“U vezi sa vašim dopisom koji se odnose na pitanje u vezi sa sadržinom verodostojne računovodstvene isprave na osnovu koje poslodavac knjiži obavezu i vrši isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima, priznavanja rashoda no tom osnovu u poreskom bilansu, kao i poreskog tretmana isplate predmetne naknade zaposlenima, sa aspekta primene propisa iz nadležnosti ovog sektora, a nakon pribavljenog mišljenja Sektora za finansijski sistem od 31.01.2019. godine, obaveštavamo vas o sledećem:

Odredbama člana 7. stav 1. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik PC“, br. 62/13 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.

Saglasno članu 8. st. 1. i 2. Zakona, knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obaveza i kapitala, prihodima i rashodima vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava. Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

Verodostojnom računovodstvenom ispravom, u smislu člana 9. stav 1. Zakona, smatra se računovodstvena isprava koja je potpuna, istinita, računski tačna i prikazuje poslovnu promenu. Računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 7a tačka 1) Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik PC“, br. 25/01,… i 95/18) propisano je da se na teret rashoda ne priznaju troškovi koji se ne mogu dokumentovati.

Odredbom člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik PC“, br. 24/01,… i 95/18) propisano je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca no osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.914 dinara mesečno.

Imajući u vidu navedeno, ukazujemo da je u skladu sa napred navedenim odredbama zakona pravno lice (poslodavac) u obavezi da uredi organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uredi interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrdi računovodstvene politike, odredi lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uredi kretanje računovodstvenih isprava i utvrdi rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama, jer ukoliko poslodavac nema verodostojne isprave na osnovu kojih dokazuje da je na adekvatan način nadoknadio trošak zaposlenog za odlazak i dolazak sa rada (npr. račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl.), ti troškovi mu se ne mogu priznati kao rashod.

U slučaju da se naknada za dolazak i odlazak sa rada ne dokumentuje verodostojnom računovodstvenom ispravom, isplate zaposlenima na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada smatraju se nedokumentovanim troškovima u smislu člana 7a tačka 1) Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Takođe, na isplate zaposlenima se može primeniti član 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana samo u slučaju kada se takve isplate mogu dokumentovati odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom.

Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik PC“, br. 84/04, . . . i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon o PDV) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona o PDV, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona o PDV).

Prema odredbi člana 5. stav 3. tačka 2) Zakona o PDV, prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatra se i pružanje usluga uz naknadu na osnovu propisa ili drugog akta državnih organa, organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, isplata naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, od strane poslodavca zaposlenom, nije predmet oporezivanja PDV, nezavisno od toga da li poslodavac poseduje dokaz da je zaposleni iskoristio primljena novčana sredstva u svrhu plaćanja naknade za prevoz.“

Članak Kada se naknada za dolazak i odlazak sa rada ne dokumentuje verodostojnom računovodstvenom ispravom, takve isplate zaposlenima smatraju se nedokumentovanim troškovima se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.