Propisi.net - Svi propisi Srbije i Crne Gore on-line

Понедељак, 21.1.2009. - Нови Закон о тајности података, који ће почети да се примењује од 1. јануара 2010. године, омогућиће отварање старих досијеа који су деценијама брижно чувани и сакривани од очију шире јавности.
Рокови у којима поверљиви досијеи престају да буду тајне одређени су према степену тајности и крећу се од две године за ниже степене до 30 година за „државну тајну“ као највиши степен тајности, изјавио је државни секретар Министарства правде Слободан Хомен.
Према његовим речима, све државне тајне с датумима до 1. јануара 1980. године могу бити отворене, осим оних докумената за које држава процени да треба да остану вечито запечаћени. Закон предвиђа проверу свих докумената на која је стављена ознака поверљивости тако да ће за сваки документ одлука о поверљивости бити поново донета, па стари досијеи неће бити аутоматски запечаћени.
То такође значи да ће на хиљаде старих докумената бити могуће отворити, рекао је Хомен.
Предвиђена је и строга процедура како се документи класификују по степену поверљивости, па тако закон прописује четири степена тајности података – „интерно“, „поверљиво“, „строго поверљиво“ и „државна тајна“.
„Ознака поверљивости сигурно неће бити скинута с докумената који су још актуелни, као што су подаци о тражењу Ратка Младића на пример, али могу се скинути с докумената старих 30, 40 и више година“, напоменуо је Хомен.
Према његовим речима, државни органи ће морати да прођу кроз све документе који су до сада означени као тајни, а према првим анализама са око 80 одсто докумената требало би да буде скинута ознака поверљивости, нагласио је Хомен.
О стављању печата „државна тајна“ и „строго поверљиво“ одлучује Влада Србије, уз претходно прибављено мишљење Савета за националну безбедност, а критеријуме за „поверљиво“ и „интерно“ Влада одређује на предлог надлежног министра односно „руководиоца органа јавне власти“.
Закон о тајности података одређује и прецизне критеријуме на основу којих ће неки податак бити означен као тајна, правила за одређивање степена тајности и лица која су овлашћена да о томе одлучују.
Циљ је да се уреди јединствени систем одређивања тајности и заштите поверљивости тајних података који су „од интереса за јавну безбедност, одбрану, унутрашње и спољне послове Србије“, указао је државни секретар.
Закон о тајности података прописује да „као тајни податак може бити означена информација која је од интереса за Србију, чије би откривање неовлашћеном лицу могло проузроковати штету, као и у случају у ком је заштита интереса Републике претежнија од интереса за слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Тајни подаци чувају се тако да је приступ дозвољен само овлашћеним „корисницима“. Председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе имају приступ тајним подацима без одобрења. Они могу користити податке било ког степена тајности на основу своје функције и у циљу обављања послова из њихове надлежности.
Приступ тајним подацима без безбедносне провере омогућен је и другим државним органима и њиховим руководиоцима које бира Парламент, али само ради обављања послова из њихове надлежности. Они су законом обавезани да чувају тајност података.
Тако ће у тајне податке приступ имати посланици републичког Парламента, заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја, председник Врховног касационог суда, републички јавни тужилац, председник и судије Уставног суда, потпредседник Владе, генерални секретар председника Републике, Генерални секретар Владе, министри, начелник Генералштаба Војске Србије, судије, тужиоци и њихови заменици, републички јавни правобранилац, секретар Савета за националну безбедност, директор канцеларије тог Савета, гувернер Народне банке, државни ревизор и Агенција за борбу против корупције.