Извршни одбор Народне банке Србије је на седници од 8. 6. 2017. године одлучио да референтну каматну стопу задржи на постојећем нивоу од 4,0 одсто.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у виду факторе инфлације, ефекте досадашњег ублажавања монетарне политике, као и очекивани наставак кретања инфлације у границама циља од 3,0 одсто ± 1,5 процентних поена у наредне две године.

Инфлација се од почетка године креће у границама циља. У складу са очекивањима, њено кретање у посматраном периоду, као и у другим земљама, било је под утицајем опоравка светске цене нафте који је започет у другој половини 2016. године. Међутим, поскупљења поврћа и огрева због лошег времена почетком године била су виша од сезонски уобичајених, као и воћа и свежег меса у априлу услед раста њихових цена на светском тржишту. Да је инфлација од почетка године вођена једнократним факторима, указује ниска и релативно стабилна базна инфлација, која се креће око 2% међугодишње.

Извршни одбор очекује да ће инфлација и у наредном периоду наставити да се креће у границама циља. Највише ће деловати постепен опоравак домаће тражње и инфлације у међународном окружењу, док ће висока база код цена нафтних деривата успоравати инфлацију. При томе ће излазак једнократних поскупљења непрерађене хране и огрева из међугодишњег обрачуна инфлације утицати на то да се инфлација од почетка наредне године стабилизује на нижем нивоу од тренутног, али и да остане у границама циља.

Међународно окружење и даље карактерише неизвесност у погледу кретања на међународном робном и финансијском тржишту. Неизвесност постоји у погледу кретања светских цена примарних производа, а посебно нафте, на коју утичу и појачане геополитичке тензије. Поред тога, неизвесност на међународном финансијском тржишту у највећој мери проистиче из дивергентности монетарних политика водећих централних банака, ФЕД-а и Европске централне банке, што може да утиче на глобалне токове капитала према земљама у успону, а тиме и према Србији. Извршни одбор истиче да је управо захваљујући знатном смањењу унутрашње и спољне неравнотеже и повољним макроекономским изгледима за наредни период Србија данас отпорнија на потенцијално негативне утицаје из међународног окружења.

Према важећим прописима, висина референтне каматне стопе одређује:

1) затезну камату,

2) камату за неблаговремено плаћене јавне приходе и

3) есконтну стопу Народне банке Србије.

У наредном тексту дати су подаци за наведене каматне стопе на бази референтне каматне стопе у току 2017. године.

1. Затезна камата

Према одредбама Закона о затезној камати („Сл. гласник РС”, број 19/2012), на износ дуга који гласи у динарима, стопа затезне камате утврђује се на годишњем нивоу у висини референтне каматне стопе Народне банке Србије, увећане за осам процентних поена (члан 3. Закона). На основу ове одредбе и непромењеног износа референтне каматне стопе од 4,00%, затезна камата је утврђена у висини од 12,0% (4,0 + 8,0). Кретање затезне камате у 2017. години дато је у наредној табели:

Преглед стопа затезне камате у 2017. години (за дуг у динарима)

2. Камата за неблаговремено плаћене јавне приходе и есконтна стопа

Према члану 75. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002… 108/2016), камата за неблаговремено плаћене јавне приходе израчунава се тако што се референтна каматна стопа Народне банке Србије увећа за десет процентних поена.

Према Одлуци о висини есконтне стопе Народне банке Србије („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 17/2010 и 31/2010), есконтна стопа Народне банке Србије утврђује се у висини од 100% референтне каматне стопе НБС.

На основу ових одредаба и непромењене референтне каматне стопе од 4,0%, кретање поменутих каматних стопа у 2017. години дато је у наредној табели:

Преглед стопа референтне каматне стопе, камате за јавне приходе и есконтне стопе у 2017. години

Наредна седница Извршног одбора НБС на којој ће се одлучивати о референтној каматној стопи, биће одржана 10. јула 2017. године.