“Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da dodatno snizi referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5% kako bi umanjio negativne efekte virusa korona (Covid-19) na privrednu aktivnost i istovremeno obezbedio održavanje inflacije u granicama cilja u srednjem roku. Odluku o nastavku ublažavanja monetarne politike Izvršni odbor je doneo pre svega imajući u vidu da pokazatelji iz međunarodnog okruženja ukazuju na to da su negativni efekti virusa po globalni privredni rast veći od prethodno procenjenih, što se odražava i na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, kao i na odluke centralnih banaka i vlada zemalja širom sveta.

Izvršni odbor naglašava i da je Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji, sa stopom privrednog rasta od preko 4%, niskom i stabilnom inflacijom sedmu godinu zaredom, eliminisanom fiskalnom neravnotežom i znatno redukovanom eksternom neravnotežom, kao i deviznim rezervama zemlje na najvišem nivou od kada se prate, što je otvorilo prostor da se u periodu krize poveća ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, a da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost.

Donoseći odluku, Izvršni odbor je imao u vidu i prethodno preduzete mere monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja virusa korona – smanjenje referentne kamatne stope za 50 baznih poena u martu, sužavanje koridora osnovnih kamatnih stopa, sa ± 1,25 procentnih poena na ± 1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu, kao i obezbeđenje dodatne likvidnosti bankama kroz repo operacije kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti i svop operacije kupovine deviza. Pored toga, koordiniranom reakcijom Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije obezbeđena je i direktna podrška privatnom sektoru donošenjem moratorijuma na otplatu kredita tokom vanrednog stanja u trajanju od najmanje 90 dana i paketa fiskalne pomoći privredi i građanima.

Izvršni odbor naglašava da su mere monetarne i fiskalne politike s ciljem podrške privrednom rastu moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, koja je, prema poslednjim raspoloživim podacima, u februaru iznosila 1,9% međugodišnje. U narednom periodu, Izvršni odbor procenjuje da će inflatorni pritisci i dalje biti niski, uz nešto izraženije rizike da bi inflacija mogla da bude i niža u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju, pre svega po osnovu znatnog pada cena nafte i niže agregatne tražnje kao posledica pandemije, što će delom biti ublaženo preduzetim merama monetarne i fiskalne politike.

Širenje virusa korona znatno je pogoršalo izglede za globalni ekonomski rast, zbog čega se u velikoj meri smanjuju projekcije privrednog rasta za ovu godinu i za sve vodeće ekonomije sveta i za zemlje u usponu. Na smanjenu privrednu aktivnost uticao je otežan rad mnogih uslužnih delatnosti, zastoj, a u pojedinim slučajevima i prekid u globalnim proizvodnim lancima, kao i pad potrošačkog i poslovnog poverenja. U takvim uslovima povećana je neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu, a investitori daju prednost ulaganjima u sigurnu aktivu, što je za posledicu imalo pad indeksa na svetskim berzama i rast cene zlata i državnih hartija od vrednosti razvijenih zemalja. Pogoršanje izgleda za globalni privredni rast odrazilo se i na pad cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, pre svega nafte.

Kako bi umanjile negativne efekte krize, brojne centralne banke u svetu reagovale su dodatnim ublažavanjem svojih monetarnih politika. Tako je Sistem federalnih rezervi smanjio raspon referentne kamatne stope gotovo na nulti nivo i najavio program kvantitativnog popuštanja koji nije ograničen ni vremenski ni po obimu, dok je Evropska centralna banka, u uslovima referentne kamatne stope koja se već izvesno vreme nalazi na nultom nivou, povećala obim programa kupovine aktive. Pored toga, vlade brojnih zemalja reagovale su obimnim paketima fiskalne pomoći. Koordinirane akcije monetarne i fiskalne politike trebalo bi da doprinesu ublažavanju negativnih efekata po privredni rast i zadržavanju povoljnih uslova finansiranja u novonastaloj situaciji.

Izvršni odbor ističe da su podaci o kretanju pokazatelja ekonomske aktivnosti i izvorima njenog finansiranja na domaćem tržištu za prva dva meseca bili povoljni, mnogi i iznad očekivanja Narodne banke Srbije. Smanjenje privredne aktivnosti usledilo je u drugoj polovini marta, na šta su se, pored niže eksterne tražnje, odrazili i otežani uslovi poslovanja u mnogim delatnostima. Nakon pada u drugom tromesečju, oporavak privredne aktivnosti trebalo bi da usledi u nastavku godine, pri čemu će brzina oporavka zavisiti od dužine trajanja pandemije. Prema oceni Izvršnog odbora, srednjoročna perspektiva ekonomije i dalje je povoljna, a ublažavanju negativnih efekata krize po privrednu aktivnost u kratkom roku trebalo bi da doprinesu donete mere monetarne i fiskalne politike.

Izvršni odbor je istakao da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalne politike biti nastavljena, što će omogućiti smanjenje eventualnih daljih negativnih uticaja iz međunarodnog okruženja i posledica širenja virusa korona. Narodna banka Srbije će i dalje pažljivo pratiti globalna kretanja i njihove implikacije na domaću ekonomiju i inflaciju i blagovremeno reagovati kako bi očuvala postignutu cenovnu i finansijsku stabilnost i doprinela rastu naše privrede na održivim osnovama.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. maja.“

Shodno tome:

  • stopa zatezne kamate iznosi 9,5% (primenjuje se od 10.04.2020.)
  • stopa kamate za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 1,5%*  (primenjuje se od 9.04.2020.).

Izvor: sajt NBS