U toku meseca aprila, očekuju nas sledeći dani verskih praznika u skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS“, broj 43/2001, 101/2007 i 92/2011, u daljem tekstu: Zakon):

1) uskršnji praznici – za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, počev od Velikog petka 3. aprila zaključno s drugim danom Uskrsa u ponedeljak 6. aprila;

2) vaskršnji praznici – za pravoslavce, počev od Velikog petka 10. aprila do drugog dana Vaskrsa u ponedeljak 13. aprila.

Prema tome, neradni dani u navedene verske praznike su:

– 3. april (petak) – za zaposlene katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica;

– 4.  i 5. april (subota i nedelja) – za zaposlene katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, kojima su po rasporedu ovo dani rada;

– 6. april (ponedeljak) – za zaposlene katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica;

– 10. april (petak) – za sve zaposlene (naime, vaskršnji praznici su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost);

– 11.  i 12. april (subota i nedelja) – dani su nedeljnog odmora za većinu zaposlenih, a pravo odsustva na ove dane imaju zaposleni, bez obzira na versku pripadnost, kojima su po rasporedu ovo dani rada.

– 13. april (ponedeljak) – za sve zaposlene (naime, vaskršnji praznici su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost).

Verski praznik Uskrs, odnosno Vaskrs, praznuju se od Velikog petka do drugoga dana Uskrsa (Vaskrsa), što znači četiri dana praznika. To znači da je zavisno od rasporeda radnog vremena za dane koji su po rasporedu zaposlenima radni dani, moguće ostvariti pravo na naknadu zarade ako se ne radi, odnosno pravo na uvećanu zaradu za rad na praznik ako se radi i to za minimum dva, a maksimum za četiri dana svakog od ovih praznika.

 

Pravo na odsustvo s rada i na naknadu zarade za vreme praznika

Kao što je poznato, uskršnji praznici uvek padaju u dane vikenda – subotu i nedelju i ne pomeraju se na naredni radni dan, pa stoga zaposlenom koji odsustvuje u dane praznika pripada naknada zarade za dane praznika koji su, prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca, pali u njegove radne dane, a ne pripada mu za dane koji su prema rasporedu radnog vremena njegovi neradni dani (dani nedeljnog odmora).

Odredbom člana 114. stav 1. Zakona o radu utvrđeno je pravo zaposlenih da odsustvuju s rada uz pravo na naknadu zarade na dan praznika  koji je neradan dan. Pravo na naknadu zarade za predstojeće praznike ostvariće se pod sledećim uslovima:

1) Zaposleni koji rade u petodnevnom rasporedu radnog vremena, ostvaruju    pravo na naknadu zarade za Veliki petak (katolici na 3. april, odnosno    pravoslavci na 10. april), i na drugi dan Uskrsa (Vaskrsa), odnosno, 6. aprila katolici a 13. aprila pravoslavci. Subota i nedelja, za ove zaposlene nije radni dan, već je to dan njihovog nedeljnog odmora, pa za te dane ne ostvaruju pravo na naknadu zarade.

2) Zaposleni koji rade u šestodnevnom rasporedu radnog vremena, ostvaruju pravo na naknadu zarade ako odsustvuju za Veliki petak (katolici 3, odnosno pravoslavci 10. aprila), u veliku subotu (katolici 4. aprila, odnosno pravoslavci 11. aprila), na drugi dan Uskrsa (Vaskrsa) (ponedeljak 6. za katolike, odnosno 13. april za pravoslavce). Naime, nedelja za ove zaposlene nije radni dan, već je to dan njihovog nedeljnog odmora, pa za taj dan ne ostvaruju pravo na naknadu zarade.

Polazeći od toga da vaskršnji, odnosno za zaposlene katoličke veroispovesti uskršnji praznici uvek padaju u dane vikenda – subotu i nedelju i ne pomeraju se na naredni radni dan, zaposlenom koji odsustvuje u dane praznika pripada naknada zarade za dane praznika koji su, prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca, pali u njegove radne dane, a ne pripada mu za dane koji su prema rasporedu radnog vremena njegovi neradni dani (dani nedeljnog odmora).

U zavisnosti od toga kako je kod poslodavca raspoređeno nedeljno radno vreme (na pet ili šest radnih dana) i kako je organizovan rad (u jednoj smeni, više smena ili u turnusu), utvrđuje se pravo zaposlenog na naknadu zarade za odsustvovanje povodom uskršnjih, odnosno vaskršnjih praznika. Konkretno:

1) kod poslodavca je radno vreme raspoređeno na pet radnih dana (od ponedeljka do petka), zaposleni ima pravo na naknadu zarade za petak i ponedeljak, jer su to, prema rasporedu radnog vremena, njegovi radni dani u koje bi radio da nije bilo praznika i za koje treba da mu se nadoknadi zarada koju nije ostvario zbog odsustvovanja na praznik.

2) kod poslodavca je radno vreme raspoređeno na šest radnih dana (od ponedeljka do subote) zaposlenom pripada pravo na naknadu zarade za petak, subotu i ponedeljak.

3) kod poslodavca se rad obavlja u turnusu ili je radno vreme raspoređeno na drugačiji način, tako da zaposlenom dani nedeljnog odmora nekada padaju u subotu i nedelju a nekada u neke druge dane tokom nedelje, pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja na praznik, takođe, zavisi od rasporeda radnog vremena u toku nedelje, i to:

– kod petodnevne radne nedelje kada se koriste dva dana nedeljnog odmora, ako oba dana nedeljnog odmora padnu u dane praznika, ili samo jedan, za te dane (dane nedeljnog odmora) zaposleni nema pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja na praznik. Međutim, ako dani nedeljnog odmora ne padaju u dane praznika već u neke druge dane tokom nedelje, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za sva četiri dana praznika jer su to prema rasporedu njegovi radni dani;

– kod šestodnevne radne nedelje kada se koristi jedan dan nedeljnog odmora, ako dan nedeljnog odmora padne u bilo koji dan praznika, zaposleni za taj dan nema pravo na naknadu zarade, a ako dan nedeljnog odmora pada u neki drugi dan tokom nedelje, zaposleni, kao i u prethodnom slučaju, ima pravo na naknadu zarade za sva četiri dana praznika.

Zakonom o radu utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odsustvovanja s rada na dan praznika koji je po zakonu neradan dan (član 114). Prema ovoj odredbi, zaposleni za vreme odsustvovanja s rada na dan praznika koji je neradan dan, ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Za državne službenike i nameštenike, Zakonom o zaradama državnih službenika i nameštenika utvrđeno je da državni službenik i nameštenik koji nije radio na dan praznika koji je po zakonu neradan dan, ima pravo na naknadu zarade u visini osnovne zarade kao da je radio.

Kada su u pitanju zaposleni u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, treba imati u vidu da je u članu 37. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 48/91, 66/91, 44/98 – dr. zakon, 49/99 – dr. zakon, 34/2001 – dr. zakon, 39/2002, 49/2005 – odluka USRS, 79/2005 – dr. zakon, 81/2005 – ispr. dr. zakona, 83/2005 – ispr. dr. zakona i 23/2013 – odluka US) utvrđeno je da se zarada prima i za dane praznika za koje je Zakonom predviđeno da se ne rade. To znači da zaposleni u ovim organima i organizacijama za vreme odsustvovanja s rada u dane praznika ne primaju naknadu zarade već zaradu u visini koju bi ostvarili da rade u mesecu u kome odsustvuju s rada po ovom osnovu.

Za ostale budžetske korisnike – javne službe i zaposlene u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, naknada za odsustvovanje na dan praznika koji je neradan dan utvrđuje se u skladu sa opštim propisima o radu. To znači da se utvrđuje u skladu sa članom 114. Zakona o radu.

U narednoj tabeli dat je primer obračuna naknade zarade za odsustvovanje u dane vaskršnjih praznika u slučaju petodnevne radne nedelje, za zaposlene na koje se primenjuje Zakon o radu. U primeru je izvršen obračun za zaposlenog kome pripada pravo na naknadu zarade za petak (Veliki petak) i ponedeljak (drugi dan Vaskrsa), koja se obračunava i isplaćuje sa zaradom za mesec april. Ovaj zaposleni je u prethodnih 12 meseci – za period april 2014. do mart 2015. godine – ostvario prosečnu mesečnu zaradu po času rada od 300 dinara, pa je obračun njegovih primanja za mesec april, sledeći:

R. br.

O P I S

Iznos

1.

Prosečna mesečna zarada zaposlenog ostvarena u prethodnih 12 meseci – bruto

300,00

2.

Mogući fond časova rada za mesec april

176

3.

Časovi provedeni na radu u aprilu

160

4.

Časovi odsustvovanja u dane vaskršnjih praznika, petak i ponedeljak, (8h + 8h)

16

5.

Zarada zaposlenog za mesec april – bruto

55.000,00

6.

Naknada zarade za dva dana praznika – bruto (16 čas. x 300 din.)

4.800,00

7.

Ukupno zarada i naknada zarade za april – bruto (red. br. 7 + red. br. 8)

59.800,00

Prava zaposlenog koji radi na dan praznika

Zaposleni koji zbog organizacije procesa rada kod poslodavca rade u dane uskršnjih, odnosno vaskršnjih praznika, imaju pravo na zaradu za vreme provedeno na radu i na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika još za 110%, a ako se steknu uslovi da u te dane rade i prekovremeno, noću ili u smenskom radu, imaju pravo na uvećanu zaradu i po tim osnovima (član 108. stav 3. Zakona o radu).

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena za zaposlenog u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu. U osnovnu zaradu, koja služi kao osnov za obračun uvećane zarade, ne ulaze primanja po osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, „topli obrok“, regres, minuli rad i uvećana zarada po drugim osnovima iz člana 108. Zakona o radu.

Uvećanu zaradu za rad u dane praznika zaposleni ostvaruje zavisno od toga u koje dane praznika je radio, da li su to njegovi redovni radni dani u koje bi on radio da nije bilo praznika i ostvario zaradu, ili je to dan njegovog nedeljnog odmora za koji ne ostvaruje zaradu jer po rasporedu ne radi.

Na primer, ako zaposleni radi u petodnevnoj radnoj nedelji, mogući slučajevi rada i prava zaposlenog su sledeći:

1) ako zaposleni radi u petak i ponedeljak, za rad u ove dane pripada mu pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika;

2) ako zaposleni radi u sve dane Uskrsa (10, 11, 12. i 13. aprila) pripada mu:

– za rad u petak i ponedeljak pripada mu uvećana zarada za rad na dane praznika;

– za rad u subotu pripada mu uvećana zarada za prekovremeni rad i za rad na dan praznika;

– za rad u nedelju, pripada mu uvećanje zarade za rad na dan praznika i jedan slobodan radni dan.

U drugom primeru, zaposleni koji radi u dane uskršnjih praznika, u subotu i nedelju, pravo na zaradu i uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika ostvaruje u zavisnosti od rasporeda radnog vremena kod poslodavca i to:

1) ako je petodnevna radna nedelja (od ponedeljka do petka), a zaposleni zbog potrebe procesa rada radi u subotu i nedelju na uskršnje/vaskršnje praznike, kada su istovremeno i njegovi dani nedeljnog odmora, zaposleni ima pravo:

– za subotu kada je prema rasporedu radnog vremena njegov neradan dan, ima pravo na zaradu zbog prekovremenog rada za časove provedene na radu, na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada (još 26%) i na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika (još 110%);

– za nedelju kada je njegov dan nedeljnog odmora, ima pravo samo na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika u visini od 110% od osnovne zarade, a poslodavac je obavezan da mu u narednoj nedelji omogući da koristi jedan dan nedeljnog odmora;

2) ako je šestodnevna radna nedelja (od ponedeljka do subote), zaposleni koji zbog organizacije rada kod poslodavca radi u subotu i nedelju na uskršnje/vaskršnje praznike, ima pravo:

– za subotu kada je prema rasporedu njegov radni dan, na zaradu za taj dan i na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika još za 110%;

– za nedelju kada je njegov dan nedeljnog odmora, samo na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika, a obaveza je poslodavca da mu u narednoj nedelji omogući da koristi jedan dan nedeljnog odmora;

3) ako je radno vreme kod poslodavca organizovano na drugačiji način (rad u turnusu, dežurstvo i sl.) tako da dani nedeljnog odmora zaposlenog ne padaju ni u jedan dan praznika (bili su pre praznika, recimo u četvrtak i petak ili padaju posle praznika), ako zaposleni zbog organizacije rada radi u bilo koji dan praznika, npr. u subotu i nedelju, ima pravo na zaradu za te dane, jer su to prema rasporedu njegovi redovni radni dani, i na uvećanu zaradu za rad na dan praznika još za 110%. U slučaju da ovaj zaposleni zbog potrebe posla radi sva četiri dana uskršnjih praznika, ima pravo na redovnu zaradu za ta četiri dana jer su to prema rasporedu njegovi radni dani, a s obzirom da su istovremeno i dani praznika, ima pravo i na uvećanu zaradu zbog rada u dane praznika još za 110% za sva četiri dana praznika.

U narednoj tabeli daje se primer obračuna uvećane zarade za rad na dan praznika, pri čemu je zaposleni radio na dan praznika u noćnoj smeni neprekidno 12 časova, od toga 8 časova redovnog rada u noćnoj smeni i 4 časa prekovremenog rada.

R. br.

O P I S

Iznos

1.

Osnovna zarada zaposlenog za mesec april

52.800,00

2.

Mogući fond časova rada u aprilu

176

3.

Časovi prekovremenog rada

4

4.

Osnovna zarada po času (red. br. 1 : red. br. 2)

300,00

5.

Osnovna zarada za 4 časa prekovremenog rada (red. br. 3 x red. br. 4)

1.200,00

6.

Uvećana zarada za prekovremeni rad za 4 časa (red. br. 5 x 26%)

312,00

7.

Uvećana zarada za rad na dan praznika (12 časova rada x red. br. 4 x 110%)

3.960,00

8.

Uvećana zarada za rad noću za 8 časova (red. br. 4 x 8 časova x 26%)

624,00

9.

Ukupno zarada za april (red. br. 1 + red. br. 5 + red. br. 6 + red. br. 7 + red. br. 8)

58.896,00

U drugom primeru, dat je obračun uvećanja zarade za rad na praznik za zaposlenog koji je 13. aprila radio osam časova, s procentom uvećanja za rad na praznik od 110%:

1. Osnovna zarada zaposlenog za april (bruto) za 21 dan rada u aprilu

52.500,00 din.

2. Zarada za rad na dan praznika 13. aprila (52.500 : 21) (učinak 100%)

2.500,00 din.

3. Procenat uvećanja zarade za rad na praznik

110%

4. Uvećanje zarade za rad na praznik (red. br. 2 x 110%)

2.750,00 din.

5. Primanja zaposlenog po osnovu zarade i uvećane zarade za rad na dan praznika 13. aprila (2.500 + 2.750)

5.250,00 din.

Prema tome, radeći na dan praznika, zaposleni ostvaruje zaradu prema rezultatima rada tog dana (u primeru zarada u visini osnovne zarade po danu rada) i uvećanje zarade po stopi od 110% za rad na praznik, koje je primenjeno na iznos osnovne dnevne zarade. Napominjemo takođe da je u ovom slučaju osnovna zarada zaposlenog svedena na broj stvarnih dana rada tog zaposlenog u aprilu, a ne na mogući broj dana rada. Konkretno, u aprilu je 30 kalendarskih dana, 4 nedelje i 4 subote, što daje fond od 22 radna dana u petodnevnom rasporedu rada, međutim kada se od toga oduzmu neradni dani verskih praznika (Veliki petak i drugi dan Uskrsa), za konkretnog zaposlenog, koji radi na dan praznika 13. aprila, ukupan broj dana rada u aprilu je 21. Za taj broj dana, zaposleni će ostvariti zaradu, a za ostale dane u aprilu naknadu zarade, pa se zato njegova osnovna zarada u aprilu utvrđena za 21 radni dan. Ovde takođe ne treba zaboraviti da se uvećanje zarade za „minuli rad“ obračunava zaposlenom na osnovnu zaradu za 21 dan rada u aprilu, a da se „minuli rad“ za ostale dane koje je zaposleni praznovao u aprilu obračunava posredno preko naknade zarade za te dane kada zaposleni ne radi, jer u osnov za obračun naknade zarade ulaze sve komponente zarade iz prethodna tri meseca, pa i isplaćeno uvećanje za „minuli rad“.

Izuzetno, kada je zaposleni kome je rasporedom radnog vremena utvrđena radna nedelja u trajanju od pet radnih dana morao je da radi na dan praznika, na primer, u subotu 19. aprila – dakle, na dan koji je dan njegovog nedeljnog odmora, lista njegovih primanja se proširuje. U tom slučaju zaposleni prima:

1) zaradu za rad na praznik, prema merilima raspodele kod poslodavca;

2) uvećanje zarade za rad na dan državnog praznika;

3) uvećanje zarade za prekovremeni rad.

Naime, u ovom slučaju zaposleni je radio i u dan svog nedeljnog odmora, pa će na kraju meseca imati dodatne sate rada, odnosno prekovremeni rad, zbog čega mu sledi i isplata uvećanja zarade za prekovremeni rad. Pošto se u ovom slučaju ostvaruju istovremeno uvećanja zarade po više osnova, treba voditi računa da se sabiraju procenti pojedinačnih uvećanja, i to:

1) uvećanje zarade za rad na praznik 110%;

2) uvećanje zarade za prekovremeni rad 26%.

3) ukupno uvećanje za rad na praznik i prekovremeno je 136% (110 + 26).

Na primer, zaposleni je radio na verski praznik u subotu 11. aprila, što ima karakter i rada na praznik i prekovremenog rada za zaposlenog koji radi u petodnevnom rasporedu rada (ponedeljak–petak). Pošto se ovde poklapaju sa istim brojem časova i rad na praznik i prekovremeni rad, na ostvarenu zaradu na dan praznika primeniće se zbirni procenat od 136% i tako utvrditi ukupno uvećanje zarade za taj dan. Obračun je sledeći:

1. Broj časova rada na praznik

8 časova

2. Broj časova prekovremenog rada

8 časova

3. Ostvarena zarada za rad na dan praznika – u visini osnovne zarade po danu

2.500,00 din.

4. Procenat ukupnog uvećanja zarade

136%

5. Iznos uvećanja zarade (red. br. 3 x 136%)

3.400,00 din.

6. Ukupno primanje na dan praznika (3+5)

5.900,00 din.

Dakle, radeći osam časova prekovremeno na dan praznika, zaposleni ostvaruje zaradu prema rezultatima rada tog dana i uvećanje zarade po zbirnoj stopi od 136%.

U vezi s predstojećim praznicima, dajemo i sledeće napomene.

1. Ukoliko u vreme korišćenja godišnjeg odmora padne verski praznik, godišnji odmor se produžava za dane praznika.

2. Zaposleni koji zbog rasporeda radnog vremena kod poslodavca radi u smenama, kome rad u smeni počinje u 22 časa uoči praznika i nastavlja se na praznik, kao i rad u smeni koja počinje u 22 časa na praznik i nastavlja se posle praznika, ima pravo, pored redovne zarade, i na uvećanu zaradu za rad noću između 22 časa i 6 časova, uvećanje za rad na praznik i uvećanje za rad u smenama.

3. „Prinudno“ plaćeno odsustvo po članu 116. Zakona o radu se ne prekida za vreme državnih i verskih praznika. Naime, za vreme odsustvu s rada zbog prekida rada do koga je došlo bez njegove krivice (shodno čl. 116. Zakona o radu), zaposlenom pripada naknada zarade u visini od 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca. Ako tokom ovog odsustva s rada „padne“ neki od dana verskih praznika ovaj zaposleni nema pravo na naknadu zarade shodno čl. 114. Zakona o radu (100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci) već prima naknadu zarade i za te dane shodno čl. 116. Zakona, tj. 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca. Takođe, dani praznika se ne računaju u broj dana na koje je zaposleni poslat na plaćeno odsustvo, već se za dane praznika produžava plaćeno odsustvo.

4. Zaposlenom koji se nalazi na bolovanju, porodiljskom ili drugim odsustvima pripada naknada zarade utvrđena za konkretno odsustvo i za one radne dane u koje je tokom tog odsustva pao praznik.