Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br.​​ 94/2016,​​ 87/2018​​ - drugi zakon i​​ 10/2023​​ (čl. 16.​​ nije u prečišćenom tekstu).

I. UVODNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.

Krivična dela na koje se zakon primenjuje

Član 2.

Ovaj zakon se primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:

1) krivična dela organizovanog kriminala;

2) krivično delo ubistvo predstavnika najviših državnih organa (član 310. Krivičnog zakonika) i krivično delo oružane pobune (član 311. Krivičnog zakonika);

3) krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359. i čl. 361. do 368. Krivičnog zakonika) i krivično delo davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem (član 156. Krivičnog zakonika);

4) krivična dela protiv privrede (čl. 223, 223a, 224, 224a, 227, 228, 228a, 229, 230, 231, 232, 232a, 233, člana 235. stav 4, čl. 236. i 245. Krivičnog zakonika);

5) krivično delo terorizam (član 391. Krivičnog zakonika), krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela (član 391a Krivičnog zakonika), krivično delo vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela (član 391b Krivičnog zakonika), krivično delo upotreba smrtonosne naprave (član 391v Krivičnog zakonika), krivično delo uništenje i oštećenje nuklearnog objekta (član 391g Krivičnog zakonika), krivično delo finansiranje terorizma (član 393. Krivičnog zakonika) i krivično delo terorističko udruživanje (član 393a Krivičnog zakonika);

6) krivična dela protiv državnih organa (član 322. st. 3. i 4. i član 323. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika) i krivična dela protiv pravosuđa (čl. 333. i 335, član 336. st. 1, 2. i 4. i čl. 336b, 337. i 339. Krivičnog zakonika), ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 5) ovog člana.

II. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA I TERORIZMA

Krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma

Član 3. ​​ 

Krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma su:

1) krivična dela iz člana 2. tač. 1), 2) i 5) ovog zakona;

2) krivičnih dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, opšte sednice Vrhovnog suda, Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva;

3) krivična dela iz člana 2. tačka 4) ovog zakona ako vrednost imovinske koristi prelazi 200.000.000 dinara, odnosno ako vrednost javne nabavke prelazi 800.000.000 dinara;

4) krivična dela iz člana 2. tačka 6) ovog zakona ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 3) ovog člana;

5) krivično delo pranja novca (član 245. Krivičnog zakonika) u slučaju ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela iz tač. 1) do 4) ovog člana.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Državni organi nadležni za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma

Član 4. ​​ 

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležni su:

1) Javno tužilaštvo za organizovani kriminal;

2) Ministarstvo unutrašnjih poslova - organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala;

3) Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal;

4) Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal;

5) Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal ​​ 

Napomena Redakcije: ova verzija naziva se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Član 5. ​​ 

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal nadležno je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona za teritoriju Republike Srbije.

Radom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal rukovodi Glavni javni tužilac za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Glavni javni tužilac).

Prilikom predlaganja kandidata za Glavnog javnog tužioca, odnosno izbora javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (u daljem tekstu: javni tužilac), prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, na Javno tužilaštvo za organizovani kriminal primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala

Član 6. ​​ 

Policijske poslove u vezi sa krivičnim delima iz člana 3. ovog zakona obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova - organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala postupa po zahtevima Glavnog javnog tužioca, u skladu sa zakonom.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove, uz pribavljeno mišljenje Glavnog javnog tužioca, postavlja i razrešava starešinu organizacione jedinice nadležne za suzbijanje organizovanog kriminala i donosi akt kojim bliže uređuje organizaciju i rad organizacione jedinice nadležne za suzbijanje organizovanog kriminala, u skladu sa zakonom.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal

Član 7. ​​ 

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni, za teritoriju Republike Srbije.

Nadležnost iz stava 1. ovog člana vrši Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal).

Radom Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal rukovodi predsednik ovog odeljenja.

Predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija Višeg suda u Beogradu, na četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudija Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 5. ovog člana.

Prilikom privremenog upućivanja u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

 

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal

Član 8. ​​ 

Za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Apelacioni sud u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije.

Nadležnost iz stava 1. ovog člana vrši Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal).

Radom Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal rukovodi predsednik tog odeljenja.

Predsednika Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudija Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 5. ovog člana.

Prilikom privremenog upućivanja u Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Rešavanje sukoba nadležnosti

Član 9. ​​ 

Sukob nadležnosti između redovnih sudova za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona rešava Vrhovni sud.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i u slučaju sukoba nadležnosti između Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i drugih odeljenja i veća toga suda.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Posebna pritvorska jedinica

Član 10.

Pritvor određen u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 3. ovog zakona izdržava se u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu (u daljem tekstu: Posebna pritvorska jedinica).

Ministar nadležan za pravosuđe bliže uređuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima u Posebnoj pritvorskoj jedinici.

Plate

Član 11. ​​ 

Lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima iz člana 4. ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu.

Uvećanje plate lica zaposlenih u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebnom odeljenja Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal i Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu uređuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Pravo na staž osiguranja sa uvećenim trajanjem

Član 12. ​​ 

Sudije raspoređene u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal i Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, kao i Glavni javni tužilac i javni tužilac, imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u posebnim odeljenjima tih sudova, odnosno Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal računa kao 16 meseci staža osiguranja.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

III. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU KORUPCIJE

Nadležni organi za suzbijanje korupcije

Član 13.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, izuzev krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležni su:

1) posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije;

2) Ministarstvo unutrašnjih poslova - organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije;

3) posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije.

Posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije

Član 14.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona, nadležna su viša javna tužilaštva u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu u kojima se obrazuju posebna odeljenja za suzbijanje korupcije.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Nišu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Nišu.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.

Rukovođenje, upućivanje i koordinacija rada posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije

Član 15. ​​ 

Radom posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije iz člana 13. ovog zakona, rukovodi rukovodilac posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštava za suzbijanje korupcije, koga postavlja glavni javni tužilac.

Rukovodilac odeljenja postavlja se u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije iz reda javnih tužilaca tog javnog tužilaštva.

Prilikom postavljenja rukovodioca odeljenja, vodi se računa o posedovanju potrebnih stručnih znanja i iskustava iz oblasti borbe protiv privrednog kriminala i suzbijanja krivičnih dela protiv službene dužnosti i korupcije.

Koordinaciju rada posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije vrši Glavni javni tužilac.

U cilju koordinacije rada, Glavni javni tužilac saziva sastanke, na kojima učestvuju svi rukovodioci posebnih odeljenja, najmanje jednom mesečno.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije

Član 16. ​​ 

Policijske poslove u vezi sa krivičnim delima iz člana 13. ovog zakona obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova - organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije postupa po zahtevu glavnog javnog tužioca nadležnog višeg javnog tužilaštva, u skladu sa zakonom.

U okviru organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije odrediće se po jedan policijski službenik kao koordinator svih nadležnih jedinica policije, radi postupanja po zahtevima nadležnog javnog tužioca iz člana 14. ovog zakona.

Rokovi, način postupanja i način službene komunikacije posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava i organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije uređuju se aktom koji zajedno donose ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove donosi akt kojim bliže uređuje rad i organizaciju organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Mesna nadležnost viših sudova

Član 17.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona u prvom stepenu, nadležni su viši sudovi u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao prvostepeni.

Viši sud u Beogradu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.

Viši sud u Kraljevu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.

Viši sud u Nišu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Nišu.

Viši sud u Novom Sadu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.

Posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije

Član 18. ​​ 

U višim sudovima u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu obrazuju se posebna odeljenja za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona (u daljem tekstu: posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije).

Radom posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije rukovodi predsednik tog odeljenja.

Predsednika posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije postavlja predsednik višeg suda iz reda sudija tog višeg suda na četiri godine.

U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u posebno odeljenje za suzbijanje korupcije. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove za izbor sudije višeg suda.

Predsednik višeg suda bliže uređuje rad posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

IV. SLUŽBA FINANSIJSKE FORENZIKE

Član 19. ​​ 

U Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava iz ovog zakona može se obrazovati služba finansijske forenzike.

Poslove službe finansijske forenzike obavljaju finansijski forenzičari.

Finansijski forenzičar je lice koje pomaže nadležnom glavnom javnom tužiocu u analizi tokova novca i finansijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja.

Finansijski forenzičar je državni službenik koji poseduje posebna stručna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja, a koji je završio i specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akademiji iz oblasti krivičnog prava.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

V. SARADNjA DRŽAVNIH ORGANA

Službenici za vezu

Član 20. ​​ 

Poreska uprava – Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, Državna revizorska institucija, Republički geodetski zavod, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke određuju najmanje jednog službenika za vezu, radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela propisana ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev nadležnog glavnog javnog tužioca, službenici za vezu određuju se i u drugim organima i organizacijama.

U slučaju potrebe, službenici za vezu koji imaju status državnog službenika mogu biti privremeno premešteni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

U slučaju iz stava 3. ovog člana privremeni premeštaj se vrši na zahtev nadležnog glavnog javnog tužioca.

Privremeni premeštaj traje najduže tri godine.

Rešenje o privremenom premeštaju donosi rukovodilac organa iz koga se zaposleni privremeno premešta, uz pismenu saglasnost zaposlenog i nadležnog glavnog javnog tužioca.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Udarne grupe

Član 21. ​​ 

U Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije mogu se obrazovati udarne grupe, sa ciljem da rade na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela koja su predmet rada udarne grupe.

Udarna grupa se obrazuje odlukom Glavnog javnog tužioca, odnosno odlukom glavnog javnog tužioca nadležnog višeg javnog tužilaštva, po pribavljenoj saglasnosti Vrhovnog javnog tužioca.

Odlukom o obrazovanju uređuje se sastav udarne grupe, način rada, zadatak, period za koji se obrazuje i druga pitanja od značaja za rad udarne grupe.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Rukovođenje udarnom grupom

Član 22. ​​ 

Udarnom grupom koja se obrazuje u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal rukovodi Glavni javni tužilac ili javni tužilac.

Udarnom grupom koja se obrazuje u posebnom odeljenju višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije rukovodi glavni javni tužilac, rukovodilac posebnog odeljenja ili javni tužilac posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

Napomena Redakcije: ova verzija člana se primenjuje od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Sastav udarne grupe

Član 23.

U sastav udarne grupe imenuju se članovi iz reda zaposlenih u državnim i drugim organima, zavisno od predmeta rada utvrđenog odlukom o obrazovanju udarne grupe.

Zaposleni iz stava 1. ovog člana mogu se imenovati u sastav udarne grupe samo uz njihovu saglasnost i saglasnost rukovodioca organa iz kojeg se imenuje zaposleni.

Zaposleni iz stava 1. ovog člana može biti potpuno ili delimično oslobođen obavljanja redovnog posla u državnom i drugom organu u kojem su zaposleni, na osnovu sporazuma nadležnog javnog tužioca i rukovodioca u državnom i drugom organu.

VI. OBUKA

Član 24.

Nosioci pravosudnih funkcija koji vrše funkciju u sudovima i javnim tužilaštvima, odnosno njihovim odeljenjima propisanim ovim zakonom, dužni su da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi Pravosudna akademija.

Pripadnici policije koji obavljaju poslove i zadatke, u smislu ovog zakona, dužni su da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi Pravosudna akademija u saradnji sa drugim institucijama.

VII. PODACI O IMOVNOM STANjU I BEZBEDNOSNE PROVERE LICA

Podaci o imovnom stanju

Član 25.

Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. ovog zakona, dužna su da pre stupanja na funkciju, odnosno rad, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, u pisanoj formi, potpune i tačne podatke o svojoj imovini i imovini supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu.

Evidentiranje i proveru podataka iz stava 1. ovog člana vrši Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom.

Bezbednosno proveravanje

Član 26.

Bezbednosno proveravanje lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. ovog zakona sprovode ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta zaštite javnog poretka i Bezbednosno-informativna agencija, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije.

Bezbednosno proveravanje, na pismeni zahtev rukovodioca državnih organa ili posebnih organizacionih jedinica iz čl. 4. i 13. ovog zakona, može se obaviti bez znanja​​ lica koja se proveravaju, i to pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.

U zahtevu iz stava 2. ovog člana mora se navesti pravni osnov, svrha i obim proveravanja.

U postupku bezbednosnog proveravanja prikupljaju se i proveravaju podaci u pogledu lica prema kome se sprovodi proveravanje, neophodni da se ostvari svrha bezbednosnog proveravanja.

Bezbednosno proveravanje se vrši obavljanjem razgovora sa građanima, prikupljanjem podataka od pravnih lica, drugih organa vlasti ili uvidom u registre, evidencije, zbirke i baze podataka koji se vode na osnovu zakona, kao i preduzimanjem drugih mera u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

O sprovedenom bezbednosnom proveravanju sačinjava se izveštaj koji se dostavlja državnom organu ili posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. ovog zakona koji su uputili zahtev za bezbednosno proveravanje. U izveštaju se ne mogu nalaziti podaci na osnovu kojih bi se otkrile metode i postupci korišćeni u prikupljanju podataka, identifikovali izvori podataka ili pripadnici ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno Bezbednosno-informativne agencije koji su učestvovali u bezbednosnom proveravanju.

Podaci prikupljeni bezbednosnim proveravanjem evidentiraju se, čuvaju i štite u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, a koriste se samo u svrhu za koju su prikupljeni.

VIII. ČUVANjE TAJNIH PODATAKA

Član 27.

Sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona dužna su da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao tajne podatke, u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

Bez odobrenja nadležnog javnog tužioca ne mogu se javno iznositi podaci iz predistražnog postupka i istrage u postupcima za krivična dela iz člana 2. ovog zakona.

Podaci iz čl. 25. i 26. ovog zakona su tajni podaci određeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

IH. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Nastavak rada postojećih organa i početak rada novih organa

Član 28.

Tužilaštvo za organizovani kriminal, posebna odeljenja Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu i Posebna pritvorska jedinica, obrazovani u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 - dr. zakon, 101/11 - dr. zakon i 32/13) nastavljaju da rade u skladu sa ovim zakonom od dana početka primene ovog zakona.

Od dana početka primene ovog zakona Služba za suzbijanje organizovanog kriminala, obrazovana u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela​​ ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 - dr. zakon, 101/11 - dr. zakon i 32/13), nastavlja da radi kao organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u skladu sa ovim zakonom.

Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije u Ministarstvu unutrašnjih poslova i posebna odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu počinju sa radom danom početka primene ovog zakona.

Rad Bezbednosno-informativne agencije i Vojnobezbednosne agencije

Član 29.

Nezavisno od odredaba ovog zakona, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija nastavljaju sa radom u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, terorizma i korupcije određenih ovim zakonom, u skladu sa nadležnostima i ovlašćenjima određenim zakonima i drugim propisima kojima se uređuje rad ovih agencija, kao i zakonom kojim se uređuje krivični postupak.

Započeti postupci

Član 30.

Krivični postupci pokrenuti zbog krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona okončaće se pred javnim tužilaštvom ili pred stvarno i mesno nadležnim sudom, odnosno odeljenjem suda koje je bilo funkcionalno nadležno pre dana početka primene ovog zakona.

Rok za donošenje podzakonskog propisa

Član 31.

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se do dana početka primene ovog zakona.

Do donošenja akata predviđenih ovim zakonom primenjuju se akti doneti prema odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 - dr. zakon, 101/11 - dr. zakon i 32/13), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 32.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 - dr. zakon, 101/11 - dr. zakon i 32/13).

Završna odredba

Član 33.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. marta 2018. godine.

U REDAKCIJSKOM PREČIŠĆENOM TEKSTU NE NALAZI SE:

Čl. 16. Zakona - 10/2023-51:

"Rešenje o upućivanju zamenika javnog tužioca u Tužilaštvo za organizovani kriminal, odnosno Posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu doneto pre dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva važi do isteka vremena upućivanja.

Rešenje o raspoređivanju sudije u Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, odnosno Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal i Posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, doneto pre konstituisanja Visokog saveta sudstva važi do isteka vremena raspoređivanja, odnosno upućivanja na rad u taj sud.

Odredbe ovog zakona kojim se uređuje položaj osoblja u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal važe do stupanja na snagu posebnog zakona koji uređuje položaj osoblja u javnom tužilaštvu".