Породични закон Републике Србије (у даљем тексту ПЗ), који је ступио на снагу у претежном делу пре нешто више од четири године унео је извесне, веома значајне новине у наше породично право. Ове новине резултат су напора да се наше законодавство усагласи са светским трендовима у овој значајној области, посебно са европским. Такође су резултат испуњења обавеза наше земље преузетих потписивањем два изузетно значајна међународна документа, а то су Конвенција УН о правима детета и Европска конвенција о људским правима и основним слободама, као и обавеза које смо преузели ступањем у чланство Савета Европе.
Неке од измена унетих у наше право овим законом изазвале су оштре полемике, па и бурна реаговања, како у стручној јавности, тако и уопште. Посебно је на оштру реакцију јавности наишла одредба о мери заштите од насиља у породици исељењем насилника из породичног стана или куће, као и усељењем жртве у стан, без обзира на право својине или закупа непокретности (чл. 198. ПЗ), као и одредба о праву становања из чл. 194. О овим и другим институтима, као и о неким искуствима и проблемима на које се наилази у примени овог закона биће речи у овом тексту...
Комплетан текст коментара можете погледати само ако сте претплаћени на Прописе.нет, и то у оквиру текста прописа на који се коментар односи.
Ако још нисте претплатник за претплату кликните - овде.