Kol-centar Advokatske komore Srbije za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti počeo je sa radom u februaru 2019. godine i po svemu sudeći uspeo je da otkloni veliki problem korupcije u ovoj sferi. On se zasniva na obavezi sudova, tužilaštava i policije da pozivaju kol-centar i tako striktno poštuju redosled advokata na listi. To ranije nije bio slučaj, pa se izbor branilaca po službenoj dužnosti svodio na poznanstva, nepotizam ili klasično davanje mita.

Ceo sistem počiva na programskoj aplikaciji, kojom se otklanja mogućnost korupcije. Do toga je dolazilo neposrednom vezom između organa postupka (policija, tužilaštvo, sudovi) i advokata koji se postavlja. Sada se ova veza ostvaruje preko kol-centra, u kojem se automatski beleže podaci o svakom pozivu i tonski se snimaju. Podaci se čuvaju, proverljivi su i uporedivi sa drugim zvaničnim podacima. Prvi put su objedinjeni i mogu se analizirati, pa su stvorene pretpostavke za uspostavljanje kontrole postupanja nadležnih organa.

U Advokatskoj komori Beograda objašnjavaju da je javna tajna da je u Srbiji mnogo problema nastajalo zbog načina postavljanja i rada advokata po službenoj dužnosti. Nedovoljno uređena procedura ostavljala je prostor za manipulacije i različite vidove korupcije, jer se advokati nisu postavljali ravnomerno, već se forsirao jedan broj branilaca čiji je profesionalni rad problematičnog kvaliteta.

– Kada se odbrane po službenoj dužnosti dodeljuju kao privilegija logično je očekivati da onaj ko ostvari privilegiju treba da učini „nešto zauzvrat“ – kažu u AKB. – Sudije i tužioci su bivšim kolegama i prijateljima obezbeđivali kontinuirane izvore prihoda iz budžeta, a ovi su se „revanširali“ poklonima ili kroz kafansko druženje. Od njih se očekivalo i „korektno držanje pred sudom“ i kolegijalna pomoć u cilju što lakšeg procesuiranja predmeta. To je često bilo pogubno za okrivljenog, jer braniocu koji ga zastupa interes klijenta nije bio iznad interesa organa krivičnog gonjenja.

Određivanje branilaca po službenoj dužnosti sa liste nije bilo centralizovano, već su advokate paralelno određivali policija, tužilaštvo i sud. Primera radi, u Beogradu postoje četiri suda, četiri tužilaštva, četrnaest policijskih stanica i šest odeljenja Uprave kriminalističke policije. Svaki od ovih organa samostalno je postavljao advokate po redosledu sa liste, bez mogućnosti uvida u postavljanje od strane drugog organa i bilo kakve kontrole poštovanja redosleda sa liste.

– Službene odbrane dodeljivane su po prijateljskoj osnovi i principu „ko je sa kim dobar“, a advokati su često angažovani takoreći „sa hodnika“ – navode u AKB. – Zbog toga je opravdana primedba, pre svega mladih kolega, da im je teško da opstanu u uslovima kada su „karte već podeljene“. Većina mladih smatra da pre nego što postanu advokati moraju provesti jedno vreme u tužilaštvu ili sudu, da bi stekli potrebna poznanstva i veze.

Pravična raspodela službenih odbrana, uz pomoć kol-centra, mogla bi mladim advokatima da obezbedi inicijalnu materijalnu potporu u periodu profesionalne emancipacije i stasavanja u advokaturi.

– Uvođenje kol-centra je pre svega u interesu građanina, kojem branioca više ne određuje policajac koji ga hapsi ili javni tužilac koji ga optužuje, i čiji su interesi suprotstavljeni interesu odbrane. Tako se uspostavlja elementarno poverenje u odnosu između branioca po službenoj dužnosti i okrivljenog, koji je osnovna pretpostavka kvalitetnog zastupanja – kažu u Komori.

Ceo sistem trebalo bi da bude i u interesu državnih organa, smatraju advokati, jer pojednostavljuje situacije u kojima treba obezbediti branioca po službenoj dužnosti. U interesu države je da ove procedure budu transparentne, kako bi se otklonila svaka sumnja u korumpiranost pravosuđa i stvorile pretpostavke za izgradnju poverenja građana u sud.

Zanimljivo je da je svojevremeno jedan broj predsednika sudova odbio ovakvu vrstu saradnje sa Advokatskom komorom, uz obrazloženje da ga ni zakon ni podzakonski akti na nju ne obavezuju.

– Zašto bi neko odbio besplatan 24-časovni servis, kojim se državnim organima štedi vreme i trud oko pronalaženja branioca, a državu ne košta ništa – ako ne zbog očuvanja potencijalnog izvora korupcije u pravosuđu – kažu u AKB.

Zato je projekat uvođenja kol-centra brižljivo pripremljen uz podršku OEBS. Usledili su pregovori sa državnim organima posle kojih je, u oktobru 2018. godine, potpisan Protokol o uvođenju kol-centra između Ministarstva pravde, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva i Advokatske komore Srbije, nakon čega je izmenjen sudski poslovnik i doneto obavezujuće uputstvo RJT i interno uputstvo MUP.

Troškove izrade programske aplikacije i telefonske centrale snosila je Kancelarija OEBS-a u Beogradu, dok će sve buduće troškove rada operatera kol-centra snositi isključivo advokatura. Inače tokom prva dva i po meseca rada kol-centra, ukupno je pozvano 6.067 branilaca, a ukupno je postavljeno 4.536 branilaca, od čega 3.511 kao branioci punoletnih lica, a 1.025 kao branioci maloletnih lica. Imajući u vidu da se u celoj Srbiji na listi nalazi ukupno 7.586 branilaca, realno je očekivati da će u toku jedne godine svaki advokat biti pozivan tri puta.

Izvor: sajt Novosti
Naslov: Redakcija

Članak Kol-centar AKS za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti otklanja mogućnost korupcije se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.