Iako je Zakon o porezu na dohodak izmenjen, on ni u jednoj svojoj odredbi ne propisuje da zaposleni podnosi račun ili zahtev za isplatu putnih troškova. Prisustvo zaposlenog na poslu dovoljno je „opravdanje“ da se isti nije teleportovao na mesto rada, već da je imao neki trošak za dolazak na posao. Suština tog prava i jeste da poslodavac isplati sredstva kako bi zaposleni došao na posao. Prema našem mišljenju, spisak zaposlenih o prisustvu na poslu je validan dokument.

Prema slovu zakona, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada a troškovi se nadoknađuju u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju. Dakle, zakon ne propisuje obavezu zaposlenog da za ostvarivanje svog zakonskog prava na troškove prevoza mora da podnosi rukovodiocu poseban zahtev ili račun.

O tome, govore ranije presude Vrhovnog kasacionog suda, pa citiramo jednu:

„Navedenim zakonskim propisima, tužiocu je, kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene, priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i na odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno podnosio troškove.“

Pravosuđe nema prostora za čuvanje pravosudne građe, pa ostaje nejasno gde će se čuvati računi za 12.000 zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, 3.000 sudija i tužilaca, kao i za 4.000 hiljade zaposlenih u ionako pretrpanim zatvorima. Dakle, pod uslovom da svako od njih donese po jedan račun to je mesečno 19.000 računa ili godišnje 228.000 papira. Suludo je da se u eri digitalizacije prikupljaju i čuvaju računi za prevoz a sve kako bismo udovoljili lažnoj zabrinutosti države zbog eventualnih zloupotreba u isplati putnih troškova. Uvereni smo da Budžet Srbije ne trpi i neće trpeti štetu zbog nepodnošenja računa za pravdanje putnih troškova zaposlenih, ali svakako trpi zbog privilegovanih i zaboravnih poreskih obveznika.

U nastavku prenosimo tekst zahteva:

“VRHOVNI KASACIONI SUD

Poštovani, Molimo vas da zaposlene u pravosuđu, kao i javnost, obavestite kakav je vaš stav o obavezi zaposlenih da pravdaju putne troškove, imajući u vidu vaše prethodno donete presude i stavove zasnovane na zakonu.

Sindikat pravosuđa Srbije smatra da je pravdanje troškova besmislena obaveza jer će, pre svega, napraviti haos u službama računovodstva koje će prikupljati i čuvati te račune. Pored toga, kao što znate pravosuđe nema prostora za pravosudnu građu pa je nejasno gde će čuvati račune za 12.000 zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, 3.000 sudija i tužilaca, kao i za 4.000 hiljade zaposlenih u ionako pretrpanim zatvorima. Dakle, pod uslovom da svako od njih donese po jedan račun to je mesečno 19.000 računa ili godišnje 228.000 papira. U eri digitalizacije to je zaista suludo. Verujemo da se vaš stav iznet u presudama nije promenio, pa vas podsećamo:

„Navedenim zakonskim propisima, tužiocu je, kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene, priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i na odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno podnosio troškove.“

U očekivanju vašeg stava o pravdanju putnih troškova, srdačno vas pozdravljamo.

Predsednica

Slađanka Milošević

Izvor: sajt Sindikata pravosuđa
Naslov: Redakcija

Članak Saopštenje Sindikata pravosuđa u vezi putnih troškova se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.