Уторак, 5.1.2010. - Предлог новог Закона о парничном поступку, који би наредних дана требало да буде изнет на јавну расправу, предвиђа да се рочишта за главну расправу убудуће одвијају дан за даном, а кад дође до одлагања рочишта оно мора бити настављено у року од 30 дана.
Суђења у првом степену више не би требало да трају дуже од годину и по дана и то у најсложенијим случајевима, а у другом степену не дуже од шест месеци, истакао је државни секретар Министарства правде Слободан Хомен.
Суштинска новина која ће бити уведена новим Законом о парничном поступку јесте та што ће рочиште за главну расправу тећи дан за даном, тако да се у највећем броју случајева пресуда може очекивати већ за девет месеци, а у сложенијим случајевима до годину и по дана.
„Циљ измена ЗПП-а јесте убрзање судских поступака због чега је цела реформа правосуђа и започета, односно повећање ефикасности и остваривање права на суђење у разумном року“, нагласио је Хомен.
Он је указао да је један од најважнијих закона када је реч о ефикасном суђењу управо нови ЗПП који ће се почетком јануара наћи на јавној расправи. Скупштина Србије усвојила је мање измене и допуне актуелног ЗПП-а које се пре свега односе на примену закона од стране нових судова који су почели с радом од 1. јануара 2010. године, док ће потпуно нов закон који је већ спреман, морати да прође оцену стручне јавности.
Према Хоменовим речима, нови закон ће решити све велике проблеме који су постојали у пракси, а ту су пре свега достава позива за странке и сведоке, чекање да се обави вештачење, као и често бесмислено одлагање од стране судија.
Закон ограничава одлагање рочишта и предвиђа да се главна расправа мора заказати у року од 30 дана од пријема одговора на тужбу или од одржавања припремног рочишта, на ком странке морају да предложе све доказе, сведоке и вештачења, прецизирао је Хомен.
После тога судија одређује које ће доказе да изведе и заказује рочиште за главну расправу у одређеном временском интервалу од три до шест месеци.
Суд одлучује који ће се докази извести ради утврђивања битних чињеница, само на основу доказних предлога странака, осим у изузетним случајевима предвиђеним законом.
На крају рочишта, суд је дужан да следеће рочиште закаже у року не дужем од 30 дана, нагласио је Хомен.
У циљу убрзања поступка, Закон предвиђа да странка може све радње предузимати самостално или преко пуномоћника, али је у поступку пред Апелационим и привредним судом, као и Привредним апелационим и Врховним касационим судом мора заступати адвокат.
Закон предвиђа да суд у току читавог поступка може странци признати право на бесплатног заступника када је она потпуно ослобођена плаћања трошкова поступка, ако је то нужно ради заштите њених права.
Суд ће, сходно Предлогу, бити овлашћен да странкама изрекне новчане казне од 30.000 динара до 100.000 уколико вређају суд или друге учеснике у поднеску, као и када оцени да подношењем неблаговремених или недозвољених поднесака злоупотребљава процесна права ради одуговлачења поступка, а жалба на решење о кажњавању неће одлагати извршење.
Иста казна је предложена и због злоупотребе процесних овлашћења за странку, умешача у парници, заступника, пуномоћника, вештака, преводиоца и тумача, док су казне од 100.000 динара до милион динара предвиђене када су у питању правна лица у поменутој процесној улози.
Поред тога, предвиђено је и да тужени може најкасније на припремном рочишту, а ако оно није одржано на главној расправи, пре него се упусти у расправљање о главној ствари подићи код истог суда противтужбу.
Што се тиче пресуде, њен писмени отправак мора имати увод и изреку, а образложење само ако га је странка изричито затражила на последњем рочишту, приликом објављивања пресуде, или у року од осам дана од закључења расправе којој није присуствовала.
Другостепени суд је, сходно предложеним изменама, дужан да одлуку о жалби донесе у року од три месеца од пријема предмета у суд, а уколико одлучи да сам отвори расправу онда у року од шест месеци.
Одлуку је дужан да достави првостепеном суду у року од 15 дана од доношења одлуке.
Хомен је указао да је до сада у пракси одржавано преко двадесет рочишта у сваком поступку, а суђења су трајала по 20, 30 година, па и дуже.
Од укупног броја предмета који се воде пред српским судовима, чак 70 посто су парнични предмети, напоменуо је Хомен и изразио очекивање да ће овај закон „са својим револуционарним решењима“ учинити српско правосуђе бржим и ефикаснијим.
Према његовим речима, најбитнији реформски кораци, осим наведених, односе се и на редукцију ванредних правних лекова.
Предлогом за измену Закона предвиђено је укидање захтева за заштиту законитости у потпуности, при ццему се имало у виду да парниццни поступак представља диспозицију странака и да мешање државног тужиоца подизањем овог правног лека више није нужно.
Поштујуцхи начело правне извесности, делотворност правних лекова, предложена је и промена правне природе ревизије, која треба да постане изузетан и рестриктиван редовни правни лек.
Да би се постигао разумни рок у погледу одлучивања о овоме правном леку, који одлаже извршење, редефинисани су разлози за ревизију и начини одлучивања о њеној дозвољености.
У Предлогу измена Закона извршен је и низ других промена с циљем да се у потпуности оствари право на правично суђење предвиђено чланом 6. Европске конвенције, при чему се посебно имала у виду и досадашња судска пракса Суда у Стразбуру кроз пресуде против Републике Србије, навео је државни секретар.