U toku meseca aprila proslavljaju se verski praznici u skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS”, broj 43/2001, 101/2007 i 92/2011 – u daljem tekstu: Zakon):

1) za pripadnike pravoslavne veroispovesti – vaskršnji praznici od Velikog petka, 14. aprila, do drugog dana Vaskrsa, u ponedeljak, 17. aprila;

2) za pripadnike katoličke i drugih hrišćanskih verskih zajednica – uskršnji praznici od Velikog petka, 14. aprila, zaključno sa drugim danom Uskrsa, u ponedeljak, 17. aprila.

U ovoj godini poklapaju se vaskršnji praznici po oba kalendara, pa su za sve pripadnike ovih verskih zajednica, a i za sve ostale građane dani praznika u petak (14. april), subotu (15. april), nedelju (16. april) i ponedeljak (17. april).

Članom 2. Zakona utvrđeno je da se u Republici Srbiji praznuju vaskršnji, odnosno uskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa (Uskrsa). Prema članu 3. tog zakona u ove dane ne rade državni i drugi organi, preduzeća i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim ukoliko bi zbog prekida delatnosti nastale štetne posledice za građane i državu, odnosno ako priroda delatnosti i tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad. 

Prema čl. 108. i 114. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) zaposleni imaju pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u dane verskih praznika koji su neradni dani, odnosno pravo na uvećanu zaradu ako rade u dane tih praznika. Takođe, dani verskih praznika ne računaju se u dane godišnjeg odmora (član 70. stav 2. Zakona o radu), odnosno, ukoliko dan praznika „padne” u dane u koje zaposleni koristi  godišnji odmor, ima pravo da mu se za taj dan produži godišnji odmor. Izuzetak su praznici koji padaju u subotu i nedelju jer se pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa kao pet radnih dana.

Treba imati u vidu i sledeći momenat. Prema tumačenju Ministarstva za rad i zapošljavanje, broj 011-00-11/2001-02 od 4. 2. 2002, Vaskršnji praznici su, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa, neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost. Za vreme odsustvovanja sa rada u vreme ovih praznika svi zaposleni imaju pravo na naknadu zarade, odnosno pravo na uvećanu zaradu za rad na dan tih praznika. S obzirom na to da se ove godine poklapaju pravoslavni i katolički Uskrs (Vaskrs), navedeno tumačenje se odnosi na pripadnike svih drugih veroispovesti u Srbiji, osim za pripadnike pravoslavne i katoličke veroispovesti – dakle, i za njih su dani od 14. do 17. aprila neradni, sa pravom na naknadu zarade, odnosno na uvećanje zarade.

Verski praznik Uskrs, odnosno Vaskrs praznuje se od Velikog petka do drugog dana Uskrsa (Vaskrsa), što znači četiri dana. To znači da je, zavisno od rasporeda radnog vremena za dane koji su po rasporedu zaposlenima radni dani, moguće ostvariti pravo na naknadu zarade ako se ne radi, odnosno pravo na uvećanu zaradu za rad na praznik ako se radi, i to za minimum dva, a maksimum za četiri dana svakog od ovih praznika.

 

Pravo na naknadu zarade za vreme praznika

Zaposlenom pripada naknada zarade za dane praznika koji su „pali” u njegove radne dane, a ne pripada za dane koji su prema njegovom nedeljnom rasporedu radnog vremena neradni dani. Pravo na naknadu zarade za predstojeće uskršnje praznike će pod sledećim uslovima ostvariti:

1) zaposleni pravoslavne i katoličke veroispovesti, i svih drugih veroispovesti, ko­ji ra­de u pe­to­dnev­noj (po­ne­de­ljak–pe­tak) i še­sto­dnev­noj (pone­de­ljak–su­bo­ta) rad­noj ne­de­lji, a koji u pe­tak, 14. apri­la, i u ponedeljak, 17. aprila, neće ra­diti zbog ver­skog pra­zni­ka, sa pra­vom na na­kna­du za­ra­de za taj dan;

2) za­po­sle­ni pravoslavne i katoličke veroispovesti, i svih drugih veroispovesti, ko­ji ra­de u pe­to­dnev­noj (po­ne­de­ljak–pe­tak) rad­noj ne­de­lji, u subo­tu, 15. apri­la, i ne­de­lju, 16. aprila, neće ra­diti jer ima­ju ne­delj­ni odmor, pa im se za te da­ne ne ob­ra­ču­na­va ni­ka­kva na­kna­da za­ra­de, bez ob­zi­ra na praznik;

3) za­po­sle­ni pravoslavne i katoličke veroispovesti, i svih drugih veroispovesti, ko­ji ra­de u še­sto­dnev­noj (po­ne­de­ljak – su­bo­ta) rad­noj ne­de­lji, u su­bo­tu, 15. apri­la, ko­ja je nji­hov re­dov­ni rad­ni dan, od­su­stvu­ju sa po­sla zbog ver­skog pra­zni­ka, sa pra­vom na na­kna­du za­ra­de za taj dan, a u ne­de­lju, 16. aprila, ima­ju ne­delj­ni od­mor, pa im se za taj dan ne ob­ra­ču­na­va ni­ka­kva naknada za­ra­de.

Tre­ba ima­ti u vi­du i za­po­sle­ne ko­ji ra­de u smen­skom ra­du ili u tur­nu­si­ma, pa za njih za pred­sto­je­će pra­zni­ke va­že sle­de­ća pra­vi­la:

1) za­po­sle­ni svih veroispovesti ko­ji ra­de u smen­skom ras­po­re­du rad­nog vreme­na, pa im je nedelja (16. april – verski praznik) rad­ni dan, a ponedeljak (17. april – verski praznik) dan ne­delj­nog od­mo­ra, u nedelju imaju pra­vo da od­su­stvu­ju sa ra­da uz na­kna­du za­ra­de po osno­vu pra­zni­ka, dok u ponedeljak odsu­stvu­ju sa rada po osno­vu ne­delj­nog od­mo­ra, bez pra­va na na­kna­du za­ra­de;

2) za­po­sle­ni svih veroispovesti koji rade u smen­skom ras­po­re­du rad­nog vreme­na, pa su im petak, 14. april, i subota, 15. april, da­ni ne­delj­nog od­mo­ra, za oba da­na ne ostva­ru­ju ni za­ra­du ni na­kna­du za­ra­de, jer to ni­su njihovi radni da­ni;

3) za­po­sle­nom ko­me je ras­po­re­dom rad­nog vre­me­na utvr­đen rad u tur­nu­su, pravo na na­kna­du za­ra­de za da­ne verskog pra­zni­ka utvr­đu­je se za­vi­sno od to­ga da li su da­ni pra­zni­ka rad­ni da­ni ili da­ni ne­delj­nog od­mo­ra (ka­da su da­ni pra­zni­ka isto­vre­me­no i da­ni ne­delj­nog od­mo­ra, za­po­sle­ni ne ostva­ru­je pra­vo na na­kna­du za­ra­de jer su ovi da­ni pla­će­ni kroz 40-ča­sov­nu rad­nu ne­de­lju – mišlje­nje Mi­ni­star­stva za rad, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja, broj 120-02-75/97).

Ovde je pra­vi­lo da za­po­sle­ni ko­ji ra­de u sme­na­ma, od­no­sno tur­nu­si­ma ostvaruju pra­vo na na­kna­du za­ra­de sa­mo za one da­ne pra­zni­ka ko­ji su pre­ma njiho­vom ras­po­re­du rad­nog vre­me­na rad­ni da­ni, kada bi oni ra­di­li da ni­je pra­znik.

Pre­ma čla­nu 114. stav 1. Za­ko­na o ra­du, za od­su­stvo u da­ne pra­zni­ka za­po­sle­ni ima pra­vo na na­kna­du za­ra­de u vi­si­ni pro­seč­ne za­ra­de u pret­hod­nih 12 meseci, u skla­du sa op­štim ak­tom i ugo­vo­rom o ra­du. Vi­si­na na­kna­de za­ra­de se utvr­đu­je ova­ko:

1) osnov za na­kna­du za­ra­de je pro­seč­na za­ra­da za­po­sle­nog u pret­hod­nih 12 mese­ci, utvr­đe­na u skla­du sa op­štim ak­tom i ugo­vo­rom o ra­du;

2) na­kna­da za­ra­de se utvr­đu­je ta­ko što se iz­nos osno­va za na­kna­du mno­ži sa pro­cen­tom 100.

Za državne službenike i nameštenike je Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika utvrđeno da državni službenik i nameštenik koji nije radio na dan praznika koji je po zakonu neradni dan, ima pravo na naknadu plate u visini osnovne plate kao da je radio.

Kada su u pitanju zaposleni u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, treba imati u vidu da je u članu 37. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS”, br. 48/91, 66/91, 44/98 – dr. zakon, 49/99 – dr. zakon, 34/2001 – dr. zakon, 39/2002, 49/2005 – odluka USRS, 79/2005 – dr. zakon, 81/2005 – ispr. dr. zakona, 83/2005 – ispr. dr. zakona i 23/2013 – odluka US) utvrđeno da se plata prima i za dane praznika za koje je Zakonom predviđeno da su neradni. To znači da zaposleni u ovim organima i organizacijama za vreme odsustvovanja sa rada u dane praznika ne primaju naknadu plate, već platu u visini koju bi ostvarili da rade u mesecu u kome odsustvuju sa rada po ovom osnovu.

Za ostale budžetske korisnike – javne službe i zaposlene u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave – naknada za odsustvovanje na dan praznika koji je neradni dan utvrđuje se u skladu sa opštim propisima o radu. To znači da se utvrđuje u skladu sa članom 114. Zakona o radu.

U narednoj tabeli dat je primer obračuna naknade zarade za odsustvovanje u dane vaskršnjih praznika u slučaju petodnevne radne nedelje za zaposlene na koje se primenjuje Zakon o radu. U primeru je izvršen obračun za zaposlenog kome pripada pravo na naknadu zarade za petak (Veliki petak) i ponedeljak (drugi dan Vaskrsa), koja se obračunava i isplaćuje sa zaradom za mesec april. Ovaj zaposleni je u prethodnih 12 meseci – za period od aprila 2016. do marta 2017. godine – ostvario prosečnu mesečnu zaradu po času rada od 300 dinara, pa je obračun njegovih primanja za mesec april sledeći:

 

R. br.

O P I S

Iznos

1.

Prosečna mesečna zarada zaposlenog, ostvarena u prethodnih 12 meseci – bruto

300,00

2.

Mogući fond časova rada za mesec april

160

3.

Časovi provedeni na radu u aprilu

144

4.

Časovi odsustvovanja u dane vaskršnjih praznika, petak i ponedeljak (8h + 8h)

16

5.

Zarada zaposlenog za mesec april – bruto

60.000,00

6.

Naknada zarade za dva dana praznika – bruto (16 čas. x 300 din.)

4.800,00

7.

Ukupna zarada i naknada zarade za april – bruto (r. br. 7 + r. br. 8)

60.480,00

 

 

Pravo zaposlenih na uvećanu zaradu za rad u dane praznika

Zaposleni koji zbog organizacije procesa rada kod poslodavca rade u dane uskršnjih, odnosno vaskršnjih praznika, imaju pravo na zaradu za vreme provedeno na radu i na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika za još 110%, a ako se steknu uslovi da u te dane rade i prekovremeno, noću ili u smenskom radu, imaju pravo na uvećanu zaradu i po tim osnovama (član 108. stav 3. Zakona o radu).

Osno­vi­cu za ob­ra­čun uve­ća­ne za­ra­de či­ni osnov­na za­ra­da utvr­đe­na za zaposle­nog u skla­du sa za­ko­nom, op­štim ak­tom ili ugo­vo­rom o ra­du. U osnovnu zaradu koja služi kao osnov za obračun uvećane zarade, ne ulaze primanja po osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, „topli obrok”, regres, minuli rad i uvećana zarada po drugim osnovama iz člana 108. Zakona o radu.

Uvećanu zaradu za rad u dane praznika zaposleni ostvaruje zavisno od toga u koje dane praznika je radio – da li su to njegovi redovni radni dani kada bi radio i da nije bilo praznika i ostvario zaradu, ili je to dan njegovog nedeljnog odmora za koji ne ostvaruje zaradu jer po rasporedu ne radi.

Na primer, ako zaposleni radi u petodnevnoj radnoj nedelji, mogući slučajevi rada i prava zaposlenog su sledeći:

1) ako zaposleni radi u petak i ponedeljak, za rad u ove dane pripada mu pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika;

2) ako zaposleni radi u sve dane Uskrsa (14,15,16. i 17. april) pripada mu:

– za rad u petak i ponedeljak, uvećana zarada za rad na dane praznika;

– za rad u subotu, uvećana zarada za prekovremeni rad i za rad na dan praznika;

– za rad u nedelju, uvećanje zarade za rad na dan praznika i jedan slobodan radni dan.

U drugom primeru zaposleni koji radi u dane uskršnjih praznika, u subotu i nedelju, pravo na zaradu i uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika ostvaruje u zavisnosti od rasporeda radnog vremena kod poslodavca, i to na sledeći način:

1) Ako je petodnevna radna nedelja u pitanju (od ponedeljka do petka), a zaposleni zbog potrebe procesa rada radi u subotu i nedelju, na uskršnje/vaskršnje praznike, kada su istovremeno i njegovi dani nedeljnog odmora, zaposleni ima pravo:

– za subotu kada je prema rasporedu radnog vremena njegov neradni dan, na zaradu zbog prekovremenog rada za časove provedene na radu, na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada (još 26%) i na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika (još 110%);

– za nedelju kada je njegov dan nedeljnog odmora, samo na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika u visini od 110% osnovne zarade, a poslodavac je obavezan da mu u narednoj nedelji omogući da koristi jedan dan nedeljnog odmora.

2) Ako je šestodnevna radna nedelja u pitanju (od ponedeljka do subote), zaposleni koji zbog organizacije rada kod poslodavca radi u subotu i nedelju, na uskršnje/vaskršnje praznike, ima pravo:

– za subotu kada je prema rasporedu njegov radni dan, na zaradu za taj dan i na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika još za 110%;

– za nedelju kada je njegov dan nedeljnog odmora, samo na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika, a obaveza je poslodavca da mu u narednoj nedelji omogući da koristi jedan dan nedeljnog odmora.

3) Ako je radno vreme kod poslodavca organizovano na drugačiji način (rad u turnusu, dežurstvo i sl.) tako da dani nedeljnog odmora zaposlenog ne padaju ni u jedan dan praznika (bili su pre praznika, recimo u sredu i četvrtak, ili padaju posle praznika) ili zaposleni zbog organizacije rada radi u bilo koji dan praznika, npr. u subotu i nedelju, onda ima pravo na zaradu za te dane jer su to prema rasporedu njegovi redovni radni dani, kao i na uvećanu zaradu za rad na dan praznika za još 110%. U slučaju da ovaj zaposleni zbog potrebe posla radi sva četiri dana uskršnjih praznika, ima pravo na redovnu zaradu za ta četiri dana jer su to prema rasporedu njegovi radni dani, a s obzirom na to da su istovremeno i dani praznika, ima pravo i na uvećanu zaradu zbog rada u dane praznika za još 110% za sva četiri dana praznika.

 

Ostale napomene

U ve­zi sa pred­sto­je­ćim pra­zni­ci­ma da­je­mo i sledeće na­po­men­e:

1. Uko­li­ko u vre­me ko­ri­šće­nja go­di­šnjeg od­mo­ra pad­ne ver­ski pra­znik, godišnji od­mor se pro­du­ža­va za da­ne pra­zni­ka.

2. Za­po­sle­ni ko­ji zbog ras­po­re­da rad­nog vre­me­na kod po­slo­dav­ca ra­di u smena­ma, ko­me rad u sme­ni po­či­nje u 22 ča­sa uo­či pra­zni­ka i na­sta­vlja se na pra­znik, ili po­či­nje u 22 ča­sa na pra­znik i na­sta­vlja se posle pra­zni­ka, po­red re­dov­ne za­ra­de ima pra­vo i na uve­ća­nu za­ra­du za rad no­ću, iz­me­đu 22 ča­sa i 6 ča­so­va, uve­ća­nje za rad na pra­znik i uve­ća­nje za rad u sme­na­ma.

3. „Prinudno” plaćeno odsustvo po članu 116. Zakona o radu ne prekida se za vreme državnih i verskih praznika. Naime, za vreme odsustva sa rada zbog prekida rada do koga je došlo bez njegove krivice (shodno čl. 116. Zakona o radu), zaposlenom pripada naknada zarade u visini od 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca. Ako u period ovog odsustva sa rada „padne” i neki od dana verskih praznika, ovaj zaposleni nema pravo na naknadu zarade shodno čl. 114. Zakona o radu (100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci), već prima naknadu zarade i za te dane shodno čl. 116. Zakona, tj. 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca. Takođe, dani praznika se ne računaju u broj dana na koje je zaposleni poslat na plaćeno odsustvo, već se za dane praznika produžava plaćeno odsustvo.

4. Zaposlenom koji se nalazi na bolovanju, porodiljskom ili drugim odsustvima, pripada naknada zarade utvrđena za konkretno odsustvo i za one radne dane u koje je tokom tog odsustva pao praznik.