje ili fotografisanje mesta na kojem se obavlja kontrola pristupa, pregled obezbeđivanja ili rad osoblja obezbeđivanja ili kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva (član 226. stav 8);

9) za obavljanje pregleda obezbeđivanja koristi tehničku opremu koja ne ispunjava standarde propisane za tu vrstu opreme ili za njeno korišćenje ne pribavi odobrenje Direktorata (član 226. stav 9);

10) obavlja poslove regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca ili regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta bez odobrenja Direktorata (član 227. stav 3);

11) ne obavlja pregled i zaštitu objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu ili ne obezbedi: prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma; odgovarajuće prostorije i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja, kao i odgovarajući prostor za uništavanje otkrivenih eksplozivnih naprava ili opremu za bezbedan transport eksplozivnih naprava (član 228. stav 1);

11a) u svojstvu operatera vazduhoplova ne obezbedi zaštitu vazduhoplova, kao i obavljanje pregleda obezbeđivanja vazduhoplova ili provere obezbeđivanja vazduhoplova, u skladu sa Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 228. stav 2);

12) u svojstvu izdavaoca znaka identifikacije ne vodi evidenciju o izdatim znakovima identifikacije ili je ne čuva u propisanom roku (član 231. stav 9);

13) po isteku važenja znaka identifikacije za vozilo, prestanku korišćenja tog vozila ili na zahtev izdavaoca ne vrati znak identifikacije izdavaocu, odnosno u slučaju gubitka znaka identifikacije o tome odmah ne obavesti izdavaoca (član 231. stav 11).

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 10.000 dinara. 

Prekršaji za koje se kažnjava korisnik vazduhoplova

Član 259. 

- brisan -

Prekršaji za koje se kažnjava fizičko lice

Član 260. 

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) obavlja vazdušni saobraćaj suprotno međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima (član 4. stav 2);

2) se ne pridržava pravila letenja (član 4a stav 1);

3) leti vazduhoplovom iznad gusto naseljenih područja gradova, naselja, industrijskih objekata ili iznad skupova lica na otvorenom ispod minimalne visine iako to nije potrebno radi poletanja ili sletanja ili ako takav let nije prethodno odobrio Direktorat (član 8. stav 1);

4)​​ - brisana -

5) iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i tečnosti suprotno članu 9. ovog zakona;

6) u svojstvu daljinskog pilota obavlja operacije na takav način da nije osigurao bezbednost lica na zemlji i drugih korisnika vazdušnog prostora ili nije sveo na minimum rizike koji mogu nastati prilikom korišćenja sistema bespilotnog vazduhoplova (član 10. stav 1);

7) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova nije preduzeo sve potrebne mere da osigura bezbednost operacije (član 10a stav 1);

8) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova ne izvrši prijavu leta pre sprovođenja operacije ili se ne pridržava operativnih ograničenja, tehničkih zahteva ili drugih uslova propisanih za onu kategoriju operacija koju obavlja (član 10a stav 2);

9) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova postupa suprotno obavezama iz člana 10a stav 3. ovog zakona;

9a) nije registrovan kao operater sistema bespilotnog vazduhoplova, a obavlja operacije propisane u članu 10a stav 4. ovog zakona;

9b) upravlja sistemom bespilotnog vazduhoplova iako ne ispunjava uslove propisane u članu 10b stav 1. ovog zakona;

9v) ne završi odgovarajuću teorijsku obuku ili ne položi odgovarajući teorijski ispit ili nije stekao sertifikat o osposobljenosti daljinskog pilota, a obavlja operacije sistema bespilotnog vazduhoplova za čije sprovođenje je to neophodno (član 10b stav 2);

9g) postupa suprotno obavezi iz člana 10b stav 3. ovog zakona;

9d) ne poštuje uslove utvrđene u operativnom odobrenju, odnosno ograničenja i uslove navedene u operativnoj izjavi (član 10b stav 4);

9đ) koristi rakete ili druge leteće objekte tako da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 11. stav 1) ili ih lansira bez prethodno pribavljenog odobrenja pružaoca usluga kontrole letenja (član 11. stav 2);

10) ne prijavi Direktoratu svaki događaj, iako je na to obavezan na osnovu propisa iz člana 17. stav 4. ovog zakona (član 17. stav 1);

11) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj naredbi (član 19a stav 1);

12) u svojstvu vođe vazduhoplova povredi vazdušni prostor Republike Srbije (član 23. stav 1);

13) u svojstvu lica koje upravlja stranim bespilotnim vazduhoplovom ili letećim objektom povredi vazdušni prostor Republike Srbije (član 23. stav 2);

14) u svojstvu vođe vazduhoplova upravlja vazduhoplovom koji leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta (član 24. stav 1);

14a) postupa suprotno uslovima koji su propisom iz člana 37. stav 1. ovog zakona određeni za korišćenje klasa vazdušnog prostora (član 37. stav 2);

14b) leti vazduhoplovom ili obavlja operacije sistema bespilotnog vazduhoplova suprotno zabrani iz člana 42. stav 2. ovog zakona;

14v) leti vazduhoplovom ili obavlja operacije sistema bespilotnog vazduhoplova u uslovno zabranjenoj zoni bez odobrenja Direktorata ili suprotno uslovima određenim u tom odobrenju (član 42. stav 3);

14g) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova postupa suprotno zabrani iz člana 42. stav 6. ovog zakona;

15) u svojstvu učesnika u procesu upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja i kapacitetom planira, koordinira ili obavlja aktivnosti na način koji je suprotan propisu iz člana 43. stav 4. ovog zakona;

15a) u svojstvu operatera balona ili jedrilica obavlja javni avio-prevoz iako nije dostavio izjavu da je osposobljen da obavlja javni avio-prevoz i da izvršava dužnosti operatera koje su s tim povezane (član 85a stav 1) ili ako prilikom obavljanja javnog avio-prevoza ne postupa u skladu sa uslovima navedenim u toj izjavi (član 85a stav 2);

16) ako u svojstvu usklađivača reda letenja ili koordinatora vrši usaglašavanje reda letenja ili dodelu slotova na način suprotan propisu iz člana 94. stav 7. ovog zakona;

16a) obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu bez podnete izjave o osposobljenosti za obavljanje tih delatnosti ili obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika bez potvrde o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti (član 95. stav 1);

17) obavlja nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovom, a nije dostavio Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova (član 97. stav 1);

18) obavlja nekomercijalno letenje suprotno uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 97. stav 2. ovog zakona;

19) održi vazduhoplovnu manifestaciju bez odobrenja Direktorata ili ako mu jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom nije alocirala vazdušni prostor u tu svrhu (član 98. stav 1);

19a) u svojstvu operatera vazduhoplova obavlja pojedine aktivnosti koje mogu da predstavljaju određeni bezbednosni rizik, a da za to nije pribavio posebno odobrenje Direktorata ili postupa suprotno uslovima sadržanim u tom odobrenju (član 98a stav 1);

20) za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ne koristi aerodrom (član 99. stav 1);

21) za poletanje i sletanje koristi mesta koja se nalaze izvan aerodroma suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 99. stav 3);

22) upravlja vazduhoplovom koji izvan vremena otvorenosti aerodroma poleti sa aerodroma ili sleti na aerodrom u terminu koji nije odredio operater aerodroma (član 103. stav 4);

23) koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju, a nema sertifikat aerodroma, dozvolu za korišćenje aerodroma ili saglasnost za korišćenje aerodroma ili ako u trenutku korišćenja aerodrom ne ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 104);

24) koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju suprotno uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje, odnosno specifikaciji saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 108. stav 1);

25) ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja o planiranim radovima većeg obima koji mogu da dovedu do zatvaranja aerodroma ili ograničenja njegovog korišćenja, kao i o svim drugim promenama koje se odnose na uslove pod kojim je izdata dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma (član 110. stav 1);

26) ne ograniči ili trajno ili privremeno ne prekine korišćenje aerodroma koji je prestao da ispunjava neki od uslova u pogledu bezbednosti odvijanja vazdušnog saobraćaja ili obezbeđivanja u vazduhoplovstvu ili ako o tome ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 110. stav 2);

27) izvrši izmenu na aerodromu koja može da utiče na specifikaciju dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, a ne podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 111. stav 1);

28) pre stručne kontrole, ne dostavi Direktoratu na mišljenje nacrt planskog dokumenta za aerodromski kompleks i prostor koji se graniči sa aerodromskim kompleksom (član 115. stav 3);

29) pre vršenja stručne ili tehničke kontrole, odnosno pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, ne dostavi Direktoratu na potvrdu tehničku dokumentaciju koja se odnosi na izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju aerodroma (član 116. stav 1);

30) ne obavesti Direktorat o radovima koji ne podležu izdavanju građevinske dozvole, a koji mogu da utiču na bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu ili ne dostavi odgovarajuću dokumentaciju na zahtev Direktorata radi pribavljanja potvrde (član 116. stav 2);

31) ne obavesti Direktorat o završetku radova iz člana 116. st. 1. i 2. ovog zakona (član 116. stav 3);

32) u svojstvu investitora ili operatera aerodroma ne pribavi novo mišljenje, odnosno potvrdu, ako je došlo do izmena nakon izdavanja mišljenja iz člana 115. odnosno nakon izdavanja potvrde iz člana 116. stav 1. ili stav 2. ovog zakona (član 116. stav 4);

33) bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 117. stav 2);

33a) ne ukloni drveće, grmlje ili drugo rastinje koje probija površi za ograničenje prepreka ili utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu ili nevizuelnu navigaciju ili ako ne ograniči njihovu visinu (član 117. stav 4);

34) bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji mogu da utiču na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi (član 119. stav 1);

34a) u blizini aerodroma postavi ili koristi nevazduhoplovna svetla na zemlji koja, zbog svog intenziteta, konfiguracije ili boje, mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova​​ na zemlji ili u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilota u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji ili mogu da ometaju kontrolora letenja u aerodromskoj kontroli letenja (član 119a stav 1);

34b) u blizini aerodroma postavi ili koristi objekat, instalaciju ili uređaj koji emituje lasersko zračenje ili reflektovanu svetlost koji mogu da ugroze ili negativno da utiču na bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu (član 119a stav 2);

35) ne preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu (član 120. stav 1);

36) ne odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema nameni, tehničkim svojstvima i kapacitetu aerodroma (član 120. stav 2);

37) ne obezbedi redovan pregled i održavanje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ili o njihovom stanju ne obavesti nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 120. stav 3);

38) ne uspostavi upravljanje aktivnostima i kontrolu kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma (član 121. stav 1);

39) ne dostavi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za pružanje usluga upravljanja platformom (član 121. stav 3);

40) ne preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja divljih deponija ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu ili, u slučajevima kada uklanjanje sadržaja nije moguće, ne obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i smanjen na najmanju moguću meru (član 122. stav 1);

41) ne obezbedi osmatranje kretanja i rasterivanje ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini ili ne obezbedi prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini ili ne vrši analizu tih informacija ili ne preduzima druge mere kojima se verovatnoća sudara između ptica i drugih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru (član 122. stav 2);

42) ne postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku, radi sprečavanja ulaska životinja koje su dovoljno velike da mogu predstavljati opasnost za vazduhoplov, kao i radi sprečavanja slučajnog ili namernog pristupa neovlašćenih lica na deo aerodroma koji ne predstavlja javnu zonu (član 123. stav 1);

43) ne postavi na aerodromu ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili ne preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma ako je Direktorat prilikom provere uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti procenio da je to postavljanje neophodno sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 123. stav 2);

44) ne obezbedi da na prostoru od najmanje tri metra od ograde aerodroma ne postoji rastinje ili objekti koji onemogućavaju nadgledanje ograde aerodroma ili koji mogu da se iskoriste za neovlašćeni pristup aerodromu (član 123. stav 3);

45) ne organizuje, u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, spasilačko-vatrogasnu službu ili spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu (član 124. st. 1. i 2);

46) poveri obavljanje poslova spasilačko-vatrogasne službe, odnosno spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja organizaciji koja ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu osoblja, vozila, opreme i sredstava za gašenje požara i spasavanje (član 124. stav 4);

47) ne obezbedi na aerodromu službu hitne medicinske pomoći ili ne organizuje medicinsko obezbeđenje (član 125. st. 1. i 2);

48) poveri obavljanje poslova službe hitne medicinske pomoći, odnosno medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi koja ne ispunjava uslove određene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (član 125. stav 5);

49) koristi vazduhoplov koji nije upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije, Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije ili Registar vojnih vazduhoplova Republike Srbije ili koji nije sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju (član 135. stav 1);

50) koristi vazduhoplov suprotno njegovoj kategoriji, vrsti ili nameni (član 135. stav 3);

51) u svojstvu vlasnika, odnosno korisnika vazduhoplova koji je upisan u Registar vazduhoplova ne prijavi Direktoratu svaku promenu podataka upisanih u taj registar (član 144. stav 4);

52) koristi vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije, a ne nosi znake državne pripadnosti ili oznake registracije ili obavezne natpise (član 145. stav 2);

53) koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova, a u njemu se dok leti ne nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova ili potvrda o plovidbenosti vazduhoplova ili potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova ili dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio signale ili druge isprave i knjige (član 147. stav 1);

53a) obavlja pojedine poslove u okviru vazduhoplovno-tehničke delatnosti suprotno uslovima utvrđenim u propisu iz čl. 150, 152. ili 168. ovog zakona (član 149. stav 3);

54) projektuje ili proizvodi vazduhoplovne proizvode, delove, uređaje i opremu suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 152. stav 5);

54a) ne obezbedi da sistem bespilotnog vazduhoplova prati odgovarajuća deklaracija o usaglašenosti ili da je odgovarajuća identifikaciona oznaka klase pričvršćena za bespilotni vazduhoplov (član 152a stav 4);

55) u svojstvu korisnika vazduhoplovnog proizvoda ne postupi po nalogu za plovidbenost koji je izdao Direktorat (član 156. stav 1);

55a) koristi vazduhoplov suprotno ograničenju koje je upisano u potvrdu o plovidbenosti (član 158. stav 4);

55b) obavlja proveru plovidbenosti vazduhoplova, a nije imalac dozvole za održavanje vazduhoplova sa ovlašćenjem za odgovarajući tip vazduhoplova (član 159. stav 1);

56) za obavljanje javnog avio-prevoza koristi vazduhoplov koji ne ispunjava dodatne uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti (član 163. stav 1);

57) primenjuje program održavanja vazduhoplova koji nije odobrio Direktorat ili odgovarajuća vazduhoplovno-tehnička organizacija (član 164. stav 2);

58) obavlja let vazduhoplovom suprotno odobrenim uslovima leta, odnosno dozvoli za let (član 165. stav 2);

58a) koristi u vazdušnom saobraćaju ultralaki vazduhoplov, amaterski građeni vazduhoplov, bivši vojni vazduhoplov ili drugi vazduhoplov koji nema potvrdu o tipu bez posebne dozvole za let (član 168. stav 1);

59) obavlja poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće dozvole u koju se upisuju ovlašćenja imaoca dozvole (član 172. stav 1);

59a) vrši proveru stručne osposobljenosti vazduhoplovnog osoblja, a nije ispitivač ili procenjivač koga je Direktorat ovlastio (član 173. stav 1);

60) obavlja poslove koji posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće potvrde o obučenosti (član 175. stav 1);

61) obavlja poslove osoblja obezbeđivanja iako ne poseduje sertifikat ili odgovarajuća ovlašćenja (član 175. stav 3);

62) u toku praktične obuke nema pri sebi ispravu kojom dokazuje da pohađa praktični deo obuke (član 187. stav 2);

63) obavlja poslove za koje je ovlašćeno, a ne dokaže zdravstvenu sposobnost odgovarajućim lekarskim uverenjem (član 188. stav 1);

64) obavlja zdravstvene preglede vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti (član 189. stav 1);

65) obavlja zdravstvene preglede, vrši ocenu zdravstvene sposobnosti ili izdaje lekarska uverenja suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 189. stav 2);

66) je prilikom obavljanja svojih poslova pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci ili u psihofizičkom stanju koje ga onemogućava da pravilno obavlja svoje poslove (član 193. stav 1);

67) obavlja poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu, a prešlo je starosnu granicu utvrđenu članom 196. ovog zakona;

68) pre leta ne proveri da li su vazduhoplov i posada spremni za let, da li se u vazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige ili ne preduzme mere koje su određene operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova (član 198. stav 1);

69) se ne povinuje naređenjima vođe vazduhoplova (član 198. stav 2);

70) ne preduzme sve mere koje su potrebne da bi se sprečila radnja kojom se ugrožava bezbednost vazduhoplova ili lica u njemu ili da bi se ublažile posledice izvršene radnje (član 198. stav 5);

71) ne postupi u skladu sa članom 198. stav 7. ili stav 8. ovog zakona;

72) ne postupi u skladu sa propisom iz člana 199. stav 6. ovog zakona;

73) obavlja transport opasne robe vazdušnim putem u domaćem ili međunarodnom vazdušnom saobraćaju suprotno odredbama ovog zakona ili međunarodnim standardima i preporučenom praksom sadržanim u Aneksu 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu ili suprotno odredbama Tehničkih instrukcija (član 204. stav 1);

74) vrši transport vazdušnim putem predmeta i materija suprotno članu 205. ovog zakona;

74a) transportuje opasnu robu na teritoriju Republike Srbije ili sa teritorije Republike Srbije bez odobrenja koje izdaje Direktorat (član 206. stav 1);

75) ne obezbedi da je opasna roba upakovana u skladu sa članom 208. ili članom 209. ovog zakona;

76) ne obezbedi da je opasna roba označena i obeležena u skladu sa članom 210. ovog zakona;

77) u svojstvu pošiljaoca opasne robe postupi suprotno članu 211. ovog zakona;

78) u svojstvu operatera vazduhoplova postupi suprotno članu 212. ovog zakona;

79) u svojstvu vođe vazduhoplova postupi suprotno članu 213. ovog zakona;

80)​​ - brisana -

81) vrši stručnu obuku lica koja obavljaju poslove u transportu opasne robe u vazdušnom saobraćaju, a nema ovlašćenje Direktorata za obavljanje poslova instruktora za transport opasne robe (član 216. stav 1);

82) u svojstvu instruktora za transport opasne robe ne vodi evidenciju o izdatim potvrdama o stručnoj osposobljenosti ili je ne dostavlja Direktoratu (član 217. stav 2);

82a) u svojstvu vlasnika, odnosno korisnika objekta ili površina koje nisu u nadležnosti operatera aerodroma, ne obezbedi vršenje kontrole pristupa, nadgledanje i patroliranje od strane osoblja obezbeđivanja (član 226. stav 2);

83) unese ili ako propuštanjem vršenja svoje dužnosti omogući da se unese u putničku kabinu vazduhoplova ili u obezbeđivano-restriktivnu zonu oružje ili municija ili eksplozivne, zapaljive ili opasne materije ili druga sredstva ili predmeti koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta (član 230. stav 1);

83a) obavlja poslove odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu bez odgovarajućeg ovlašćenja Direktorata (član 231g stav 1);

83b) obavlja obuku iz člana 231d stav 1. ovog zakona u svojstvu instruktora obuke u oblasti obezbeđivanja bez ovlašćenja Direktorata ili prema nastavnom programu koga Direktorat nije odobrio (član 231d stav 3);

84) ne postupi po nalogu vazduhoplovnog inspektora (član 251. stav 4);

85) ne izvrši mere za otklanjanje nepravilnosti naložene zapisnikom, odnosno rešenjem vazduhoplovnog inspektora (član 252. stav 2).

Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 10.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) pri pružanju usluga kontrole letenja ne upotrebljava izraze standardne frazeologije na engleskom jeziku (član 48. stav 1);

2) na dužnosti nema pri sebi dozvolu, sertifikat ili potvrdu o obučenosti, a letačko osoblje, kontrolori letenja i kabinsko osoblje – i lekarsko uverenje (član 187. stav 1);

3) postupi suprotno članu 226. stav 7. ovog zakona;

3a) neovlašćeno vrši snimanje ili fotografisanje mesta na kojem se obavlja kontrola pristupa, pregled obezbeđivanja ili rad osoblja obezbeđivanja ili kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva (član 226. stav 8);

4) ne prijavi pri registraciji za let oružje ili municiju ili ih ne preda ovlašćenom predstavniku avio-prevozioca na aerodromu (član 230. stav 2);

5) bez odgovarajućeg znaka identifikacije ulazi i kreće se u kontrolisanoj ili obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, ili ako dozvoli ili ne spreči ulazak i kretanje nekog lica bez odgovarajućeg znaka identifikacije u tim zonama, objektima, delovima infrastrukture i sistemima (član 231. stav 1);

6) ne vrati znak identifikacije izdavaocu u slučaju njegovog isteka važenja, promene radnog mesta, prestanka radnog odnosa ili na zahtev izdavaoca ili ne obavesti odmah izdavaoca u slučaju gubitka znaka identifikacije (član 231. stav 10);

7) u roku od 48 sati od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno ne obavesti vazduhoplovnog inspektora da li su nepravilnosti otklonjene (član 252. stav 3).

Primena odredaba zakona kojim se uređuju prekršaji i zastarevanje

Član 260a

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako proteknu tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Postupak za izdavanje prekršajnog naloga ne može se pokrenuti niti voditi ako proteknu tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi izdavanja prekršajnog naloga ili pokretanja prekršajnog postupka.

Zastarevanje počinje ponovo da teče posle svakog prekida, ali apsolutna zastarelost nastaje u svakom slučaju po isteku roka od šest godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Na sva ostala pitanja koja se tiču prekršajnog postupka primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prekršaji.

Glava šesnaesta

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o, kao pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 261.

Smatra se da je ugovorom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore koji je zaključen 31. oktobra 2003. godine i kojim je osnovana Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o, Vlada ovlastila Agenciju za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. da pruža sve usluge u vazdušnoj plovidbi na teritoriji Republike Srbije, sve dok Vlada drukčije ne odluči.

Rok za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona

Član 262.

Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Donošenje akata Vlade i obrazovanje komiteta

Član 263.

Vlada donosi Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, Nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom i Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju u roku od 18 meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada obrazuje Nacionalni vazduhoplovni komitet za upravljanje vazdušnim prostorom, Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju i Nacionalni komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Preuzimanje nadležnosti u oblasti bezbednosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda civilnih vazduhoplova ​​ 

Član 264. 

Centar za istraživanje preuzima od Direktorata prava, obaveze, zaposlene, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su potrebni za obavljanje nadležnosti u oblasti bezbednosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda civilnih vazduhoplova.

Donošenje propisa na osnovu ECAA sporazuma

Član 265.

Pored drugih propisa za čije je donošenje ovlašćen, Direktorat donosi i propise iz oblasti vazduhoplovstva koji su sadržani u Aneksu I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine,​​ Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (ECAA sporazum). Multilateralni sporazum potvrđen je zakonom koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori", broj 38/09).

Upravni odbor i direktor Direktorata

Član 266.

Savet Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije nastavlja danom stupanja na snagu ovog zakona da radi kao Upravni odbor Direktorata u sastavu u kome je to predviđeno ovih zakonom.

Generalni direktor Direktorata i zamenik direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije nastavljaju danom stupanja na snagu ovog zakona da rade kao direktor Direktorata, odnosno zamenik direktora Direktorata, kao javne agencije, sa ovlašćenjima koja su predviđena ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju javne agencije.

Važenja pojedinačnih pravnih akata donesenih na osnovu važećih propisa

Član 267.

Dozvole i drugi pojedinačni pravni akti koji su doneseni po propisima koji su na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, kojima se utvrđuje da su njihovi imaoci osposobljeni da obavljaju delatnosti ili poslove ili da pružaju usluge u vazduhoplovstvu, ostaju na snazi do isteka roka važenja koji je označen u njima, odnosno do izdavanja odgovarajućih pojedinačnih pravnih akata koji se donose na osnovu ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega, a najkasnije 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Svi subjekti koji su po odredbama ovog zakona obavezni da steknu pojedinačni pravni akt kojim se utvrđuje da ispunjavaju uslove za obavljanje delatnosti, poslova ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu, a na to nisu bili dužni po Zakonu o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list SRJ", br. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 i 70/01 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05), dužni su da ispune uslove koji su određeni ovim zakonom u roku od 24 meseca od stupanja na snagu ovog zakona.

Primena ovog zakona na započete postupke

Član 268.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na sve postupke koji su započeti pre stupanja na snagu ovog zakona ako do stupanja na snagu ovog zakona u njima nije doneseno konačno rešenje.

Izuzetno, prekršajni postupci koji su pokrenuti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako su blaži za učinioca.

Prestanak važenja Zakona o vazdušnom saobraćaju i drugih propisa

Član 269.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list SRJ", br. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 i 70/01 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05), Odluka o osnivanju Direktorata civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore ("Službeni glasnik RS", broj 102/03), Odluka o vršenju osnivačkih prava u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore ("Službeni glasnik RS", broj 53/06) i Zaključak o promeni naziva Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije i Crne Gore ("Službeni glasnik RS", broj 12/07).

Stupanje na snagu ovog zakona

Član 270.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U PREČIŠĆENOM TEKSTU NE NALAZI SE:

Čl. 90-91. Zakona - 19/2025-68:

Član 90.

"Podzakonski propisi za izvršenje ovog zakona biće doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti do stupanja na snagu ovog zakona.

Operateri aerodroma sa kojih se obavlja međunarodni javni avio-prevoz su dužni da obrazuju Aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona."

Član 91.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o bezbednosti na vazduhoplovnom pristaništu („Službeni list SFRJ", broj 73/87 i „Službeni list SRJ", broj 2/93).

Čl. 33. Zakona - 9/2020-18:

"Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona."

Čl. 63. Zakona - 83/2018-41:

''Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.''

Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br.​​ 66/2015​​ i​​ 83/2018​​ (čl. 25.​​ i​​ 26.​​ nisu u prečišćenom tekstu).

I. UVODNE ODREDBE

Predmet uređenja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća, ostalih nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju, nadležnost i ovlašćenja organa za sprovođenje istrage i postupak istraživanja, kao i vršenje nadzora nad primenom ovog zakona.

Primena zakona

Član 2.

Ovaj zakon primenjuje se na:

1) istrage o udesima i ozbiljnim nezgodama u vazdušnom saobraćaju:

(1) koje su se dogodile na teritoriji Republike Srbije, a sprovode se u skladu​​ sa međunarodnim obavezama Republike Srbije,

(2) koje su se dogodile vazduhoplovima koji su registrovani u Republici Srbiji ili kojima upravlja privredno društvo sa sedištem u Republici Srbiji, a koje su se dogodile van teritorije Republike Srbije, ako takvu istragu ne sprovodi druga država,

(3) povodom kojih je Republika Srbija ovlašćena ili u skladu sa međunarodnim pravima i obavezama u mogućnosti da imenuje ovlašćenog predstavnika kako bi učestvovala kao država registracije, država korisnika, država projektovanja, država proizvodnje ili država koja na zahtev države koja sprovodi istragu obezbeđuje informacije, objekte ili stručnjake,

(4) u slučaju kada je Republici Srbiji omogućeno imenovanje predstavnika u istrazi koju vodi druga država na osnovu posebnog interesa usled smrtnih slučajeva i ozbiljnih telesnih povreda svojih državljana,

(5) na pitanja koja se tiču blagovremenog davanja informacija o svim licima i opasnom teretu u vazduhoplovu, koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu, kao i pomoći žrtvama​​ vazduhoplovnog udesa ili ozbiljne nezgode i njihovim srodnicima;

2) istrage u železničkom saobraćaju:

(1) ozbiljnih nesreća na železničkim sistemima sa ciljem mogućeg unapređenja bezbednosti na železnici i prevenciji nesreća,

(2) ostalih nesreća i nezgoda​​ koje pod drugačijim uslovima mogu da dovedu do ozbiljnih nesreća, uključujući u to i tehnički otkaz strukturnih podsistema ili činilaca interoperabilnosti;

3) istrage u vodnom saobraćaju:

(1) u pomorskoj plovidbi vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda:

- u kojima učestvuju pomorski brodovi koji viju zastavu Republike Srbije,

- koje su od bitnog interesa za Republiku Srbiju;

(2) u unutrašnjoj plovidbi ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda:

- koje se dogode na unutrašnjim vodama Republike Srbije, bez obzira čiju zastavu vije brod koji učestvuje u nezgodi.

Ovaj zakon ne primenjuje se na:

1) istrage koje se odnose na bezbednost u slučaju udesa i ozbiljnih nezgoda koje su doživeli vazduhoplovi koji obavljaju vojne, carinske, policijske ili slične zadatke, osim ako su u udesu ili ozbiljnoj nezgodi učestvovali civilni i domaći ili strani vojni vazduhoplovi, kada udes ili ozbiljnu nezgodu istražuje mešovita civilno-vojna komisija;

2) podzemne železnice (metroe), tramvaje i druge vrste lake železnice;

3) vrlo ozbiljne pomorske nesreće, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, pomorske nezgode, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode u vodnom saobraćaju u kojima učestvuju samo ratni brodovi, brodovi koje upotrebljavaju državni organi koji služe isključivo u neprivredne svrhe, brodove bez sopstvenog pogona, drvena plovila, plovila za rekreaciju, osim ako imaju ili će imati posadu i prevoze više od 12 putnika za privredne svrhe, ribarska plovila dužine manje od 15 m i na nepokretne platforme.

Značenje pojmova

Član 3.​​ ​​ 

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) bezbednosna preporuka je predlog​​ Centra za istraživanje nesreća na osnovu informacija dobijenih u istrazi, u svrhu sprečavanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;

2) brod je brod unutrašnje plovidbe i pomorski brod;

3) vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije​​ vazduha koji se odbija od površine zemlje;

4)​​ velika​​ šteta​​ u železničkom saobraćaju je šteta koju Centar za istraživanje nesreća, po pristupu mestu nesreće, proceni u iznosu od najmanje dva miliona evra;

5) vrlo​​ ozbiljna​​ pomorska​​ nesreća je pomorska nesreća koja za posledicu ima potpuni gubitak broda, smrt ili ozbiljno zagađenje morske sredine nastalo u vezi sa radom broda;

6) glavni​​ istražitelj je lice kome je, na osnovu njegove stručnosti poverena organizacija, sprovođenje, kontrola i rukovođenje bezbednosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;

7) država​​ registracije je država u čiji registar je upisan vazduhoplov ili železničko vozilo ili brod;

8) istraga označava postupak koji obuhvata prikupljanje i analizu podataka, izvođenje zaključaka, uključujući i utvrđivanje uzroka i u zavisnosti od slučaja, davanje bezbednosnih preporuka u cilju prevencije udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;

9) međunarodni standardi i​​ preporučena​​ praksa (International Standard and Recommended Practices) su međunarodni standardi i preporučena praksa u vezi s istraživanjem udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, koji su usvojeni u skladu sa članom 37. Čikaške konvencije;

10)​​ nezgoda u železničkom saobraćaju je događaj koji je povezan sa saobraćajem vozova ili manevarskog sastava i negativno utiče na bezbednost saobraćaja;

11) nesreća​​ u železničkom saobraćaju je neželjen ili neplaniran iznenadan događaj ili specifičan niz takvih događaja koji ima štetne posledice (sudari, iskliznuća, nesreće na putnom prelazu u istom nivou, nesreće sa učešćem lica izazvane železničkim vozilima u pokretu, požari i sl.);

12) ovlašćeni​​ predstavnik​​ u vazdušnom i vodnom saobraćaju je lice koje država odredi na osnovu njegovih kvalifikacija za učešće u bezbednosnom istraživanju koje vrši druga država. Ovlašćeni predstavnik koga odredi druga država treba da bude iz nadležnog organa za istraživanje nesreća;

13) ozbiljna​​ nezgoda u vazdušnom saobraćaju​​ je događaj koji obuhvata okolnosti koje ukazuju da je postojala velika verovatnoća da dođe do udesa, a povezan je sa korišćenjem vazduhoplova, koji se, u slučaju vazduhoplova sa posadom, dogodio od trenutka kada se neko lice ukrca u vazduhoplov sa namerom da obavi let do trenutka kada se sva lica iskrcaju iz vazduhoplova ili, u slučaju vazduhoplova bez posade, koji se dogodio od trenutka kada je vazduhoplov spreman za pokret u cilju leta do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa;

14) ozbiljna​​ nesreća​​ u železničkom saobraćaju je sudar ili iskliznuće voza koji ima za posledicu smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica ili nanošenje velike štete železničkim vozilima, železničkoj infrastrukturi ili životnoj sredini, kao i druga slična nesreća koja ima očigledan uticaj na bezbednost na železnici ili na upravljanje bezbednošću;

15) ozbiljna​​ pomorska​​ nesreća je pomorska nesreća koja uključuje požar, eksploziju, sudar, nasukavanje, udar, oštećenje od nevremena, oštećenje ledom, napuknuće trupa ili pretpostavljeni​​ nedostatak na trupu i dr. što ima za posledicu nemogućnost rada glavnih pogonskih uređaja, veće oštećenje nadvođa, ozbiljno oštećenje strukture (kao što je probijanje podvodnog dela trupa) što čini brod nesposobnim za plovidbu, zagađenje morske sredine u kojoj je došlo do izlivanja više od 50 t nafte i naftinih derivata i drugih opasnih materija ili kvar, odnosno oštećenje koje zahteva tegljenje ili pomoć sa obale;

16) ozbiljna​​ plovidbena​​ nezgoda​​ na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: ozbiljna plovidbena nezgoda) je vanredni događaj na unutrašnjim vodama nastao u plovidbi ili iskorišćavanju broda, vodnog puta ili objekata na njemu koji za posledicu ima potpuni gubitak broda, smrt ili teške telesne povrede ili ozbiljnu štetu nanetu životnoj sredini u kojoj je došlo do izlivanja više od 50 t nafte i naftnih derivata i drugih opasnih materija;

17) ostale​​ nesreće​​ u železničkom saobraćaju su nesreće koje po posledicama nisu ozbiljne nesreće;

18) plovidbena​​ nezgoda​​ na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: plovidbena nezgoda) je vanredni događaj na unutrašnjim vodama nastao u plovidbi ili iskorišćavanju broda unutrašnje plovidbe, vodnog puta ili objekata na njemu pri kojem je došlo do ljudskih žrtava ili telesnih povreda, materijalne štete ili zagađenja životne sredine;

19) pomorska​​ nesreća je događaj ili niz događaja koji su nastali kao neposredna posledica upravljanja brodom ili rada broda pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:

- smrt ili teža telesna povreda lica,

- nestanak lica sa broda,

- gubitak,​​ pretpostavljeni gubitak ili napuštanje broda,

- veća šteta na brodu,

- nasukanje ili onesposobljavanje broda ili učešće broda u sudaru,

- veća šteta nastala na objektima pomorske infrastrukture koja može ozbiljno da ugrozi bezbednost broda, drugog broda ili pojedinca,

- veća šteta morskoj sredini izazvana oštećenjem broda ili brodova;

20) pomorska​​ nezgoda je događaj ili niz događaja koji se razlikuju od pomorske nesreće koji su nastali kao neposredna posledica rada broda koji je u opasnosti ili koji mogu da​​ ugroze bezbednost broda, lica na brodu ili morsku sredinu;

21) smrtna​​ povreda je povreda koja je naneta nekom licu u udesu u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnoj nesreći u železničkom​​ saobraćaju, vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, ozbiljnoj plovidbenoj nezgodi i plovidbenoj nezgodi u vodnom saobraćaju, koja ima za posledicu smrt tog lica u roku od 30 dana od povreda nanetih tokom udesa u vazdušnom saobraćaju, ozbiljne​​ nesreće u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, vrlo ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode u vodnom saobraćaju;

22) srodnici su članovi uže porodice i/ili dalji srodnici i/ili druga lica bliska žrtvi udesa u vazdušnom saobraćaju, ozbiljne nesreće u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode u vodnom saobraćaju, u skladu sa propisima države čiji je žrtva državljanin;

23) udes​​ u vazdušnom saobraćaju je događaj u vezi sa korišćenjem vazduhoplova, kada je u pitanju vazduhoplov sa posadom, koji se dogodio od trenutka kada se neko lice ukrca u vazduhoplov sa namerom da obavi let do trenutka kada se sva lica iskrcaju iz vazduhoplova ili, u​​ slučaju vazduhoplova bez posade, koji se dogodio od trenutka kada je vazduhoplov spreman za pokret u cilju leta do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa, pri čemu je nastala bilo koja od sledećih​​ posledica:

- smrt ili teška telesna povreda lica usled boravka u vazduhoplovu, direktnog kontakta sa bilo kojim delom vazduhoplova, uključujući i delove koji su se odvojili od vazduhoplova, ili usled direktne izloženosti izduvnom mlazu mlaznog motora, izuzev kada su smrt i teška telesna povreda nastupili kao posledica prirodnih uzroka, samopovređivanja, ili su ih prouzrokovala druga lica ili kada su smrt i teška telesna povreda zadesile slepe putnike koji su se skrivali izvan delova koji su dostupni putnicima i posadi,

- oštećenje vazduhoplova, otkaz njegove strukture koji negativno deluje na jačinu strukture ili karakteristike leta vazduhoplova ili zahteva veću popravku ili zamenu oštećene komponente, izuzev otkaza ili oštećenja motora, kada je oštećenje ograničeno na jedan motor (uključujući njegove kapotaže ili agregate) ili, izuzev oštećenja elisa, krajeva krila, antena, sondi, lopatica, guma, kočnica, točkova, aerodinamične oplate, panela, vrata stajnog trapa, vetrobrana, oplate vazduhoplova (kao što su​​ mala udubljenja ili mali otvori) ili manjih oštećenja na lopaticama glavnog rotora ili na lopaticama repnog rotora, stajnog trapa i onih oštećenja koja su nastala dejstvom grada ili udarom ptica (uključujući i rupe na radarskoj kupoli),

- vazduhoplov je nestao ili mu nije moguće prići;

24) uzroci podrazumevaju radnje, propuste, situacije, uslove ili kombinaciju svih tih elemenata koji su doveli do udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju, pri čemu prepoznavanje uzroka ne podrazumeva utvrđivanje krivice ili upravnopravne, građanskopravne ili krivičnopravne odgovornosti.

Pored pojmova iz stava 1. ovog člana, za istražni postupak u vazdušnom saobraćaju upotrebljavaju se i pojmovi koji imaju sledeće značenje:

1) država​​ korisnika je država u kojoj se nalazi sedište korisnika vazduhoplova ili, ako je korisnik vazduhoplova fizičko lice - država u kojoj se nalazi mesto stalnog prebivališta korisnika vazduhoplova;

2) država​​ proizvodnje je država koja ima zakonska ovlašćenja nad organizacijom koja je odgovorna za završno sklapanje vazduhoplova;

3) država​​ projekta je država koja ima zakonska ovlašćenja nad organizacijom koja je odgovorna za projekat tipa vazduhoplova;

4) korisnik​​ vazduhoplova je svako fizičko ili pravno lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;

4a) nezgoda vazduhoplova je događaj povezan sa korišćenjem vazduhoplova koji nije udes, a koji utiče ili bi mogao da utiče na bezbednost korišćenja vazduhoplova;

5) povezana​​ lica su: vlasnik vazduhoplova; član posade; korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi; lice koje je učestvovalo u održavanju, projektovanju i proizvodnji tog vazduhoplova ili je učestvovalo u obuci posade tog vazduhoplova; lice koje je uključeno u pružanje usluga kontrole letenja; lice koje pruža informacije vazduhoplovu u letu ili lice koje pruža usluge aerodromske kontrole letenja; kao i osoblje nacionalnih civilnih vazduhoplovnih vlasti;

6) privremeni​​ izveštaj je izveštaj kojim se daju informacije o podacima prikupljenim tokom rane faze istrage;

6a) savetnik je lice koje država odredi na osnovu njegovih kvalifikacija u cilju pomoći njenog ovlašćenog predstavnika tokom bezbednosne istrage;

7) teška​​ telesna​​ povreda je povreda koju je u udesu i ozbiljnoj nezgodi pretrpelo neko lice, a koja ima za posledicu:

- hospitalizaciju dužu od 48 h, koja započne u roku od sedam dana od dana kada je naneta povreda vezana za udes ili ozbiljnu nezgodu,

- prelom bilo koje kosti (izuzev jednostavnih preloma prstiju ruku, nožnih prstiju ili preloma nosa),

- razderotine koje izazivaju ozbiljna krvarenja, oštećenje nerava, mišića ili tetiva,

- povrede bilo kog unutrašnjeg organa,

- opekotine drugog ili trećeg stepena ili opekotine koja zahvataju više od 5% površine tela,

- potvrđeno izlaganje zaraznim supstancama ili štetnim zračenjima.

II. CENTAR ZA ISTRAŽIVANjE NESREĆA U SAOBRAĆAJU

Član 4.

Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju (u daljem tekstu: Centar) je posebna organizacija u čijoj nadležnosti je obavljanje stručnih poslova koji se odnose na istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda​​ u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća, ostalih nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju (u daljem tekstu: nesreće).

Centar ima svojstvo pravnog lica.

Sedište Centra je u Beogradu.

U cilju ostvarivanja svojih nadležnosti iz stava 1. ovog člana, Centar mora da poseduje stručne, tehničke i finansijske kapacitete.

Član 5.​​ ​​ 

Centar je samostalan u radu i funkcionalno, organizaciono i finansijski nezavisan od svih organa i organizacija nadležnih za vazdušni, železnički i vodni saobraćaj, kao i svih pravnih i fizičkih lica čiji interesi mogu biti suprotni zadacima i ovlašćenjima​​ Centra.

Stručni poslovi koji se odnose na istraživanja nesreća su nezavisni od krivičnih istraga ili drugih paralelnih istraga kojima se utvrđuje odgovornost ili određuje stepen krivice.

Istraživanje i otkrivanje uzroka nesreća nema za cilj utvrđivanje krivične, privrednoprestupne, prekršajne, disciplinske, građanskopravne ili neke druge odgovornosti.

Centar može da sprovodi istražne postupke u saradnji sa nadležnim organima za istraživanje nesreća drugih država u skladu sa ovim zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Nadležni pravosudni organi koji vode istragu i dostavljaju nadležnom Centru spise i isprave, odnosno njihove kopije, potrebne za vođenje postupka istraživanja nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, ako se time ne ometa istražni postupak u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak.

Član 6.​​ ​​ 

Centrom rukovodi Glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije.

Glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade.

Lice koje se postavlja za glavnog istražitelja mora, pored uslova koji su propisani zakonom kojim se uređuje položaj državnih službenika, da ima i najmanje devet godina radnog iskustva u vazdušnom ili železničkom ili vodnom saobraćaju, od kojih najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima u vezi sa bezbednošću u vazdušnom, železničkom ili vodnom saobraćaju i istraživanju nesreća.

Glavni istražitelj ima po jednog pomoćnika - glavnog istražitelja u vazdušnom, glavnog istražitelja u železničkom i glavnog istražitelja u vodnom saobraćaju (u daljem tekstu: pomoćnici glavnog istražitelja).

Pomoćnici glavnog istražitelja moraju, pored uslova koji su propisani zakonom kojim se uređuje rad na položaju državnih službenika, da imaju i najmanje devet godina radnog iskustva​​ u vazdušnom ili železničkom ili vodnom saobraćaju, od kojih najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima u vezi sa bezbednošću u vazdušnom,  železničkom ili vodnom saobraćaju i istraživanju nesreća.

Centar može da angažuje i odgovarajuća stručna lica,​​ organe, organizacije i odgovarajuća pravna lica za stručnu pomoć, uz određenu naknadu u skladu sa dužinom angažovanja i složenošću poslova.

Glavni istražitelj, pomoćnici glavnog istražitelja za vazdušni, železnički i vodni saobraćaj, svi zaposleni Centra,​​ kao i sva lica uključena u istraživanje nesreća dužni su da čuvaju podatke do kojih dođu u istražnom postupku  kao profesionalnu tajnu.

Poslovi Centra

Član 7.​​ ​​ 

Centar obavlja sledeće stručne poslove:

1) u vazdušnom saobraćaju:

(1) utvrđuje uzroke udesa​​ i ozbiljnih nezgoda i daje bezbednosne preporuke radi poboljšanja bezbednosti u vazdušnom saobraćaju,

(2) vodi bazu podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama,

(3) dostavlja podatke o udesima i ozbiljnim nezgodama iz baze podataka u Centralnu bazu Evropske​​ komisije,

(4) razmenjuje podatke o udesima i ozbiljnim nezgodama iz baze podataka s nadležnim organima za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda zainteresovanih država uz uslov čuvanja tajnosti podataka,

(5) prikuplja i analizira sve podatke koji se odnose​​ na bezbednost vazdušnog saobraćaja, naročito u svrhu sprečavanja udesa ili ozbiljnih nezgoda, u meri u kojoj te aktivnosti ne utiču na nezavisnost Centra i ne podrazumevaju nikakve delatnosti u pogledu regulatornih, administrativnih i pitanja koja se odnose na standardizaciju,

(6) sarađuje s nadležnim organima za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova u državama članicama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO) i drugim međunarodnim organizacijama,

(7) objavljuje rezultate istraživanja uz poštovanje načela tajnosti,

(8) učestvuje na međunarodnim skupovima i seminarima o pitanjima istraživanja, kao i usavršavanja lica koja se bave sprovođenjem istraživanja,

(9) kao i druga bezbednosna istraživanja u skladu sa ovim zakonom;

2) u​​ železničkom saobraćaju:

(1) istraživanje ozbiljnih nesreća na železničkim sistemima sa ciljem utvrđivanja uzroka i mogućeg unapređenja bezbednosti na železnici i prevenciji nesreća,

(2) istraživanje ostalih nesreća i​​ nezgoda koji pod određenim okolnostima mogu da dovedu do ozbiljnih nesreća,

(3) daje bezbednosne preporuke radi poboljšanja bezbednosti u železničkom saobraćaju,

(4) vodi bazu podataka o nesrećama i nezgodama,

(5) sastavlja konačni izveštaj o pojedinim sprovedenim istraživanjima, koji može da sadrži bezbednosne preporuke radi poboljšanja bezbednosti u železničkom saobraćaju,

(6) izveštava Evropsku agenciju za železnice (ERA) o pokretanju istraživanja ozbiljne nesreće, nesreće ili nezgode u roku od sedam dana od donošenja odluke o pokretanju istraživanja,

(7) javno objavljuje konačne izveštaje o sprovedenim istraživanjima u železničkom saobraćaju i dostavlja ih Evropskoj agenciji za železnice (ERA),

(8) objavljuje godišnje izveštaje o sprovedenim istraživanjima iz prethodne godine, najkasnije do 30. septembra tekuće godine i dostavlja ih ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministarstvo) i Evropskoj agenciji za železnice (ERA),

(9) učestvuje na međunarodnim skupovima i seminarima o pitanjima istraživanja, kao i usavršavanja lica koja se bave sprovođenjem istraživanja;

3) u vodnom saobraćaju:

(1) u pomorskoj plovidbi:

- vodi bezbednosnu istragu u svrhu utvrđivanja uzroka vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća i predlaže mere radi izbegavanja vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća u cilju unapređenja bezbednosti pomorske plovidbe,

- vodi bezbednosnu istragu vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća, a u slučaju ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda, sprovodi prethodnu istragu sa ciljem procene potrebe sprovođenja bezbednosne istrage,

- daje bezbednosne preporuke radi povećanja bezbednosti u pomorskoj plovidbi,

- izveštava Evropsku komisiju o vrlo ozbiljnim pomorskim nesrećama, ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama i pomorskim nezgodama u skladu sa propisom kojim se uređuje način sprovođenja postupka istraživanja i dostavlja podatke o rezultatima bezbednosnih istraga iz baze podataka u skladu sa šemom EMCIP (European Marine Casualtu Information Platform),

- vodi bazu podataka ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda i razmenjuje podatke iz baze podataka sa nadležnim organima za istraživanje nesreća i nezgoda zainteresovanih država pod uslovom čuvanja tajnosti podataka,

- u okviru ostvarivanja međusobne trajne saradnje, uzajamne pomoći i rada sa nadležnim organima za istraživanje nesreća i nezgoda zainteresovanih država, razmenjuje instalacije, uređaje i opremu za tehničko istraživanje olupina, brodske opreme i drugih objekata značajnih za pomorsku bezbednosnu istragu, obezbeđuje drugim organima pružanje informacija u vezi sa istraživanjem vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća,​​ ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća, pruža tehničku saradnju ili razmenu znanja potrebnih za izvođenje posebnih zadataka, pribavlja i razmenjuje informacije od značaja za analizu podataka o vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći i pomorskoj nesreći i​​ izradu odgovarajućih bezbednosnih preporuka, priprema, izdaje i objavljuje izveštaj pomorske bezbednosne istrage,

- prikuplja podatke o preduzetim merama za sprovođenje bezbednosnih preporuka iz izveštaja o sprovedenim bezbednosnim istragama,

- sarađuje sa drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji u svrhu sprovođenja pomorske bezbednosne istrage,

- izrađuje godišnje analize vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća, te po potrebi druge analize i studije,

-​​ učestvuje u međunarodnim skupovima i seminarima radi usavršavanja lica koji se bave sprovođenjem istraživanja;

(2) u unutrašnjoj plovidbi:

- vodi istragu ozbiljnih plovidbenih nezgoda, a u slučaju plovidbenih nezgoda sprovodi prethodnu istragu sa ciljem prethodne procene potrebe sprovođenja bezbednosne istrage u cilju utvrđivanja uzroka nezgoda i predlaže mere radi njihovog izbegavanja na unutrašnjim vodnim putevima u cilju unapređenja bezbednosti unutrašnje plovidbe,

- daje bezbednosne preporuke radi povećanja bezbednosti u unutrašnjoj plovidbi,

- priprema, izdaje i objavljuje izveštaj o bezbednosnoj istrazi u unutrašnjoj plovidbi,

- prikuplja podatke o preduzetim merama za sprovođenje bezbednosnih preporuka iz izveštaja o sprovedenoj istrazi u unutrašnjoj​​ plovidbi,

- sarađuje sa drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji u svrhu sprovođenja bezbednosne istrage u unutrašnjoj plovidbi,

- vodi bazu podataka o ozbiljnim plovidbenim nezgodama i plovidbenim nezgodama,

- izrađuje godišnje analize ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda, a po potrebi druge analize,

- učestvuje u međunarodnim skupovima, radi usavršavanja lica koji se bave sprovođenjem istraživanja.

Sredstva za rad Centra

Član 8.

Sredstva za rad Centra obezbeđuju se u​​ budžetu Republike Srbije.

Direktor

Član 9.

Direktor zastupa i predstavlja Centar, organizuje i rukovodi radom Centra, donosi propise i pojedinačne pravne akte Centra, donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Centru, odlučuje o​​ pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Centru i obavlja druge poslove.

Obaveza obaveštavanja o početku istrage

Član 10.

Centar mora u roku od sedam dana od dana donošenja odluke o početku istrage da o tome obavesti ministarstvo i nadležne međunarodne organizacije.

Identifikacija istražitelja i službena legitimacija

Član 11.

Glavni istražitelj, pomoćnici glavnog istražitelja i drugi zaposleni u Centru koji rade na poslovima istraživanja nesreća, imaju službene legitimacije.

Istražitelji iz stava 1. ovog člana su dužni da nose službene legitimacije tokom radnog vremena na vidnom mestu i da ih pokažu na zahtev nadležnog pravosudnog organa, posebno tokom uviđaja nesreće.

Službena legitimacija može da se koristi samo za namenu za koju je izdata.

Sadržina službene legitimacije i evidencije o izdatim službenim legitimacijama

Član 12.​​ ​​ 

Službenu legitimaciju izdaje Centar.

Službena legitimacija sadrži:

1) na prednjoj strani: pun naziv Centra; Mali grb Republike Srbije; tekst "Službena legitimacija lica koje istražuje nesreće"; broj službene legitimacije; radno mesto u okviru Centra; ime i prezime i fotografija imaoca;

2) na zadnjoj strani: tekst "Imalac legitimacije je ovlašćen da vrši uviđaj, istražuje uzroke nesreća i druge poslove iz nadležnosti Centra​​ u skladu sa Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju"; datum izdavanja; rok važenja i potpis i pečat direktora Centra.

Centar vodi evidenciju o izdatim službenim legitimacijama.

Evidencija o izdatim službenim legitimacijama sadrži: broj službene legitimacije; ime, prezime i JMBG imaoca službene legitimacije; adresu prebivališta; broj lične karte i policijsku upravu izdavanja; radno mesto imaoca službene legitimacije; datum izdavanja službene legitimacije (sa napomenom da li je izdata na neodređeni ili određeni period, u kom slučaju se unosi do kada); fotografiju imaoca službene legitimacije; datum korišćenja, vraćanja i zamene službene legitimacije i rubriku za napomene.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministar) propisuje izgled obrasca službene legitimacije istražitelja, način sprovođenja postupka izdavanja, zamene, oduzimanja službene legitimacije, kao i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama.

Bezbednost na radu

Član 13.

Glavni istražitelj i pomoćnici glavnog istražitelja, kao i druga lica koja učestvuju u istrazi dužni su da se tokom obavljanja poslova pridržavaju preporuka za bezbedno obavljanje istih, kako ne bi ugrozili svoje zdravlje ili zdravlje drugih lica u skladu sa zakonima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu.

Pomoć žrtvama nesreća i njihovoj porodici

Član 14.

Plan hitnih mera pomoći koji uključuje prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreće, donosi Vlada.

III. ISTRAŽNI POSTUPAK U OBLASTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA

Član 15.

Svi udesi i ozbiljne nezgode u vazdušnom saobraćaju moraju da se istraže i analiziraju kako bi se utvrdile činjenice pod kojima su se desili, ako je moguće otkrili njihovi uzroci i potom preduzele mere kojima se sprečavaju novi udesi i ozbiljne nezgode.

Niko ne može da ograniči sadržinu i obim istraživanja, da utiče na sadržinu ili obim izveštaja o istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda ili na sadržinu i obim bezbednosnih preporuka Centra.

Istraga se sprovodi na način koji obezbeđuje da svi učesnici u udesu i ozbiljnoj nezgodi imaju mogućnost da budu saslušani, odnosno da daju izjavu o udesu i ozbiljnoj nezgodi, kao i da im se omogući korišćenje rezultata istrage.

Centar i drugi nadležni organi za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda moraju okončati uviđaj na mestu udesa i ozbiljne nezgode u najkraćem mogućem roku, tako da se što pre može popraviti oštećena infrastruktura i uspostavi vazdušni saobraćaj.

Ministar bliže propisuje način sprovođenja​​ postupka istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju.

Obaveza istraživanja

Član 16.​​ ​​ 

Centar je dužan da istraži svaki udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova koji se dogodi na teritoriji Republike Srbije, osim udesa ili ozbiljne nezgode​​ vazduhoplova koji pripadaju sledećim kategorijama:

1) vazduhoplovi istorijskog karaktera koji ispunjavaju sledeća merila:

(1) jednostavni vazduhoplovi:

– čiji je početni projekat izrađen pre 1. januara 1955. godine,

– čija proizvodnja je prekinuta pre 1.​​ januara 1975. godine, ili

(2) vazduhoplovi koji imaju jasnu istorijsku važnost zbog:

– učešća u važnom istorijskom događaju, ili

– istaknutog mesta u razvoju vazduhoplovstva, ili

– važne uloge koju su odigrali u okviru oružanih snaga države članice;

2) vazduhoplovi koji su posebno projektovani ili izmenjeni za potrebe istraživanja, eksperimentalne i naučne svrhe, ako se proizvode u veoma malom broju;

3) vazduhoplovi čijih je najmanje 51% izgradio amater ili nedobitno udruženje amatera za sopstvene potrebe i​​ bez komercijalnog cilja;

4) vazduhoplovi koji su bili u upotrebi u vojnim snagama, izuzev vazduhoplova čije je projektne standarde usvojila Agencija;

5) avioni, helikopteri ili padobrani s pogonom koji nemaju više od dva sedišta i čija maksimalna masa na​​ poletanju (MTOM), koja je određena u državi članici, ne prelazi:

(1) 300 kg, za kopnene avione/helikoptere jednosede, ili

(2) 450 kg, za kopnene avione/helikoptere dvosede, ili

(3) 330 kg, za amfibije ili hidroavione/helikoptere jednosede, ili

(4) 495 kg,​​ za amfibije ili hidroavione/helikoptere dvosede ako je njihova maksimalna masa na poletanju, kad se koriste kao hidroavioni/helikopteri ili kao kopneni avioni/helikopteri, ispod njihovih MTOM ograničenja, ili

(5) 472,5 kg, za kopnene avione dvosede opremljene padobranskim sistemom za bezbedno zaustavljanje aviona koji je montiran na nosaču aviona, ili

(6) 315 kg, za kopnene avione jednosede opremljene padobranskim sistemom za bezbedno zaustavljanje aviona koji je montiran na nosaču aviona, i avione koji imaju brzinu kočenja ili najmanju trajnu brzinu letenja u konfiguraciji za sletanje koja ne prelazi 35 čvorova od kalibrisane brzine leta (CAS);

6) žiroplani jednosedi i dvosedi s maksimalnom masom na poletanju koja ne prelazi 560 kg;

7) jedrilice, uključujući i one koje se nožno lansiraju, čija maksimalna strukturalna masa ne prelazi 80 kg u verziji jednoseda ili 100 kg u verziji dvoseda;

8) kopije vazduhoplova koji zadovoljavaju merila iz tač. 1) i 4) ovog stava ili za koje je projekat strukture sličan originalnom vazduhoplovu;

9) bespilotne letelice čija operativna masa ne prelazi 150 kg;

10) svaki drugi vazduhoplovi čija masa kad su prazni (maximum empty mass) ne prelazi 70 kg, uključujući i gorivo.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Centar je dužan da istraži svaki udes vazduhoplova u kojem je došlo do smrtne povrede, nezavisno od kategorije kojoj vazduhoplov pripada.

U slučajevima udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova koji nisu obuhvaćeni st. 1. i 2. ovog člana, kao i u slučaju drugih nezgoda vazduhoplova, Centar pokreće istraživanje ako nalazi da je to u interesu bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

Ako vazduhoplov koji je registrovan u Republici Srbiji pretrpi udes ili ozbiljnu nezgodu na mestu za koje se ne može sa sigurnošću utvrditi da se nalazi na teritoriji bilo koje države, istraživanje udesa ili ozbiljne nezgode, vrši Centar.

Saradnja sa nadležnim organima za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda drugih država

Član 17.​​ ​​ 

Centar može da učestvuje u radu međunarodnih organizacija za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda, pruži ili zatraži pomoć, prenese deo istražnog postupka na nadležne organe za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda drugih država u skladu sa međunarodnim ugovorima i obavezama Republike Srbije. Ovi oblici saradnje ne mogu da ugroze nezavisnost istrage.

U slučaju da na teritoriji druge države dođe do udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova koji je proizveden u Republici Srbiji, ili je registrovan u Republici Srbiji ili se koristi od strane korisnika registrovanog u Republici Srbiji, ili posada poseduje dozvolu izdatu od strane civilne vazduhoplovne vlasti Republike Srbije, Centar može da učestvuje u istražnom postupku posredstvom ovlašćenog predstavnika. Ovlašćenog predstavnika predstavljaju glavni istražitelj, ili glavni istražitelj za vazdušni saobraćaj ili drugi zaposleni Centra kojeg određuje glavni istražitelj, o čemu Centar obaveštava nadležan organ za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda druge države. Ovlašćeni predstavnik prati tok istrage i može da ode​​ na mesto udesa ili ozbiljne nezgode.

Ako ne postoji konflikt interesa i u skladu sa mogućnostima, Centar u istražni postupak uključuje predstavnika Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (u daljem tekstu: EASA) ili predstavnika vazduhoplovnih​​ vlasti druge države koja može da ima interes u istražnom postupku, i to kao:

1) savetnika glavnom istražitelju tokom istraga navedenih u članu 16. ovog zakona, pod kontrolom glavnog istražitelja;

2) savetnika ovlašćenom predstavniku iz stava 2. ovog člana, a pod nadzorom ovlašćenog predstavnika.

Savetnik iz stava 3. ovog člana ima pravo da:

1) poseti mesto udesa i pregleda olupinu vazduhoplova;

2) predloži oblast ispitivanja i dobije podatke o svedocima;

3) dobije kopije svih relevantnih dokumenata i podataka;

4) učestvuje u iščitavanju snimljenih zapisa, osim u slučajevima video i audio zapisa iz pilotske kabine aviona;

5) učestvuje u istražnim postupcima van mesta udesa ili ozbiljne nezgode, kao što su ispitivanje komponenata vazduhoplova, testiranja i simulacije, stručni sastanci, sastanci o toku istrage, osim kada su istražni postupci povezani sa utvrđivanjem uzroka ili pripreme bezbednosnih preporuka.

Mešovita civilno-vojna komisija

Član 18.

Mešovita civilno-vojna komisija istražuje udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova ako:

1) su u udesu i ozbiljnoj nezgodi učestvovali civilni vazduhoplov i domaći ili strani vojni vazduhoplovi;

2) je mesto pada civilnog ili stranog vojnog vazduhoplova, vojni objekat ili drugi objekat od bitnog značaja za odbranu zemlje;

3) je došlo do udesa ili ozbiljne nezgode civilnog ili stranog vojnog vazduhoplova koji prevozi sredstva posebne namene za potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Vojsku Srbije ili prevozi sredstva posebne namene namenjenih izvozu.

Polovinu​​ članova u mešovitoj civilno-vojnoj komisiji imenuje Centar, a drugu polovinu članova imenuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Mešovitoj civilno-vojnoj komisiji predsedava glavni istražitelj ili glavni istražitelj za vazdušni saobraćaj.

Uslove pod kojima se imenuje mešovita civilno-vojna komisija, način njenog rada i način istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda bliže se uređuje propisom Vlade na predlog ministra uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane.

Obaveza prijavljivanja

Član 19.​​ ​​ 

Vlasnik, kao i korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, član posade, svako lice koje učestvuje u održavanju, projektovanju, proizvodnji tog vazduhoplova ili u obuci njegove posade, svako lice koje je učestvovalo u​​ pružanju tom vazduhoplovu usluga kontrole letenja, informisanja vazduhoplova u letu ili aerodromskih usluga, zaposleni u civilnoj vazduhoplovnoj vlasti Republike Srbije, kao i svako lice, ukoliko imaju saznanja da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda u obavezi su da o tome, bez odlaganja, obaveste Centar.

Korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi je dužan da informacije o licima i opasnoj robi na letu dostavi Centru, na njegov zahtev.

Ministar bliže propisuje postupak i način prijavljivanja udesa ili ozbiljnih nezgoda kao i davanje informacija o licima i opasnim materijama koja su se nalazila u vazduhoplovu koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi.

Radne grupe

Član 20.

Istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju vrši radna grupa Centra obrazovana za svaki udes ili ozbiljnu nezgodu posebno.

Glavni istražitelj ili glavni istražitelj za vazdušni saobraćaj po ovlašćenju glavnog istražitelja rukovode radnom grupom.

Radnu grupu sačinjavaju zaposleni Centra. U​​ radnu grupu mogu da budu uključeni i stručna lica izvan Centra.

Sastav radne grupe za svaki pojedinačni udes ili ozbiljnu nezgodu određuje rešenjem glavni istražitelj. Broj članova i sastav radne grupe zavise od težine, vrste i obima udesa ili ozbiljne nezgode.

Stručna lica i zaposleni u organizacijama koji su uključeni u rad radnih grupa kao i druga lica u okviru ili van ovih organizacija ne mogu da budu veštaci, svedoci ili da učestvuju u drugim istražnim postupcima koji se odnose na udes ili ozbiljnu nezgodu za koju su angažovani.

Udes ili ozbiljna nezgoda stranog vazduhoplova

Član 21.​​ ​​ 

Ako strani vazduhoplov pretrpi udes ili ozbiljnu nezgodu na teritoriji Republike Srbije, Centar o tome obaveštava nadležni organ države u kojoj je vazduhoplov registrovan, države korisnika vazduhoplova, države proizvođača vazduhoplova, države projektovanja vazduhoplova, Evropsku komisiju, EASA, Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva, druge države koje mogu da budu zainteresovane i nadležne organe država čiji su​​ se državljani nalazili u vazduhoplovu.

Organi i organizacije iz stava 1. ovog člana učestvuju u istrazi koju vodi Centar putem ovlašćenog predstavnika, koji može da ima savetnika pod njegovom kontrolom, sa pravima savetnika iz člana 17. stav 4. ovog zakona.

Odnos sa drugim organima​​ ​​ 

Član 22.​​ ​​ 

Centar obavlja poslove istraživanja samostalno ili ako je potrebno, u saradnji sa drugim državnim organima u skladu sa međusobnim sporazumom.

Obaveštenje o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili​​ ozbiljnoj nezgodi, Centar dostavlja nadležnim pravosudnim organima na njihov zahtev.

Ako se tokom istražnog postupka ustanovi ili posumnja na akt nezakonitog ometanja u smislu propisa kojima se uređuje vazdušni saobraćaj, Centar o tome obaveštava nadležne​​ organe.

U slučaju nezakonitog ometanja iz stava 3. ovog člana, Centar na zahtev nadležnih organa, dostavlja raspoložive podatke, osim podataka iz člana 26. ovog zakona, kao i podataka koji bi mogli da ograniče ili da utiču na poslove Centra.

Ovlašćenja u​​ istraživanju udesa ili ozbiljne nezgode

Član 23.​​ ​​ 

Centar je ovlašćen da preduzme potrebne mere za obavljanje istraživanja, bez obzira da li je pokrenuta druga zvanična istraga.

Nadležni organi i druga pravna i fizička lica moraju da omoguće Centru da efikasno i nezavisno obavlja istražne poslove.

Dok istražuje udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova, Centar ima pravo:

1) na neograničen i neometan pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini;

2) da, bez odlaganja, sačini listu dokaza i obezbedi kontrolisano uklanjanje olupine ili delova vazduhoplova radi njihovog daljeg ispitivanja, odnosno analize;

3) da ima neposredan pristup i kontrolu nad uređajima za snimanje leta, njihovom sadržinom i drugim relevantnim snimcima;

4) da zahteva obdukciju tela poginulih lica, da sarađuje na obdukciji i da ima neposredan pristup rezultatima obdukcije ili testova izvršenih na uzetim uzorcima;

5) da zahteva lekarski pregled lica koja su učestvovala u operacijama vazduhoplova ili da zahteva da se sprovedu testovi na uzetim uzorcima i da ima neposredan uvid u rezultate pregleda, odnosno testova;

6) da pozove i ispita svedoke i da od njih zahteva da dostave informacije ili dokaze u vezi sa istraživanjem;

7) na slobodan pristup svim relevantnim dokumentima i podacima koje poseduju vlasnik, korisnik ili proizvođač vazduhoplova, imalac potvrde o tipu, nadležna organizacija za održavanje vazduhoplova, centar za obuku vazduhoplovnog osoblja, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, operateri aerodroma i Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).

Obaveza poverljivosti

Član 24.

Sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova i u druge svrhe se ne mogu koristiti.

Centar i bilo koje fizičko ili pravno lice koje je pozvano da učestvuje u istrazi, dužni su da u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i zakonom kojim se uređuje tajnost podataka, obezbede tajnost podataka i zaštitu anonimnosti učesnika udesa ili ozbiljnih nezgoda.

Centar će proslediti podatke koje smatra relevantnim za sprečavanje udesa ili ozbiljnih nezgoda, osim podataka koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti, pravnim​​ i fizičkim licima odgovornim za proizvodnju ili održavanje vazduhoplova i vazduhoplovnih delova, korišćenje vazduhoplova i obuku vazduhoplovnog osoblja i nadležnim civilnim vazduhoplovnim vlastima.

Centar je dužan da obavesti žrtve, njihove srodnike ili da​​ javno objavi informacije o utvrđenim činjenicama, toku istrage, privremene izveštaje ili preporuke, pod uslovom da se ne utiče na istražni postupak i da se obezbedi zaštita podataka o ličnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Obezbeđenje dokaza

Član 25.​​ ​​ 

Centar obezbeđuje sigurno postupanje sa dokazima, preduzima mere za zaštitu dokaza, za vreme koje je potrebno za sprovođenje istrage.

Zaštita dokaza uključuje obezbeđivanje na bilo koji način svih dokaza koji bi mogli​​ biti uklonjeni, izbrisani, izgubljeni ili uništeni, kao i zaštitu od oštećenja, pristupa neovlašćenih lica, krađe i kvarenja.

Vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegovi delovi ne mogu se ukloniti sa mesta udesa ili ozbiljne nezgode​​ pre nego što se obezbedi čuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode i pribavi saglasnost Centra, a ako postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo - i nadležnog pravosudnog organa.

Pomeranje vazduhoplova koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu​​ bez saglasnosti Centra dozvoljeno je samo kad je neophodno radi spasavanja lica, prtljaga i robe, otklanjanja opasnosti od požara ili drugih opasnosti ili ako vazduhoplov ometa bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

Korisnik vazduhoplova dužan je da po okončanju uviđaja udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova, pošto za to pribavi saglasnost glavnog istražitelja, ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov, njegove delove i sadržinu na obezbeđenu lokaciju.

Ako se vazduhoplov, njegovi delovi i sadržina nalaze​​ na teritoriji na kojoj Republika Srbija ne može da odobri pristup korisniku vazduhoplova, uklanjanje vazduhoplova, njegovih delova i sadržine obezbeđuje organ koji ima pristup toj teritoriji o trošku korisnika vazduhoplova, do najpogodnijeg mesta gde je pristup korisniku vazduhoplova odobren.

Korisnik vazduhoplova, vlasnik vazduhoplova, rukovodilac letenja, drugi učesnici i druga lica koja su direktno ili indirektno povezana sa navedenim licima i udesom ili ozbiljnom nezgodom su dužni da čuvaju sve podatke​​ koji bi mogli da se koriste tokom istraživanja uzroka udesa ili ozbiljne nezgode do objavljivanja završnog izveštaja o udesu ili ozbiljnoj nezgodi.

Korisnik vazduhoplova, vlasnik vazduhoplova, rukovodilac letenja, drugi učesnici i druga lica koja su direktno ili indirektno povezana sa navedenim licima i udesom ili ozbiljnom nezgodom, dužni su da po njegovom zahtevu, Centru dostave sve tražene podatke.

Korisnik ili vlasnik vazduhoplova raspolaže sa vazduhoplovom koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi po objavljivanju završnog izveštaja.

Centar, može da da saglasnost za ranije raspolaganje vazduhoplovom koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi i njegovoj propratnoj dokumentaciji, po zahtevu korisnika ili vlasnika vazduhoplova, i to samo ako su sačuvani svi dokazi koji mogu da ukažu na uzrok udesa ili ozbiljne nezgode ili su potrebni za završetak istražnog postupka.

Zaštita informacija

Član 26.

Dokumentacija i informacije koje su od značaja za sprovođenje istrage koriste se isključivo u svrhu​​ istrage i to:

1) izjave svedoka i drugih lica, izveštaji i beleške koje je Centar zabeležio ili primio tokom istrage, a koriste se u svrhu sprovođenja istrage;

2) dokumentacija kojom se otkriva identitet lica koja su svedočila u okviru istrage;

3) podaci prikupljeni u toku istrage koji se odnose na lica uključena u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, a koji su posebno osetljivi, uključujući podatke o zdravlju pojedinca;

4) beleške, nacrti, mišljenja istražitelja, uključujući i informacije iz uređaja koje su snimljene tokom transporta;

5) informacije i dokazi koji su dali nadležni organi za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda drugih država, a koji su u skladu sa međunarodnim standardima i praksom;

6) nacrti prethodnih ili završnih izveštaja ili privremenih saopštenja;

7) slike i zvuci snimljeni u pilotskoj kabini i njihovi transkripti, kao i snimci glasova u jedinici kontrole letenja, uz potvrdu da će informacije koje nisu važne za istraživanje, a naročito informacije koje mogu imati uticaj na privatnost biti na odgovarajući način zaštićene.

Ovi podaci mogu da se uključe u privremeni izveštaj, saopštenja ili završni izveštaj i njegove priloge samo kad su bitni za analizu udesa ili ozbiljne nezgode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o​​ ličnosti i zakonom kojim se uređuje zaštita tajnosti podataka.

Zapisi koji ne mogu da budu dostupni ili da se koriste u druge svrhe, osim za istraživanje ili u svrhe čiji je cilj unapređenje bezbednosti vazduhoplovstva su:

1) komunikacija između lica koja​​ su učestvovala u korišćenju vazduhoplova;

2) pisani ili elektronski zapisi i transkripti snimaka iz jedinice za kontrolu letenja, uključujući i rezultate i izveštaje sačinjene za internu upotrebu;

3) propratna pisma za dostavljanje bezbednosnih preporuka;

4) prijave događaja prema propisu kojim se uređuje prijavljivanje događaja u civilnom vazduhoplovstvu.

Snimci načinjeni uređajem za snimanje leta vazduhoplova ne mogu da budu dostupni ili da se koriste u druge svrhe, osim za potrebe bezbednosnog istraživanja, plovidbenosti ili održavanja vazduhoplova, izuzev kada se vrši identifikacija ličnih podataka iz ove evidencije ili se lični podaci iz ove evidencije otkrivaju po zaštićenoj proceduri.

Izveštaj o istrazi

Član 27.​​ ​​ 

Svaka istraga završava se izveštajem​​ o istrazi koji po obliku i sadržini odgovara vrsti i težini udesa ili ozbiljne nezgode.

Pre objavljivanja izveštaja na dostavljeni predlog radne grupe saglasnost daje glavni istražitelj.

Izveštaj o istrazi sadrži neposredne činjenice o događaju, zapisnik​​ o istrazi i ispitivanju, analizu i zaključke, preduzete mere i preporuke za unapređenje bezbednosti. Izveštaj o istrazi ne sadrži podatke o ličnosti.

Izveštaj o istrazi mora biti dostupan javnosti, ali ne i identitet lica koja su učestvovala u udesu ili ozbiljnoj nezgodi i ne može da ukazuje na odgovornost ili krivicu učesnika.

U izveštaju o istrazi je garantovana anonimnost svakog pojedinca koji je učestvovao u istrazi.

Centar objavljuje izveštaj o istrazi u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci od datuma kada se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda.

Ukoliko ne postoji mogućnost objavljivanja izveštaja u roku od 12 meseci, Centar će objaviti privremeni izveštaj sa informacijom o toku istrage i eventualnim preporukama za unapređenje bezbednosti.

Centar dostavlja izveštaj zajedno za bezbednosnim preporukama stranama na koje se preporuke odnose, ministarstvu, Direktoratu, nadležnim organima zainteresovanih drugih država i međunarodnim organizacijama u skladu sa međunarodnim standardima i preporučenom praksom, i objavljuje ga na internet prezentaciji Centra.

Centar može, ako smatra da je potrebno, da izdaje saopštenja o toku istrage.

Centar svake godine, najkasnije do 30. septembra, objavljuje godišnji izveštaj o svom radu za proteklu godinu, koji sadrži​​ podatke o istragama sprovedenim u protekloj godini, o datim bezbednosnim merama i preporukama koje su bile preduzete.

Ako se pre okončanja istraživanja ukaže potreba za izradom privremenog izveštaja, pre njegovog objavljivanja, Centar može da traži komentare od odgovarajućih organa zainteresovanih država, uključujući i međunarodne organizacije, imaoca dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti projektovanja za projektovanje vazduhoplova, proizvođača vazduhoplova i korisnika pri čemu su dužni da sadržaj konsultacija čuvaju kao poslovnu tajnu.  

Pre objavljivanja izveštaja Centra, Direktorat, nadležni organi zainteresovanih drugih država i međunarodne organizacije, imaoci dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti projektovanja za projektovanje vazduhoplova, proizvođači vazduhoplova i korisnici mogu da daju svoje mišljenje i stavove o istrazi, kao i primedbe na nacrt izveštaja.

Podatke iz izveštaja, sa bezbednosnim preporukama, Centar unosi u bazu podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama u vazdušnom saobraćaju.

Baza podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama u vazdušnom saobraćaju sadrži podatke koji se odnose na činjenične informacije u vezi nezgode sa istorijatom leta, podatke o povredama, oštećenjima na vazduhoplovu, šteti prouzrokovanoj trećim licima, podatke o posadi bez unošenja ličnih podataka, podatke o vazduhoplovu, njegovoj opremi i pogonskoj grupi, podatke o terenu mesta nesreće, podatke o mestu poletanja, meteorološke podatke, stanje na mestu nesreće, podatke koji se odnose na​​ traganje i spasavanje, analizu nesreće, neposredne i posredne uzroke nezgode, kao i bezbednosne preporuke. Baza podataka ne sadrži podatke o ličnosti.

Centar ima neometan pristup bazi događaja koju vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Ministar bliže propisuje sadržinu izveštaja o istrazi udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, kao i sadržinu i način vođenja baze podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama.

Bezbednosne preporuke

Član 28.​​ ​​ 

Centar izdaje bezbednosne preporuke na osnovu analize podataka i rezultata sprovedene istrage. Centar može da izda bezbednosne preporuke i na osnovu analiza serije udesa, ozbiljnih nezgoda i nezgoda vazduhoplova.

Preporuka iz stava 1. ovog člana ne može biti osnov za utvrđivanje krivice ili odgovornosti za udes ili ozbiljnu nezgodu.

Preporuke se upućuju stranama na koje se odnose, nadležnim organima i organizacijama u Republici Srbiji, kao i nadležnim organima i organizacijama zainteresovanih drugih država​​ i međunarodnim organizacijama.

Organi i organizacije kojima su upućene preporuke, osim organa i organizacija drugih država i međunarodnih organizacija, dužni su da preduzmu potrebne mere u cilju sprovođenja bezbednosnih preporuka i o tome obaveste Centar.

Organi i organizacije iz stava 3. ovog člana, osim organa i organizacija drugih država i međunarodnih organizacija, kojima je upućena bezbednosna preporuka dužni su da najmanje jednom godišnje podnesu izveštaj Centru o merama koje su preduzete ili su planirane da se preduzmu na osnovu datih preporuka.

Ministar bliže propisuje način sprovođenja postupka za praćenje bezbednosnih preporuka.

Dužnost čuvanja podataka

Član 29.​​ ​​ 

Centar je dužan da trajno čuva izveštaje i izjave učesnika udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju.

Dokumenta koja se odnose na lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona, koja je preuzeo za potrebe istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, Centar treba da vrati u roku od 30 dana od dana objavljivanja završnog izveštaja.

Svu ostalu dokumentaciju, Centar je dužan da čuva najmanje deset godina posle brisanja vazduhoplova iz Registra vazduhoplova Republike Srbije, o čemu dobija informaciju od Direktorata.

IV. ISTRAŽNI POSTUPAK U OBLASTI ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA

Član 30.​​ ​​ 

Centar sprovodi istragu posle ozbiljnih nesreća na železničkom sistemu sa ciljem mogućeg unapređivanja bezbednosti na železnici i prevencije nesreća.

Osim ozbiljnih nesreća, Centar može da istražuje i ostale nesreće i nezgode, koje bi mogle da dovedu​​ do ozbiljnih nesreća, uključujući u to tehnički otkaz strukturnih podsistema ili činilaca interoperabilnosti.

Centar ima diskreciono pravo da odlučuje da li će otvoriti istragu ostalih nesreća i nezgoda. U svojoj odluci, on uzima u obzir:

1) ozbiljnost nesreća i nezgoda;

2) da li su ostale nesreće i nezgode deo niza nesreća, odnosno nezgoda od značaja za sistem u celini;

3) uticaj na bezbednost na železničkoj mreži Republike Srbije, kao i železničkoj mreži Evropske unije;

4) zahteve upravljača infrastrukture (u daljem tekstu: upravljač), železničkog prevoznika, Direkcije za železnice (u daljem tekstu: Direkcija) ili nadležnih organa drugih država.

Obim istraga i postupak u sprovođenju tih istraga utvrđuje Centar.

Železnički prevoznici, upravljač, druga uključena lica i Direkcija ako ima saznanja, moraju bez odlaganja da obaveste Centar o nesreći ili nezgodi u železničkom saobraćaju.

Ministar bliže propisuje postupak i način prijavljivanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju.

Ovlašćenja Centra

Član 31.​​ ​​ 

Nadležni organi, železnički prevoznici, upravljač i druga uključena lica, moraju omogućiti Centru da efikasno i nezavisno obavi svoje zadatke.

Centar ima pravo, što je pre moguće i u saradnji sa drugim nadležnim istražnim organima, na:

1) slobodan pristup mestu nesreće ili nezgode, do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata, kao i do objekata i uređaja za upravljanje saobraćajem i signalizacijom;

2) popis dokaza do kojih je moguće doći u trenutku sprovođenja istrage na mestu nesreće ili nezgode i nadzor nad uklanjanjem olupina, infrastrukturnih objekata i postrojenja ili njihovih sastavnih delova radi pregleda i analize;

3) pristup i upotrebu snimaka uređaja za snimanje audio i video zapisa na vozu i evidentiranje rada sistema signalizacije i kontrole saobraćaja;

4) pristup rezultatima obdukcije tela žrtava i informacijama o zdravstvenom stanju povređenih;

5) pristup rezultatima istrage voznog osoblja i drugih lica umešanih u nesreću ili nezgodu;

6) saslušavanje umešanih železničkih radnika i drugih svedoka;

7) pristup svim relevantnim dokumentima i podacima koje poseduju upravljač, umešani železnički prevoznici, Direkcija i drugi organi i organizacije.

Sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja​​ nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju i u druge svrhe se ne mogu koristiti.

Istražni postupak

Član 32.​​ ​​ 

Ako se nesreća ili nezgoda dogodi na graničnim objektima između Republike Srbije i druge države ili u njihovoj blizini, nadležni organi za istraživanje nesreća ili nezgoda tih država mogu se dogovoriti da istragu izvrši jedno od njih ili da istragu izvrše zajedno. U slučaju dogovora da istragu vrši nadležni organ za istraživanje nesreće ili nezgode jedne države, nadležnom organu za istraživanje nesreće ili nezgode druge države se omogućava učešće u istrazi i neometana zajednička upotreba rezultata.

Nadležni organ za istraživanje nesreće ili nezgode druge države se poziva da učestvuje u istrazi, ako je u događaju učestvovao železnički prevoznik sa​​ sedištem u toj državi i koje je dobilo licencu u toj državi.

Centar obezbeđuje sva sredstva potrebna za obavljanje istrage. S obzirom na prirodu nesreće ili nezgode, Centar može obezbediti i stručna lica koja imaju operativno i stručno znanje i iskustvo za​​ pomoć pri istrazi.​​ Odredbe člana 20. ovog zakona koje se odnose na Radnu grupu Centra, primenjuju se i na istražni postupak u železničkom saobraćaju.

Istraga se sprovodi na način koji obezbeđuje da svi učesnici u nesreći ili nezgodi, imaju mogućnost saslušanja, odnosno davanja izjava o događaju.

Upravljači, železnički prevoznici, Direkcija, porodice lica sa smrtnim povredama, vlasnici oštećene imovine, proizvođači, nadležni organi za istraživanje nesreće ili nezgode, predstavnici osoblja i korisnika moraju​​ biti redovno obavešteni o istrazi i njenom toku.

Lica iz stava 5. ovog člana mogu da daju svoje mišljenje i stavove o istrazi, kao i primedbe na nacrt izveštaja Centra.

Centar i drugi nadležni organi moraju okončati uviđaj na mestu nesreće ili nezgode u najkraćem mogućem roku, tako da upravljač može što pre popraviti oštećenu infrastrukturu i uspostaviti železnički saobraćaj.

Centar može zatražiti stručnu ili tehničku pomoć od istražnih organa drugih država ili Evropske agencije za železnice (ERA).

Ministar bliže propisuje način sprovođenja postupka istraživanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju koje vrši Centar.

Izveštaji Centra o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju

Član 33.​​ ​​ 

O istrazi nesreće ili nezgode, Centar sačinjava konačan izveštaj u obliku i strukturi prema vrsti i ozbiljnosti nesreće ili nezgode, kao i značaju utvrđenom u istrazi. U izveštaju navodi ciljeve istrage i po potrebi bezbednosne preporuke.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana naročito sadrži neposredne činjenice​​ o događaju, zapisnik o istrazi, analizu i zaključke, preduzete mere i preporuke. Izveštaj ne sadrži podatke o ličnosti.​​ Pre objavljivanja izveštaja na dostavljeni predlog Radne grupe saglasnost daje glavni istražitelj.

Centar objavljuje konačan izveštaj u​​ najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci od nesreće ili nezgode.

Centar dostavlja izveštaj zajedno sa bezbednosnim preporukama upravljaču infrastrukture, železničkom prevozniku, Direkciji, ministarstvu, kao i drugim zainteresovanim stranama.

Centar svake godine, najkasnije do 30. septembra, objavljuje godišnji izveštaj za proteklu godinu o istragama obavljenim u protekloj godini, o datim bezbednosnim preporukama i merama koje su bile preduzete u skladu sa ranije datim preporukama.

Podatke iz konačnog izveštaja, sa bezbednosnim preporukama, Centar unosi u bazu podataka o nesrećama i nezgodama u železničkom saobraćaju. Baza podataka o nesrećama i nezgodama u železničkom saobraćaju sadrži neposredne činjenice o događaju, analizu i zaključke, preduzete​​ mere i preporuke. Baza podataka ne sadrži podatke o ličnosti.

Ministar bliže propisuje sadržinu konačnog izveštaja o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju.

Informacije koje je potrebno poslati ministarstvu i Evropskoj železničkoj agenciji

Član 34.​​ ​​ 

Centar mora u roku od nedelju dana od dana donošenja odluke o početku istrage obavestiti Evropsku železničku agenciju o početku istrage. U obaveštenju se navodi datum, vreme, mesto i vrsta ozbiljne nesreće i njene posledice u pogledu smrtnih ishoda, povreda i materijalne štete.

Centar dostavlja ministarstvu godišnji izveštaj iz člana 33. stav 5. ovog zakona.

Centar dostavlja Evropskoj agenciji za železnice (ERA) konačne izveštaje o istrazi i godišnji izveštaj.

Centar dostavlja izveštaje iz st. 2. i 3. ovog člana najkasnije u roku od 15 dana od završetka.

Bezbednosne preporuke

Član 35.​​ ​​ 

Centar izdaje bezbednosne preporuke na osnovu analize podataka i rezultata sprovedene istrage.

Bezbednosna preporuka koju izda Centar ne može biti osnov za utvrđivanje krivice ili odgovornosti za nesreću ili nezgodu.

Preporuke se upućuju Direkciji, a u slučaju kada je to potrebno i drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji, kao i zainteresovanim organima i organizacijama drugih država i međunarodnim organizacijama.

Direkcija preduzima mere da se bezbednosne preporuke uzmu u obzir, kao i da se postupi po njima

Organi i organizacije iz stava 3. ovog člana, osim organa i organizacija drugih država i međunarodnih organizacija dužni su da preduzmu potrebne mere u cilju da se bezbednosne preporuke Centra uzimaju u obzir​​ na odgovarajući način i, u zavisnosti od slučaja, postupaju po njima.

Organi i organizacije iz stava 3. ovog člana kojima su upućene bezbednosne preporuke osim organa i organizacija drugih država i međunarodnih organizacija, dužni su da podnesu najmanje jednom godišnje izveštaj Centru o merama koje su preduzete ili planirane da se preduzmu na osnovu izdatih bezbednosnih preporuka u prethodnoj godini, a najkasnije do 31. jula tekuće godine.

Ministar bliže propisuje način sprovođenja postupka za praćenje bezbednosnih preporuka.

V. ISTRAŽNI POSTUPAK U OBLASTI VODNOG SAOBRAĆAJA

Član 36.

Bezbednosna istraga u vodnom saobraćaju vrši se u cilju povećanja bezbednosti plovidbe, sprečavanja zagađenja sa broda i smanjenja opasnosti od nastanka vrlo ozbiljne pomorske nesreće, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, pomorske nezgode, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode.

Bezbednosna istraga iz stava 1. ovog člana vrši se podsticanjem brzog sprovođenja istrage, pravilnom analizom, utvrđivanjem uzroka i obezbeđenjem blagovremenog i tačnog izveštavanja, kao i predlaganjem preventivnih mera.

Ministar bliže propisuje način sprovođenja postupka istraživanja vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih​​ pomorskih nesreća, pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda koji naročito sadrži operativnu spremnost Centra, početnu ocenu i delovanje, strategiju u vezi sa obimom, smernicama i vremenskom rasporedu bezbednosne istrage, način prikupljanja i čuvanja dokaza,​​ analizu, bezbednosne preporuke i drugo, kao i način praćenja primene bezbednosnih preporuka.

Izuzetno, istražitelji Centra mogu da odstupe od propisanog načina za sprovođenje postupka istraživanja, ako je to po njihovom stručnom mišljenju opravdano i potrebno za ostvarivanje cilja istrage.

Obaveza prijavljivanja

Član 37.

Organi i organizacije, brodari, pomorske kompanije, zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje i drugi članovi posade broda, lica koja su učestvovala u vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, pomorskoj nezgodi, ozbiljnoj plovidbenoj nezgodi i plovidbenoj nezgodi, kao i sva druga pravna i fizička lica koja imaju saznanja o tome, moraju o tome bez odlaganja da obaveste Centar.

Obaveza istraživanja

Član 38.

Posle vrlo ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće mora se sprovesti bezbednosna istraga ako:

1) su u vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći i pomorskoj nesreći učestvovali pomorski brodovi koji viju zastavu Republike​​ Srbije bez obzira na mesto vrlo ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće;

2) država ima bitan interes, bez obzira na mesto vrlo ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće.

Republika Srbija ima bitan interes za sprovođenje bezbednosne istrage kada brodovi koji učestvuju u nesrećama iz stava 1. ovog člana viju zastavu Republike Srbije, kad ima informacije korisne za istragu ili ako je iz opravdanih razloga zainteresovana za sprovođenje istrage.

Posle svake ozbiljne plovidbene nezgode u unutrašnjoj plovidbi mora se sprovesti bezbednosna istraga ako se dogodi na području Republike Srbije, bez obzira na zastavu broda koji je učestvovao u ozbiljnoj plovidbenoj nezgodi.

Član 39.

U slučaju ozbiljnih pomorskih nesreća Centar, pre donošenja odluke o pokretanju bezbednosne istrage, obavlja prethodnu procenu o potrebi preduzimanja bezbednosne istrage. Ako donese odluku da nema potrebe da sprovodi bezbednosnu istragu, razloge za takvu odluku mora zabeležiti i dostaviti Evropskoj komisiji sa propisanim podacima koja​​ mora da sadrži obaveštenje u skladu sa propisom iz člana 46. stav 6. ovog zakona.

U slučaju pomorskih nezgoda, Centar donosi odluku o potrebi preduzimanja bezbednosne istrage.

Prilikom donošenja odluke iz st. 1. i 2. ovog člana Centar uzima u obzir težinu​​ ozbiljne pomorske nesreće ili pomorske nezgode, vrstu broda i/ili tereta na njemu, kao i mogućnost da rezultati bezbednosne istrage mogu uticati na njihovo sprečavanje.

U slučaju plovidbenih nezgoda Centar, pre donošenja odluke o pokretanju bezbednosne istrage, obavlja procenu o potrebi preduzimanja bezbednosne istrage pri čemu uzima u obzir težinu plovidbene nezgode, vrstu broda i tereta na njemu, kao i mogućnost da rezultati bezbednosne istrage mogu uticati na sprečavanje plovidbenih nezgoda.

Član 40.

Bezbednosna istraga u pomorskoj plovidbi vrši se u najkraćem mogućem roku, a najkasnije dva meseca od trenutka kada se dogodila vrlo ozbiljna pomorska nesreća, ozbiljna pomorska nesreća, pomorska nesreća, odnosno pomorska nezgoda.

Bezbednosna istraga u unutrašnjoj plovidbi vrši se u najkraćem mogućem roku, a najkasnije mesec dana od trenutka kada se dogodila ozbiljna plovidbena nezgoda i plovidbena nezgoda.

Saradnja sa nadležnim organima za istraživanje nesreća i nezgoda drugih država

Član 41.

Svaka vrlo ozbiljna pomorska nesreća, ozbiljna pomorska nesreća, pomorska nesreća, odnosno pomorska nezgoda predmet je jedne bezbednosne istrage.

U slučaju bezbednosnih istraga iz stava 1. ovog člana koje uključuju dve ili više država, nadležni organi za istraživanje nesreća i nezgoda država sarađuju u cilju što bržeg dogovaranja koja će od njih da vodi istragu, kao i o postupku istrage. Nadležni organi za istraživanje nesreća i nezgoda država imaju jednaka prava i pristup svedocima i dokazima kao država koja sprovodi istragu, a nadležni organ za istraživanje koji vodi istragu uzima u obzir i njihovo mišljenje.

Sprovođenje paralelnih istraga o istoj vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći i pomorskoj nesreći može se vršiti u izuzetnim slučajevima pri čemu je Centar dužan da obavesti Evropsku komisiju o razlozima paralelne istrage.

Ako je u vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, odnosno pomorskoj nezgodi učestvovao ro-ro putnički brod ili brzi putnički brod postupak istrage pokreće nadležni​​ organ za istraživanje nesreća i nezgoda države u čijem teritorijalnom moru ili unutrašnjim morskim vodama se dogodila nesreća, odnosno nezgoda, ili ako se dogodila u drugim vodama, nadležni organ za istraživanje nesreća i nezgoda poslednje države u koju je uplovio taj brod, odnosno plovilo i odgovorna je za bezbednosnu istragu i saradnju sa drugim državama.

U slučaju da na teritoriji druge države dođe do nesreća i nezgoda iz st. 1. i 8. ovog člana u kojima je učestvovao brod koji je izgrađen u Republici Srbiji, ili ima državnu pripadnost Republike Srbije, ili se koristi od strane brodara registrovanog u Republici Srbiji, ili posada poseduje ovlašćenja o osposobljenosti izdata od strane nadležne lučke kapetanije Republike Srbije, Centar može da učestvuje u istražnom postupku posredstvom ovlašćenog predstavnika. Ovlašćenog predstavnika predstavljaju glavni istražitelj, ili glavni istražitelj za vodni saobraćaj ili drugi zaposleni Centra kojeg određuje glavni istražitelj. Ovlašćeni predstavnik prati tok istrage​​ i može da ode na mesto nesreća i nezgoda iz st. 1. i 8. ovog člana.

Ako strani brod unutrašnje plovidbe pretrpi nezgodu iz stava 8. ovog člana na teritoriji Republike Srbije, Centar o tome obaveštava nadležni organ države u kojoj je brod registrovan, države u kojoj je brodar registrovan, državu u kojoj je brod građen, odnosno projektovan i nadležne organe država čiji su se državljani nalazili na brodu.

Ovlašćeni predstavnici nadležnih organa za istraživanje nesreća i nezgoda država koji se obaveštavaju mogu da učestvuju u radu radne grupe.

Svaka ozbiljna plovidbena nezgoda i plovidbena nezgoda u unutrašnjoj plovidbi predmet je jedne bezbednosne istrage.

Istražitelji u vodnom saobraćaju

Član 42.

Istražni postupak u vodnom saobraćaju vodi glavni istražitelj za vodni saobraćaj.

Odredbe člana 20. ovog zakona koje se odnose na radnu grupu primenjuju se i na istražni postupak u vodnom saobraćaju.

Ovlašćenja u istraživanju

Član 43.

Organi i organizacije, brodari, pomorske kompanije, druga pravna lica, zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje, kao i drugi članovi posade broda, kao i druga fizička lica moraju omogućiti Centru da efikasno i nezavisno obavi poslove iz člana 7. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Centar ima pravo:

1) u pomorskoj plovidbi:

(1) na slobodan i neograničen pristup mestu vrlo ozbiljne pomorske nesreće, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, svim pomorskim brodovima, olupinama broda ili objektima uključujući teret, opremu ili ostatke,

(2) na obezbeđivanje popisa dokaza, na kontrolisano traganje i uklanjanje olupina, ostataka ili drugih delova ili materija radi ispitivanja ili analize,

(3) da zahteva potrebna ispitivanja ili analizu predmeta, kao i slobodan pristup rezultatima tih ispitivanja ili analize,

(4) na slobodan pristup i korišćenje svih relevantnih dokumenata i zabeleženih podataka, koji se odnose na plovidbu broda, uključujući i podatke Sistema zapisivanja podataka o plovidbi (VDR), koji se odnose na pomorski brod, putovanje, terete, posadu ili druga lica, predmete,​​ uslove ili okolnosti, kao i uređaja za čuvanje podataka o plovidbi broda koji moraju biti dostupni posle potapanja broda (crna kutija),

(5) na slobodan pristup rezultatima pregleda tela žrtava ili ispitivanja obavljenih na uzorcima sa tela žrtava,

(6) na slobodan pristup rezultatima pregleda ili ispitivanja izvršenih na uzorcima uzetim od ljudi koji su uključeni u radni proces na pomorskom brodu i svih drugih bitnih lica,

(7) na razgovor sa svedocima u odsutnosti svih lica čiji interesi bi mogli da ometaju​​ bezbednosnu istragu,

(8) da dobije dokumentaciju o pregledu pomorskog broda i odgovarajuće podatke koje ima država zastave pomorskog broda, vlasnici, brodari, klasifikaciona društva, pomorske kompanije ili drugi nadležni organi kada te strane ili njihovi predstavnici imaju sedište u Republici Srbiji,

(9) da traži pomoć nadležnih organa za istraživanje nesreća i nezgoda drugih država, uključujući inspektore države zastave, države luke, osoblje obalne straže, operatere sistema nadzora plovidbe, ekipe za traganje i spasavanje, pilote ili drugo lučko ili pomorsko osoblje;

2) u unutrašnjoj plovidbi:

(1) na slobodan pristup vodnom putu, odnosno mestu ozbiljne plovidbene nezgode, plovidbene nezgode, brodovima i drugim plovilima, olupinama broda ili objektima uključujući teret, opremu ili ostatke,

(2) na obezbeđivanje popisa dokaza, na kontrolisano traganje i uklanjanje olupina, ostataka ili drugih delova ili materija radi ispitivanja ili analize,

(3) da zahteva potrebna ispitivanja ili analizu predmeta, kao i slobodan pristup rezultatima tih ispitivanja ili analiza,

(4) na slobodan pristup i korišćenje svih relevantnih dokumenata i zabeleženih podataka koji se odnose na plovidbu broda, uključujući i podatke Rečnog informacionog servisa (RIS), koji se odnose na brod unutrašnje plovidbe, putovanje, teret, posadu ili druga lica, brodske isprave i knjige, predmete, uslove ili okolnosti pod kojima se dogodila ozbiljna plovidbena nezgoda i plovidbena nezgoda,

(5) na slobodan pristup rezultatima pregleda ili ispitivanja izvršenih na uzorcima uzetim od članova posade broda i ljudi koji su uključeni u radni proces na brodu unutrašnje plovidbe i svih drugih bitnih lica,

(6) na slobodan pristup rezultatima pregleda tela žrtava ili ispitivanja obavljenih na uzorcima sa tela žrtava,

(7) da dobije dokumentaciju o pregledu broda unutrašnje plovidbe i odgovarajuće podatke koje ima država zastave broda unutrašnje plovidbe, vlasnici, brodari, Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, klasifikaciona društva, lučke kapetanije​​ ili drugi nadležni organi,

(8) da posle završene istrage, uz saglasnost ministarstva, naloži brodaru da ukloni sa vodnog puta oštećeni brod, olupine broda uključujući teret, opremu ili druge ostatke.

Slobodan pristup i korišćenje informacija i zabeleženih​​ podataka o plovidbi koje se odnose na posadu i druga lica iz stava 2. tačka 1) podtačka (4) i stava 2. tačka 2) podtačka (4) ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Zaštita informacija

Član 44.

Dokumentacija i informacije koje su od značaja za sprovođenje istrage u vodnom saobraćaju koriste se isključivo u svrhu istrage i to:

1) sve izjave svedoka i drugih lica, izveštaji i beleške koje je Centar zabeležio ili primio tokom istrage;

2) dokumentacija kojom se otkriva identitet lica koja su svedočila u okviru istrage;

3) podaci koji se odnose na lica uključena u vrlo ozbiljne pomorske nesreće, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, pomorske nezgode, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode koji su prikupljeni u toku istrage, a koji su posebno osetljivi, uključujući podatke o zdravlju pojedinaca.

Zaštita podataka

Član 45.

Centar obezbeđuje preduzimanje mera da se zaštite svi podaci s pomorskih karata, iz brodskih dnevnika, elektronskih i​​ magnetnih zapisa, uključujući i podatke iz VDR-a i drugih elektronskih uređaja koji se odnose na vreme pre, za vreme i posle nesreća i nezgoda u pomorskoj plovidbi, da spreči dopisivanje podataka ili zapisivanje preko tih podataka, brisanje ili druge promene podataka, spreči ometanje svih drugih uređaja koji su korisni za istragu i da u najkraćem roku prikupi i zaštiti sve dokaze u svrhu istrage.

Centar obezbeđuje preduzimanje mera da se zaštite svi podaci s elektronskih plovidbenih karata (ENC), iz brodskih dnevnika, elektronskih izveštaja sa broda unutrašnje plovidbe (ERI) i magnetnih zapisa, uključujući i podatke i informacije iz RIS-a i drugih elektronskih uređaja koji se odnose na vreme pre, za vreme i posle ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode, da spreči dopisivanje podataka ili zapisivanje preko tih podataka, brisanje ili druge promene podataka, spreči ometanje svih drugih uređaja koji su korisni za istragu i da u najkraćem roku prikupi i zaštiti sve dokaze u svrhu istrage.

Izveštaj o istrazi

Član 46.

Posle bezbednosne istrage u vodnom saobraćaju Centar sačinjava i objavljuje izveštaj o istrazi koji naročito sadrži podatke o brodu, podatke o plovidbi, podatke o pomorskim nesrećama i nezgodama, podatke o plovidbenim nezgodama u unutrašnjoj plovidbi, uključenost obalnih službi i delovanje u nuždi u pomorskoj plovidbi, opis događaja, analizu, zaključke i bezbednosne preporuke i priloge. Izveštaj ne sadrži podatke o ličnosti.

Centar može odlučiti da se za bezbednosnu istragu koja se ne odnosi na​​ vrlo ozbiljnu pomorsku nesreću i pomorsku nesreću, a čiji rezultati ne utiču na sprečavanje budućih nesreća i nezgoda, objavi pojednostavljeni izveštaj.

Centar objavljuje konačan izveštaj o istrazi u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci od dana kada se dogodila vrlo ozbiljna pomorska nesreća, ozbiljna pomorska nesreća, pomorska nesreća i pomorska nezgoda, ozbiljna plovidbena nezgoda i plovidbena nezgoda.

Ako ne postoji mogućnost objavljivanja konačnog izveštaja iz stava 3. ovog člana, Centar će​​ objaviti privremeni izveštaj o istrazi u roku od 12 meseci od dana kada se dogodila vrlo ozbiljna pomorska nesreća, ozbiljna pomorska nesreća, pomorska nesreća i pomorska nezgoda, ozbiljna plovidbena nezgoda i plovidbena nezgoda.

Baza podataka o vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, pomorskoj nezgodi, ozbiljnoj plovidbenoj nezgodi i plovidbenoj nezgodi sadrži podatke koji se odnose na podatke o brodu, podatke o plovidbi, podatke o nesrećama i nezgodama, podatke o​​ mestu nesreća i nezgoda, zaključcima, analizama i bezbednosnim preporukama. Baza podataka ne sadrži podatke o ličnosti.

Ministar bliže propisuje sadržinu izveštaja o bezbednosnoj istrazi o vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, pomorskoj nezgodi, ozbiljnoj plovidbenoj nezgodi, plovidbenoj nezgodi, sadržinu obaveštenja o vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći i pomorskoj nezgodi, kao i sadržinu i način vođenja baze podataka​​ o bezbednosnoj istrazi o vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, pomorskoj nezgodi, ozbiljnoj plovidbenoj nezgodi i plovidbenoj nezgodi.

Bezbednosne preporuke

Član 47.​​ ​​ 

Centar izdaje bezbednosne preporuke na osnovu analize podataka i ukupnih rezultata sprovedene istrage u vodnom saobraćaju.

Preporuka iz stava 1. ovog člana ne može biti osnov za utvrđivanje krivice ili odgovornosti za vrlo ozbiljnu pomorsku nesreću, ozbiljnu pomorsku nesreću, pomorsku nesreću, pomorsku nezgodu, ozbiljnu plovidbenu nezgodu i plovidbenu nezgodu.

Bezbednosne preporuke se upućuju stranama na koje se odnose, nadležnim organima i organizacijama u Republici Srbiji, kao i nadležnim organima i organizacijama zainteresovanih drugih država i​​ međunarodnim organizacijama.

Član 48.

Organi i organizacije iz člana 47. stav 3. ovog zakona kojima su upućene bezbednosne preporuke, osim nadležnih organa i organizacija zainteresovanih drugih država i međunarodnih organizacija, dužni su da preduzmu potrebne mere u cilju njihovog sprovođenja.

Organi i organizacije iz člana 47. stav 3. ovog zakona kojima je upućena bezbednosna preporuka, osim nadležnih organa i organizacija zainteresovanih drugih država i međunarodnih organizacija, dužni su da najmanje jednom godišnje podnesu izveštaj Centru o merama koje su preduzete ili su planirane da se preduzmu na osnovu datih preporuka.

Član 49.

Centar obaveštava Evropsku komisiju o vrlo ozbiljnim pomorskim nesrećama, ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama​​ i pomorskim nezgodama u skladu sa propisom iz člana 46. stav 6. ovog zakona.

VI. NADZOR

Član 50.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo.

VII. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 51.​​ ​​ 

Centar podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa kaznenim odredbama ovog zakona.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice ako:

1) ne obavesti Centar o udesu ili​​ ozbiljnoj nezgodi vazduhoplova (član 19. stav 1);

1a) ne dostavi informacije o licima i opasnoj robi na zahtev Centra (član 19. stav 2);

2) ograniči Centru pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini (član 23. stav​​ 3. tačka 1);

3) onemogući slobodan pristup svim relevantnim dokumentima i podacima (član 23. stav 3. tačka 7);

4) ukloni s mesta udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre nego što se obezbedi​​ očuvanje tragova nesreće ili pribavi saglasnost Centra (član 25. stav 3);

5) po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ne ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov ili njegove delove (član 25. stav 5);

6) na zahtev Centra ne dostavi tražene podatke (član 25. stav 8);

7) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj preporuci Centra i ne dostavi izveštaj o istoj (član 28. st. 4. i 5);

8) ne obavesti Centar o nesreći ili nezgodi u železničkom saobraćaju (član 30. stav 5);

9) ako ne omogući Centru slobodan pristup mestu nesreće ili nezgode do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata (član 31. stav 2. tačka 1);

10) ako ne preduzme potrebne mere u cilju sprovođenja bezbednosne preporuke u železničkom saobraćaju (član 35. stav 4);

11) ako najmanje jednom godišnje​​ ne podnese Centru izveštaj o preduzetim ili planiranim merama na osnovu bezbednosnih preporuka u železničkom saobraćaju (član 35. stav 5);

12) ako bez odlaganja od saznanja o vrlo ozbiljnim pomorskim nesrećama, ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama, pomorskim nezgodama, ozbiljnim plovidbenim nezgodama i plovidbenim nezgodama ne obavesti Centar (član 37);

13) ako ne omogući Centru slobodan i neograničen pristup mestu vrlo ozbiljne pomorske nesreće, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode (član 43. stav 2. tačka 1) podtačka (1) i član 43. stav 2. tačka 2) podtačka (1);

14) ako ne omogući Centru dobijanje dokumentacije o pregledu pomorskog broda, kao i druge odgovarajuće podatke (član 43. stav​​ 2. tačka 1) podtačka (8);

15) ako ne omogući Centru dobijanje dokumentacije o pregledu broda unutrašnje plovidbe, kao i i druge odgovarajuće podatke (član 43. stav 2. tačka 2) podtačka (7);

16) ako posle završene istrage ne ukloni sa vodnog puta oštećeni brod unutrašnje plovidbe, olupine broda uključujući teret, opremu ili druge ostatke (član 43. stav 2. tačka 2) podtačka (8);

17) ako ne preduzme potrebne mere u cilju sprovođenja bezbednosnih preporuka u vodnom saobraćaju (član 48. stav 1);

18) ako najmanje​​ jednom godišnje ne podnese Centru izveštaj o preduzetim ili planiranim merama na osnovu bezbednosnih preporuka u vodnom saobraćaju (član 48. stav 2).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom​​ pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 52.​​ ​​ 

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice - zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje, drugi članovi posade i druga fizička lica ako:

1) ne obavesti Centar o udesu ili ozbiljnoj nezgodi vazduhoplova (član 19. stav 1);

1a) ne dostavi informacije o licima i opasnoj robi na zahtev Centra (član 19. stav 2);

2) ograniči Centru pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini (član 23. stav 3. tačka 1);

3) onemogući slobodan pristup dokumentima i podacima (član 23. stav 3. tačka 7);

4) ukloni s mesta udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre nego što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode ili pribavi saglasnost Centra (član 25. stav 3);

5) po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ne ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov ili njegove delove (član 25. stav 5);

6) na zahtev Centra ne dostavi tražene podatke (član 25. stav 8);

7) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj preporuci Centra i ne dostavi izveštaj o istoj (član 28. st. 4. i 5);

8) ako ne omogući Centru slobodan​​ pristup mestu nesreće ili nezgode do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata (član 31. stav 2. tačka 1);

9) ako bez odlaganja od saznanja o vrlo ozbiljnim pomorskim nesrećama, ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama, pomorskim nezgodama, ozbiljnim plovidbenim nezgodama i plovidbenim nezgodama ne obaveste Centar (član 37);

10) ako ne omogući Centru slobodan i neograničen pristup mestu vrlo ozbiljne pomorske nesreće, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode (član 43. stav 2. tačka 1) podtačka (1) i član 43. stav 2. tačka 2) podtačka (1).

VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 53.

Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda obrazovan članom 206. Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 57/11, 93/12 i 45/15) nastavlja sa radom kao Centar za istraživanje nesreća, u skladu sa ovim zakonom.

Poslovi istraživanja nesreća u železničkom i vodnom saobraćaju obavljaće Centar počev od 1. januara 2016. godine.

Rokovi za donošenje​​ podzakonskih akata

Član 54.

Ministar će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonska akta iz člana 12. stav 5, člana 15. stav 5, člana 19. stav 3, člana 27. stav 16, člana 28. stav 6, člana 33. stav 7, člana 36. stav 3. i​​ člana 46. stav 6. ovog zakona.

Vlada će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonska akta iz člana 14. i člana 18. stav 4. ovog zakona.

Član 55.

Centar će u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obavestiti Evropsku komisiju o ovlašćenim organima koji će imati pristup Evropskoj informacionoj platformi za pomorske nesreće (European Marine Casualty Information platform - EMCIP).

Prestanak važenja drugih propisa

Član 56.

Danom stupanja na snagu ovog zakona​​ prestaju da važe odredbe čl. od 119. do 124. i član 147. stav 1. tačka 70) Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice ("Službeni glasnik RS", broj 104/13) i čl. od 204. do 217, član 258. stav 1. tač. 100), 101) i 102) i član 260. stav 1. tač. 64),​​ 65) i 66) Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 57/11, 93/12 i 45/15).

Član 57.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U REDAKCIJSKOM PREČIŠĆENOM TEKSTU NE NALAZE​​ SE:

Čl. 25. i 26. Zakona - 83/2018-60:

''Član 25.

Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju obrazovan Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, broj 66/15) nastavlja sa radom kao Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju, u skladu sa ovim zakonom.

Član 26.

Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.''