Четвртак, 17.12.2009. - Високи савет судства на седници одржаној 16.12.2009. године донео је Одлуку о избору судија на сталну функцију у судовима опште и посебне надлежности.
Високи савет судства изабрао је 1.531 судију на сталну судијску функцију и Скупштини Србије предложио 876 кандидата за први избор на ту функцију.
Председница Високог савета судства Ната Месаревић прецизирала је да ће Парламент 21. децембра одлучивати о избору предложених кандидата који се први пут бирају на судијску функцију, за период од три године.
Иако је остало непопуњено 46 предвиђених места председница је рекла да ће нови конкурс бити расписан уколико се за то укаже потреба после почетка рада нове правосудне мреже, од 1. јануара 2010. године.
Имена изабраних судија и кандидата објављена су на сајту Врховног савета судства www.vss.sud.rs.
„У сваком случају поступало се озбиљно и да ниједна одлука није донета напамет“, казала је председница Високог савета и поручила свима који сумњају у објективност одључивања, да су чланови Високог савета судства спремни да се упусте у јавну дискусију са онима који сматрају да могу оспорити одлуку о достојности неког кандидата.
„Ово је први пут да је правосуђе добило могућност да само себе бира и да самостално одлучује о судбини судија који су већ имали судијску функцију“, казала је председница Високог савета и напоменула да су основни критеријуми за избор били стручност, оспособљеност и достојност кандидата.
Од судова су прибављена мишљења о кандидатима, а стручност, оспособљеност и достојност оцењивана је и на основу мишљења Надзорног одбора и Великог персоналног већа Врховног суда Србије.
Када је реч о кандидатима против којих је вођен кривични поступак, Месаровићева је рекла да су у оквиру Савета биле формиране комисије које су вршиле увид у предмете и реферисале чињенично стање, а потом је доношена одлука.
Што се тиче стручности судија и кандидата за ту функцију, она је оцењивана на основу извештаја о њиховом раду.
Високи савет судства изабрао је представнике националних мањина у проценту који је већи него што је то закон прописивао, казала је Ната Месаровић, напомињући да за те кандидате није важио никакав блажи критеријум него за остале кандидате који су изабрани на судијску функцију, а већ су се на њој налазили.
Према њеним речима, један број кандидата довео је сам себе у ситуацију да не буде изабран и да не задржи судијску функцију зато што је конкурисао само за један суд и то суд вишег ранга од оног у којем тренутно ради, рекла је председница, истичући да сходно прописима, Високи савет није могао да изабере кандидата за суд у који није аплицирао.
Овде важи правило да судија може бити биран само за суд за који је аплицирао и није било могуће да буде премештаја, као што је то случај код тужилаца, објаснила је она.
Напоменула је да је велики број младих предложен за избор на судијску функцију зато што од 2005. године није изабран ниједан судија.
Одговарајући на питање новинара, зашто председница Друштва судија Србије није изабрана, Ната Месаревић је рекла: „Драгана Бољевић добро зна где се може наћи по својим резултатима рада, према објављеним критеријумима“.
Она је такође објаснила да је до пробијања законског рока за избор и објављивање имена судија и кандидата за судије дошло услед више иницијатива Друштва судија Србије за оцену уставности појединих одредаба закона које се тичу судија, а посебно о општем избору судија.
„Од те одлуке зависило је да ли ћемо кренути у општи избор, а како је Уставни суд Србије 14. августа донео Одлуку да је општи избор судија сагласан са Уставом, ми смо тек након те одлуке објавили оглас за избор судија у Србији“, указала је председница Високог савета судства.
Поред тога, навела је она, до застоја у избору дошло је пошто је 27. новембра расписан додатни оглас за допуну судијских места у вишим судовима.