Više o medicinskom pravu kroz sudsku praksu pisali smo u decembarskom broju časopisa Lege Artis Propisi u praksi a istom temom nastavljamo da se bavimo i u januarskom broju.

Što se tiče stvarne legitimacije za vođenje ovih parnica, aktivno je legitimisano lice koje je pretrpelo štetu, što znači sam pacijent, a u slučaju njegove smrti ili naročito teškog invaliditeta koji je nastao kao posledica lekarske greške – i krug njegovih srodnika bliže definisan u čl. 201. ZOO-a.

Što se tiče pasivne legitimacije, odnosno stvarne legitimacije tuženog u ovim sporovima, pasivno može biti legitimisan kako sam štetnik tako i medicinska ustanova u kojoj je radio u vreme nastanka štete, po osnovu odgovornosti za drugog iz članova 170. i 171. ZOO-a (odgovornost poslodavca za štetu koju u radu ili u vezi sa radom zaposleni pričini trećem licu).

Odgovornost štetnika i medicinske ustanove je solidarna, tako da imaju procesni položaj prostih suparničara, pa tužilac može sam da odabere koje će od ovih lica da obuhvati tužbom. Ovde se može zapaziti da oštećeni u pomenutim sporovima najčešće tuže samo medicinsku ustanovu, ponekad ustanovu i lekara, a gotovo nikada samo lekara. Razlozi za to su praktični, s obzirom na to da je lakše štetu naplatiti od pravnog, nego od fizičkog lica. Takođe, u nekim slučajevima pacijent je imao više medicinskih zahvata u više zdravstvenih ustanova.

Kada štetu pretrpi, zadatak suda je da utvrdi direktnu uzročno-posledičnu vezu između postupanja (propuštanja postupanja) tužene medicinske ustanove i nastale štete za tužioca, a na prvom mestu – radnjama koje medicinske ustanove je šteta tužiocu naneta.

O navedenom govori primer sudske odluke iz 2016. godine:

Tužilja je izvršila operaciju devijacije nosa u KBC u Beogradu. Nezadovoljna izgledom nosa, obratila se privatnoj klinici i izabranom plastičnom hirurgu koji je obavio drugu operaciju nosa tužilje, prethodno upoznavši tužilju sa svim posledicama takvog zahvata. Tužilji se stanje oporavka iskomplikovalo i javile su joj se poteškoće u disanju i gutanju koje nije imala ranije. Zato se tužilja podvrgla reoperaciji nosa na VMA u Beogradu, čijim estetskim rezultatom je bila zadovoljna, pri čemu su problemi s disanjem delimično otklonjeni. Sud je utvrdio da je šteta koju tužilja trpi u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi s postupanjem (druge) privatne klinike, koja je usled odsustva potrebne profesionalne pažnje dobrog stručnjaka narušila estetski izgled nosa tužilje i pogoršala stanje disajnih puteva, čime je dužna da joj naknadi traženu materijalnu štetu u visini troškova plaćenih tuženoj.

Redakcija

Članak Sporovi povodom lekarskih grešaka – pitanje stvarne (aktivne i pasivne) legitimacije se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.