Након три године, Министарство трговине, туризма и телекомуникација планира да мења Закон о посредовању у промету и закупу непокретности. О томе је било речи на недавно одржаном стручном саветовању посредника, па су се могла чути разна мишљења, од тога да би провизије за продају некретнине могле да иду и до невероватних шест одсто, а било речи и о томе ко ће плаћати провизију плати – купац или продавац некретнине, или обоје?
Ове дилеме за портал Некретнине разрешио Жељко Стојановић, виши саветник у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.
Ко треба да плаћа провизију?
Прва од ствари која би требало да буде прецизирана је ко плаћа провизују на куповину, односно продају стана. О овоме ће се више разговарати у септембру, када ће Министарство формирати Радну групу за измену закона, са идејом да се отклоне недоумице које су се показале у пракси, поспеши пословање посредника, али и корисницима омогући виши квалитет услуге.
Стојановић објашњава да посредничку провизију плаћа налогодавац, који жели да користи услугу посредника, и који је потписао уговор о посредовању са агенцијом за некретнине. Посредник на тај начин наплаћује своје услуге, и обавезан је да изда налогодавцу фискални рачун у који је укључен ПДВ.
Колика би требало да буде провизија?
– Држава не прописује висину посредничке провизије, ни максимум, ни минимум, јер то није у складу са тржишном привредом – прича Стојановић.
Он се слаже са констатацијом да провизија од два одсто није довољна за рентабилно пословање посредника у Србији, и подсећа да се провизије у окружењу крећу између четири и пет одсто вредности непокретности која је предмет посредовања.
– Задатак Министарства је да прати и анализира да ли се трансакције на тржишту непокретности, купопродаја непокретности посредством посредника, одвија несметано и да потрошачи у Србији буду заштићени. У том смислу ће се новим законским решењем прецизније дефинисати посредовање за обе стране, како би потрошачи имали квалитетне услуге посредника и тачно знали шта и колико плаћају. Истовремено, циљ је да бранша посредника настави да се развија, да пружа свеобухватну услугу потрошачима и да буде конкурентна и профитабилна – прича он.
Шта је с провизијом од шест одсто?
Најаве агената за некретнине, односно посредника, да ће због обавеза према држави и сложености послова провизије за продају непокретности ићи до невероватних шест одсто, у Министарству оцењују као нереалне. Како наводе, сами посредници кажу да им је за рентабилно пословање потребно четири одсто.
– Цене провизије се слободно уговарају, а услуга одређује ту цену. Има идеја са се сада та максимизирана провизија стави у закон, али било какво одређивање цене није у складу са привредним системом који имамо, јер су цене слободне – прича он.
Шта је постигнуто досадашњим законом?
Стојановић наводи да је Србија за три године сустигла Словенију и Хрватску, који су дванаест и седам година пре ње законом уредиле област посредовања у промету непокретности. Такође, наводи он, потрошачи у Србији све више користе услуге посредника када продају или купују непокретности, пре свега због правне сигурности коју им пружа услуга специјалисте.
– Број жалби тржишној инспекцији значајно је смањен и, по мишљењу стручњака и привреде, овај Закон се у пракси показао као добар и применљив, па су резултати очигледни – објашњава Стојановић, који истиче да и даље влада велико интересовање за полагање стручних испита за посреднике, иако их је до сада 2.215 положило.
Шта ће бити са српским тржиштем непокретности?
Тржиште некретнина у Србији зависи од понуде и тражње.
– У овом тренутку имамо тржиште купаца (већа је понуда од тражње), али се примећује и недостатак квалитетних некретнина. Макроекономска стабилност и ниске каматне стопе на стамбене кредите свакако позитивно утичу на тражњу, али је за константан раст тражње потребно значајно повећање личних примања грађана – истиче он.
Извор: сајт Блиц-а
