Prvu dilemu predstavlja sam naziv dokumeta. Ako pokušate da “izguglate” reči “covid passport” (kovid pasoši prim. aut.), videćete da se često pojavljuje i pojam “vaccine passports”, čak “green pass” i “green pass certificate”, ali i “digital certificates” (digitalni sertifikati). I Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove u Evropskoj komisiji, govoreći o kovid pasošima, upotrebila je reč “sertifikati”.

Da li je to znači da je isti dokument u pitanju? Sudeći po rečima, srpske ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić, nije. Gostujući u dnevniku RTS-a pre pet dana, Matić je rekla da je kovid pasoš koji je najavljen iz Brisela “druga vrsta isprave”.

Ono što im je zajedničko je namena – i jedni i drugi trebalo bi da olakšaju putovanja i omoguće nam da putujemo bez karatina i PCR testova.

A u čemu se razlikuju? Koje zemlje će priznati digitalne sertifikate iz Srbije? Koje podatke će sadržati jedan, odnosno drugi dokument? Ovo su svi (za sada) dostupni podaci o ovim dokumentima.

Evropski kovid pasoši

Odluka o uvođenju kovid pasoša doneta je krajem februara na samitu evropskih lidera, a konačna će biti usvojena za dva dana. Tada će biti poznato i više detalja, jer prema rečima Krunoslava Capaka, šefa Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo i člana Nacionalnog štaba civilne zaštite, za sada je sve još uvek na nivou dogovora država članica EU.

Ipak, usaglašen je sam sadržaj dokumenta. Kako je Capak pojasnio za “Jutarnji list”, on će sadržati:

• ime i prezime vakcinisane osobe
• državu iz koje dolazi
• naziv vakcine koja je korišćena
• datum vakcinacije
• serijski broj cepiva
• bar kod kojim će se moći očitavati podaci

– S obzirom na to da se ide na smart rešenje, biće potrebno do tri meseca da to profunkcioniše. Još se na nivou Unije razgovara hoće li građani koji su se vakcinisali dobiti smart kartice ili će imati kod koji će se moći da se očita na mobilnom telefonu – rekao je Capak.

Ideja kovid pasoša izazvala je različite reakcije u samoj EU, pa i burne rasprave da li oni krše ljudska prava, a neki su već uveliko počeli i pripreme za njegovu izradu.

Ko je „za“?

Prve (i najglasnije) bile su Grčka, Kipar, Italija i Španija, zemlje sa juga Evrope. Razlog je jednostavan i logičan. Reč je o zemljama koje su zavise od turizma i koje su pretrpele veliku štetu zbog prošlogodišnje loše sezone, a još jedna bila bi ekonomska katastrofa. Prema navodima sajta schengenvisainfo.com, u red pristalica kovid pasoša spadaju i Portugal, Češka, Danska, Poljska, Slovačka..

U Mađarskoj su takođe raspoloženi da prihvate ovaj dokument, s tim da nešto slično kod njih već postoji. Već nekoliko nedelja Mađarima koji su vakcinisani ili su se oporavili od virusa dozvoljen je ulazak bez ograničenja ako svoj imunitet mogu da dokažu plastičnom karticom. Oni koji imaju takvu karticu u Mađarskoj uskoro mogu uživati dodatne pogodnosti poput slobode da “krše” nacionalni policijski sat koji počinje u 20 sati.

Možda najdalje u izradi elektronskog pasoša o vakcinaciji otišla je Nemačka. Prema pisanju “Biznis insajdera”, ova država već je odlučila da izradu kovid pasoša poveri kompaniji IBM. U trci je bio još i nemački Telekom koji je prošle godine zajedno sa SAP razvio „Corona Warn“ aplikaciju, ali je u foto-finišu ispao, navodi pomenuti portal.

Preko aplikacije, koju sada treba da razvije IBM, restorani, prodavnice, fitnes centri, hoteli i sve druge ustanove mogu da regulišu pristup korisnicima tako što mogu da provere da li je lice vakcinisano. Prema planu, nakon zvanične objave odluke vlade digitalni pasoš bi trebalo da bude izradjen u roku od osam nedelja.

Putovanja bez kovid pasoša?

Ko ne bude imao kovid pasoš moraće da poštuje pravila koja podrazumevaju PCR testiranja pre ulaska u određenu zemlju, pa čak i karantin ukoliko ta zemlja to traži.

Prema sadašnjim planovima, ovi paoši biće dostupni u digitalnom i papirnom formatu.

Pasoši će važiti samo za one koj su vakcinisani jednim od četiri cepiva koja je EMA odobrila, a to su: Fajzer/Bajontek, AstraZeneka, Moderna i Džonson i Džonson.

Srpski digitalni sertifikati

Istovremeno i Srbija radi na pripremi dokumeta koji bi služio kao dokaz o vakcinaciji. Prema rečima resorne ministarke Matić, taj dokument biće digitalni sertifikat, a ne “kovid pasoš”. Ona je u izjavi za RTS 10. marta naglasila je „to druga isprava“ i da je naša zemlja proces izrade pokrenula pre nešto manje od dva meseca.

– Digitalni sertifikat govori kada ste vakcinisani ili ste preležali ili ste uradili pi-si-ar test i negativni ste – rekla je ona i dodala da je jedna od opcija i da digitalni sertifikat postoji u obliku aplikacije za mobilni telefon.

Pitanje koje se nameće je, ukoliko EU usvaja kovid pasoše koji će važiti samo za one koji su vakcinisani jednom od četiri cepiva koja je EMA odobrila, gde ćemo mi moći da koristimo naše digitalne sertifikate, odnosno ko će ih priznati?

Ko će priznati srpske sertifikate?

Prema rečima Tatjane Matić, pregovori o međusobnom priznanju u toku su sa Grčkom (koja i sama ima sličan sertifikat), Slovenijom i Izraelom, a moglo bi se očekivati da naše sertifikat prizna i Turska, odakle su stizale takve najave.

Što se tiče EU zemlja (onih sa kojima nismo u direktnim pregovorima), to još uvek nije poznato.

– Još nije poznato na koji će se način vršiti priznavanje sertifikata sa državama van EU, pa i nama kao pristupajućom zemljom, ali je najavljeno da ce EK sarađivati sa Svetskom zdravstvenom organizacijom po ovom pitanju – rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Brzi PCR testovi

Odluka o kovid pasošima sa četiri vakcine podigla veliku prašinu i burne rekcije u Srbiji, jer se na EU kovid pasošu ne nalaze dve najčešće vakcine kod nas – ruski Sputnjik V i kineski Sinofarm.

Nijedna od dve pomenute vakcine nije još odobrena u EU, s tim da je za „Sputnjik“ predata dokumentacija i odluka se čeka, a čelni ljudi kompanije Sinofarm nisu još ni tražili od EU regulatora da priznaju njihovo cepivo.

Kako bi kovid pasoši svetlost dana trebalo da ugledaju za tri meseca, i dalje postoji mogućnost da se neka od ovih vakcina nađe na pasošu, ali ako to ne bude slučaj građanima Srbije koji su vakcinisani kineskom ili ruskom vakcinom na raspolaganju je opcija putovanja koja važi i sad – PCR testovi i karantin (u zemljama u kojima se zahteva).

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno iz Bahreina poručio da „ne veruje da EU može da donese takvu odluku“, najavio šta bi Srbija mogla da uradi ukoliko zažive kovid pasoši sa četiri vakcine.

Prema njegovim rečima, Srbija bi napravila laboratoriju za brze PCR testove i da bi izdavala rezultate za dva sata „kako bi ljudi koji su primili kinesku vakcinu mogli da idu gde god hoće po Evropi“.

Seničić: Lako se mogu uskladiti sa EU

Predsednik YUTA Aleksandar Seničić veruje da Srbija vrlo lako može svoje sertifikate o vakcinaciji da uskladi sa Evropskom unijom.

– Vidim da su se zemlje EU koje su nama turistički najatraktivnije poput država Zapadne Evrope, Grčke pa i Turske pozitivno odredile prema digitalnim sertifikatima o vakcinaciji. To bi, po svemu sudeći, trebalo da znači da će svako ko ima sertifikat o vakcinaciji moći da uđe u te zemlje. A mi već imamo sertifikate o vakciniaciji sa QR kodom koji je dvojezični i gde pored imena i prezimena onog koji se vakcinisao stoji datum, mesto vakcinacije i vrsta vakcine. Dakle, taj dokument može da bude digitalan pošto ima QR kod koji treba samo da se očita – rekao je za „Blic“ Seničić.

Kako kaže, biće možda potrebno samo malo prilagođavanje našeg sertifikata o vakcinaciji sa zahtevima EU.

– Jedina mana na tom našem sertifikatu je i kada se očita QR kod ime i prezime vakcinisanog je na ćirilici. Svi drugi podaci su dvojezični, i na srpskom i na engleskom. To verujem da bi moglo vrlo lako i brzo da se promeni i tehnički prilagodi. Dakle, velika većina nađeg dokumenta već zadovoljava kriterijume EU – smatra Seničić

Izvor: sajt  Blic-a
Naslov: Redakcija

Članak Šta je “COVID pasoš“, a šta digitalni sertifikat o vakcinaciji? se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

Novi Pravilnik o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, donet je 4. maja. Usvojilo ga je Ministarstvo zdravlja i potpisao ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Svako ko ne bude poštovao odredbe ovog Pravilnika, biće kažnjen sa 50.000 do 150.000 dinara.

Obavezna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodiće se protiv zaraznih bolesti: tuberkuloze, difterije, tetanusa, dečje paralize, velikog kašlja, malih boginja, zauški, hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b i oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije, predviđeno je novim Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti.

Osim obavezne vakcinacije dece i zdravstvenih radnika, Pravilnikom se uvodi obavezna imunizacija i svih osoba koje su u posebnom riziku za niz različitih bolesti.

*Aktivna imunizacija podrazumeva nastanak sopstvenog imunskog odgovora osetljivog domaćina nakon izlaganja specifičnom antigenu prirodnim ili veštačkim
putem. Sprovodi se vakcinacijom, odnosno revakcinacijom.

*Pasivna imunizacija podrazumeva unošenje gotovih antitela prirodnim ili
veštačkim putem ili imune serume – frakcije krvi koja sadrži antitela protiv određenih prouzrokovača ili nekih vrsta toksina.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica izloženih određenim zaraznim bolestima su: besnilo, tetanus, hepatitis B, hepatitis A i trbušni tifus.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica u posebnom riziku su hepatitis B, grip, meningokokna bolest, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije, oboljenja izazvana hemofilusom influence tip b, varičela i infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim virusom.

Ako SZO proglasi pandemijsku pojavu gripa (novi podtip ili nova rekombinantna varijanta virusa influence), donosi se posebno stručno-metodološko uputstvo za imunizaciju protiv pandemijskog gripa.

Prilikom upisa dece u školu među obaveznim papirima sada će biti i vakcinacioni karton, tako da ako ste kojim slučajem odbili da vakcinišete svoje dete, od upisa u školu nema ništa. A onda tu nastaju drugi problemi, jer je osnovna škola obavezna, tu na scenu stupaju centri za socijalni rad, jer će škole imati obavezu da kada vas odbiju, obaveste centar za socijalni rad, da niste izvršili vakcinaciju svog deteta i da ono zbog vaše nemarnosti ne može da pohađa obaveznu školsku nastavu.

Kada vas Centar za socijalni rad pozove, narediće vam da odmah i bez odlaganja vakcinišete svoju decu. Ukoliko se oglušite o tu naredbu, mogu vas proglasiti za nesavesne roditelje, koji ne brinu o svojoj deci i oduzeti vam decu, a onda će ih centar za socijalni rad, kao organ starateljstva vakcinisati i dati u hraniteljsku porodicu.

Škole će takođe biti u obavezi da podnesu i prijavu sudiji za prekršaje, koji će vam izreći novčanu kaznu do 50.000 dinara, zbog nepoštovanja mere obavezne vakcinacije. Sudija će vam takođe kao i centar za socijalni rad dati rok da vakcinišete svoju decu, pa ukoliko to ne učinite u datom roku slediće nove, još veće novčane kazne.

Inače, ministar prosvete Mladen Šerčević je pozdravio odluku Vlade Srbije da uvede strože mere prema svima koji se protive vakcinaciji, on se javno zalaže za to da se svi koji odbiju vakcinaciju najstrože kazne i izopšte iz društva.

Sem u školama, kontrola vakcinacije će se vršiti i u vrtićima, a planiraju se i druge mere, kao što su nemogućnost izlaska iz zemlje, nemogućnost registracije vozila, nemogućnost zapošljavanja ako niste vakcinisani i druge oštre mere koje će sve građane bukvalno primorati da moraju da se vakcinišu.

„Program obavezne i preporučene imunizacije stanovništa protiv određenih zaraznih bolesti

Program se donosi za period od tri godine i obuhvata:

1) obaveznu aktivnu imunizaciju lica određenog uzrasta;
2) obaveznu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica izloženih određenim zaraznim bolestima;
3) obaveznu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica u posebnom riziku;
4) obaveznu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama;
5) obaveznu aktivnu imunizaciju putnika u međunarodnom saobraćaju;
6) preporučenu aktivnu imunizaciju lica određenog uzrasta;
7) preporučenu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica po kliničkim indikacijama;
8) preporučenu aktivnu imunizaciju putnika u međunarodnom saobraćaju;
9) trogodišnji plan potreba zdravstvenih ustanova u vakcinama, imunoglobulinima humanog porekla i monoklonskim antitelima za obaveznu imunizaciju;
10) Potrebe vakcina, imunoglobulina humanog porekla i monoklonskih antitela za nacionalnu rezervu u skladu sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije iznosi 25 odsto iskazanih potreba na godišnjem nivou.

Izvor: sajt B92
Naslov: Redakcija

Članak Obaveze i kazne iz novog Pravilnika o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.