Среда, 16.12.2009. - Државно веће тужилаца на седници одржаној 15.12.2009. донело је Одлуку о избору заменика јавног тужиоца. У наставку можете погледати текст одлукe:
Одлука о избору
Допунска одлука
Државно веће тужилаца изабрало је 416 заменика јавних тужилаца и предложило 88 кандидата које ће на ту функцију изабрати Скупштина Србије.
Одлуком ДВТ предвиђен је избор 546 заменика тужилаца, тако да су из формалних разлога остала непопуњена 42 места, а посао ће бити завршен током новог конкурса који ће ускоро бити расписан.
„Имена изабраних заменика тужилаца и предложених кандидата који се први пут бирају објављена су на сајту Републичког јавног тужилаштва, www.rjt.gov.rs, напоменуо је председник Државног већа тужилаца Слободан Радовановић, који је донедавно обављао дужност Републичког јавног тужиоца, а сада је изабран за заменика РЈТ.
Радовановић је истакао да су критеријуми за избор пре свега били стручност, достојност и оспособљеност кандидата.
Специфичност овог избора заменика јавних тужилаца одликује, према његовим речима, заступљеност великог броја представника националних мањина – чак петина изабраних и предложених.
Од кандидата које је Веће предложило за избор, њих 88 први пут се бира на ту функцију, па ће одлуку о њиховом избору донети Парламент на некој од наредних седница.
Према Радовановићевим речима, током избора кандидата био је искључен политички утицај, па је до изражаја дошла самосталност у раду тужилаштва и избора заменика тужилаца.
Од десет чланова Већа седам су тужиоци, подсетио је он.
„Гаранција за дистанцирање од политичког утицаја јесте и нови закон о Правосудној академији, али и припреме у раду за избор новог Државног већа тужилаца које ће непосредно бирати сами тужиоци“, нагласио је Радовановић.
Он је оценио да ће овај састав тужилачке организације „и те како бити у стању“ да се ухвати у коштац за свим облицима криминала, организованог криминала, корупцијом и ратним злочинима.
Подсетио је такође да је Европска комисија у последњем извештају посебно похвалила реформу тужилаштва у новим правосудним законима пошто доноси већу самосталност и независност заменицима јавних тужилаца.
Функција заменика јавног тужиоца је доживотна, а јавним тужиоцима гарантује се место заменика након окончања мандата – за разлику од ранијег периода када то није било уређено већ су тужиоци остајали без посла, подсетио је Радовановић.
Члан Већа и заменик републичког јавног тужиоца Ђорђе Остојић напоменуо је да је приликом избора вођено рачуна да тужиоци из једног града буду постављени на најодговорнија места у друге градове, напомињући да је то у складу са „праксом италијанског и француског система која је дала одличне резултате“.
Према његовим речима, на тај начин дат је одговор на негативне појаве корупције које су у великом броју констатоване у Србији, као и подршка државном настојању да се превенцијом брани од корупције и злоупотреба.
Остојић је објаснио да су 42 места остала непопуњена јер је, поред осталог, један број заменика јавних тужилаца конкурисао са садашњег места на два степена више место у тужилачкој организацији, коју одликује строга хијерархија, као, на пример, са општинског на републички ниво.
„Овакви кандидати нису нам дали могућност да их изаберемо на та места, али свакако заслужују места у нижим тужилаштвима и управо због тога смо оставили још 42 места, да бисмо могли да стимулишемо ове кандидате да поново конкуришу на адекватна радна места“, указао је Остојић.
Члан Већа и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић истакао је да овај избор такође одликује „подмлађивање тужилаштва“. Циљ реформе правосуђа јесте да се да шанса младим и професионалним стручним сарадницима који ће у наредном периоду носити ову реформу“, казао је Вукчевић и додао да је током избора уочена аномалија тужилачке организације – да је изузетно мали број тужилаца, изузев струковних удружења, оспособљен за међународну комуникацију.
Он је објаснио да је суштински значај приликом избора дат достојности кандидата за избор на функцију и да су приликом оцене тог критеријума поштована људска права свих кандидата јер је посебна Комисија испитивала спорне случајеве.
Приликом оцене критеријума оспособљености кандидата, Веће се према Вукчевићевим речима сусретало с много негативних примера – од периферних да на столу тужиоца стоји само компјутер док је кутија на поду неукључена, до појаве немогућности да се изађе на крај са изазовима струке.
Скупштина Србије изабрала је 1. децембра 68 јавних тужилаца у Србији, на челу са Загорком Доловац, која је изабрана за Републичког јавног тужиоца.