Imajući u vidu da je u toku javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, Advokatska komora Srbije ima primedbe u odnosu na tekst Nacrta, pa ih, u skladu sa odlukom Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, blagovremeno dostavlja.
1. Ograničenje pristupa pravdi
Nacrt zakona uvodi značajno uvećanje sudskih taksi, što direktno utiče na pravo građana na pristup sudu, zagarantovano članom 36. Ustava Republike Srbije. Umesto da novim rešenjima omogući građanima efikasnije ostvarivanje prava, predlog zakonskih izmena usložnjava i poskupljuje pristup sudovima. Ovakva rešenja, umesto pravne sigurnosti, dovode do pravne nesigurnosti i uskraćivanja pristupa pravdi.
2. Skrivanje pravde iza povećanja fiskalnih prihoda
Očigledno je da je primarni cilj Nacrta povećanje budžetskih prihoda, a ne ostvarenje pravičnosti i pristupa pravdi. Sudske takse više nisu simboličan trošak radi pokrića troškova sudske administracije, već predstavljaju barijeru za ostvarivanje ustavom garantovanih prava.
3. Uvođenje sudskih taksi za javnobeležničke radnje
U Nacrtu se predviđaju i sudske takse za poslove koji su u nadležnosti javnih beležnika, iako oni već postupaju po svojoj tarifi. Ovakva odredba je nejasna, pravno sporna i unosi pravnu konfuziju.
4. Produženje rokova zastarelosti potraživanja
Predlog produženja roka zastarelosti sa 3 na 5 godina u postupku naplate sudskih taksi nije propraćen odgovarajućim pravnim obrazloženjem i nije usklađen sa postojećim sistemskim rešenjima o zastarelosti. Nejasna je svrha ove izmene, a može proizvesti pravnu nesigurnost. Ovakva odredba može samo ukazivati na neažurnost sudova.
5. “Olakšice” koje su kozmetičke prirode
Navodna povoljnost omogućavanja plaćanja sudskih taksi u šest mesečnih rata umesto tri, u praksi ne znači olakšicu kada se uzmu u obzir visoko uvećani iznosi taksi. Građani sa prosečnim i ispodprosečnim primanjima ni ovim tempom ne mogu podneti teret troškova sudskog postupka.
6. Diskriminacija građana po ekonomskom statusu
Izmenama se krši načelo jednakosti pred zakonom (čl. 21 Ustava), jer će u praksi pravo na sudsku zaštitu imati samo oni građani koji imaju novčana sredstva da plate uvećane takse. Na taj način, građani koji ne ispunjavaju uslove za besplatnu pravnu pomoć, niti za oslobođenje od plaćanja taksi, biće diskriminisani.
7. Uticaj na advokaturu i profesionalno zastupanje
Izmene će direktno uticati na rad advokature, jer građani usled visokih troškova sudskih postupaka sve manje angažuju advokate, što ugrožava i njihova prava i funkcionisanje slobodne advokatske profesije kao temelja ostvarivanja prava na pravnu zaštitu. Advokati već svedoče značajnom padu broja postupaka koje građani pokreću usled finansijskih barijera.
8. Višestruko uvećanje taksi za vanredne pravne lekove
Posebno zabrinjava višestruko uvećanje taksi za vanredne pravne lekove, naročito za reviziju. Ove takse su sada toliko visoke da se značajno umanjuje mogućnost građana da koriste pravne mehanizme kontrole pravnosnažnih odluka, što u praksi ukida suštinsku funkciju vanrednih pravnih lekova kao korektivnog mehanizma sudske prakse i prava na pravično suđenje.
9. Nesrazmernost između takse in vrednosti spora
Uvećanje sudskih taksi ne prati realnu vrednost spora i često je u nesrazmeri sa predmetom postupka. U pojedinim slučajevima taksa premašuje samu spornu vrednost, i to predstavlja apsurdno rešenje i dodatno odvraća građane od pokretanja postupaka.
10. Nedovoljna javna rasprava i transparentnost
Nacrt je objavljen bez detaljne analize efekata po građane, privredu i pravosudni sistem. U odsustvu javnih slušanja i dijaloga sa relevantnim stručnim udruženjima, uključujući advokaturu, profesionalna javnost nije imala priliku da pravovremeno i suštinski utiče na sadržaj predloga.
11. Obaveza konsultacije sa advokaturom – prekršena praksa
Podsećamo da je nakon okončanja velikog protesta advokata 2014. godine, Ministarstvo pravde potpisalo sporazum sa advokaturom po kome se obavezalo da će sve buduće propise koji se tiču advokature donositi u saradnji sa predstavnicima advokature i kroz radne grupe. Predlaganje ovog Nacrta bez konsultacija sa advokaturom predstavlja kršenje te obaveze i urušavanje dijaloga sa ključnim akterima u sistemu pravosuđa.
Zaključak:
Na osnovu navedenog, neophodno je da se Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama povuče iz procedure i da se u okviru nove, sveobuhvatne javne rasprave izradi socijalno odgovorniji, pravedniji i funkcionalniji tekst zakona, u skladu sa Ustavom i osnovnim principima pravičnosti, jednakosti i pristupa pravdi.
Saopštenje za javnost
Primedbe AKS na Nacrt zakonama o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama
Izvor: sajt Advokatska komora Srbije
Naslov: Redakcija