Da bi se izbalansirao uticaj Zakona o agencijskom zapošljavanju (dalje: zakon) i da se ne bi ugrozilo „redovno” zapošljavanje u skladu sa Zakonom o radu, Zakon je uveo dve vrste ograničavanja primene agencijskog zapošljavanja.

PRVO OGRANIČENJE (ČLAN 13. ZAKONA)

Ugovor o ustupanju zaposlenih ne može da se zaključi:

1) za zamenu zaposlenog kod poslodavca korisnika kod kog je organizovan štrajk, osim ako zaposleni koji je kod poslodavca korisnika određen da radi za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada odbije da radi;

2) za obavljanje poslova na kojima je poslodavac korisnik utvrdio višak zaposlenih u skladu sa opštim propisima o radu u roku utvrđenom u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad;

3) radi ustupanja zaposlenog drugoj Agenciji;

4) na poslovima na kojima je kod poslodavca korisnika uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa propisima o radu i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu ili beneficirani radni staž u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;

5) na radnim mestima državnih službenika Republike Srbije i službenika u jedinicama lokalne samouprave i autonomne pokrajine;

6) u slučajevima kada je zakonom za poslodavca korisnika propisana obaveza sprovođenja javnog konkursa za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;

7) u drugim slučajevima koji se zasnivaju na opštem interesu, a posebno u cilju zaštite upućenih zaposlenih, bezbednosti i zdravlja na radu, sprečavanja poremećaja na tržištu rada i sprečavanja zloupotreba.

DRUGO OGRANIČENJE (ČLAN 14. ZAKONA)

Ukupan broj ustupljenih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme kod poslodavca korisnika ne može da bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca korisnika na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih, odnosno na dan izmene tog ugovora kojim se menja broj ustupljenih zaposlenih.

Takođe, poslodavac korisnik koji ima manje od 50 zaposlenih na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih može da angažuje:

1) jednog ustupljenog zaposlenog ako ima od 2 do 9 zaposlenih;

2) dva ustupljena zaposlena ako ima od 10 do 19 zaposlenih;

3) tri ustupljena zaposlena ako ima od 20 do 29 zaposlenih;

4) četiri ustupljena zaposlena ako ima od 30 do 39 zaposlenih;

5) pet ustupljenih zaposlenih ako ima od 40 do 49 zaposlenih.

U navedena ograničenja ne računaju se ustupljeni zaposleni kod poslodavca korisnika koji sa Agencijom imaju zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme, bez obzira na period na koji su ustupljeni poslodavcu korisniku.

TRAJANjE USTUPANjA

Definisano je da zaposlenog na određeno vreme Agencija može da ustupi na rad kod poslodavca korisnika u slučajevima i u trajanju utvrđenom za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Ova odredba odnosi se na primenu člana 37. Zakona o radu.

Merila iz ovog člana Zakona o radu moraju da se poštuju i prilikom angažovanja ustupljenih radnika na određeno vreme. U vezi sa tim treba obratiti pažnju na odredbu stava 3. člana 16. Zakona – da se smatra da je ustupljeni zaposleni koji je prethodno kod istog poslodavca korisnika radio na određeno vreme neposredno ili preko iste ili druge Agencije, suprotno odredbama člana 37. Zakona o radu, ili koji ostane da radi kod poslodavca korisnika najmanje pet radnih dana nakon isteka vremena za koje je ustupljen, zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod poslodavca korisnika.

Da bi se utvrdilo da li je u konkretnom slučaju došlo do prerastanja radnog odnosa iz određenog u neodređeno vreme, zaposleni može da pokrene radni spor protiv poslodavca korisnika u rokovima i na način propisan zakonom.

Da bi se sprečilo kontinuirano angažovanje zaposlenih na određeno vreme kod istog poslodavca korisnika mimo člana 37. Zakona o radu propisano je da Agencija ne može da ustupi zaposlenog na određeno vreme koji je prethodno bio u radnom odnosu na određeno vreme kod istog poslodavca korisnika neposredno ili preko iste ili druge Agencije u ukupnom trajanju dužem od 24 meseca, osim u slučajevima kada je rad na određeno vreme kod poslodavca korisnika dozvoljen u dužem trajanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad (slučajevi iz člana 37. stav 4. Zakona o radu).

Više o ovoj temi pisali smo u časopisu Lege Artis Propisi u praksi u okviru teksta Novine koje od 1. marta 2020. na tržište rada donosi Zakon o agencijskom zapošljavanju.

Redakcija

Članak Ograničenja u vezi sa agencijskim zapošljavanjem se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.

U Srbiji trenutno nekih 100.000 ljudi radi preko više od 100 agencija koje se bave privremenim zapošljavanjem, a da taj rad nije regulisan nijednim zakonom.

Radnici na „lizing“ nemaju pravo na godišnje odmore i bolovanja, ali ni na tople obroke i naknadu za prevoz. Zakonom koji se već tri godine priprema na sastancima radne grupe, koju je formiralo Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja to bi trebalo da uredi. I ovim radnicima da jednaka prava kao i onima koji prema Zakonu o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) rade na određeno ili neodređeno kod poslodavca.

– Radnici će po usvajanju Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju moći da rade na određeno i neodređeno, zasnivaće radni odnos u agenciji, a neće biti zaposleni na osnovu nekakvih ugovora o privremenim i povremenim poslovima kao što je to sada -kaže Melanija Petač, članica radne grupe Saveza samostalnih sindikata Srbije. Rad preko agencija će, kao i do sada, biti ograničen na 24 meseca, a zakon će zaposlenima na ovaj način omogućiti isplatu zarade, bolovanja, regres, topli obrok, prevoz. Osim toga, napominje Petač, radnik preko agencije imaće pravo da konkuriše za posao kod tog poslodavca i neće morati da plaća procenat agenciji kao što je to sada slučaj.

– Radnik od Agencije dobija zaradu i ima pravo na godišnje odmore, plaćen prekovremeni rad, da bude zaštićen na radu – napominje ona. Kada će se ovo desiti, još je neizvesno jer rad na tekstu zakona traje pune tri godine sa celom jednom godinom pauze. Verzija zakona, kako tvrde u SSSS, koja se pojavila na kraju javne rasprave pred radnog grupom, bila je potpuno drugačija od one u kojoj su oni kao članovi tog tima učestvovali i zato su pripremili niz primedbi.

– Poslodavci su za to da nema ograničenja broja radnika koji mogu u jednoj firmi da rade preko agencije dok je naš cilj i na tome insistiramo da to bude 10 odsto, ne samo da bismo stvorili sigurnost radnika koji se zapošljavaju preko agencije, već i da bismo zaštitili radnike koji rade kod tog poslodavca na neodređeno – napominje Petač, dodajući da i u drugim zemljama postoje ograničenja i da je u Sloveniji to 25, a u Švedskoj 15 odsto. Ona kaže da je bio jedan takav slučaj gde je u jednoj kompaniji otpuštena cela jedna služba kako bi se ti isti ljudi zaposlili preko agencija.

– Moramo u isto vreme zakonski zaštititi i jedne i druge. Zato je bitno procentualno ograničenje i posle više natezanja uspeli smo da to bude 10 odsto, izuzetno do 20 odsto, za one koji zapošljavaju do 50 zaposlenih – kaže Melanija Petač. Jedna od stvari na kojoj će u Sindikatu insistirati, kako kaže, jeste i bankarska garancija za agencije do šest miliona dinara.

– U Sloveniji imate garanciju od 30.000 evra da bi agencija stekla uslov da dobije licencu za rad. Ovo je netipičan oblik rada i zato mora neka vrsta sigurnosti da postoji. U Slovačkoj imate i depozit, opciju gde su vam zarobljene pare, napominje članica radne grupe Samostalnog sindikata. Njihove primedbe odnose se i na novčane kazne, a Petač ističe da su zahtevali da one budu ako ne veće, onda makar iste kao novčane kazne koje su predviđene Zakonom o radu.

– Osim toga, jedna od primedbi odnosi se i na to što je kada radniku nije isplaćena zarada zakonom predviđena supsidijarna odgovornost, a mi smo tražili da bude solidarna odgovornost i agencije i poslodavca. Oni su zakonom predvideli da radnik može da tuži agenciju i ako ne uspe, tek onda da tuži poslodavca. Mi insistiramo da to bude solidarna odgovornost, odnosno da radnik može u isto vreme da tuži i poslodavca i agenciju pa da se naplati od onoga ko ima para – napominje Petač. Sindikat će naravno insistirati i na tome da se svakom radniku prema ovom zakonu omogući sindikalno organizovanje, odnosno da mogu da budu članovi sindikata bilo u agenciji ili kod poslodavca.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže da očekuje da će argumenti sindikata biti uvaženi i uključeni u konačnu verziju jer će se samo tako „poboljšati status radnika“.

– Očekujemo da Ministarstvo rada pozove ponovo sve socijalne partnere, ali očekujemo i da neće da staje na stranu sveta kapitala. Sa ovim našim primedbama mi samo omogućavamo da tržište rada bude fleksibilno, a da radnici budu zaštićeni u isto vreme – napominje Vuković. Ukoliko zakon ne bude urađen kako treba, to bi, kako kaže, moglo dodatno da utiče na to da ljudi odlaze iz Srbije.

Izvor: sajt Danas
Naslov: Redakcija

Članak Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju se pojavljuje prvo na PROPISI.NET | Svi propisi Republike Srbije online.