To u intervjuu za „Blic“ kaže Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu i sudija Vrhovnog kasacionog suda, i ističe posebnu posvećenost sudija iz krivičnih odeljenja koji svakodnevno postupaju u svojim predmetima u vanrednim uslovima izazvanim virusom korona.

Da li ove brojke ukazuju na to da je vanredno stanje znatno uticalo na funkcionisanje Višeg suda?

– Pandemija koju je proglasila SZO, potom i nadležni organi RS, odrazila se i na rad Višeg suda u Beogradu. U novonastaloj situaciji bilo je neophodno organizovati funkcionisanje tako da se s jedne strane spreči širenje zaraze među zaposlenima i strankama, a s druge strane da se omogući poštovanje osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na slobodu i bezbednost.

Da li je poštovanje tih principa, kako navodite, uslovilo i odlaganje suđenja koja su već bila zakazana?

– Ne raspolažemo preciznim podatkom o broju odloženih suđenja, ali je on svakako veliki, imajući u vidu činjenicu da ovaj sud u radu ima ukupno blizu 60.000 predmeta. Najčešći razlozi odlaganja suđenja su nedolasci svedoka, oštećenih, sudskih veštaka, koji nisu mogli da dođu u sud zbog ukidanja međugradskog i gradskog prevoza, ali i zbog zabrane kretanja za lica starija od 65 godina. Takođe, Ministarstvo pravde je donelo preporuku koja se odnosi na zaposlene u pravosuđu da ako su stariji od 60 godina a boluju od akutne ili hronične bolesti ili imaju decu mlađu od 12 godina mogu svoj posao da obavljaju od kuće. Istakao bih i posvećenost članova Advokatske komore Beograda tokom vanrednog stanja, jer advokati dolaze na suđenja u predmetima koji ne trpe odlaganje i poštuju sva uputstva suda u sprečavanju širenja zaraze.

Koji su to predmeti koji ne trpe odlaganje?

– Uvažavajući preporuke Ministarstva pravde i odluke Visokog saveta sudstva, doneo sam uputstva o radu, kao i svi predsednici sudova, kojima je utvrđeno koji predmeti ne trpe odlaganje kako u krivičnoj tako i građanskoj materiji. U krivičnoj materiji pred višim sudovima to su suđenja u predmetima u kojima je određen pritvor ili se traži određivanje pritvora, protiv maloletnih učinilaca krivičnih dela, odnosno gde je oštećeni maloletno lice u vezi s krivičnim delima protiv polne slobode iz glave XVIII КZ koja se odnose na nasilje u porodici. Tu su i predmeti u kojima postoji opasnost od zastarelosti, kao i za krivična dela izvršena za vreme vanrednog stanja i u vezi s vanrednim stanjem i u kojima se odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja. U građanskoj materiji su to suđenja u predmetima u kojima treba odlučiti o privremenoj meri.

Da li su se ta suđenja obavljala putem skajpa?

– Uredbom Vlade o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja predviđena je mogućnost, a ne i obaveza, učešća okrivljenog na pretresu putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, takozvano skajp suđenje. To znači da svaki sudija u svom predmetu ima diskreciono pravo da donese odluku da li će se time koristiti.

Da li ta onlajn suđenja imaju utemeljenja u Zakonu o krivičnom postupku i jesu li tačne tvrdnje stručne javnosti da su njima prekršena prava okrivljenog na pravično suđenje?

– U slučaju da se sudije odluče za takvu mogućnost, može se dovesti u pitanje načelo neposrednosti pred prvostepenim sudom zajamčeno odredbama ZКP-a, budući da je ta mogućnost, u samo izuzetnim slučajevima, jedino propisana u postupku pred žalbenim sudom. Visoki savet sudstva je zaključkom od 9. aprila ove godine dao mišljenje u pogledu primene Uredbe Vlade koja se odnosi na „skajp suđenja“. Precizirao je da se ista odnosi samo na suđenja optuženim licima koja se nalaze u pritvoru u vezi sa krivičnim delima nedozvoljena trgovina, nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije i prenošenje zarazne bolesti, te da primenu Uredbe ne treba širiti i na druge pritvorske predmete.

Imate li saznanja da je Uredba proširena i na druge predmete i koje je vaše mišljenje o kaznama koje su se izricale za nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, da li su prestroge?

– Za osnovni oblik ovih krivičnih dela nisu nadležni viši, već osnovni sudovi, te ne raspolažemo podacima o vrsti izrečenih kazni. Kazne i njihov raspon koje se mogu izreći za izvršenje krivičnih dela nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije i prenošenje zarazne bolesti propisane su krivičnim zakonikom. Diskreciono je pravo sudije da odlučuje u okviru tog raspona, odnosno kakvu će kaznu izreći u svakom konkretnom slučaju. Putem medija sam imao priliku da se informišem o pojedinim predmetima koji su skrenuli pažnju javnosti u pogledu različite visine izrečenih kazni za ista krivična dela, ali ne mogu da ih komentarišem jer reč o prvostepenim presudama. Takve odluke nisu konačne, jer stranke u postupku nezadovoljne izrečenim krivičnim sankcijama mogu protiv njih izjaviti pravni lek, u kom slučaju će odluke biti predmet preispitivanja od strane nadležnog drugostepenog suda.

Kada će se preispitati mogućnost normalnog rada u sudovima?

– Proces rada u sudu po ukidanju vanrednog stanja zavisiće od zaključaka Visokog saveta sudstva. Mislim da ćemo i dalje koristiti zaštitna sredstva, te primenjivati sve mere i preporuke. Nadam se da će se rad i u ostalim predmetima, koji nisu hitni, normalizovati nakon ukidanja vanrednog stanja.

Da li će predmeti koji su odlagani imati prioritet?

– Sudije u hitnim predmetima, prilikom odlaganja, određuju nove termine za održavanje suđenja, dok će se u ostalim predmetima to činiti naknadno, čim se za zakazivanje steknu uslovi.

Zaražen samo jedan službenik, i to ne u sudu

Da li imate nekog od zaposlenih koji su pozitivni na virus korona?

– Kod jednog službenika potvrđeno je prisustvo virusa korona sredinom aprila. Međutim, zbog hronične bolesti njemu je još 17. marta bilo omogućeno da radi od kuće, tako da nije bio u kontaktu s ostalim zaposlenima u sudu.

Izvor: sajt Blic-a
Naslov: Redakcija

Članak U krivičnim odeljenjima sudska veća Višeg suda zasedala za vreme vanrednog stanja u ukupno 45 predmeta se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.