Петак, 8.1.2010. - Дипломирани правници с положеним правосудним испитом и искуством у правосуђу ускоро би могли у својству приватних извршитеља од судова да преузму део послова из поступка принудног извршења и тако у знатној мери растерете њихов рад, најављују у Министарству правде.
Приватни извршитељи постоје у Холандији, Мађарској, Бугарској и другим земљама ЕУ, а увођење приватних, односно професионалних извршитеља у правни систем Србије предвиђено је радном верзијом новог Закона о извршном поступку, објављеном на сајту Министарства правде.
Сходно овим решењима, грађани ће по својој вољи моћи да одлуче хоће ли ангажовати службене – судске или приватне – професионалне извршитеље, чије ће ангажовање морати да плате, изјавио је помоћник министра Војкан Симић.
Он је истакао да се овај нови вид професије у правосудни систем уводи како би се растеретио рад судова и повећала оперативност и ефикасност извршног поступка.
Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен указао је да је српско правосуђе најспорије у Европи и да грађани годинама чекају на окончање парница, али и још толико на извршење пресуда, навео је Хомен и подсетио да „извршни поступак, по природи ствари и по закону, треба да буде хитан“.
„Србија има 408.000 нерешених предмета у извршењу. Од тога 90.000 чека на извршење дуже од две године, а законски рок је у просеку три дана, док у земљама Европске уније извршења трају најдуже 30 до 40 дана“, напоменуо је државни секретар.
То је, према његовим речима и највећи проблем који Србија има пред судом у Стразбуру.
Осим тога што грађани не могу годинама, па и деценијама, да наплате своја потраживања, то и привреди ствара губитке и води многа предузећа у стечај, навео је Хомен и напоменуо да спорост у великој мери обесхрабрује и стране инвеститоре јер кад они дођу у Србију, прво питају колико ће трајати судски поступак у случају било каквог спора.
Радном верзијом закона професионални извршитељи за које ће моћи да се кандидују правници с положеним правосудним испитом и искуством на раду у правосуђу, биће уведени у извршни систем паралелно с већ постојећим системом судског извршитеља.
Када су у питању породични односи или радња коју може да учини само треће лице – поступци враћања запосленог на рад, уписи у јавне књиге… – они и даље остају искључиво судска извршења.
Радна верзија новог закона предвиђа и строгу контролу рада приватних извршитеља.
Контролисаће их извршни судија који спроводи извршни поступак, комора извршитеља и на крају министар правде.
Повреде радне и професионалне обавезе, које су набројане у закону, подлежу дисциплинској одговорности, а санкције ће бити одговарајуће тежини учињене повреде – опомена, јавна опомена, новчана казна, привремена суспензија и разрешење.
Професионални извршитељи неће смети преко реда да узимају предмете у рад, нити да бирају које ће од њих да изврше.
Поред увођења професионалних извршитеља, најзначајније новине тичу се убрзања поступка, прописивањем да се достављање решења врши само једном, после чега се решење прибија на огласну таблу суда, а истеком рока од осам дана сматра се да је достављање уредно извршено.
Иако се у извршном поступку сходно примењују одредбе парничног поступка, сада је прописана и одређена процедура према којој се достављање физичким лицима врши према адреси коју наведе извршни поверилац.
Уколико дужника нема на тој адреси или се он не може пронаћи, решење се доставља на ону адресу која постоји код неке јавне евиденције, на пример полиције.
Ако се решење не уручи ни на овај начин, поступак се понавља, а ако достава не успе ни после другог пута, решење се прибија на огласну таблу суда.
Истеком рока од осам, односно 15 дана, сматра се да је решење достављено.
Што се правних лица тиче достављање се врши на адресу коју је навео извршни поверилац, а ако то не успе решење се доставља на адресу која је наведена у привредном регистру.
У циљу убрзања поступка предвиђено је и спречавање злоупотребе института изузећа или захтева за одређивање другог стварно надлежног суда.
Прописано је да се овакав захтев може истаћи најкасније до доношења решења о извршењу, односно до изјављивања правног лека против решења о извршењу, у зависности да ли га подноси поверилац или дужник.
Поступак извршења продајом покретних и непокретних ствари упрошћен је па тако јавну продају покретних и непокретних ствари више не спроводи суд, него судски или професионални извршитељи.
Радна верзија закона не предвиђа више решења о извршењу као судске одлуке с правом на жалбу, већ решење о досуђењу покретности на које је дозвољена жалба, која не одлаже извршење решења.
Ако се утврди да је продаја била незаконита, онда се остварује основ за накнаду штете против судског, односно професионалног извршитеља.
Министарство правде ускоро би требало да формира нову радну групу која ће се бавити доношењем подзаконских аката који морају да буду донети да би систем извршења у потпуности профункционисао.
То су правилник о поступању професионалног извршитеља, о награди за његов рад, кодексу, правилник за полагање стручног испита за професионалног извршитеља…